ЉУТНИ АРАП: Либански Хунг Парламент

Да ли је Хизбулах заиста добио разорни ударац на изборима? Ас`ад АбуКхалил каже да одговор није тако једноставан како се чини на Западу.

By Ас`ад АбуКхалил
Специјално за вести конзорцијума

The суштина Взападни наслови о изборима у Либану раније овог месеца били су исти: да су или Хизбулах и његов блок претрпели тежак ударац или су западни савезници победили.

У либанском парламенту који има 128 места, за већину је потребно 65 места. На изборима 2018. године, Хизбулах и његови савезници имали су 71 место. Извештаји западних медија дају различите резултате, али сви стављају Хизбуллахов блок испод 65 места. 

Вашингтон пост известио да је добио 61 место, Ал Џазира је рекла 58, Ројтерс и Би-Би-Си су га оценили на 62, и Нев Иорк Тимес само каже да је пао испод 65, али не даје број. Хизбулахов блок је и даље освојио највише мандата. Али ниједна странка није освојила потпуну већину. Хизбулах жели владу националног јединства, али друге странке, под притиском Саудијске Арабије, одбијају да је направе. 

Хизбулах и даље има значајан блок у парламенту, а његово војно крило је много јаче од либанске војске, тако да је и даље главна сила са којом треба рачунати. У овом тренутку је за западне медије погрешно рећи да је Хизбулах изгубио.

Више него у било ком другом тренутку у мом политичком сећању, западном извештавању о Либану и Блиском истоку уопште не може се веровати. 

У мојој младости смо хтели да читамо европске дописнике, па чак и неке америчке, који су пркосили нормама и табуима владајућег естаблишмента и израелских лобија. Наравно, неки су патили од акутних или благих случајева оријенталистичког схватања региона, али је било много оних који су били проницљивији од својих академских колега: људи попут Питера Менсфилда, Ерика Рулоа, Патрика Сила, Џима Мјура, Арнолда Хотингера и Џона Кулија .

Последњих година само је Тони Шадид (од Нев Иорк Тимес у својим последњим годинама, после рада на Вашингтон пост Бостон Глобе) истински покушао да наруши западну конвенционалну мудрост Блиског истока, која је круто наступила након избијања рата у Сирији.

Од арапских побуна 2011. године, западни медији су у великој мери постали једнообразни, са депешама различитих дописника који се реплицирају једни на друге. Клишеји и пристрасно извештавање — заговарачко новинарство — постали су норма. Заговарање сиријских побуњеника подстакло је западно извештавање и злочини режима су наглашени, док су злочини сиријских побуњеника намерно прикривени или чак оправдани.

поклонити до Цонсортиум Невс'

2022 Спринг Фунд Дриве

Штавише, многи западни дописници (који пате од акутних случајева недостатка језика) сада се ослањају на локалне новинаре запослене у заливским медијима. Они су, у великој мери, одражавали заливске медије, што се заузврат поклапа са планом западних влада у региону.

Противљење непријатељима Израела и подршка проамеричким режимима су стални принципи. Извештавање људи као што су Мартин Чулов, Бен Хабард (који заправо зна арапски) и Лиз Слај ретко одступа од политичких оријентација западних и заливских влада.

Секташки систем  

Да ли је Хизбулах заиста добио разоран ударац? Одговор није тако једноставан као што се чини, с обзиром на сложеност либанског изборног закона. Окрузи су подељени по регионима и људи гласају за листу и такође за кандидата на листи.

Међутим, овај закон је суштински неправедан, јер Либан одржава хришћанско-муслимански паритет у заступљености упркос двотрећинској муслиманској већини. Члан парламента Хизбуллаха може да победи са 48,000 гласова, док хришћански посланик може да победи са 400 гласова у округу Бејрут 1.

На шиитском фронту — а Хизбулах је шиитска политичка партија, кроз и кроз — партија је освојила сва места која је тражила, свако од њих. Слично томе, његов блиски шиитски савезник, Покрет Амал, освојио је сва своја места. Дакле, ови савезници су освојили 100 одсто шиитских места у парламенту. (Места у парламенту и места у влади одређују секте у систему који је успоставила француска колонијална влада после Првог светског рата.)

Штавише, главни хришћански савезник Хизбуллаха, партија Тајар (Слободни патриотски покрет) председника Мишела Ауна освојила је близу 22 места са својим савезницима. Дошло је до међународног и регионалног рата против Тајјара у нади да ће лишити Хизбуллаха његовог хришћанског савезника како би га изоловао у либанској политици. Америчка дипломатија се фокусирала на слабљење Тајјара у корист његовог деснијег конкурента, либанских снага. САД су чак увеле санкције Гебрану Базилу, вођи Тајјара.

