Избегавање проблематичних вода

Хумберто Маркес извештава о новом међународном тренду несврстаности који је покренуо рат у Украјини.

By Хумберто Маркес
у Каракасу
Интер Пресс Сервице

Nбројне земље југа у развоју дистанцирају се од претендената у рату у Украјини, користећи дебату о сукобу да подвлаче своју независност и утиру пут за неку врсту новог фактичког несврставања у односу на главне осовине света. снага.

Састанци и гласање о сукобу у Уједињеним нацијама и на другим форумима, тражење подршке или неутралности и преговори за ублажавање утицаја економске кризе наглашене ратом простори су у којима се одвија процес новог усклађивања, сматра аналитичари које је консултовао ИПС.

Када су руске снаге почеле инвазију на Украјину 24. фебруара, Сједињене Државе су „активирале и консолидовале трансатлантски савез са Европом да се супротставе Москви, и настојале су да привуку савезнике у Азији, али ситуација је тамо компликованија, “, рекао је аргентински стручњак за преговоре и геополитику Андрес Сербин, говорећи из Буенос Ајреса.

Сербин, аутор дела као нпр Евроазија и Латинска Америка у мултиполарном свету и катедра академ Регионални координатор економских и друштвених истраживања, верује да многе азијске земље не желе никакво усклађивање које би компромитовало њихов однос са електраном тог континента, Кином.

Ривалство између Сједињених Држава и Кине – растућег трговинског партнера и инвеститора у бројним земљама у развоју – подстиче дистанцирање које показују земље такозваног Глобалног југа пред сукобом у Украјини, приоритетом за цео Запад.

Дорис Рамирез, професор међународних односа на Универзитет Хавериана у Колумбији, тврди да су „сада боље припремљене земље да заузму став и гласају на међународним форумима у складу са својим интересима, а не према идеолошким опредељењима.

„Емблематични случајеви су Индија, која неће прекинути своје одличне односе са Русијом, својим добављачем оружја деценијама, или Саудијска Арабија, која је сада више заинтересована за своје односе са Кином пошто се Сједињене Државе повлаче са Блиског истока“, приметио је Рамирез из Богота.

Борба између нација које су биле идеолошки усклађене – са Сједињеним Државама или тадашњим Совјетским Савезом – довела је 1961. до стварања Покрета несврстаних (НАМ), који је настојао да остане подједнако удаљен од доминантних блокова, истовремено промовишући деколонизацију и економских интереса југа.

Његови промотери су били истакнути лидери онога што се тада звало Трећи свет: Џавахарлал Нехру из Индије, Сукарно из Индонезије, Гамал Абдел Насер из Египта, Јосип Броз „Тито“ из Југославије и Кваме Нкрумах из Гане.

Током година, Покрет несврстаних је порастао на 120 чланова, од којих су многи били јасно повезани са једним од блокова и, иако формално још увек постоји, његово присуство и релевантност су опали не само нестанком његових лидера, већ и када су социјалистички блок је као такав престао да постоји након пада Берлинског зида 1989. и распада Совјетског Савеза.

О инвазији на Украјину се брзо позабавила 193-члана Генерална скупштина УН, која је 2. марта расправљала и одобрила резолуцију којом се осуђује инвазија руских снага и захтева тренутно повлачење трупа, понављајући принцип поштовања суверенитета и територијалног интегритета свих земаља.

После 117 говора, гласање – за, против, уздржане и изостанке – приказано на дисплеју у седишту УН, постало је први снимак тренутног „несврстаности“ – одлуке многих земаља југа да се не претплате на позиције Москве или њених ривала на Западу, на челу са САД и Европском унијом.

Резолуција је добила 141 глас за, пет против (Белорусија, Северна Кореја, Еритреја, Русија и Сирија), 35 уздржаних и 12 изостанака.

„Тешко је једној земљи да подржи инвазију, није могуће пронаћи формулу у оквиру УН или међународног права која би је оправдала“, рекао је бивши амбасадор Венецуеле Осцар Хернандез Берналетте, који је био професор на Универзитету у Каиру, у Египту, и Централни универзитет Венецуеле.

Стога, „како не бисмо остали у орбити Москве или Брисела или Вашингтона, уздржавање од гласања је начин да се демонстрира неутралност“, рекао је Хернандез Берналет.

