Већ 20 година лидери САД и Велике Британије су избегавали кривичну одговорност, пише Марџори Кон. Али само годину дана након Путинове инвазије на Украјину, Међународни кривични суд га је оптужио за ратне злочине.
24. новембар 2004: Амерички секретар за одбрану Доналд Рамсфелд аплаудира председнику Џорџу В. Бушу током његовог обраћања Пентагону о закону о војној потрошњи. (ДоД, Хелене Ц. Стиккел)
O20. марта, Ирачани су обележили 20. годишњицу ужасног америчко-британског бомбардовања Багдада, названог „Шок и страхопоштовање“. Убрзо, „коалиционе снаге“ бацио 3,000 бомби, укључујући многе од 2,000 фунти, на Багдаду у чему Нев Иорк Тимес названа „скоро библијска моћ“.
Иако су покренули илегални агресорски рат и починили ратне злочине у Ираку, 20 година касније лидери САД и Велике Британије никада се нису суочили са кривичном одговорношћу. Насупрот томе, Међународни кривични суд (МКС) је већ оптужио руског председника Владимира Путина за ратне злочине само годину дана након његове противправне инвазије на Украјину. Он је први неафрички лидер који је оптужен од стране Међународног кривичног суда, који често подлеже притисцима Сједињених Држава.
У ономе што је названо „Операција Ирачка слобода“, КСНУМКС трупе из Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства извршили инвазију на Ирак. Током осмогодишњи рат, убијено је око 300,000 Ирачана и 4,600 Американаца. Сједињене Државе су потрошиле 815 милијарди долара на рат, не рачунајући индиректне трошкове. То је земљу гурнуло у грађански рат и милиони ирачких избеглица су и даље расељени. Две деценије касније, ниједан од одговорних званичника није приведен правди.
Акт агресије
Извори у његовој администрацији потврдили су да је Џорџ Буш В планира да изврши инвазију на Ирак и изврши промену режима много пре терористичких напада 11. септембра 2001. године. Инвазија коју предводе САД прекршила је Повељу Уједињених нација, која овлашћује земље да користе војну силу против других земаља само у самоодбрани или уз одобрење Савета безбедности УН.
12. септембар 2001: Председник Џорџ В. Буш, у средини, са потпредседником Диком Чејнијем и саветницом за националну безбедност Кондолизом Рајс заједно гледају у Белој кући. (Национална архива САД)
Напад на Ирак није задовољио ниједан од ових услова и стога је био акт агресије. После Холокауста, Међународни војни суд у Нирнбергу wrote (написано), „Покренути агресорски рат, дакле, није само међународни злочин; то је највиши међународни злочин који се од других ратних злочина разликује само по томе што у себи садржи нагомилано зло целине“.
Као и друге америчке војне интервенције, образложење за ову незакониту агресију било је засновано на лажи. Као што је председник Линдон Б. Џонсон користио измишљени инцидент у заливу Тонкин као изговор за ескалацију рата у Вијетнаму, Буш се ослањао на митско оружје за масовно уништење и непостојећу везу између ирачког председника Садама Хусеина и напада 9. септембра да би оправдао свој рат против Ирак.
Буш, потпредседник Дик Чејни, министар одбране Доналд Рамсфелд и саветница за националну безбедност Кондолиза Рајс лажно упозорен да Ирак има оружје за масовно уништење (ВМД) а Рајс је призвао имиџ „облака печурака“ како би оправдао предстојећу инвазију на Ирак. Државни секретар Колин Пауел је срамно изнео лажне информације о томе да Ирак има оружје за масовно уништење Савету безбедности УН у фебруару 2003.
Државни секретар Колин Пауел у Савету безбедности УН 5. фебруара 2003. изневши оно што се показало као лажне тврдње о ирачком ОМУ. (Влада САД, јавно власништво, Викимедијина остава)
2002. године, бивши инспектор УН-а за оружје Скот Ритер потврдио је да је Ирак уништио 90-95 процената свог оружја за масовно уништење и да нема доказа да је задржао осталих 5-10 процената, што није нужно представљало претњу или чак програм наоружања. .
[Релатед: ПОГЛЕДАЈТЕ: Скот Ритер против инвазије Ирака, август 2002]
Заиста, инспектори УН за оружје никада нису пронашли никакво оружје за масовно уништење пре или после Бушове инвазије на Ирак. Штавише, Бушова администрација је измислила везу између Ирака и Ал-Каиде без обзира на супротне обавештајне податке.
Записници Даунинг стрита, транскрипт једног од брифинга премијера Тонија Блера са британским обавештајцима који Тхе Тимес Лондона објављен 2005. године, показао је да је Бушова администрација одлучила до јула 2002. да изврши инвазију на Ирак и изврши промену режима. „Обавештајни подаци и чињенице су се фиксирали око политике“, открива се у записнику.
4. септембар 2004: Потпредседник САД Дик Чејни разговара са трупама у бази ваздухопловних снага Имендорф на Аљасци. (Национална архива САД)
Чак је и конгресни извештај из 2005. припремљен по налогу бившег републичког посланика Џона Коњерса, млађег, закључио да су, упркос супротним обавештајним информацијама, чланови Бушове администрације давали лажне изјаве пре инвазије о томе да Ирак има оружје за масовно уништење и везе између Ирака и Ал Каида.
Иако је тим Буш позвао Савет безбедности УН да усвоји резолуцију којом би се одобрио напад на Ирак, Савет је то одбио. Уместо тога, Буш и његови савезници су спојили претходне резолуције савета, од којих ниједна — појединачно или колективно — није одобрила инвазију на Ирак.
Буш је оправдао напад својом доктрином "превентивног рата". Али Повеља УН дозвољава земљи да употреби војну силу као одговор на оружани напад друге земље или уз дозволу Савета безбедности. Операција Ирачка слобода прекршила је Повељу УН и представљала је илегални агресорски рат.
Ратни злочини Бушове администрације
25. март 2003.: Председник Џорџ В. Буш са својим тимом на брифингу у Пентагону о његовом захтеву за додатни буџет из ратног периода од 74.7 милијарди долара за „Операцију Ирачка слобода“ и наставак глобалног рата против тероризма. (ДоД/РД Вард, јавно власништво)
Америчке снаге су починиле многе друге ратне злочине у Ираку, укључујући вансудска убиства, мучење и гађање цивила, што је забрањено Женевским конвенцијама; Конвенција против тортуре и других сурових, нехуманих или понижавајућих поступака и казни; и Међународни пакт о грађанским и политичким правима.
Мучење и злостављање спроведено у затвору Абу Граиб у Ираку укључивало је наслагање голих затвореника један на другог; фотографисање затвореника који су били насилно распоређени у сексуално експлицитним положајима; држање затвореника голих данима; присиљавање мушких затвореника да носе женски доњи веш; коришћење паса који режу; ударање, шамарање и ударање затвореника; и содомизирање затвореника хемијском лампом и метлом.
Цивили су били гађани док су америчке трупе деловале по правилима ангажовања која су им налагала да пуцају на све што се креће. У овим „зонама слободне ватре“ САД су такође бомбардовале цивилна подручја и користиле касетне бомбе, осиромашени уранијум и бели фосфор, што је резултирало огромним цивилним жртвама.
27. април 2006: Америчка државна секретарка Кондолиза Рајс и секретар за одбрану Доналд Х. Рамсфелд обраћају се медијима у амбасади САД у Багдаду. (америчка морнарица/Чед Џеј Мекнили)
Најозлоглашенија зона слободне ватре била је у Фалуџи. У априлу 2004. америчке снаге су напале село и убио КСНУМКС људе, од којих су најмање 60 одсто биле жене и деца. У другом нападу следећег новембра, америчке трупе су убиле између 581 и 670 цивила у Фалуџи.
Још један злогласни пример вансудског убиства био је масакр у Хадити у новембру 2005. године, када су амерички маринци убили 24 ненаоружана цивила „у стилу егзекуције“ у дивљању од три до четири сата. САД су прикривале масакр до Време часопис је објавио причу о томе у марту 2006.
Документована вансудска убиства догодила су се и у ирачким градовима Ал-Каим, Таал Ал Џал, Мукарадеб, Махмудија, Ал-Хамданија, Самара, Салахудин и Ишаки.
Ови ратни злочини не само да су одвратни, већ су кажњиви према Закону о ратним злочинима САД и Статуту САД о мучењу. Ипак, иако је прошло 20 година од инвазије на Ирак, ниједан амерички лидер није оптужен. Одељење за правосуђе Обамине администрације активно је одлучило да то не учини гонити било кога за мучење и злостављање почињено током Бушовог режима. Ипак, требало је само годину дана да МКС оптужи Путина за ратне злочине у Украјини.
Прошлог маја, Џорџ В. Буш случајно признао да је његова одлука да изврши инвазију на Ирак била неоправдана. Обраћајући се окупљенима у Бушовом председничком центру у Даласу, Буш је осудио „одлуку једног човека да покрене потпуно неоправдану и бруталну инвазију на Ирак. Мислим, Украјина.” Затим је испод гласа додао: „Ирак такође.
Говорећи о рату у Украјини, недавно је председник Џо Бајден објављен очигледан апсурд „Идеје да би преко 100,000 снага извршило инвазију на другу земљу — од Другог светског рата, ништа слично се није догодило“. Бајден је очигледно заборавио на „Операцију Ирачка слобода“.
Марјорие Цохнје професор емерита на Правном факултету Томаса Џеферсона, бивши председник Националног удружења правника и члан националних саветодавних одбора Асанжова одбрана и Ветерани за мир, и биро Међународног удружења демократских правника. Њене књиге укључују Дронови и циљано убијање: правна, морална и геополитичка питања. Она је ко-домаћин "Закон и неред” радио.
Овај чланак је изТрутхоут и поново штампано уз дозволу.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Хвала ти, Марјорие, што си нас подсетила на вишеструке ратне злочине почињене над цивилима Фалуџе. Сећам се да сам видео извештаје током једног од тих напада на америчке и савезничке снаге које су ирачким цивилима одбијале приступ медицинској нези или транспорту/пријем у болнице. Нисам схватио природу/порекло жалбе коју су уложиле САД, ет. ал. о Путину и Украјини. Заиста, САД су окренуле правду на главу.
Ре ГВ Бусх: „Потом је додао испод гласа, „Ирак такође.” Вау, ни ја то нисам знао, а мислио сам да сам обраћао пажњу.
У ствари, скоро сваки амерички председник од отприлике 1950. заслужује да виси барем онолико колико су то чинили Тојо или Јамашита.
Време је да се пробудите сви ви либерали.
Радимо шта хоћемо, кад хоћемо, како хоћемо, колико хоћемо, а 100 година ломљења руку ништа није променило.
Нећемо стати све док више нема шта да узмемо, и нико нема способност или моћ да нас заустави.
Играмо тврдо, играмо прљаво и играмо на победу, а ако нисте вољни на додатни милион миља, изгубићете.
Зато престаните са приговарањем и схватите да САД не може зауставити било која сила изнутра или споља. икад.
Пратите новац. Ко је зарадио милионе од рата у Ираку? Колико милијарди је зарадио Војноиндустријски комбинат?
Аустралијски премијер Џон Хауард био је водећи члан Коалиције вољних. И ево нас, 20 година касније, вођени смо у још један потенцијални рат САД, овог пута против Кине и овог пута од стране лабуристичког премијера. Чини се да никада нисмо сазнали да су добре старе САД од А биле једна од нација које су највише распиривале рат у последњих 80 година, а Аустралија је углавном следила.
Ово поново показује лицемерје САД. Путин изгледа као узоран грађанин у поређењу са свим америчким председницима који су починили илегалне агресорске ратове од Другог светског рата. Ноам Чомски је то рекао небројено пута, али МСМ никада није обратио пажњу. Целокупни медији, правосуђе и изборни систем су корумпирани.
Надам се да је Чомски коначно схватио грешку коју је направио позивајући све да гласају за Бајдена.
Патрицк Лавренце има ово на својој веб страници, Тхе Сцрум.
„Међу западним силама се током већег дела прошле године, можда се сећају читаоци, причало о томе да ће УН формирати специјални суд за суђење Путину и другим руским званичницима по оптужбама за ратне злочине који су наводно почињени током сукоба у Украјини. Али Вашингтон и његови савезници су преценили међународно расположење: нису могли да добију користан степен подршке међу државама чланицама за било који такав пројекат. На сличан начин нису успели када су, као алтернативу, покушали да натерају Генералну скупштину УН да овласти МКС, тело УН, да истражи бројне оптужбе за ратне злочине изнете од почетка непријатељстава у фебруару 2022.
У овом тренутку је Запад – наводно предвођен Британијом – започео интензивну кампању лобирања у Хагу како би натерао МКС да делује чак и без упућивања УН-а иза тога. Чини се да је налог за хапшење објављен прошлог петка резултат овог притиска.
„Ратни злочин“ за који је МКС оптужио господина Путина је спасавање (или у МКС/украјинском наративу, киднаповање) деце из области активних борбених дејстава и њихово одвођење у Русију и ван опасности. Осим ако, наравно, Украјина не почне да гранатира тамо где су премештени (прилично су озлоглашени по гранатирању цивила). Друго је питање зашто од породица ове деце нисмо чули никакве притужбе? Претпостављам да је то зато што су живели у бившој украјинској покрајини која је гласала за поновно прикључење Русији и њихови родитељи су били срећни што виде своју децу ван опасности или су била сирочад (вероватно је то због 8 година украјинског гранатирања места где су живели) . То је оно што ја зовем хуманитарном интервенцијом – нико није страдао, за разлику од Либије или Србије на пример.
Искрено, САД и УК и ЕУ, по том питању, немају надлежност да се жале на ратне злочине. У злогласном масакру у Ми Лаи, америчке трупе су поклале око 500 ненаоружаних, недужних стараца, жена и деце. Поручник Вилијам Кели, командант, био је једина особа која је била оптужена и провео је сва три месеца у бригади.