Саудијско финансирање и утицај

Саудијска Арабија је била главни финансијер ове кампање и њен амбасадор у Бејруту је отворено интервенисао у подршци кандидатима, као и амерички амбасадор који је посетио град Захле у сврхе предизборне кампање.

Чинило се да друге западне владе нису уложиле много новца у овај циклус. Ни Иран. Али Саудијска Арабија и УАЕ су јасно помогли ствар десничарских секташких партија. Либанске снаге осуђених ратних злочинаца Самир Ја`ја` (обучени и спонзорисани од стране Израела током рата), били су фаворити и људи у Либану су били задивљени ценом раскошних реклама ЛФ-а на билбордима широм Либана. Либанске снаге су сада главни проводник новца Саудијске Арабије и УАЕ.

Саудијска Арабија се такође залагала за савез, у изборне сврхе, између Хришћанских либанских снага и Друзове партије Валида Џумблата. Обојица су прошли прилично добро на изборима, а либанске снаге су имале користи од пада богатства Ауновог Тајјара.

Џамблат је учествовао у интензивној секташкој кампањи у којој је изнео неосноване оптужбе да су Сирија и Иран — и вероватно Куба — намеравале да га укину из политичког живота у Либану. У ствари, Јумблат је победио своје противнике и чак је извукао гласове својих кандидата у корист нових кандидата „цивилног друштва“, које су фаворизовале западне амбасаде и донатори (већина је била активна у грађанским групама које је финансирао Запад).

Застој

Како су резултати произвели виси парламент, „кандидати за промене“ (како су амерички званичници прво назвали грађанске кандидате) освојили су око 10 процената у парламенту од 128 места и могли би да играју балансирајућу улогу. Већа је вероватноћа да ће се приклонити десничарској коалицији коју подржава Запад/Залив.

Тешка питања пред парламентом ће се вероватно усредсредити на програме економског опоравка, пошто животни услови у Либану настављају да се драстично погоршавају. 

Међу бројним предлозима који се изнесу, онај који фаворизују велике банке и западни интереси је да се распродаје државна имовина како би се надокнадили губици и платио развој, посебно у енергетском сектору. Западне и Заливске владе гурају планове за приватизацију. (У Египту, режим председника  Абдел Фаттах ел-Сиси такође пролази кроз велике шеме приватизације у корист западних влада и влада Залива). Приватизација би такође појачала политичку хегемонију савезника САД и Израела.

Разоружавање Хизбуллаха

Док је земља скоро у колапсу, алијанса Залива и Запада само улаже у рат против Хизбуллаха. Разоружавање Хизбуллаха је њихов приоритет.

Израел је покушао да разоружа Хизбуллах током 33 дана рата у јулу 2006. године, и био је понижен на бојном пољу и није могао напредовати ни педаљ на либанској територији. 

Групе које финансира Саудијска Арабија (и кандидати за „промену” које спонзорише Запад) су се бавили питањем разоружавања Хизбуллаха, што нема никаквог утицаја на домаћу либанску политичку сцену.

Разоружавање Хизбуллаха је рецепт за грађански рат, који у овом тренутку не подржава ниједна страна осим Израела и Саудијске Арабије. То је агенда Израела да те спољне групе гурају либанско становништво у име суверенитета.

Велик део нестабилности у Либану — али свакако не сву — произвеле су САД у име Израела после његовог пораза у јулском рату 2006.

САД користе изборе у Либану (једној од ретких арапских земаља која има релативно слободне, иако корумпиране изборе) како би поткопале моћ својих непријатеља. Још од 1950-их, САД користе либанске изборе да унапреде своју агенду у региону у целини.

Неће се много променити у овом новом парламенту, иако ће нови нетрадиционални победници донети нови дискурс научен на радионицама НВО. Спољна политика нових посланика ће опонашати реторику западних и заливских влада.

Врло су мале шансе да ће супротстављени табори у парламенту постићи компромис. Застој и стагнација који су карактерисали либанску политику дуги низ година вероватно ће се наставити још неколико година. 

Народ Либана ће наставити да пати и нема одговоран за банке, која је трошила новац својих штедиша. У ствари, банкарски интереси Либана су увелико уложили у десничарски табор, а неки од нових „посланика за промене“ такође су везани за банкарске интересе. Капитализам није угрожен у Либану и због тога ће се патња људи вероватно повећати.

Ас`ад АбуКхалил је либанско-амерички професор политичких наука на Државном универзитету Калифорније, Станислаус. Он је аутор Историјски речник Либана (КСНУМКС), Бин Ладен, ислам и нови амерички рат против тероризма (КСНУМКС) и Битка за Саудијску Арабију (2004). Он твитује као @асадабукхалил

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.

Помозите нам да победимо цензоре!

поклонити до Цонсортиум Невс'

2022 Спринг Фунд Дриве

Донирајте безбедно до кредитна карта or проверити by кликом црвено дугме: