Модрица у Африци, Макрон тражи шансу да узврати Русији у сопственом дворишту на Кавказу и у централној Азији. Али он удара много изнад своје тежине, пише МК Бхадракумар.
Талибанска прослава у Кабулу у септембру 2022. (Цаллум Даррагх, ЦЦ0, Викимедиа Цоммонс)
By МК Бхадракумар
Пеоплес Диспатцх
Lпрошлог месеца, западне силе су се окупиле у Паризу на ограниченом састанку о ситуацији са талибанима и Авганистану. Био је то ексклузивни састанак специјалних изасланика за Авганистан Аустралије, Канаде, Европске уније, Француске, Немачке, Италије, Норвешке, Швајцарске, Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава.
Позивна листа је била упечатљива — на основу потребе да се сазна — Турска напоље, Норвешка унутра. Претпоставља се да Запад неће веровати Турцима да чувају тајне. Али Норвешка се чини незаменљивом као европска земља са првокласним обавештајним апаратом који служи западним интересима.
Занимљиво је да су учествовале Аустралија и Канада, али оне тада припадају Петоока. А Пет очију иде свуда где се расправља о агенди за дестабилизацију Русије или Кине. Вашингтон одлучује о таквим стварима.
Састанак у Паризу звони алармом. 7. марта истог дана заједничка изјава када је састанак објављен, Савет безбедности УН је такође одржао састанак о женама и миру у седишту УН у Њујорку, где је, занимљиво, америчка амбасадорка Линда Томас-Гринфилд ставила у заграду „насиље и угњетавање жена и девојчица“ у Авганистану, Иран и „подручја Украјине које је окупирала Русија“.
Претерано интересовање Француске за домаћина састанка не чуди. Француска је ментор такозваном националном фронту отпора Авганистана (НРФА) на челу са Панџширима лојалним Ахмаду Масуду, најстаријем сину антисовјетског војног вође Ахмада Шаха Масуда.
Председник Емануел Макрон преузео је практичну улогу да приволи председника Таџикистана Емомалија Рахмона да позајми своју земљу као уточиште за НРФА за организовање оружане побуне против талибанске владе у Кабулу уз помоћ Запада.
Макрон има чип на рамену да је руска група Вагнер заменила француске трупе у региону Сахела у северној Африци, који је био игралиште Француске од распоређивања трупа у Буркини Фасо, Чаду, Малију, Мауританији и Нигеру 2015. војне базе, наводно за борбу против „џихадиста“.
Новембар 2014: Француски војни хеликоптер изнад нигеријског града Мадама, који служи као предња оперативна база за војску Француске, Нигера и Чада. (Тхомас Гоискуе, ЦЦ БИ-СА 3.0, Викимедиа Цоммонс)
Али француско присуство је постајало све непопуларније у региону, а исламистичка претња се само ширила док се Француска петљала у локалну политику у својим бившим колонијама, и на крају су Макронови мотиви постали сумњиви у афричким очима и порасла је перцепција да француске експедиционе снаге делују више. као окупаторска снага.
Док су афричке државе почеле да замењују француске контингенте руском Вагнер групом, Макрон је у новембру најавио крај своје прослављене „операције Баркхан“.
[Макрона је такође школовао председник Конга у а заједничка конференција за штампу у Киншаси 4. марта о „патернализму“ Француске према Африци.]
Макрон удара изнад своје тежине
Француски председник Емануел Макрон, други с лева, поред руског председника Владимира Путина, Версај, 2017. (Кремлин.ру, ЦЦ БИ 4.0, Викимедиа Цоммонс)
Макрон тражи могућности да узврати Русији у сопственом дворишту на Кавказу и у централној Азији. Али он удара много изнад своје тежине. Ипак, на састанку у Паризу изражена је „озбиљна забринутост због све веће претње терористичких група у Авганистану, укључујући ИСКП, Ал Каиду, Техрик-и-Талибан-Пакистан и друге, што дубоко утиче на безбедност и стабилност унутар земље, у региону и шире и позвао талибане да испоштују обавезу Авганистана да ускрати овим групама сигурно уточиште. Тхе заједничка изјава је пажљиво састављен — сада је доступан изговор за западну интервенцију.
Талибани су заправо имали значајан успех на терену у стабилизацији своје владавине против великих изгледа. Али западне силе су бесне што се талибани више не сагињу унатраг да траже ангажман. Спонзорство Запада над НРФА је антагонизирало Талибане. Талибани виде НРФА као наговештај повратка вођа рата које финансира Запад.
НРФА није успела да добије вучу. Упркос Макроновој личној дипломатији са Рахмоном, овај други не може себи приуштити да нервира Москву — а главни приоритет Кремља је да некако стабилизује безбедносну ситуацију у Авганистану. Руси и Кинези су вољни да раде са талибанима и да од њих учине интересне стране у безбедности и стабилности своје земље.
