ЉУТНИ АРАП: Турска напушта арапски свет

Ово је година у којој је Ердоган одлучио да промени курс, пише Ас`ад АбуКхалил.

By Ас`ад АбуКхалил
Специјално за вести конзорцијума

IСада је скоро заборављено да је Турска предводила арапски народ, или већину њих. Четири века до Првог светског рата, Турска је била доминантна политичка снага у арапском свету и њен калиф/султан је говорио у име већине светских муслимана. 

Али Камал Ататурк (оснивач модерне Турске) са својим секуларним и прозападним погледима променио је однос Турске са арапским светом. 

Године 1924, Ататурк је укинуо калифат, који је био канцеларија међународног водства муслимана широм света од пророкове смрти 632. године нове ере.

Наравно, било је тренутака када су се разни калифи такмичили за подршку светских муслимана (у једном тренутку, постојали су калифи у Шпанији, Каиру и Багдаду који су истовремено преузимали титулу када је један калиф наводно био неопходан да влада муслиманима и говори у њихово име питања од колективног интереса и бриге.).

Али Ататурков потез изазвао је кризу. Арапски лидери заинтересовани да преузму мантију верско-политичког вођства почели су да се такмиче.

Било је времена када се очекивало да ће египатски краљ Фарук (збачен 1952.) објавити преузимање титуле калифа. Али он није био дорастао том послу и није га много муслимана видело као свог вођу. 

Штавише, како су западне силе преузеле арапски свет, нису биле жељне да дозволе једном арапском лидеру да стекне толико моћи и легитимитета. А када је Египћанин Гамал Насер 1956. постао неприкосновени лидер Арапа, западне силе су брзо кренуле (са Израелом) да га сломе.

Турска је уживала у својој удаљености од арапског света када је тражила даљу интеграцију у Европу. У ствари, Турска је била повезана са Израелом у време арапског националистичког жара. Турска се није замарала арапским светом и показивала је снисходљиве ставове према Арапима, од којих су многи — посебно у малом Либану — измислили историју арапског отпора отоманској власти. 

У ствари, ниједна демонстрација није одржана у Либану или Сирији након распада отоманске власти.  Ипак, било је масовних демонстрација након завршетка француске и британске колонијалне владавине. Турска је била сигурна да ће јој њена улога током Хладног рата против комунизма и савез са Израелом обезбедити место међу западним силама и да јој је дозвољено да се придружи НАТО-у.

Али секуларна Турска је била репресивни модел који је наметнут одозго; верска осећања и идеологије становништва су биле строго потиснуте и то је одговарало западним силама све док су служили интересима САД.

Турска у то време није испољила велико интересовање за арапски свет. Није претерано рећи да када је Реџеп Тајип Ердоган преузео је функцију премијера 2003. године, био је први турски лидер од Првог светског рата који је тражио сферу утицаја у арапском свету.

Муслиманска браћа и Катар (заједно са Турском) били су први савезници у формирању новог центра моћи који је имао велике користи од катарске медијске империје.

Алијанса у почетку није била отворена јер Арапи нису били толико упознати са турском политиком и нису били навикли да турски лидери дају експлицитне изјаве о арапским питањима.

поклонити до Цонсортиум Невс'

2022 Спринг Фунд Дриве

Ердоган је почео да износи чврсте ставове о Палестини и познато је да је једном изашао са панела у Давосу који је укључивао израелског лидера Шимона Переса.

Арапски медији и људи су приметили, посебно у мају 2010. када је шест турских цивилних бродова покушало да пробије бруИзраелска опсада Газе када их је напала израелска морнарица. 

Ердоганове оштре изјаве против Израела довеле су Турску до врхунске популарности свих времена у арапском свету. Сећам се да сам био у Либану када су и сунитске и шиитске политичке партије и организације изразиле снажну подршку Турској. За то време, такође сам претпоставио да је турска обавештајна служба успоставила присуство јер су турске заставе и велики транспаренти који изражавају подршку Ердогану изненада истакнути на бројним демонстрацијама.

Турска је почела да гаји велике амбиције да води Арапе као део новог турског царства. Савез са Катаром и Муслиманском браћом је учвршћен и спроведен је током грађанског рата у Сирији који је почео 2011. године.

Турско доба је кратко трајало авај.

Турска није успела да зароби велики део арапског народа јер је њена политика била изразито партијска на страни Муслиманске браће. Та политика је отуђила не само секуларне Арапе, већ и арапске владе и политичке организације које су се - у било које сврхе - супротстављале Братству.

Турска је у Сирији помагала фанатичне групе, не само Братство и формирала је разне милиције које су носиле имена која су одјекивала турским националним памћењем. 

Арапске владе које су се противиле Братству сматрале су да је улога Турске деструктивна. Турска се увелико укључила у послове Сирије и посебно Либије и координирала је са Катаром око своје регионалне политике.

Турска подршка Братству одмах је изазвала гнев Саудијске Арабије и УАЕ када су и једни и други проглашавали Братство терористичком организацијом (нема везе што су обе те владе биле спонзори Муслиманског братства током година хладног рата јер је Насер, арапски националиста вођа, био анатема на Западу и жртва покушаја атентата од стране тајне руке Братства још 1954). 

Турска Асцендент

До 2011. Турска је била на превласти у арапском свету; Муслиманска браћа — или њени радикалнији огранци — били су део оружане побуне у Сирији; муслиманско братство је дошло на власт у Либији и Тунису и Египту, а Хамас (изданак Муслиманског братства) је био популарнији од Фатаха у Палестини.

Уједињени Арапски Емирати и западна алијанса су били узнемирени и УАЕ су предводили војну регионалну операцију у којој су клијентске милиције гурале назад против турских исламистичких савезника.

УАЕ су били и јесу главни поборник непријатељства према Муслиманској браћи у региону, иу свету уопште. (УАЕ лобирају код западних влада да забране Братство). 

Ердоган је одговорио залагањем за палестинску ствар, знајући да се арапски владари превише плаше да учине исто из страха од САД. Многе владе Залива су већ биле тајно усклађене (тада отворено након Абрахамовог споразума) са Израелом. 

Уједињени Арапски Емирати су организовали државни удар у Египту који је довео генерала Абдул-Фатаха Сисија на власт 2014. Прошле године је туниски председник збацио партију Нахдах (највећи блок у туниском парламенту, који води порекло из Муслиманске браће). А када су УАЕ и Саудијска Арабија објавили рат Катару 2017. године, Ердоган је показао солидарност са Катаром. 

Када је саудијски хитни тим убио саудијског новинара Џамала Кашогија, Ердоган је узвратио и у штампу је процурио веома штетне информације о јасном саучесништвом Саудијске Арабије. 

Саудијски режимски медији су тада објавили рат Турској и Ердоган је патио од неодобравања Запада за његову политику према Израелу (док је Турска под Ердоганом заговарала палестинску ствар, барем вербално, никада није прекинула своје војне и обавештајне везе са Израелом). 

Ердоган је почео да губи популарност у Турској пошто је економија посустала због мера и политике за које се директно окривљује Ердоган. Ердоган је направио велики уступак који би пре само неколико година био превише понижавајући.

Ердоган је одлучио да промени курс. Медији Муслиманске браће која делују у Турској обавештени су да им више неће бити дозвољено да се залажу против арапских влада. Неки лидери Хамаса и Муслиманске браће су протерани из Турске, а Ердоган је започео понижавајућу турнеју у којој се помирио са некадашњим огорченим непријатељима: лидерима Египта, УАЕ и Саудијске Арабије. 

Ердоган можда сигнализира да је његова потрага за лидерством у арапском свету очајно пропала и то је углавном због неодобравања Запада, његове све мање популарности код куће, подршке Братству и његове улоге у подршци екстремистима у грађанском рату у Сирији.

Ас`ад АбуКхалил је либанско-амерички професор политичких наука на Државном универзитету Калифорније, Станислаус. Он је аутор Историјски речник Либана (КСНУМКС), Бин Ладен, ислам и нови амерички рат против тероризма (КСНУМКС) и Битка за Саудијску Арабију (2004). Он твитује као @асадабукхалил

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.

Помозите нам да победимо цензоре!

поклонити до Цонсортиум Невс'

2022 Спринг Фунд Дриве

Донирајте безбедно до кредитна карта or проверити by кликом црвено дугме: