АС`АД АбуКХАЛИЛ: Нетањахуов Цхутзпах

21. март 2019: Израелски премијер Бењамин Нетањаху телефоном са председником САД Доналдом Трампом током посете америчког државног секретара Мајкла Помпеа Јерусалиму. (Стејт департмент САД/Рон Прзисуцха)

Ово је други део ауторске рецензије књиге о Биби: Моја прича. Први део овде. 

By Ас`ад АбуКхалил
Специјално за вести конзорцијума

BЕњамину Нетањахуу не смета што је његово непристојно понашање и политички безобразлук изнервирао америчке председнике.

Он цитира бившег америчког председника Била Клинтона који је од њега захтевао: „Ко је јебени лидер слободног света?“ (стр. 227). Али Нетањаху је уверен да ниједан амерички председник никада неће дозволити да њихова љутња према њему промени политику САД јер Конгрес никада неће прекинути безусловну подршку САД израелској окупацији и агресији.

Чини се да је Клинтонова државна секретарка Медлин Олбрајт најотупљенији и најкритичнији амерички званичник у разговорима са Нетањахуом. Нема записа да је било који амерички лидер разговарао с њим на језику Олбрајтове. У јавности је, међутим, Олбрајтова увек избегавала да критикује Израел и његове лидере, ма колико ратних злочина они починили.

У књизи, Олбрајтова је запретила Нетањахуу и рекла: „Имате два сата да ми дате одговор. Ако то не учините, ја ћу отићи до новинара у предворју и рећи им ко је одговоран за блокирање мира” (стр. 267).

Као одговор, Нетањаху је прибегао типичној, антисемитској карти уцене и запретио да ће је оптужити за угрожавање живота Израела и јеврејског народа. Очигледно, Олбрајтова није испунила своју претњу.

[Релатед: АС`АД АбуКХАЛИЛ: Нетањахуова антологија грешака, измишљотина и лажи]

На последњем самиту у Кемп Дејвиду у Клинтоновој администрацији, Клинтон је позвао Арафата и Ехуда Барака и обећао им обојици да никога од њих неће кривити за неуспех преговора. Када је самит пропао због непопустљивости Израела, Клинтонова је појурила на подијум и окривила Арафата. У другом инциденту, Олбрајтова је рекла да је грдила Нетањахуа „као да сам дете“, рекавши му: „Сада види шта си урадио. Узнемирили сте председника Сједињених Држава.”

Бајден: Ја сам твој једини пријатељ

9. март 2016: Потпредседник САД Џо Бајден и премијер Бењамин Нетањаху током посете америчког потпредседника и његове супруге Израелу. (Америчка амбасада у Јерусалиму/Флицкр)

Приватно, бивши амерички председник Барак Обама је био отворен према Нетањахуу, али не тако грдљив као Олбрајтова. Ипак, то није представљало било какав помак у политици САД према Израелу и Палестинцима. Обама је жестоко подржавао израелску окупацију и био је непријатељски расположен према палестинским аспирацијама као и претходни председници.

Нетањаху тврди да је Обама покушао да га застраши подсећајући га да долази из Чикага (стр. 371). Нетањаху каже: „Премијера Израела су у комшилуку третирали као мањег насилника. Али онда је потпредседник Џо Бајден уверио Нетанијахуа да увек може да рачуна на њега да каже: „Ја сам једини пријатељ којег имаш. Дакле, позовите ме када треба.”

Али касније је чак и Бајден протестовао због Нетањахуове грубости према Обами, када му је држао предавање у Овалном кабинету пред новинарима. Бајден му је рекао: „Ми смо поносна земља. И нико, али нико, нема право да понижава председника Сједињених Држава“. Да се ​​било који други светски лидер обратио Обами љутитим тоновима Нетањахуа, он би био избачен из САД, а његова земља би била подвргнута санкцијама.

Нетањаху лажно тврди да је Обама „брзо издао захтеве да [египатски лидер Хосни] Мубарак” поднесе оставку 2011. Од шахових дана познато је да се Израел залаже да САД чврсто стоје уз арапске деспоте, ма колико непопуларни, под условом да су т против Израела. У стварности, Обамина администрација је подржала Мубарака и чак је окривила демонстранте за насилност.

Након што је постало јасно да је египатски народ инсистирао на паду Мубарака, тадашња државна секретарка Хилари Клинтон се држала његовог бруталног режима, сугеришући да, ако Мубарак није прихватљив, онда шеф његове тајне полиције Омар Сулејман треба да буде његов наследник. Нетањаху се допао Мубарака и уверава читаоце да је „далеко од монструозног диктатора приказаног у светској штампи“ (стр. 405). Када се Арапи жале да је Израел кључни заштитник арапског деспотског поретка, САД им не верују.

