Мере јавног здравља које су тако добро функционисале на копну не треба олако одбацити, пише Џон Волш.

Шангајски Бунд током затварања Цовид-а 2022. (ЦЦ БИ 3.0, Викимедиа Цоммонс)
IУ мају и јуну 2022. две прекретнице у светској борби против Цовид-а су пребачене и широко су запажене у штампи, једна у САД и једна у Кини. Они позивају на поређење између две земље и њиховог приступа борби против Цовид-19.
Прва прекретница је пређена 12. маја када су Сједињене Државе регистровале преко милион укупних смртних случајева (1,008,377 од 19. јуна када је ово написано) због Цовида, највишег у било којој земљи на свету. Веб МД је изразио своје мишљење у а комад под насловом: „Смртни случајеви ковида у САД достигли милион: „Историја треба да нам суди“.“
Друго, 1. јуна Кина је изашла из свог 60-дневног затварања у Шангају као одговор на тамошње избијање, најозбиљније од избијања Вухана на почетку пандемије. Укупан број умрлих у континенталној Кини од почетка епидемије у јануару 2020. износи укупно 5,226 од 19. јуна.
Да то ставимо у перспективу, то је 3,042 смртна случаја на милион становника у САД наспрам 3.7 на милион смртних случајева у Кини због Цовида: 3,042 protiv 3.7.
Да је Кина следила исти курс као и САД, доживела би најмање 4 милиона смртних случајева. Да су САД пратиле курс Кине, имале би укупно само 1,306 смртних случајева.
ЕУ није прошла много боље од САД, с 2,434 смртних случајева на милион закључно са јуном 19.
Када су се суочили са овим бројевима, одговор западних медија је пречесто био порицање да су кинески бројеви тачни. Међутим, кинески подаци су поткријепљени бројем смртних случајева током периода пандемије као Нев Иорк Тимес илустровано у а nedavni чланак. У ствари, ово је стара вест. Ваљаност кинеских бројева, као што је показано бројем вишка смртних случајева, потврђена је у фебруару 2021. студирати од стране групе са Универзитета Оксфорд и кинеског ЦДЦ-а. Ово је објављено у престижном БМЈ (Бритисх Медицал Јоурнал) и детаљно размотрена ovde.
Шта је са економијом?
Јасно је да је Кина својом „динамичком политиком нулте Цовид-а“ ставила спасавање живота изнад напретка економије. Али супротно ономе што се веровало на Западу у то време, спасавање живота се такође показало бољим за економију, као што је приказано у наставку подаци Светске банке:
Током прве године пандемије, 2020., кинеска економија је наставила да расте, иако споријим темпом. Насупрот томе, америчка економија се драматично смањила, пала је све уназад, не само на нивое из 2019. године, већ на нивое пре 2018. године.
Занимљиво је да заплет такође показује годину у којој је кинески ППП-БДП надмашио онај у Сједињеним Државама, 2017, најављујући нову еру за глобални југ.
Светска банка још није објавила податке за 2021. годину, али ММФ има приказане податке ППП-БДП за 2021. ovde. Америчка економија порасла је за 5.97 одсто, а кинеска за 8.02 одсто. За разлику од података Светске банке приказаних на горњем графикону за године до 2020. године, ови подаци за 2021. нису кориговани за инфлацију која је за 2021. годину износила КСНУМКС одсто у САД док је кинеска била КСНУМКС одсто. Дакле, раст Кине би био још већи у поређењу са САД, када би се узела у обзир инфлација.
Суштина је да је у прве две године пандемије до 2021. раст Кине увек био позитиван и већи од раста америчке политике Кине не само да је спасавала животе већ је штитила и економију. Победа, могло би се рећи.
Закључавање у Шангају

Изложбена сала Шангај Екпо се користи као центар за изолацију током избијања Цовида 2022. (ЦЦ БИ 3.0, Викимедиа Цоммонс)
Период недавног затварања у Шангају, који можемо датујемо од 1. априла, завршио се 1. јуна и био је друга највећа епидемија у Кини од првобитног избијања у јануару 2020. године, у Вухану. Сваки је резултирао великим затварањем, прво у Вухану је трајало око 76 дана, а друго у Шангају око 60 дана. Први у Вухану је био због оригиналне варијанте, а други због много заразнијег Омикрона.
Током недавног затварања у Шангају, западна штампа је била преплављена изјавама, од којих су многе биле прожете непристојним фројдом, да динамична кинеска политика нулте ковида није одржива. Ово све превише подсећа на деценијама предвиђања да је изузетан успех Кине у развоју своје економије до број 1 у свету по ППП-БДП био пролазна фаза, Понзи шема која – шта друго – „није одржива. Недавно је иста штампа утихнула, увек знак да је Кина наишла на успех. Дакле, какви су резултати?
Закључавање у Шангају је окончано 1. јуна и од тог дана до 19. јуна било их је не смртних случајева од Цовида на копну Кине. Случајеви широм земље су такође сведени на 183 дневно од врхунац од 26,000 15. априла. То је био највећи број случајева у једном дану за цео период пандемије у Кини. Поређења ради, врхунац у САД је био 800,000 у једном дану.
И блокада у Вухану и Шангају захтевала су жртве и стрпљење током отприлике двомесечног периода за сваки. Међутим, ове потешкоће су генерално преувеличане на Западу и засноване су на анегдотама о најгорим потешкоћама на које се наишло. Такво прљаво новинарство достигло је дно у а Њујорк тајмс комад изједначавајући кинеске вредне здравствене раднике са Адолфом Ајхманом.
Као противотров за ову врсту хит комада и за стицање осећаја живота у градовима који су били под изолацијом током избијања епидемије у Вухану, Петер Хесслер је у марту 2020. Нев Иоркер, „Живот у блокади у Кини,” је просветљујуће и развејаће многе заблуде. Хеслер је у то време живео и предавао у Ченгдуу у Сечуану.
Кинески приступ је за сада успео, иако не можемо рећи шта нам доноси будућност. Али мере јавног здравља које су тако добро функционисале у континенталној Кини не треба олако одбацити, а камоли да буду предмет злобних напада. Такве мере могу бити средство спасавања милиона живота када удари следећа варијанта или следећа пандемија.
Амерички народни суд
Окренувши се поново САД, шта каже када једна од најбогатијих нација на свету, трошећи преко 1 билион долара годишње на свој буџет за „националну безбедност“, није могла да прикупи средства да се носи са Цовид-19 и завршила је са више смрти него било која друга нација на земљи? Поступање Кине са пандемијом свакако показује да је могућ потпуно другачији исход. Број погинулих у САД није био неизбежан чин природе.
Будући да је тако, зар не би требало да постоји Народни суд који би истраживао оне који су задужени у америчкој влади током три администрације? То, а не званично бело прање, је свакако потребно. И зар не треба да се измери казна прикладна за злочин против човечности? Милион мртвих не заслужује ништа мање.
Џон В. Волш, донедавни професор физиологије и неуронауке на Медицинском факултету Универзитета у Масачусетсу, писао је о питањима мира и здравствене заштите за Хроника Сан Франциска, ЕастБаиТимес/Сан Јосе Мерцури Невс, Асиа Тимес, ЛА Прогрессиве, Антивар.цом, ЦоунтерПунцх и други.
Овај чланак је из Асиа Тимеса и поново штампан уз дозволу аутора.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.