Мислио сам да ће САД зауставити било какве оптужнице Међународног кривичног суда против Путина јер бацају рефлектор на америчке ратне злочине – јер нису показале да САД могу да делују како год желе, без икаквог повратка. Нисам чуо апсолутно ништа о америчким ратним злочинима од ове изјаве МКС-а. – то је врховна власт, зар не?
Када је било гласина о томе да МКС истражује америчке ратне злочине пре неког времена, прочитао сам да су им САД запретиле страшним последицама ако их има.
Простоумље и кратко памћење Џоа Бајдена је распрострањено у популацији уопште. Незаконита и неморална инвазија на Ирак је увелико убељена и санирана од стране медија као низ грешака наших добронамерних злочиначких вођа. И хеј, Садам је био „лош момак“.
„...ИЦЦ, који често подлеже притисцима Сједињених Држава.“
Прилично потцењивање. Ово би могао бити тренутак за размишљање да ли МКС има БИЛО КАКО легитимитет. Да ли то само даје ауру легитимитета земљама које почине ратне злочине? Ако јесте, чини више штете него користи.
Нема везе кривично гоњење.
Сматрајте ме захвалним ако је било ко (БИЛО КО) у администрацији Буша, Обаме, Трампа или Бајдена икада изгубио чак и посао за две деценије потпуне неспособности у нашим војним авантурама у Ираку и Авганистану.
Ко у целини Стејт департмент САД, ЦИА/ДИА/НСА или Пентагон да ли сте икада платили цену што сте обе земље трећег света тако погрешили? Ко је икада био оптужен због своје несхватљиво лоше спољнополитичке дипломатије, због свог аматерског прикупљања и анализе обавештајних података или због лоше информисане војне егзекуције? Ко је добио отказ због двадесет година потрошене америчке крви и блага, да би се све то срушило у случају Авганистана за само десет кратких дана?
Ипак, сада би требало да верујемо истим неизабраним Џингбоу, шашавцима, и никад добром који саветују председника Џоа Бајдена док почињу да управљају нашим месечарима у рату Украјине са Русијом. Д*мн!
Сваки пут када наши лидери лажу, сваки пут када убијамо, мучимо, осакаћујемо, и сваки пут када следимо речи Помпеа „Лажемо, варамо, крадемо“, ми понижавамо нашу земљу у очима света. Свако ко је проживео последњих 75 година у нашој земљи био је сведок како наши лидери лажу, говорећи да смо „нација заснована на правилима“ или нација на коју се треба угледати. Народ у нашој земљи је повређен овим извртањем чињеница. Када сам видео убиство ЈФК, РК, МЛК итд и схватио да су наши људи ово урадили и колико год покушавали да прикрију ове чињенице апсурдним теоријама, није успело. Наши лидери су дали тон нашој смрти. Буш, Чејни, Рамсфелд, Блер знају шта су урадили. Свет зна шта су урадили. Изгубили смо оралну усправу пре много година.
Договорено. И, ово је био сјајан резиме онога што су иницирали неопреваранти, њихови помагачи у исреалском пакленом апартхејду Мосад и ционистичка влада, компромитовани истражни АГ у Њујорку Елиот Спицер и још много тога. Корупција је скоро невероватна, али вам је на лицу.
Ратни злочинци у САД ; Председник Буш 2 , Чени , Рамсфилд и Колен Пауел . Америка их се мора одрећи да би то било чисто. Све „поверење“ у Америци је „Нестало данас“, лажи, обмана је изливена баш као да је 1846. и САД желе мексичку земљу која је видела да су САД убиле десетине хиљада невиних Мексиканаца. Исто у Ираку и Авганистану. Америка након што је само мало уназад проверила да ли је веома јасна Владавина права је једнострана и неморална. Америка је земља изграђена на једној лажи за другом.
МКС је само оруђе америчке империје. Као и ОПЦВ, и цео безакони 'поредак заснован на правилима'. Једном када схватите ту суштинску чињеницу, све има смисла.
Баш тако. МКС није ништа друго до кангуру суд који контролише Запад (САД и вазали). Од таквог „суда“ се не може ништа добро очекивати. Нема везе са правом правдом.
Заиста јесте.
Дакле, шта ћемо даље?
Ханс Бликс – 22. марта 2023. – рекао је да су, „у принципу“, Блер и Буш требало да се суоче са последицама за своју инвазију… требало би да постоји казна за кршење „принципијелног правила“ Повеље Уједињених нација – да се „не користи силу против територијални интегритет и независност других држава”.
хккпс://ук.иахоо.цом/невс/тони-блаир-схоулд-фацед-вар-цримес-трибунал-овер-ирак-вар-ханс-блик-141708049.хтмл