14. септембар 2010: Египатски председник Хосни Мубарак, други с десна, са, с лева, државном секретарком САД Хилари Клинтон, палестинским председником Махмудом Абасом и израелским премијером Бењамином Нетањахуом у Шарм ел Шеику у Египту. (Стејт департмент/Јавно власништво)

Нетањаху затим прича причу о великом Египћанину протест у израелској амбасади у Каиру 9. септембра 2011. Препуштен сам себи, арапски народ не би толерисао присуство израелске амбасаде на својој земљи. За то је потребан деспотски режим да заштити израелску дипломатску имовину у арапским престоницама.

Али када је Мубарак пао, египатска омладина је могла слободно да изнесе своја осећања и захтеве. Похрлили су у израелску амбасаду и покушали да је запале.

Израел је имао своје обавештајне сараднике закључане унутра. Обично се Нетањаху ослањао на америчку владу да заштити своју амбасаду од гнева арапске јавности у Каиру. Тврди да је његова претња да пошаље војну силу навела египатску војску да интервенише и одтера агенте Мосада из амбасаде.

Нетањаху увек жели да ода признање себи, прво, а друго Израелу. Али позиви САД главном египатском команданту били су оно што је подстакло египатску војску да пошаље специјалне снаге.

Нетањаху говори о својим односима са другим арапским лидерима. Он у књизи тврди да му је Садам Хусеин послао поруку преко руског министра спољних послова 1998. године, у којој је ирачки лидер јасно ставио до знања да „не планира да нападне Израел“ (стр. 243). То је могуће јер је Садам, као и сви арапски лидери, ценио своју власт више од било које романтичне идеје о помоћи палестинском народу да се врати у домовину својих предака.

Нетањаху је јасно ставио до знања да није имао добру хемију са јорданским краљем Хусеином (каже да је уживао у хемији са својим братом, принцом Хасаном). На једном састанку у Лондону, краљица Ноор је сишла доле и рекла Нетањахуу и његовој супрузи: „Ви Израелци сте дошли у Палестину после Холокауста и заузели земљу Палестинцима. Нетањахуова супруга Сара је узвратила, према исказу њеног мужа: „То није њихова земља. То је наша земља више од три хиљаде година” (стр. 253).

Палестински "проблем"

У књизи, Нетањаху признаје да постоји таква ствар као што је палестински проблем када каже: „Прави узрок 'палестинског проблема' били су... сами Палестинци. Такво је израелско признање легитимних притужби палестинског народа. Оваква изјава би требало да одбаци идеју да би Израел пристао на било какву мирну одлуку са Палестинцима.

Природа колаборационистичког палестинског режима који је успостављен према споразумима из Осла откривена је у Нетањахуовом извештају о односу између њега и лидера ПЛО Јасера ​​Арафата. У једном случају, Нетањаху је позвао Арафата и запретио му да ће, ако не уведе примирје, послати тенкове и „уништити [његов] режим“. Арафат је урадио како му је речено. Палестинском народу задат је тежак ударац њиховој ствари када је Арафат пристао на понижавајуће услове Осла.

За лидера који не престаје да се хвали својим познавањем блискоисточне политике и историје, Нетањаху често открива дубоко незнање. У једном тренутку он тврди да је постојао палестински вођа по имену Абу Алах: идеја да се особа зове Абу Алах је у супротности са основним принципима ислама (мисли се на палестинског вођу Ахмада Кураја, чији је ном де гуерре био је Абу `Ала'.)

Суочавање са Путином и УН

У опхођењу са руским председником Владимиром Путином, Нетањаху показује у којој мери је руски лидер удовољио израелским захтевима и одредбама. Путин је, на пример, натерао Русију да одложи испоруку С-300 Ирану за дугих седам година (стр. 392).

УН, као да не знамо, Нетањаху је разоткрио оно што јесте: апарат који користе САД и Израел да заштите своје интересе и унапреде своје ратове. Када је Израел напао турски брод код Газе 2010. године, убивши девет демонстраната, Нетањаху је одбио позив на истрагу УН. Он је подсетио тадашњег генералног секретара Бан Ки-муна на Голдстоунов извештај УН који је оптужио Израел за ратне злочине у Гази, што је разбеснело Израел.

Зато га је Бан уверавао: „Ја ћу лично изабрати шефа комисије и нећете бити разочарани мојим избором. Наравно, Палмеров извештај о нападу на брод задовољио је Израел – и Нетанијахуа.

Нетањаху на крају пружа увид у његову неосетљивост у потрази за политичком каријером. Он преноси причу о томе како су он и његова супруга одвели двоје израелске деце оболеле од рака да присуствују полуфиналу Светског првенства у Москви (стр. 245), не схватајући — или не марећи — како огромна гужва и путовања могу да угрозе животе деца са ослабљеним имунитетом. Могућности за фотографисање су очигледно врхунске за овог политичара обученог у САД.

Ас`ад АбуКхалил је либанско-амерички професор политичких наука на Државном универзитету Калифорније, Станислаус. Он је аутор Историјски речник Либана (КСНУМКС), Бин Ладен, ислам и нови амерички рат против тероризма (КСНУМКС), Битка за Саудијску Арабију (2004) и водио популар Љути Арап блог. Он твитује као @асадабукхалил

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.