УКРАЈИНА: Цена рата у Африци и глобалном југу

Како је Запад заузет суочавањем са сопственим економским проблемима док прекида руски извоз, мало се обраћа пажња на оне који највише пате, пише Рамзи Баруд.

Поховано пециво на недељном тржишту у северној Гани, 2017. (ЦИФОР, Флицкр, ЦЦ БИ-НЦ-НД 2.0)

By Рамзи Бароуд
Заједнички снови

WИако наслови међународних вести остају углавном фокусирани на рат у Украјини, мало пажње се поклања ужасним последицама рата које се осећају у многим регионима широм света.

Чак и када се говори о овим последицама, европским земљама, попут Немачке и Аустрије, додељује се несразмерна покривеност због њихове велике ослањање на руским изворима енергије.

Стравичан сценарио, међутим, чека земље на глобалном југу које, за разлику од Немачке, неће моћи евентуално да замене руску сировину са других места. Земље као што су Тунис, Шри Ланка   Гана и бројни други, суочавају се са озбиљном несташицом хране у кратком, средњем и дугорочном периоду.

Светска банка упозорава на „људску катастрофу“ као резултат растуће прехрамбене кризе, која је и сама резултат руско-украјинског рата. Председник Светске банке, Дејвид Малпас, Рекао Би-Би-Си наводи да његова институција процењује „огроман” скок цена хране, достижући чак 37 одсто, што би значило да би најсиромашнији људи били приморани да „мање једу и да имају мање новца за било шта друго, попут школовања”.

Ова предосећајна криза сада отежава постојећу глобалну кризу хране, која је резултат великих поремећаја у глобалним ланцима снабдевања, као директног исхода пандемије Цовид-19, као и већ постојећих проблема који су резултат ратова и грађанских немира, корупције, економско лоше управљање, друштвена неједнакост и друго.

Продавница хлеба у Тунису. (Сара Мареј, ЦЦ БИ-СА 2.0, Викимедиа Цоммонс)

И пре рата у Украјини, свет је већ постајао гладнији. Према Организацији Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), ан процењено 811 милиона људи у свету „суочило се са глађу у 2020.“, са огромним скоком од 118 милиона у поређењу са претходном годином.

Узимајући у обзир континуирано погоршање глобалних економија, посебно у земљама у развоју, и каснију инфлацију без преседана широм света, број мора да је направио неколико великих скокова од објављивања извештаја ФАО-а у јулу 2021. године, извештавајући о претходној години.

Заиста, инфлација је сада глобални феномен. Индекс потрошачких цена у Сједињеним Државама порастао је за 8.5 одсто у односу на годину раније, према финансијска медијска компанија Блоомберг. У Европи је "инфлација (достигла) рекордних 7.5 одсто", показују најновији подаци ослобођен од стране Еуростата. Колико год да су ове бројке забрињавајуће, западна друштва са релативно здравом економијом и потенцијалним простором за владине субвенције, вероватније ће пребродити олују инфлације, у поређењу са земљама у Африци, Јужној Америци, Блиском истоку и многим деловима Азије. 

Рат у Украјини је одмах утицао на снабдевање храном у многим деловима света. Русија и Украјина заједно допринети 30 одсто светског извоза пшенице. Милиони тона овог извоза налазе пут до земаља које зависе од увоза хране на глобалном југу – углавном у регионе Јужне Азије, Блиског истока, Северне Африке и подсахарске Африке. Узимајући у обзир да су се неки од ових региона, који се састоје од неких од најсиромашнијих земаља на свету, већ борили под теретом већ постојећих прехрамбених криза, са сигурношћу се може рећи да десетине милиона људи већ јесу или ће вероватно отићи , гладни у наредним месецима и годинама.

Оштре санкције предвођене САД

Још један фактор који је резултат рата су строге западне санкције Русији које предводе САД. Штета ових санкција ће се вероватно више осетити у другим земљама него у самој Русији, због чињенице да је ова друга у великој мери независна од хране и енергије. 

поклонити до Цонсортиум Невс'

2022 Спринг Фунд Дриве

Иако је укупна величина руске економије релативно мања од оне водећих глобалних економских сила попут САД и Кине, њен допринос светској економији чини је апсолутно критичном. На пример, Русија рачуни за четвртину светског извоза природног гаса, према подацима Светске банке, и 18 одсто извоза угља и пшенице, 14 одсто испоруке ђубрива и платине и 11 одсто сирове нафте. Одсецање света од тако огромног богатства природних ресурса док очајнички покушава да се опорави од ужасног утицаја пандемије је еквивалентно чину економског самоповређивања.

Наравно, неки ће вероватно патити више од других. Док се процењује да ће се економски раст значајно смањити — до 50 процената у неким случајевима — у земљама које подстичу регионални и међународни раст, као што су Турска, Јужна Африка и Индонезија, очекује се да ће криза бити много озбиљнија у земљама које имају за циљ за пуко економско издржавање, укључујући многе афричке земље.

Април извештај коју је објавила хуманитарна група Оксфам, позивајући се на упозорење које је издало 11 међународних хуманитарних организација, упозорило је да је „Западна Африка погођена најгором кризом хране у последњој деценији“. Тренутно у том региону гладује 27 милиона људи, а број би могао порасти на 38 милиона у јуну ако се ништа не учини да се криза спречи.

Према извештају, овај број би представљао „нови историјски ниво“, јер би био повећање за више од трећине у односу на прошлу годину. Попут других региона који се боре, огромна несташица хране резултат је рата у Украјини, поред већ постојећих проблема, међу њима су пандемија и климатске промене.

Док хиљаде санкција које су уведене Русији тек треба да остваре било коју своју намену, сиромашне земље већ осећају терет рата, санкција и геополитичке борбе између великих сила. Пошто је запад заузет суочавањем са сопственим економским проблемима, мало се обраћа пажња на оне који највише пате. И пошто је свет приморан да пређе на нови глобални економски поредак, биће потребне године да мале економије успешно изврше то прилагођавање.

Иако је важно да признамо огромне промене на геополитичкој мапи света, не заборавимо да су милиони људи гладни, плаћајући цену глобалног сукоба чији нису део.

Рамзи Бароуд је новинар и уредник часописа Палестинска хроника. Аутор је пет књига укључујући: „Ови ланци ће бити прекинути: палестинске приче о борби и пркосу у израелским затворима"(2019), "Мој отац је био борац за слободу: Неиспричана прича из Газе"(2010) и"Друга палестинска интифада: хроника народне борбе” (2006). Др. Бароуд је нерезидентни виши научни сарадник Центар за ислам и глобална питања (ЦИГА), Истанбул Заим Универзитет (ИЗУ). Његова веб страница је ввв.рамзибароуд.нет.

Овај чланак је из  Цоммон Дреамс.

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.