Заиста, истог дана су се западне силе удружиле у Паризу, Делхи је објавио да шаље другу пошиљку од 20,000 тона пшенице у Авганистан рутом Чабахар као хуманитарну помоћ. О томе је говорио и руски амбасадор у Кабулу Дмитриј Жирнов Продубљивање ангажмана Русије са талибанима, фокусиран на економске везе. (Занимљиво је да је амбасадор открио да би Москва могла да поправи и поново отвори изузетно стратешку Тунел Саланг — совјетско наслеђе — повезујући Кабул са северним Авганистаном и централном Азијом.)
Улаз у тунел Саланг у Авганистану, 1975. (Франсоаз Фолио, ЦЦ БИ-СА 4.0, Викимедиа Цоммонс)
Кина је недавно потписала договором о нафти и гасу вредном 540 милиона долара постигнут је споразум о вађењу нафте у басену Аму Дарје у северном Авганистану. Један од првих телефонских позива које је нови министар иностраних послова Кин Ганг упутио након именовања био је свом талибанском колеги у Кабулу како би истакао забринутост за безбедност у Авганистану. Без сумње, слична забринутост се одразила на састанак у Кремљу између руског председника Владимира Путина и индијског саветника за националну безбедност Ајита Довала недавно.
Централноазијска неутралност
Русија је веома заинтересован за сарадњу са Индијом у вези са Авганистаном. Кина дели руску забринутост за безбедност и стабилност Авганистана. Насупрот томе, САД и ЕУ замишљају да је руска преокупација око украјинског сукоба право време да се узбурка централноазијски лонац. Али то је упрошћена, себична претпоставка.
Амерички државни секретар Антони Блинкен, који је прошлог месеца био на турнеји по Централној Азији, сазнао је на своје ужасавање да регионалне државе једноставно нису заинтересоване да се уплићу у игре Вашингтона са нултом сумом. Тхе заједничка изјава објављено након Блинкеновог састанка са колегама из Централне Азије, избегавао је било какве референце које су критичне према Русији (или Кини).
Амерички државни секретар Антони Блинкен стиже на састанак са министром спољних послова мукхтар Тилеуберди у Астани, Казахстан, 28. фебруар 2023. (Стејт департмент/Чак Кенеди/Јавно власништво)
Професор Мелвин Гудман из Џон Хопкинса и истакнути аутор који је некада био аналитичар ЦИА, је описао Блинкенову турнеју по Централној Азији, први од стране високог званичника Бајденове администрације у региону
„будаласти задатак који је само разоткрио узалудност напора САД да практикују двоструко обуздавање Русије и Кине... Свих пет земаља Централне Азије одбило је да подржи Сједињене Државе у прошломесечној резолуцији УН којом се Русија позива да повуче своје трупе из Украјине и да призна пун суверенитет Украјине над њеном територијом. Свих пет земаља Централне Азије ће требати подршку Русије или Кине ако се суоче са унутрашњим противљењем у својим земљама.
Неутрални став централноазијских држава је у складу са њиховом независном позицијом у односу на отцепљене бивше совјетске регионе Абхазије, Осетије, Крима, Луганска, Доњецка, Запорожја и Херсона. Уосталом, Москва никада није претила Централној Азији са „Или сте са нама, или сте против нас“.
Централни Азијати су били сведоци повлачења западне алијансе из Авганистана и неће их сматрати поузданим пружаоцима безбедности. Они су такође опрезни у вези са савезништвом Запада са екстремистичким групама. У Централној Азији је распрострањено веровање да је Исламска држава америчка творевина. Изнад свега, западне земље воде меркантилистичку спољну политику гледајући на минералне ресурсе региона, али се не интересују за развој региона. С друге стране, они су наметљиви и прескриптивни.
На састанку у Паризу, иза затворених врата, амерички допринос би био да државе Централне Азије неће подржати пројекат промене режима у Авганистану. Чак и Таџикистан, који има етничке афинитете са таџикистанским становништвом Авганистана, означиће дистанцу од НРФА да не би био увучен у авганистански грађански рат. Макрон замишља себе као рођеног шармера, али Рахмон је тврдокорни реалиста.
Гледајући унапред, стварна опасност је да, пошто нису успеле да натерају талибане да се сагну, а истовремено нису у стању да изграде покрет отпора против талибана или да подстакну државе централне Азије да се одвоје од Москве и Пекинга, САД и њени савезници сада могу бити остављени са једином преосталом опцијом, а то је стварање анархичних услова у Авганистану где нема победника.
Успон Исламске државе и њен отворене претње до руске, пакистанске, кинеске, иранске и индијске амбасаде које функционишу у Кабулу су путокази. Састанак западних шпијуна и 'дипломата' у Паризу био је вежба за инвентаризацију.
МК Бхадракумар је бивши дипломата. Био је амбасадор Индије у Узбекистану и Турској. Погледи су лични.
Овај чланак је из Пеоплес Диспатцх.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Бхадракумар има јединствен приступ реалностима централне Азије. „Страни ђаволи“ је историјски клише у Калифорнији и Макрон му је дао савремену важност. Лидери Централне Азије су добро прочитали геополитичке ветрове!
Питам се да ли је г. Блинкен икада прочитао коментар Џорџа Вашингтона о, „Чувајте се заплетања савеза..” Мислим да је Џорџ Вашингтон имао добру идеју. Можда би г. Блинкен требало да прочита о томе.
Одличан чланак!
Више неолибералног исцрпљивања.
Норвешка је очигледно била део експлозије Северног тока ИИ, са САД. Главна жртва је вероватно Немачка, али је, наравно, погођена и Француска, вероватно и више него Русија. Док пишем, Француска је већ десети дан од штрајка широм земље због Макроновог покушаја да украде француске пензије повећањем старосне границе за одлазак у пензију. Звучи познато?
Човек се пита зашто се европске владе муче иза САД у овом „Рат је | То није рат“ у Украјини и тамо. Али претпостављам да је објашњење приземно: француске, енглеске и немачке владе немају заједничког интереса са својим становништвом. У њему су за новац мита, или за повољно место у кумовским ратовима.
Поента овде није у томе да је бесмислено да Француска мисли да се може приближити Русији конвенционалним – или другим – оружјем. Биће потребна неуролошка аномалија да Макрон то игнорише. Могуће је да он замишља да САД не би смејале Француску тако брзо као што имају Украјину или Немачку. То је глупо, али глупост је велики део политике. Вероватније је да он види ризик, али можда делимично игра да то спречи.
Али све је то спекулативно – и заиста натегнуто. Ниво финансија који покреће овај родео коза обухвата Атлантик, тако да вероватно функционише у Европи као и у САД и између САД и Латинске Америке. Зашто неко не би замислио да је Макрон отворен за уцене и посвећен операцијама на међународном црном и сивом тржишту као што је Џо Бајден у САД?
Развој фашизма у 21. веку очигледно не укључује толико национализам и расизам, колико неку врсту интернационалистичког трибализма, при чему касте углавном прате породичне и корпоративне везе.
Сигурно има нешто за шта ови људи нису криви, али не могу да нађем шта.
Већ сам то рекао . Звер је сада сатерана у ћошак и тако постаје много опаснија , али и ово ће проћи . Нови свет се рађа и сви ћемо осећати порођајне муке код неких више него код других , у зависности од тога где случајно сте у овом тренутку у историји .
МК Бхадракумар није „бивши“ дипломата! Он остаје застрашујућа верзија дипломатије каква постоји у Индији, Русији, Кини и неким другим нацијама, али НИКАД последњих година у Сједињеним Државама!! Као и увек веома занимљив и информативан чланак за све нас.
Хвала ЦН, што си ово објавио од МК Б – о томе сам причао. Било би лепо добити најновије информације о регионима Балуцхи у јужном Авганистану и југоисточном Ирану. Ако је „широко распрострањено“ веровање у Централној Азији тачно, а ИС је пројекат САД (то је дуго било моје уверење), онда се сумња да су сунитске медресе међу Белучима заједнички пројекат САД и КСА.
Није изненађујуће што су западне силе искључиле Турску из својих разматрања. Регија о којој се расправља је историјски била окупирана/контролисана/под утицајем различитих турских калифата, а Ердоган има заблуде о величини и чежњу да обнови турску доминацију у том региону.
„Запад“ и његов колонијални начин размишљања су се учинили токсичним. Волим оно „они су наметљиви и прописани“. Дипломатски начин да се каже арогантан.
Заиста будала. Ол' Блинкеред је био изненађен што централноазијске земље нису заинтересоване; али ситуација би требало да буде очигледна за Централне Азије: након што смо били сведоци како САД краду милијарде долара од најсиромашније земље на свету, а затим покушавају да уведу потпуну блокаду како би изгладњили становништво и спречили санитетске залихе итд. да уђу у Авганистан.
Слажем се са аутором: Макрон је позер, цела ова афера је смешна. Француска је трећеразредна сила (попут Велике Британије) која покушава да пређе своју тежинску класу.
Уместо да краду од Авганистана, Кина и Русија су те које ће помоћи да се ситуација поправи. Уместо да покуша да изгладњује милионе људи, Русија је послала храну и другу помоћ у Авганистан. Опет ти зли Руси.
Није ни чудо што неофашистички тирани на Западу гледају на Русе као на „уентерменсцхен“, ех.