ПОГЛЕДАЈТЕ: Киријаку о претњи новинарству

Рекао је узбуњивач ЦИА Џон Киријаку Белмарсх Трибунал у Сиднеју у Аустралији у суботу да претња Џулијану Асанжу представља претњу сваком извештачу о националној безбедности. (са транскриптом)

Прогресивни међународни Белмарш суд, Велика сала, Универзитет у Сиднеју.

ПРЕПИС

Марк Давис 

Џон Киријаку заиста припада сали пантеона највећих узбуњивача овог века. Џон је био аналитичар ЦИА-е [сиц – агент] који је открио и још значајније потврдио гласине о америчком програму мучења, посебно о техникама утапања у воду, виртуелног утапања субјеката испитивања. Био је то први инсајдер који је то урадио. Можете ли да замислите да пређете тај праг да бисте открили тако нешто, знајући полуприколицу која вам долази?

Али то је био проблем. Само мучење, нека врста лудог изума Доналда Рамсфелда, тако замишљам, нека мрачна фантазија која је тако директно покварила све за шта се Америка залагала, најдубље је покварила све за шта се Америка залагала, шешир је подстакао Џона Киријакуа да открије тај програм. И, наравно, требало је платити пакао. Отишао је у затвор.

Али након што је отишао у затвор, изгубио је пријатељства. Изгубио је каријеру. Ругали су му се и клелили и претили. Па ипак, кроз све то, он и даље стоји и данас је овде и налази се у углу Џулијана Асанжа. Дакле, Џон Киријаку.

Јохн Кириакоу

Много вам хвала. И хвала вам пуно. Ја то не заслужујем. Прво, желим да се захвалим Прогрессиве Интернатионал-у и свим организаторима на прилици да будем овде и да се свима вама обратим. Ово је право узбуђење за мене. То је узбуђење јер смо сви овде због Џулијана Асанжа. Ето колико је ово важно. И то је важно из неколико различитих разлога.

Почећу тако што ћу вас замолити за попустљивост и извињавам се ако сте чули много од онога што ћу раније да кажем. Али мислим да је важно и да заслужује да се понови. У ЦИА-и нас уче на обуци за брифинг да унапред изнесемо своју главну поенту. Тако да ћу то учинити. Америчка влада лаже о Џулијану Асанжу. То је суштина.

Лажу и наставиће да лажу.

Где уопште да почнемо да причамо о овоме? Џулијан је оптужен за више тачака за шпијунажу. Шпијунажа је најтежи прекршај или барем једно од два најтежа кривична дела за која се особа може оптужити у Сједињеним Државама. У неким случајевима то са собом носи и смртну казну. Мислим да Министарство правде жели да будемо срећни што нису оптужили Џулијана за случај смртне казне у оквиру Закона о шпијунажи.

Али хајде да на тренутак разговарамо о Закону о шпијунажи. Па видите колико је овај закон смешан. Закон о шпијунажи написан је 1917. за борбу против немачких саботера током Првог светског рата. Никада није ажуриран на било који смислен начин. Не садржи чак ни термин поверљиве информације јер систем класификације није измишљен све до 1950-их.

Каже информације о националној одбрани, али онда никада не дефинише шта значи појам информација о националној одбрани. То значи шта год тужилаштво жели да значи. Многи од нас су годинама тврдили да је Закон о шпијунажи неуставан широк и нејасан, али никада не стигнемо довољно далеко у судском систему да бисмо тај случај заиста изнели пред Врховни суд.

Дан Елсберг, један од највећих хероја модерне Америке, покушавао је и наставља да покушава, али ми једноставно нисмо стигли тако далеко. Па, Закон о шпијунажи, иако га Конгрес није прихватио да га ажурира, он је у мом случају заправо ажуриран на суду. У време када се то догодило. Нисам схватао колико је то важно, али на првом рочишту које сам имао пред судијом 2012. године, моји адвокати су тврдили да нисам имао злочиначку намеру када сам разговарао са Нев Иорк Тимес и за АБЦ Невс. Моја намера је била да обавестим амерички народ да влада чини злочин.

А по закону у Сједињеним Државама, не можете класификовати програм ако је програм криминалан. Не можете га класификовати у сврху чувања информација од америчког народа. Моја судија је рекла да неће само одбацити тај аргумент, већ ће одбити да поштује преседан који је постављен у случају Томаса Дрејка, узбуњивача НСА.

Затим ме је погледала и рекла, господине Киријаку, или сте то урадили или нисте, и мислим да сте то урадили. И то је било то. Дакле, она је шпијунажу у контексту ових случајева дефинисала врло једноставно као пружање информација о националној одбрани било којој особи која нема право да их прими. Новинари националне безбедности на Тхе Васхингтон Пост, Тхе Нев Иорк Тимес, Тхе Валл Стреет Јоурнал и свуда другде то радите сваки дан.

То је један од разлога зашто је овај случај толико важан. То је зато што, и не желим да преувеличавам ово, Први амандман Устава, слобода говора и слобода штампе почивају на овом случају. Ако Џулијан Асанж буде успешно процесуиран, ако буде осуђен за шпијунажу, нема везе што он није чак ни Американац, већ је новинар и издавач, сваки новинар и издавач у Америци биће одговоран за овакву врсту кривичног гоњења.

Сви ће се суочити са деценијама, можда вековима, у затвору. Ето колико је ово опасно. Погледајмо и шта је тачно Јулиан урадио. Јулиан је извештавао о ратним злочинима, као што сам малопре рекао. Незаконито је класификовати кривично дело. То је заправо закон у савезном закону. Никада није процесуирано. Јел тако? Зашто лидери ЦИА-е нису процесуирани када су креирали програм мучења или када су креирали програм незаконитог ванредног изручивања или када су креирали програм тајног затвора?

То је зато што су они добри момци, а ви не гоните добре момке када покушавају да нас обезбеде ноћу. Сећате се старе изреке о мушкарцима који су спремни да раде мрачне ствари да би нас заштитили? Да ли смо изгубили људскост? Некако тако изгледа. Други проблем је што Сједињене Државе немају Закон о службеним тајнама.

Хвала Богу. Барем га још немамо. Али могу вам рећи да у ЦИА-и веома воле оно што виде у УК и њихов Закон о службеним тајнама. И тако је ово начин да се на мала врата створи службени Закон о тајнама, да ако могу успешно да кривично гоне Џулијана Асанжа, знају да онда могу да гоне било кога.

Само ћемо морати да им верујемо на реч да не желе да гоне људе за које верују да су легитимни новинари.

Друго питање, и ја то стално говорим, али радим зато што је истина. Амерички народ поседује информације које је Џулијан објавио. Имамо право да знамо шта наша држава и наша влада раде у наше име. Желим да знам да ли моја влада убија новинаре у Ираку.

Желим да знам да ли моја влада нестаје људе у тајним затворима широм света где нико не зна да су тамо и онда их у многим случајевима муче до смрти, у ком случају их само кремирају и баце. Али имамо право да знамо ове информације. Дао нам га је само Џулијан Асанж. За то треба да будемо захвални. Такође желим да говорим о врстама услова са којима би се Џулијан могао суочити, суочити, суочити када буде изручен Сједињеним Државама и осуђен.

Желим да се вратим на своју првобитну изјаву да влада лаже. Знамо за ово привремено обећање да нећемо слати Јулиана у САМ јединицу. Постоје и друге јединице које се зову ЦМУ, јединице за управљање комуникацијама. Ту је и самица. Није на тужиоцима ни у ком случају да одлучују ко иде у који затвор и ко ће у којој јединици.

Они буквално немају реч по том питању. Судија нема речи по том питању. Једини људи који о томе одлучују су бесмислене бирократе у Савезном заводу за затворе. Чак и ако одлуче да не пошаљу Џулијана у ограничену јединицу, све што треба да се деси да би он отишао тамо је да било који случајни затвореник приђе затворском чувару и каже: „Управо сам чуо двоје људи како причају о убоду Џулијана Асанжа.

Тада ће Јулијан бити послат у самицу, на неодређено време, „ради сопствене безбедности“. Када сам први пут стигао у затвор, одлучио сам да поднесем захтев Закона о слободи информисања о себи. А разлог зашто сам то урадио је тај што сам почео да пишем отворено писмо из затвора које сам назвао Писма из Лорета. То је разбеснело управника, па сам та писма прокријумчарио свом адвокату, а она би их послала медијима.

И добијали су милионе и милионе погодака. И тако сам стављен у оно што се звало Јединица за управљање модификованим комуникацијама. Било је пет дана кашњења у мојим долазним и одлазним имејловима. Моји телефонски позиви нису снимљени. Уживо их је слушала жива стража. И моја долазна и одлазна пошта је била отворена и прочитана.

Дакле, у овом модификованом ЦМУ. Одједном сам осетио да ми је стил скучен. Зато сам написао писмо Бироу за затворе и рекао сам, према Закону о слободи информација, тражим сва документа која имате о Џону Киријакуу. И на моје велико изненађење, отприлике шест недеља касније, добио сам пакет, 220 страница, од којих је 200 страница било бесмислено.

Моја медицинска документација, моја листа посетилаца, ствари до којих нико није марио. Али било је 20 страница које су биле врло јасно утиснуте на врху и на дну: „ФОИА изузето. Не пуштајте затворенику.” Дакле, или је неко у Бироу за затворску канцеларију ФОИА био мртав, или су се сажалили на мене и одлучили да бих ово вероватно требало да видим.

Био је то низ дописа које је управник слао затворским чуварима, припремајући их за мој долазак. Најзабавнија ми је била једна страница са веома крупним штампаним словима, великим фонтовима, на којој је писало „Опрез, затвореник има приступ медијима“. Замислите Џулијана Асанжа. Он неће бити ни у једној модификованој ЦМУ. Биће у ЦМУ.

Сада постоје два ЦМУ-а у Сједињеним Државама. Један је у бившој осуђеници на смрт у затвору максималног обезбеђења у Терре Хауте, Индијана. Други је у затвору Супермак у Мериону, Илиноис. Оба ова затвора су пакао на земљи. И о томе ћу вам рећи за тренутак. Али када су ове Јединице за управљање комуникацијама успостављене 1980-их, требало је да удоме најопасније криминалце који су били у америчком затворском систему.

А говорим о последњем преживелом члану терористичке организације Абу Нидал, терористу који је дигао у ваздух египатски авион у којем су погинуле око 183 особе. Такозвани слепи шеик Омар Абдел Рахман, који је био својеврсни кум првог напада на Светски трговински центар. То више није тако. Сада, ЦМУ има медицинског узбуњивача по имену Марти Готтесфелд.

У њему се налази чувени узбуњивач дронова Данијел Хејл. У њему су смештени еколошки активисти. Ово није разлог зашто су ЦМУ-ови створени, али то је оно што ће они урадити са Џулијаном. Зашто ће то урадити са Јулианом? Зато што не желе да никоме каже шта зна. И зна много. Он зна много о злочинима које је починила америчка влада, ратним злочинима и злочинима против човечности.

Дакле, када кажу да ће према њему бити поштено, то је лаж. Неће бити третиран поштено. Поновићу нешто о чему и ја много говорим, о суду у ком би се Јулијану судило да буде изручен. Ово је источни округ Вирџиније. Ово је суд на коме ми је суђено, суд на коме је суђено узбуњивачу ЦИА Џефрију Стерлингу.

То је суд пред којим је Ед Сноуден оптужен. Тамо је судија. Па, има пар судија. Она која је урадила мој случај и случај Џефрија Стерлинга и свих осталих је судија Леони Бринкема, која је резервисала све случајеве националне безбедности за себе. И ниједан оптужени за националну безбедност тамо никада није добио случај. Па, она није Јулианов судија.

Јулианов судија би био главни судија. А шта је радио пре него што је био главни судија? Био је судија у ФИСА суду. То је суд који је толико тајан да ми заправо не знамо шта раде. То је ко ће пробати Јулиана. Сада, у мом случају, жена мог најбољег пријатеља имала је ујака који је био консултант пороте О.Ј. Симпсона.

Претпостављам да већина вас зна ко је био ОЈ Симпсон, фудбалер, глумац, највероватније двоструки убица. И добили су случај. Тако да ми је овај консултант понудио да ми помогне бесплатно. Одлетео је у Вашингтон. Добили смо му безбедносну дозволу и прошао је 15,000 страница поверљивих открића. И на крају ми је рекао да ако смо у било ком другом округу у Америци, рекао би, хајде. Добићемо овај случај.

Али, рекао је, источни округ Вирџиније, вашу пороту ће чинити људи из или са рођацима у ЦИА-и, Пентагону, ФБИ-у, Одељењу за унутрашњу безбедност и десетинама сарадника за националну безбедност и обавештајне службе. Рекао је, пријатељу, немаш шансе. И зато сам се на крају изјаснио.

Оптужен сам за шпијунажу, по три тачке, али нисам починио шпијунажу. И тако су одбацили те оптужбе. Не нуде Јулиану уговор за драгу. Они су ово отежали колико год су могли од самог почетка случаја. Заиста нема разлога да мислимо, па, знате, они су изнели своје, а Џулијан је новинар.

Чак и они морају да се сложе са тим. Неће бити тако лоше. Не не не. Толико је лоше колико мислимо да јесте. Када ЦИА смисли заверу да убије Џулијана на улицама Лондона усред бела дана, јер им се не свиђа новинарство које он ради, то је проблем. Зато сам поново хтео да кажем да је Џулијанов случај већи од Џулијана Асанжа.

Ово је случај о владавини права. Реч је о Уставу. Реч је о начину на који се Сједињене Државе представљају остатку света. Сједињене Државе тврде да су светли светионик наде за људска права и грађанска права и грађанске слободе и владавину закона. А то једноставно није тачно.

Није. И зато морамо устати и стати заједно, јер случај није о Јулијану. Ради се о свима нама. Много вам хвала. Хвала вам.

Домаћини Трибунала у Белмаршу били су Мери Костакидис и Марк Дејвис; у организацији Прогрессиве Интернатионал & Вау Холланд фондације и ко-спонзорисан од стране Сеарцх Фоундатион, Јацобин, ПЕН Сиднеи, ПЕН Интернатионал, Децлассифиед Аустралиа, НСВ Цоунцил фор Цивил Либертиес, Цонсортиум Невс & Тхе Валклеи Фоундатион.