Аутохтони активисти у Аргентини који се залажу за слободу

Милагро Сала и њене присталице осуђују кршење прописаног поступка у случају у епицентар сукоба између власти и локалних друштвених покрета, Таниа Вадхва извештаји.  

By Таниа Вадхва
Пеоплес Диспатцх

Jан. 16 обележено је седам година од незаконитог хапшења староседеоца и друштвеног активисте Милагра Сале у Аргентини. Сала је био једна од првих жртава политичког прогона који је карактерисао крајње десничарску владу бившег председника Маурисија Макрија (2015–2019).

На седму годишњицу Салиног неправедног затварања, чланови различитих политичких, друштвених и организација за људска права одржали су конференцију за штампу у седишту Удружења државних радника (АТЕ) у главном граду Буенос Ајресу и позвали председника Алберта Фернандеза да дај Сали председнички помиловање и ослободи је.

Арранца ла цонференциа де пренса а 7 анос де ла детенцион арбитрариа де @МилагроСала#ЛибертадАМилагро #МилагроСалаПресаПолитица пиц.твиттер.цом/9С4ИтРУомБ

— АТЕ Цапитал (@АТЕЦапиталОк) Januar 16, 2023

„Желели бисмо да подсетимо председника нације да је део политичког опредељења Френте де Тодос (владајућа прогресивна коалиција) била је слобода свих политичких затвореника у Аргентини. Алберто данас мора да потпише декрет о помиловању, Милагро не би требало да проведе ниједан дан у затвору“, рекао је Данијел Каталано, генерални секретар АТЕ.

„Желим да подржим овај захтев. Када се закон не поштује, људска права и уставне гаранције се крше у провинцији, акт постаје одговорност председника“, рекао је Хуго Јаски, генерални секретар Централног синдиката аргентинских радника (ЦТА).

Организације су поновиле своју подршку друштвеној вођи и осудиле кршења дужног процеса до којих је дошло у њеном случају.

Касније поподне, у провинцији Хухуи, стотине људи изашло је на улице и марширало до Белграно Плазе да осуди судски прогон Сале и захтева њено ослобађање.

Ко је Милагро Сала?

Сала, лидер Суседске организације Тупац Амару, ухапшен је 2016. године због наводног подстицања насиља и хаоса у провинцији Хујуј. Она је такође оптужена за побуну због организовања и вођења једномесечног протеста против регресивних промена у систему стамбених задруга које је извршио тадашњи новоизабрани гувернер Герардо Моралес из десничарске странке Радикална грађанска унија.

Друштвена организација Тупац Амару радила је на томе да хиљадама сиромашних домородачких породица обезбеди храну, медицинске потрепштине, основно образовање, јавне услуге и послове у задругама. Дала је значајан допринос социјалној добробити најсиромашнијих заједница у Жужују током левичарских влада бивших председника Нестора Кирхнера и Кристине Фернандез де Киршнер између 2003. и 2015. године.

Након инаугурације Херарда Моралеса као гувернера Хујуија и Маурисија Макрија за председника Аргентине у децембру 2015. (до 2019.), влада је престала да укида средства додељена задругама, што је довело до укидања преко 20,000 радних места у стамбеним задругама. Сала и други друштвени активисти изашли су на улице као одговор.

Десетине породица и друштвених активиста организовало је миран камп испред зграде гувернера месец дана, захтевајући од гувернера да обнови ресурсе.

Подршка ЦН's  
Зима Фонд Vožnja!

 

Дана 16. јануара 2016. године, преко 20 друштвених покрета из различитих делова земље придружило се борби и мобилисало се на Централ Плази у Хухуи-у да траже одговоре од гувернера.

Масовне демонстрације учиниле су Салу епицентром борбе између владе и локалних друштвених покрета.

Као одговор на то, администрације Макри и Моралес покренуле су кампању прогона против ње, укључујући различите кривичне пријаве, без доказа, са циљем да јој осигурају неограничен притвор и истражни затвор. Радећи ово, активисти верују да су се такође надали да ће послати поруку остатку друштвених лидера и организација.

Сала је ухапшена након рације у њеној кући 16. јануара 2016. Заједно са њом, још седам чланова Тупац Амаруа такође је приведено под лажним оптужбама. Организација је такође оптужена за превару у вези са програмом стамбене изградње и суспендован јој је правни статус. Она се суочила са оптужбама у укупно 12 случајева. Неки случајеви су одбачени, али други су још у току или су резултирали њеном осудом.

Националне и међународне организације за људска права су у више наврата осуђивале неправилности у судском процесу против Сале. Они су такође осудили понижење, злостављање и малтретирање које је претрпела од стране локалних власти.

Након хапшења, задржана је у затвору Алто Цомедеро у Хујују до децембра 2018. године, након чега је стављена у кућни притвор због здравствених проблема. 

Салина одбрана се 2017. године обратила Међуамеричкој комисији за људска права (ИАЦХР) да затражи да судству Јујуја нареди да јој одобри кућни притвор након што је одбацило све такве жалбе.

Тог августа, ИАЦХР је издао меру предострожности за Салу и наложио судском систему Јујуи да јој одобри кућни притвор. Међутим, локалне власти су одбиле да се повинују, па је ИАЦХР био приморан да интервенише пре него што јој је правосуђе Јујуја коначно дозволило кућни притвор у децембру 2018.

Недавно јој је дијагностикован крвни угрушак у левој нози који би је могао онеспособити или убити. Упркос њеном стању, полиција је у неколико наврата одбијала да је пусти у болнице на лечење, а према њеном правном саветнику, према њој су се понашали агресивно када је у болници.

Према речима њеног породичног лекара, Хорхеа Рашида, она се такође суочила са малтретирањем у јавној болници Хухуи током посета. Из тог разлога, њена одбрана је тражила да буде пребачена у здравствени центар у Буенос Ајресу, али је покрајинска влада Моралеса тај захтев одбила.

Да ли је помиловање могуће?

У јуну 2022, садашњи председник Алберто Фернандез посетио је Салу док је била примљена на клинику. Након што ју је видео, изјавио је да је против ње успостављен „јасан систем прогона“.

Упркос подршци Сали, председник је одбио да јој одобри помиловање, тврдећи да је то покрајинска судска резолуција коју он не може да поништи.

У децембру 2022, група организација за људска права састала се са Фернандезом да затражи његову интервенцију. Након састанка, он је пристао да ради са заједничким тимом адвоката на стварању институционалног оквира који би омогућио да Сала буде пуштен на слободу.

Аргентинске организације за људска права су истакле да постоји начин да се ослободи Сала. Они су поновили да међународни систем људских права и Пакт из Сан Хозеа, Костарика, утврђују да кршење и кршења почињена у покрајинској држави обавезују националну државу да предузме одговарајуће репаративне мере.

Пре неколико дана, у интервјуу са Страница КСНУМКС, Сала је изразила своје разочарење због нечињења председника и рекла: „Нека Алберто има храбрости да одлучи о мојој слободи. Одлука мора да иде преко њега. Нека буде довољно храбар да то уради и престане да се плаши националних медија које контролише опозиција.”

Сала је поновила да је невина и да су оптужбе политички мотивисане. Она је такође осудила судски прогон ње и других у Аргентини, као што је потпредседница Кристина Фернандез.

Она је рекла, 

„1976. десничари су нестали и мучили другове, вође и милитанте да их ућуткају. Сада имају другу методологију. Психолошки вас муче јер нису задовољни тиме што сте затворени. Они муче вашу породицу, ваше колеге другове и нападају оно што највише волите: милитантност.”

Салини адвокати се спремају да њен случај изнесу у интерамерички систем, посебно у вези са неправилностима које су починили судови Јујуи, а које је Врховни суд правде (ЦСЈ) одбио да ревидира.

Међутим, процес би могао потрајати годинама. У децембру 2023. ЦСЈ је ратификовао казну од 13 година затвора за Салу због наводног незаконитог удруживања и преваре државе.

С тим у вези, Сала је рекла да би пре две године рекла не председничком помиловању јер је веровала ЦСЈ, додајући да јој је Интерамерички суд сада једина нада: 

„Да су ме пре две године питали о помиловању, рекао бих не јер сам [надао] да ће Врховни суд прегледати спис од главе до пете. Али није се потрудио да га прегледа и резолуција коју је издала је политичка потврда политичког договора са Моралесом. Данас бих желео помиловање. Сањам да седим у Интерамеричком суду и [представим детаље свог случаја]. Желим да дам рачун за све радове које смо радили, све градње, да никада ништа нисмо украли, напротив, имали смо другог посла. Желим да им кажем да је изграђена средња школа, изграђена средња школа и да нисам узео паре за џеп и мислим да нисмо погрешили. Желим то да докажем јер ми је то једина нада која ми је остала. Ова ситуација се мења у Аргентини када се правда промени.” 

Таниа Вадхва је дописник са Пеоплес Диспатцх.

Овај чланак је из Пеоплес Диспатцх.

Подршка ЦН's  
Зима Фонд Vožnja!

Донирајте безбедно до кредитна карта or проверити by кликом црвено дугме: