Као део своје бриге о „моћи валуте“, многе земље на глобалном југу желе да развију трговинске и инвестиционе системе без долара, пише Вијаи Прасхад.
Си Ђинпинг и краљ Салман бин Абдулазиз Ал Сауд, 9. дец. (ЦЦТВ/Викимедиа Цоммонс)
Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања
O9. децембра, кинески председник Си Ђинпинг састао се са лидерима Савета за сарадњу у Заливу (ГЦЦ) у Ријаду, у Саудијској Арабији, како би разговарали о продубљивању веза између земаља Залива и Кине.
На врху дневног реда била је повећана трговина између Кине и ГЦЦ-а, са првом пледгинг да „увози сирову нафту на доследан начин иу великим количинама из ГЦЦ-а” као и да повећа увоз природног гаса.
Кина је 1993. постала нето увозник нафте, надмашивши САД као највећи увозник сирове нафте до 2017. Половина те нафте долази са Арапског полуострва, а више од четвртине извоза нафте Саудијске Арабије иде у Кину. Упркос томе што је главни увозник нафте, Кина јесте смањен његове емисије угљеника.
Неколико дана пре него што је стигао у Ријад, Си је објавио ан чланак in ал-Ријад која је најавила већа стратешка и комерцијална партнерства са регионом, укључујући „сарадњу у секторима високе технологије укључујући 5Г комуникације, нову енергију, свемир и дигиталну економију“.
Саудијска Арабија и Кина потписан комерцијалне послове у вредности од 30 милијарди долара, укључујући и области које би ојачале Иницијативу Појас и пут (БРИ). Сијева посета Ријаду једно је од његових ретких путовања у иностранство од пандемије Цовид-19.
Његов први пут је био у Централној Азији на самиту Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у септембру, где је девет држава чланица (које представљају 40 одсто светске популације) сложио се да повећају међусобну трговину користећи своје локалне валуте.
Манал Ал Доваиан, Саудијска Арабија, „Ја сам нафтни инжењер“, 2005–07.
На овом првом самиту Кина-ГЦЦ, Си позвани монарси Залива да „у потпуности искористе Шангајску берзу нафте и гаса као платформу за продају нафте и гаса користећи кинеску валуту“. Раније ове године, Саудијска Арабија предложио да би могла прихватити кинески јуан, а не америчке доларе за нафту коју продаје Кини.
Док на самиту ГЦЦ-а, нити на заједничком изјава које су издале Кина и Саудијска Арабија, постоје индиције да ће се ове две земље приближити коришћењу кинеског јуана за деноминацију своје трговине. Међутим, они ће то чинити полако, пошто су обоје и даље изложени америчкој економији. (Кина има нешто мање од 1 билион долара у обвезницама америчког трезора).
Разговор о вођењу кинеско-саудијске трговине у јуанима подигао је обрве у Сједињеним Државама, које су се 50 година ослањале на Саудијце да стабилизују долар. Године 1971. америчка влада је повукла долар из златног стандарда и почела да се ослања на централне банке широм света да држе монетарне резерве у хартијама од вредности америчког трезора и другој финансијској имовини САД.
Када су цене нафте нагло порасле 1973, америчка влада је одлучила да створи систем доллар сеигниораге преко саудијске нафтне добити. Године 1974., амерички министар финансија Вилијам Сајмон – тек са трговачког пулта у инвестиционој банци Саломон Бротхерс – стигао је у Ријад са инструкције од америчког председника Ричарда Никсона да озбиљно разговара са саудијским министром нафте Ахмедом Закијем Јаманијем.
Сајмон је предложио да САД купују велике количине саудијске нафте у доларима и да Саудијци употреба те доларе за куповину обвезница америчког трезора и оружја и инвестирање у америчке банке као начин да се рециклира огроман профит саудијске нафте. И тако је рођен петродолар, који је учврстио нови светски трговински и инвестициони систем деноминиран у доларима.
Ако би Саудијци чак и наговестили да повуку овај аранжман, за који би била потребна најмање деценија да се имплементира, то би озбиљно довело у питање монетарну привилегију која је дата САД
Као Гал Луфт, ко-директор Института за анализу глобалне безбедности, Рекао Вол Стрит новине, „Тржиште нафте, а тиме и целокупно светско тржиште роба, је полиса осигурања статуса долара као резервне валуте. Ако се тај блок извади из зида, зид ће почети да се руши.”
Гхада Ал Рабеа, Саудијска Арабија, „Ал-Сахбајиеа“ или „Пријатељство“, 2016.
