Под маском заштите националног интереса, аустралијски безбедносни естаблишмент делује у тајности како би одржао глобални империјални поредак предвођен САД, пише Клинтон Фернандес.
Амерички и аустралијски војници у Урузгану у окупираном Авганистану, 2013. (Рори О'Бојл, америчка морнарица)
By Цлинтон Фернандес
Декласификована Аустралија
TТајност око спољне и одбрамбене политике Аустралије штити планере од јавности која их је изабрала. Рат у Авганистану нуди обиље доказа.
Сједињене Државе и Аустралија извеле су кампању атентата на тактичко вођство побуњеника. Познат као Заједничка листа приоритетних ефеката (ЈПЕЛ), то је програм за убиство вођен обавештајним подацима који омогућавају дронови и специјалне снаге.
Динамика укључује атентате на побуњенике без суочавања са основним узроцима побуне. Неке аустралијске снаге су учествовале у овој кампањи атентата, која је била позната по разним еуфемизмима.
Програм убистава заснован на ЈПЕЛ-у није био тајна ни за талибане, ни за становништво Авганистана, од којих су неки убијени или осакаћени док су само присуствовали венчањима или одржавали своје фарме. Нити је то била тајна за обавештајне службе суседних држава попут Русије, Кине, Ирана и Пакистана.
Али то је била тајна за аустралијску јавност, која није имала начина да позове владу на одговорност.
5. април 2011: Пас за откривање експлозива Сарби добија Љубичасти крст од Краљевског друштва за превенцију окрутности према животињама. (Аустралијско министарство одбране, ЦЦ БИ-НЦ-НД 2.0)
Уместо тога, аустралијске одбрамбене снаге су дале медијски значај Сарби, црни лабрадорски пас за откривање експлозива који се одвојио од свог водича, за који се претпостављало да је мртав, да би поново пронађен годину дана касније.
Тешко да се може кривити Аустралијанци за недостатак стручности када се намерно држе у мраку.
Креатори политике обично тврде да имају јединствену способност да процене шта представља штету националној безбедности.
У односу на АУКУС, тада министар иностраних послова Марисе Паине је рекао: „Нико ко није део тих дискусија и није део процеса доношења одлука никада не може знати – а искрено нити би требало да зна – детаље и дубину разматрања у која владе улазе. Ово се мора урадити на поверљив начин."
Али тајност у овим околностима не штити аустралску јавност. Уместо тога, штити безбедносни естаблишмент од сазнања аустралијске јавности о његовим поступцима. То омогућава планерима да подрже империјални поредак предвођен САД под маском националног интереса Аустралије. Он изолује стварне циљеве политике од чврсте дебате засноване на доказима.
Ово није национална безбедност у било ком значајном смислу. Уз сву мистичност и тајност, практичари нису показали да поседују неко посебно тело техничког знања које их чини јединствено квалификованим да одреде шта представља легитиман разлог за тајност.
Концепти националне безбедности, спољних послова и друштвених наука уопштено доступни су просечном људском бићу. Наравно, обавештајне агенције имају научно-техничке столове чији аналитичари процењују постојање (рецимо) оружја за масовно уништење у Ираку. Ови аналитичари захтевају релевантну техничку позадину.
Али свако може разумети друштвене и политичке импликације ових студија ако институције не раде активно на њиховом искључивању.
Пресуде о националној безбедности или спољним пословима не ослањају се толико на стручност, колико на идеологију.
Није било тако давно да је Индија — сада велики пријатељ и члан Квадра [Квадрилатерални безбедносни дијалог са Јапаном, Аустралијом и САД] — сматрана потенцијалном претњом Аустралији. Када је Индија извела нуклеарне пробе 1998. године, Хауардова влада је опозвала свог високог комесара у Њу Делхи и увела санкције. Тхе Рад Опозиција је осудила оно што је назвала "нечувеним чином нуклеарног гадовања".
Аустралија је имала важну карту: она има око 40 одсто светских познатих ресурса јефтиног уранијума. То би могло ускратити Индији извоз уранијума јер Индија није потписала Споразум о неширењу нуклеарног оружја (НПТ). Неколико година касније, Сједињене Државе су промениле своје законе о контроли извоза како би дозволиле помоћ индијским нуклеарним програмима. Лабуристи су били на функцији.
Постројење за прераду у руднику уранијума Рангер у Националном парку Какаду, источно од Дарвина, Аустралија, без датума. (Стивен Кодрингтон, ЦЦ БИ 2.5, Викимедијина остава)
Сједињене Америчке Државе су затражиле од премијера Кевина Руда да подржи „аранжман о сарадњи са Њу Делхијем“. Шест месеци касније, министар спољних послова Стивен Смит дао је приватно уверавање свом индијском колеги да ће Аустралија подржати изузетак од нуклеарног споразума између САД и Индије. Убрзо је то јавно потврдио.
Године 2016, Корпорација за нуклеарну енергију Индије и америчка Вестингхоусе Цорпоратион договориле су се да изграде шест нуклеарних реактора у Индији. Следеће године, први у Аустралији Пошиљка уранијума отишао за Индију. Ово је учинило Индију једином земљом на свету која поседује нуклеарно оружје, није чланица НПТ-а и још увек јој је дозвољено да се бави нуклеарном трговином.
Данас се, наравно, Индија сматра партнером Аустралије у одржавању „међународног поретка заснованог на правилима“ у „слободном и отвореном Индо-Пацифику“.
Аустралијски премијер Ентони Албанез, лево, током састанка КУАД-а у Токију 24. маја. (ЦЦ БИ 4.0, Викимедиа Цоммонс)
Аустралија је деловала као империјална сила. Интерни правни савет Министарства спољних послова, већ у фебруару 1975, био је да ће индонежанска инвазија на Источни Тимор, тада познат као португалски Тимор, „потпасти у категорију директне агресије“.
Агресија, како је Нирнбершки трибунал изјавио, „није само међународни злочин; то је највиши међународни злочин који се од других ратних злочина разликује само по томе што у себи садржи нагомилано зло целине“.
Влада Витлама дала је Индонезији зелено светло за инвазију на Источни Тимор. Фрејзерова влада је легитимисала окупацију признавањем суверенитета Индонезије над територијом и дипломатски јој помагала када је војне операције проузроковао смрт око 31 одсто свог становништва - највећи губитак живота у односу на укупну популацију од Другог светског рата.
[Релатед: Крв у архиви]
Аустралијске обавештајне агенције циљале су преживеле и њихове потомке у шпијунажи и другим операцијама са циљем да им одузму контролу над њиховим јединим главним природним ресурсом: њиховим нафтним и гасним пољима. Бернард Цоллаери, адвокат који је открио једну операцију, борио се на судовима да му се суђење води јавно. У јулу 2022, нови државни тужилац је коначно одустао од кривичног гоњења против њега.
Овај чланак је уређени одломак ауторове књиге Субимперијална моћ: Аустралија у међународној арени, коју је у октобру објавила издавачка кућа Универзитета Мелбурн. (МУП)
Јавно суђење могло би показати Аустралцима да се операција шпијунаже одвијала под заштитом пројекта помоћи, угрожавајући сигурност аустралијских хуманитарних радника свуда. Такође је преусмерио драгоцене ресурсе Аустралијске тајне обавештајне службе (АСИС) од рата против тероризма. Када је тим АСИС-а био у Источном Тимору у септембру 2004. године, терористи Јемаах Исламииах успели су да бомбардују аустралијску амбасаду у Индонезији.
Министар спољних послова у време операција против Источног Тимора, Александар Даунер, радио је као лобиста за Воодсиде Петролеум након што је напустио парламент 2008. Секретар Одељења за спољне послове и трговину, др Ештон Калверт, отишао је у пензију и придружио се одбор директора Воодсиде.
Професор Ендру Серди, бивши службеник Министарства спољних послова и трговине, рекао је: „Виши званичници у сваком тренутку једноставно претпостављено— да ли због упутства министара или њихових канцеларија, не знам — да је национални интерес био идентичан Вудсајдовом.
Аустралијску јавност не треба оптуживати за бешћутну равнодушност када је идеолошке институције обмањују о томе шта се дешавало у Источном Тимору 24 године и шта је урадила аустралијска влада.
Не знају, на пример, да су само сат времена лета од Дарвина биле жене Источног Тимора поробљен сексуално без страха од одмазде и уз знање и саучесништво индонежанских снага безбедности, цивилне администрације и припадника правосуђа.
Аустралија је послала оружје у Индонезију и заштитила је од међународних критика. Тим Фишер, заменик премијера у Хауардовој влади, похвалио је индонежанског диктатора Сухарта као „можда највећу светску личност у другој половини двадесетог века“.
Двопартијски елитни консензус штити спољну политику од јавног увида, осигуравајући да она не уђе на терен политичког оспоравања.
Аустралијско јавно мњење о питањима спољне политике је у том смислу рационално; а вредно студирати аутора Царолине Иарнелл показала је да јавно мњење разумно реагује на окидаче као што су међународни догађаји и изјаве политичких лидера.
Јавност рационално реагује на чињенице које види. Неприкладне чињенице се не цензуришу, али се ипак закопавају; у принципу се могу открити, али су у стварности ван свести јавности јер их се, без редовног понављања, нико не сећа.
И они морају остати непоновљени и ненаглашени управо због аустралијских демократских слобода. Да су испред и у центру, Аустралијанци их никада не би толерисали.
Питање да ли моћни заиста верују у сопствену доброчинство је ирелевантно као путоказ за политичко деловање. То би могло да заокупи писце и друге који су опчињени осећањима елите. За оне који су забринути за реформу спољне политике, међутим, задатак је промена домаће структуре власти.
Цлинтон Фернандес је професор међународних и политичких студија на Универзитету Новог Јужног Велса. Бивши обавештајац у аустралијској војсци, Клинтон се специјализовао за стратешке студије са фокусом на међународне односе и стратегију, посебно на питања која се тичу националних интереса Аустралије.
Овај чланак из Декласификована Аустралија је уређени одломак из књиге Клинтона Фернандеса, Субимперијална моћ: Аустралија у Међународној арени, објављено 5. октобра у издаваштву Универзитета Мелбурн.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Добар комад, хвала.
Очигледно да Аустралија никада није била демократска држава када је у питању рат. Недавно је дато мало ваздуха идеји да парламент гласа о рату (детаљи су били скици). Обе стране политике су се сложиле да парламент неће играти никакву улогу. То се никада неће питати. Није било дебате о умешаности Аустралије у глобалне ратове прошлог века. Наш парламент никада није гласао. У случају илегалног рата у Ираку, одлуку је донела једна особа, а он живи у застарелом сјају као старији државник, слободан да лута светом, а цунами лажи које је изнео о ОМУ се никада не помиње. Стотине хиљада марширало је против Хауардовог рата пре него што је наредио АДФ-у да нападне Ирак. Као што сте написали „аустралијска јавност нема начина да позове владу на одговорност“. Јасно је да протест неће зауставити наше ратне хушкаче. То је двостраначка политика. У року од 48 сати од последњих избора, победник, г. Албанесе, одлетео је у КУАД и потврдио подршку АЛП за неупитну, вечну оданост америчкој империји (укључили сте фотографију срећне четворке). Од смјене Витламове владе 1975. Аустралија је вазал САД са одређеном контролом над домаћим догађајима, али никако над спољном политиком. САД захтевају да се поштује светски модел САД/ОНИ. Дошло је до претње Аустралији страшним последицама удруживања са ЊИМА. Пени Вонг разуме њене „наредбе засноване на правилима“ и неће поколебати у њеној послушности. Престао сам да гласам за АЛП. Витлам је мртав и нема никог живог да заустави аустралијске ратове.
Очигледно да Аустралија никада није била демократска држава када је у питању рат. Недавно је дато мало ваздуха идеји да парламент гласа о рату (детаљи су били скици). Обе стране политике су се сложиле да парламент неће играти никакву улогу. То се никада неће питати. Није било дебате о умешаности Аустралије у глобалне ратове прошлог века. Наш парламент никада није гласао. У случају илегалног рата у Ираку, одлуку је донела једна особа, а он живи у застарелом сјају као старији државник, слободан да лута светом, а цунами лажи које је изнео о ОМУ се никада не помиње. Стотине хиљада марширало је против Хауардовог рата пре него што је наредио АДФ-у да нападне Ирак. Као што сте написали „аустралијска јавност нема начина да позове владу на одговорност“. Јасно је да протест неће зауставити наше ратне хушкаче. То је двостраначка политика. У року од 48 сати од последњих избора, победник, г. Албанесе, одлетео је у КУАД и потврдио подршку АЛП за неупитну, вечну оданост америчкој империји (укључили сте фотографију срећне четворке). Од смјене Витламове владе 1975. Аустралија је вазал САД са одређеном контролом над домаћим догађајима, али никако над спољном политиком. САД захтевају да се поштује светски модел САД/ОНИ. Дошло је до претње Аустралији страшним последицама удруживања са ЊИМА. Пени Вонг разуме њене „наредбе засноване на правилима“ и неће поколебати у њеној послушности. Престао сам да гласам за АЛП. Витлам је мртав и нема никог живог да заустави аустралијске ратове. Хвала Клинтон.