Од 35 земаља које су биле уздржане, 25 је било из Африке, четири из Латинске Америке (Боливија, Куба, Салвадор и Никарагва; Венецуела није могла да гласа због неплаћених дажбина) и 14 из Азије, укључујући земље са јаким глобалним присуством као нпр. Кина, Индија, Пакистан и Иран, те бивше совјетске или социјалистичке републике попут Лаоса, Монголије и Вијетнама.

Друга резолуција је разматрана и одобрена на Скупштини 24. марта, којом се захтева да Русија, из хуманитарних разлога, с обзиром на губитак живота цивила и уништавање инфраструктуре, прекине непријатељства.

Гласање је било практично исто, са 140 гласова за, истих пет против и 38 уздржаних, у које су овога пута били и Брунеј, Гвинеја Бисао и Узбекистан.

Дисплеј УН-а одражава ново несврставање

Трећа конфронтација одржана је 7. априла, како би се одлучило о суспензији Русије из Савета УН за људска права, којег чини 47 држава по избору Генералне скупштине, која се састаје неколико пута годишње у Женеви.

Критичари Москве су тада добили 93 гласа у Скупштини, али је било 24 против и 58 уздржаних – доказ независности и критика мреже савеза и институција које воде међународне односе.

Овога пута, земље које су раније биле уздржане, попут суседа Русије у Централној Азији, и Алжира, Боливије, Кине, Кубе и Ирана, гласале су против предлога, а многе од оних које су га раније подржале, попут Барбадоса, Бразила, Кувајта, Мексика , Нигерија, Саудијска Арабија, Сенегал, Тајланд и Уједињени Арапски Емирати, уздржани.

Груписање, али на другачији начин

Билатерални и групни форуми и преговори крећу се новим колосеком како се сукоб у Украјини одуговлачи, са новим предлозима за разумевање и савезништво, али и новим страховима.

Утицај рата на енергетска тржишта – као и на храну и финансије – био је непосредан и створио је простор за нова престројавања. Тако су САД, гледајући како расте цена горива на својим пумпама, кренуле у потрагу за већим залихама нафте, од Блиског истока до Венецуеле.

Вашингтон је последњих недеља одржао два значајна самита: један у Џакарти, са 10 чланица Асоцијације нација југоисточне Азије (Асеан) заинтересованих да одрже своје односе са САД уз одржавање веза истканих са Кином, и други у Лос Анђелесу: девети Самит Америке.

Овај трогодишњи састанак послужио је као прилика за владе ове хемисфере да покажу свој независни став и уздрже се од аутоматског усклађивања са Вашингтоном. Поред три непозване земље (Кубе, Никарагве и Венецуеле), шефови држава још седам земаља одлучили су да не присуствују, у знак протеста због искључења својих суседа.

Ово омаловажавање означило је самит, на којем је Вашингтон једва успео да склопи споразум о миграцијама, док су друга питања гурнута у задњу клупу, док земље Латинске Америке, које још увек немају јединствен фронт, настављају да развијају своје односе са ривалима као што су Русија и Кина.

На Карибима, у Азији и посебно у Африци, стари односи између бивших колонијалних сила попут Француске и Уједињеног Краљевства – које се суочавају са Москвом као партнери у Атлантском савезу – и њихових бивших колонија такође јењавају.

„Свет више не функционише на тај начин“, рекао је Хернандез Берналет. „За многе афричке или азијске земље, однос са новим економским играчима као што је Кина је много важнији, поред веза, укључујући војне везе, са Русијом.

Међутим, лабави делови у међународним скелама такође изазивају страхове и проблеме који озбиљно утичу на југ у развоју, као што је могућност ескалације сукоба између Кине и Тајвана, или несташице жита као резултат рата у Украјини и које утичу на сиромашни увозници у Африци и Азији.

Сербин је рекао да за земље југа, а посебно за земље Латинске Америке, сукоб „нуди могућности, на пример, за пласман енергије или извоза хране, под условом да се одржавају неопходни споразуми и баланси са ривалским силама“.

„Али ако конфронтација ескалира и прошири се ван Европе, биће тешко остати несврстан. Наше земље ће тада морати да науче да плове у немирним водама“, закључио је он.

Хумберто Маркес, који се придружио ИПС-у 1999. године, новинар је више од 25 година, специјализован за међународне вести. Радио је 15 година за агенцију Франс прес (АФП), 10 као уредник у Каракасу, покривајући Венецуелу, Карибе и Гвајане. Такође је радио више од пет година у међународној рубрици листа Каракас Ел Национал.

Овај чланак је из Интер Пресс Сервице.