Петродоларски систем је добио два озбиљна узастопна ударца.
Прво, финансијска криза 2007–08. сугерисала је да западни банкарски систем није тако стабилан као што се замишљало. Многе земље, укључујући велике земље у развоју, пожуриле су да пронађу друге процедуре за трговину и инвестиције.
Илустрација тога је оснивање БРИКС-а од стране Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке хитност да „разговарамо о параметрима за нови финансијски систем“. Земље БРИКС-а спровеле су низ експеримената, као што је стварање а БРИКС платни систем.
Друго, као део свог хибридног рата, САД су искористиле своју моћ долара санкција преко 30 земаља. Многе од ових земаља, од Ирана до Венецуеле, тражиле су алтернативе финансијском систему којим доминирају САД да би водиле нормалну трговину.
Подршка ЦН's Зима Фонд Vožnja!
Када су САД почеле да санкционишу Русију 2014. и продубљују трговински рат против Кине 2018. године, две силе су убрзале процесе трговине без долара које су друге државе под санкцијама већ почеле да формирају из нужде.
У то време, председник Русије Владимир Путин звао за дедоларизацију трговине нафтом. Москва је почела ужурбано да смањује своје залихе долара и одржава своју имовину у злату и другим валутама. У 2015. години 90 одсто билатералне трговине између Кине и Русије чинило је спроведено у доларима, али је до 2020. пао испод 50 одсто.
Када су западне земље замрзнуле резерве руске централне банке које су држане у њиховим банкама, то је било једнако „преласку Рубикона“, како је написао економиста Адам Туз. „То доноси сукоб у срцу међународног монетарног система. Ако резерве централне банке чланице Г20 поверене рачунима друге централне банке Г20 нису свете, ништа у финансијском свету није. У финансијском смо рату.”
Абдулхалим Радви, Саудијска Арабија, „Стварање“, 1989.
БРИКС и земље под санкцијама почеле су да граде нове институције које би могле да заобиђу њихово ослањање на долар. До сада су се банке и владе ослањале на мрежу Друштва за светску међубанкарску финансијску телекомуникацију (СВИФТ), која је вођена преко Клириншке куће Федералних резерви САД и њене услуге Федвире Фундс Сервице. Земље под унилатералним америчким санкцијама — попут Ирана и Русије — одсјечене су од СВИФТ система, који повезује 11,000 финансијских институција широм света.
Након америчких санкција 2014. године, Русија је створила Систем за пренос финансијских порука (СПФС), који је углавном дизајниран за домаће кориснике, али је привукла централне банке из Централне Азије, Кине, Индије и Ирана.
Кина је 2015. године створила Систем прекограничног међубанкарског плаћања (ЦИПС), коју води Народна банка Кине, коју постепено користе друге централне банке.
Поред ових развоја Русије и Кине, постоји низ других опција, као што су мреже плаћања укорењене у новим напретцима у финансијској технологији (финтецх) и дигиталним валутама централне банке.
Иако су Виса и Мастерцард највеће компаније у индустрији, суочавају се са новим ривалима у кинеском УнионПаи-у и руском Миру, као и са кинеским приватним малопродајним механизмима као што су Алипаи и ВеЦхат Паи.
Отприлике половина земаља у свету је експериментише са облицима дигиталних валута централне банке, са дигитални јуан (е-ЦНИ) као једна од истакнутијих монетарних платформи која је већ почела да заобилази долар на дигиталним путевима свиле утврђен поред БРИ.
Као део своје бриге о „моћи валуте“, многе земље на глобалном југу желе да развију трговинске и инвестиционе системе који нису у доларима. Нови бразилски министар финансија Фернандо Хадад од 1. јануара 2023. залагани стварање јужноамеричке дигиталне валуте назване сур (што на шпанском значи „југ“) како би се створила стабилност у међурегионалној трговини и успоставио „монетарни суверенитет“.
Сур би се надовезао на механизам који већ користе Аргентина, Бразил, Парагвај и Уругвај који се зове Систем плаћања у локалној валути или СМЛ.
Сарах Мохана Ал Абдали, Саудијска Арабија, „Кул Јогани Ала Лејлах“ или „Сваки за своје“, 2017.
А март извештај Међународног монетарног фонда (ММФ) под насловом „Прикривена ерозија доминације долара“ показала је да је „удео резерви које централне банке држе у америчким доларима опао за 12 процентних поена од почетка века, са 71 одсто 1999. на 59. одсто у 2021.
Подаци показују да менаџери резерви централне банке диверзификују своје портфеље кинеским ренминбијем (или јуаном), који чини четвртину промене, и нетрадиционалним резервним валутама (као што су аустралијски, канадски, новозеландски и сингапурски долари; дански долар и норвешка круна, шведска круна, швајцарски франак и корејски вон);
„Ако доминација долара дође до краја“, закључује ММФ, „онда би долар не би могли срушити долар, већ широка група алтернативних валута“.
Глобална размена валута показује аспекте монопола мрежног ефекта. Историјски гледано, појавио се универзални медиј за повећање ефикасности и смањење ризика, а не систем у којем свака земља тргује са другима користећи различите валуте. Годинама је злато било стандард.
Било који јединствени универзални механизам је тешко заменити без неке врсте силе. За сада, амерички долар остаје главна глобална валута, чинећи нешто мање од 60 одсто званичних девизних резерви. У преовлађујућим условима капиталистичког система, Кина би морала да дозволи потпуну конвертибилност јуана, оконча контролу капитала и либерализује своја финансијска тржишта како би њена валута заменила долар као глобалну валуту.
Ово су мало вероватне опције, што значи да неће бити скорог свргавања доларске хегемоније, а говорити о „петројуану“ је преурањено.
Рамсес Иоунане, Египат, „Без наслова“, 1939.
Кинеска влада и ГЦЦ су 2004. године покренули преговоре о Споразуму о слободној трговини. Споразум, који је стао 2009. због тензије између Саудијске Арабије и Катара, сада је поново на столу јер се Залив налази увучен у БРИ.
1973. Саудијци Рекао САД да су желели да „нађу начине да корисно уложе приходе [од продаје нафте] у сопствену индустријску диверсификацију и друге инвестиције које су нешто допринеле њиховој националној будућности“.
Права диверзификација није била могућа у условима петродоларског режима. Сада, са укидањем угљеника као могућности, Заливски Арапи су жељни диверсификације, као што је пример Саудијске визије 2030, која је интегрисан у БРИ.
Кина има три предности које помажу овој диверсификацији коју САД немају: комплетан индустријски систем, нови тип продуктивне снаге (управљање инфраструктурним пројектима огромних размера и развој) и огромно растуће тржиште потрошача.
Западни медији су скоро ћутали о понижавајућем губитку економског престижа и доминације региона током Сијевог путовања у Ријад. Кина сада може истовремено да управља сложеним односима са Ираном, ГЦЦ, Русијом и државама Арапске лиге.
Штавише, Запад не може да игнорише експанзију Шангајске организације за сарадњу на Западну Азију и Северну Африку. Египат, Саудијска Арабија, Иран, Турска и Катар су или повезани или су у разговорима са ШОС-ом, чија улога се развија.
Пре пет месеци, амерички председник Џо Бајден посетио је Ријад са далеко мање помпе и церемоније — и свакако са мање на столу да би ојачао ослабљене односе између САД и Саудијске Арабије. На питање о Сијевом путовању у Ријад, портпарол америчког Стејт департмента рекао, „Не говоримо земљама широм света да бирају између Сједињених Држава и НР Кине.“ Сама та изјава је можда знак слабости.
Вијаи Прасхад је индијски историчар, уредник и новинар. Он је сарадник за писање и главни дописник Глобтротера. Он је уредник на ЛефтВорд Боокс и директор Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања. Он је старији нерезидентни сарадник у Чонгјанг Институт за финансијске студије, Универзитет Ренмин у Кини. Написао је више од 20 књига, укључујући Тамнији народи Сиромашнији народи. Његове најновије књиге су Борба нас чини људима: Учење из покрета за социјализам и, са Ноамом Чомским, Повлачење: Ирак, Либија, Авганистан и крхкост америчке моћи.
Овај чланак је из Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Подршка ЦН's
Зима Фонд Vožnja!
Донирајте безбедно до кредитна карта or проверити by кликом црвено дугме:
Свет међународних финансија који се брзо мења, а САД непрестано и брзо губе моћ. Каква ће, могло би се запитати, ситуација до 2030. године, под условом да НАТО не нападне Русију због рата у Украјини?
Све док Америка и Европа поново не почну да производе сопствену у току и компјутерску технологију, Греенбацк ће наставити да се смањује у међународном значају. До данас, то је мало вероватно.
Класични суперимперијализам Мајкла Хадсона описује како су, након што је Никсон скинуо долар са злата, долар (петродолар) и трезори САД заменили злато као примарну глобалну размену и резервну валуту. Ово је била прва књига (1973) која је тачно и свеобухватно описала нова дешавања. Свако ко је заинтересован за међународне финансије, платни биланс, макроекономију итд. требало би да прочита ову књигу, по мом мишљењу. Худсон је објавио и ново, ажурирано издање.
Вијаи Прасхад ради сјајан посао у скретању пажње на промене које се дешавају од хегемоније УСД. Као што Прашадов чланак истиче, „Рубикон“ је пређен. Многе земље су сада принуђене да се повуку из трговине у доларима и резерви због незаконите заплене (крађе) имовине и злата у доларима из Либије, Авганистана, Венецуеле, Русије. Слажем се, удаљавање од УСД ће морати да буде постепено. Само Кина држи преко трилиона долара деноминираних средстава у ПБЦ-у.
Међутим, дани хегемоније УСД (и ове америчке глобалне силе) су одбројани. Пада ми на памет и успон и пад великих сила (Пол Кенеди).
Не прихватам површни аспект Трампа/Бајдена – овде се ради о финансијама и дугорочној глобалној моћи. Амерички политичари вољно подржавају Израел и КСА јер служе интересима америчке моћи. Наравно, политички систем САД има „неограничено политичко подмићивање“ и подмићен је од МИЦ-а, БигОила, БигПхарма итд.
Када КСА објави да ће прихватити друге валуте за нафту, „црвена линија“ ће бити пређена и промена режима у КСА ће бити вероватна. Империја у опадању чини (и чини) непромишљене ствари како би одржала хегемонију. Још једно буре барута...
Мислим да су САД већ зезнуле пса. Коначна кап која је прелила чашу је била замрзавање руског форека који је држан у страним банкама са високоумним БС о крађи руске валуте ради „обнове Украјине“, што би могло бити у реду осим што је „Запад“ подстакао пуч који је искључио источну Украјину из гласања и ставио наше савезнике , нацисти, главни. Остатак света може да види шта се догодило. Уз признања фрау Меркел, сви знају да ништа није безбедно са САД.
Охолост храњена идиотизмом Дубоке државе инспирисана економским санкцијама Сједињених Држава, могла би пребрзо кулминирати падом америчког долара, а са њим и примат економија повезаних са Сједињеним Државама, добро за свет, али ужасно за Сједињене Државе и Европу грађана, укључујући, нажалост, људе чије су пензије и социјално осигурање везане за долар. Овај чланак, на објективан начин, контекстуализује логичан развој догађаја док се велики део света припрема за пропаст долара.
Све је ово огромна превара. Саудијска Арабија одбацује Бајдена само зато што је желела Трампа или тврдокорнијег ционистичког неокона за председника. Саудијци не желе ништа друго до копнену инвазију на Иран и директно уклањање Хезболаха и Башара Ал Асада. Бин Салман види ционисту попут Бајдена као сувише слабог и превише дипломатског – упркос томе што је још увек хушкач рата. Саудијска Арабија и УАЕ ће се више ускладити са САД када један тврдокорнији циониста постане врховни командант. Погледајте само јаку везу између Џареда Кушнера и Саудијске Арабије. Саудијска Арабија, УАЕ и Израел су фашистичке земље и имају контролу над америчким политичарима.
КСА има своје пословне интересе који се не поклапају са израелским и америчким. На пример, будући да је велики потрошач дизела и мазута, док је производила „лаку нафту“, која није преферирана сировина за та горива, КСА је почела да увози велике количине руских „нафтних производа“. Друго, они имају план за нуклеарну електрану која је идеална врста енергије за десалинизацију, дугорочно, јефтинија од угљеничних горива и поуздана у поређењу са „обновљивим изворима енергије“. БТВ, Турска и Бангладеш имају позитивно искуство са Росатомом, Египат (подржан од КСА) има огроман уговор, суштина је да Росатом испоручује на време (што значи, дупло брже од Вестингхауса и ко год да је власник француске атомске индустрије) и без прекорачења трошкова (значи, бар дупло јефтиније).
Пословне елите у КСА, Индији, Бразилу (већ под Болсонаром) итд. желе да се упусте у предности комерцијалних трансакција без обзира на хирове америчког апарата за санкције. Да су САД биле задовољне тиме да уживају у профитабилности поседовања доминантне резервне валуте и уздржале би се од употребе као оружја, моћници попут Модија, Болсонара и Залива не би ни сањали да то оспоравају. Али није тако, и цео свет профита је ту да ужива у обиласку међународног банкарства које контролише Америка.
Замишљање да су УАЕ и КСА „ционистички“ је наивно. Да, нису могли мање да брину о Палестинцима, али њихов профит је сасвим друга ствар.