„национални интерес“ никада није оно што би ви, или остали људи око вас, сматрали вашим интересима. Уосталом, политичари би само рекли да је тако.
Који политичар не би желео да устане и хвали се да су вам подигли плату и дали вам бољи смештај и побољшали вашу здравствену заштиту и дали вашој деци бриљантно образовање због чега бисте пожелели да сте то имали када сте били млади? Не, да политичари тако нешто раде, само би изашли и рекли.
Дакле, када кажу 'национални интерес', знају да то није у вашем интересу, али и даље желе да узму ваш новац да то ураде и да изложе ваше животе ризику да би га добили, па морају да смисле нешто фраза да те превари и превари.
Када чујете 'национални интерес', одмах би требало да почнете да се питате колико ће вас ово повредити. Зато што увек ради.
Као Аустралијанац, захваљујем Клинтону што је ове чињенице о лажима аустралијске владе изложила јавности која је гласала или једноставно ништа није рекла. Попут многих 'демократија' у Аустралији, ми патимо у илузији да су све руже када је све у процесу пропадања, ка смрти и, надамо се, васкрсавању потпуно новог (а ипак непознатог) система на националном и глобалном нивоу. Али да би подстакли пропаст овог система, информације као што је Клинтонов чланак – и аустралијски узбуњивачи попут Асанжовог Викиликса и открића ратних злочина Дејвида Мекбрајда – морају више пута да стигну до шире јавности у Аустралији, како Клинтон каже, да би се увукла.
Та илузија ружа брижљиво је култивисана политичким и медијским сметњама, замагљивањем и лажима. Неслагање готово сваке врсте сузбија се разним методама, а најгори су закони против узбуњивача и протеста који спречавају да истина изађе на видело и да се сазнају захтеви народа.
Ово потискивање само по себи представља спрдњу са наводно демократским принципима представљања, транспарентности и одговорности – ниједан од којих Аустралија нема.
Аустралци су добро научили од свог господара, Сједињених Држава. Тако ми послујемо. И зато је Робинина притужба иста притужба коју имају многи Американци.
Грађани „развијених“ нација се углавном држе у мраку о томе како функционишу елите моћи. Као такве, њихове „демократије“ се легитимишу сваког изборног циклуса.
Веома информативан, али нажалост, не изненађујући чланак. Грађани „развијених“ нација се углавном држе у мраку о томе како функционишу елите моћи, и као такве, њихове „демократије“ се легитимишу у сваком изборном циклусу.
Хвала Клинтон. Очигледно да Аустралија никада није била демократска држава када је у питању рат. Недавно је дато мало ваздуха идеји да парламент гласа о рату (детаљи су били скици). Обе стране политике су се сложиле да парламент неће играти никакву улогу. То се никада неће питати. Није било дебате о умешаности Аустралије у глобалне ратове прошлог века. Наш парламент никада није гласао. У случају нашег илегалног рата против Ирака, одлуку је донела једна особа, а он живи у застарелом сјају као старији државник, слободан да лута светом, а цунами лажи које је изнео о ОМУ се никада не помиње. Стотине хиљада марширало је против Хауардовог рата пре него што је наредио АДФ-у да нападне Ирак. Као што сте написали „аустралијска јавност нема начина да позове владу на одговорност“. Јасно је да протест неће зауставити наше ратне хушкаче. То је двостраначка политика. У року од 48 сати од последњих избора, победник, г. Албанесе, одлетео је у КУАД и потврдио подршку АЛП за неупитну, вечну оданост америчкој империји (укључили сте фотографију срећне четворке). Од смјене Витламове владе 1975. Аустралија је вазал САД са одређеном контролом над домаћим догађајима, али никако над спољном политиком. САД захтевају да се поштује њихов ратни модел САД/ОНИ. Дошло је до претње Аустралији страшним последицама удруживања са ЊИМА. Пени Вонг разуме њене „наредбе засноване на правилима“ и неће поколебати у њеној послушности. Престао сам да гласам за АЛП. Витлам је мртав и нема никог живог да заустави аустралијске ратове.
Овај чланак треба да прочита сваки Аустралијанац који верује да ће гласање у 'другој' странци било шта променити.