Арапски режими у Заливу и друге земље у развоју прилагодиће се новом свету где се моћ мења. То више није свет какав су САД обликовале након Хладног рата, пише Асад АбуКхалил.
Састанак Путина са престолонаследником Абу Дабија Мохамедом бин Заједом Ал Нахјаном, 2018. (Кремљ)
By Ас`ад АбуКхалил
Специјално за вести конзорцијума
IПрерано је одредити тачан облик света након руске војне интервенције у Украјини. Уз ризик да се понављају страшни клишеи, јасно је да је светски поредак неповратно измењен. Ера после хладног рата је завршена, заувек.
САД су успоставиле глобалну превласт након распада СССР-а и осигурале да НАТО формира безбедносну опсаду око Русије како би је одржала слабом и рањивом — и да би одржала америчку хегемонију на целом континенту. Никада Америка није била изазвана на тако директан и фокусиран начин као руском интервенцијом у Украјини.
Старих правила која су САД наметнуле — силом — више неће бити. Док је Кина била опрезна у изражавању подршке Русији у својим званичним изјавама, њени медији су били јасни у побијању америчке пропаганде потраживања. Одјеци катаклизмичног догађаја осећаће се годинама које долазе и утицаће на регионалне и међународне сукобе.
Утицај руско-украјинског рата осетиће се и на Блиском истоку, који има дугу историју умешаности у совјетско и руско-америчко ривалство.
Упркос притиску САД, ниједна арапска држава не учествује у економском рату против Русије увођењем санкција, придруживањем већини Латинске Америке и Африка, као и Иран, Индија, Пакистан и Кина. Саудијска Арабија и друге заливске државе имају одупирали се Притисак САД да пумпају више нафте како би надокнадили америчку забрану увоза руске нафте.
Што је најважније, Ријад је у преговорима са Кином трговину део своје нафте у јуанима, што би задало ударац америчком долару који се користи у 80 одсто светске продаје нафте. До сада су Саудијци искључиво користили долар.
Москва покушава да победи жестоки економски напад Запада на Русију стварањем одвојеног економског и финансијског система са Кином. Арапске нације би могле да играју важну улогу у томе, ефективно окренувши леђа САД (У знак хладноће Залива према Вашингтону, Валл Стреет Јоурнал, на пример, пријавио да су лидери Емирата и Саудијске Арабије одбили да приме Бајденове телефонске позиве.)
Позадина геополитичке промене
Савет безбедности УН одобрава зону без летења у Либији, март 2011. (Снимак екрана Ц-Спан)
Облик међународних односа пољуљан је 2011. усвајањем Савета безбедности УН резолуција 1973, који је био ограничен на успостављање зоне забрањеног лета ради заштите цивила у Либији наводно у опасности од масакра од стране либијског лидера Моамара Гадафија. (Британски посланик извештај касније је откривено да таквих претњи није било и да је засновано на нетачним обавештајним подацима и „погрешним претпоставкама“.)
Резолуција није дозволила копненим снагама да уђу у Либију. Језик је био јасан. Савет безбедности је рекао:
"Одлучује да се успостави забрана свих летова у ваздушном простору Либијске Арапске Џамахирије како би се помогло у заштити цивила. [и] ОвлашћујеДржаве чланице које су обавестиле генералног секретара, делујући на националном нивоу или преко регионалних организација или аранжмана, и делујући у сарадњи са генералним секретаром, да предузму све неопходне мере ... да заштите цивиле и цивилно насељена подручја под претњом напада у либијском арапском Џамахирију, укључујући Бенгази, искључујући стране окупационе снаге било ког облика на било ком делу либијске територије. ”
Упркос овим ограничењима, САД и НАТО су схватили да резолуција значи дозволу НАТО-у да збаци владу на коју су се САД дуго жалиле. Није било важно што је либијски диктаторски режим сарађивао са САД у годинама које су претходиле његовом свргавању. Тада је америчка државна секретарка Хилари Клинтон чак упознала шефа либијске тајне полиције, који је случајно био владарев син.
Русија, којом је у то време владао председник Дмитриј Медведев, била је уздржана од резолуције, као и Кина. Обе земље су очигледно веровале да ће мисија бити ограничена на зону без летења. Владимир Путин, који је у то време био премијер, био је наводно бесан са Медведевим због уздржаности.
Након што је постало јасно да НАТО крши резолуцију свргавањем Гадафија, Кина и Русија, обе носиоци вета, биле су одлучне да промене курс Савета безбедности како би спречиле САД да га поново користе као покриће за војне интервенције и промену режима. САД су у том тренутку почеле да губе своју неоспорну глобалну надмоћ.
Москва и Пекинг су јачали своје војне капацитете и постајали све одлучнији на међународној сцени. У страху од промена у глобалној конфигурацији моћи, Бајденова администрација је укључила јак језик у своје Стратегија националне безбедности (издају узастопне администрације) како би САД јасно одбациле било какву конкуренцију из Русије и Кине. (Бајденова стратегија се жалила на Кинезе асертивност. (Како се усуђује било која држава осим САД да буде упорна у свету?) Једно је да САД инсистирају на глобалној надмоћи, а друго да је гарантују без трошкова крви и новца.
Русија је, заправо, показала своју асертивност четири године након резолуције о Либији када је Русија интервенисала да подржи сиријски режим. Путин на Генералној скупштини питао САД да се придруже Москви у борби, понуда коју су САД одбиле.
Миддле Еаст Ревербератионс
Дубаи: Сигурно уточиште за руске милијардере? (Роберт Бок/Викимедијина остава)
На Блиском истоку, ефекти новог глобалног сукоба већ су одјекнули у америчким клијентским режимима, од којих многи имају добре односе са Русијом. Уједињени Арапски Емирати су један од тих америчких клијената. Вашингтон га снабдева напредном војном технологијом, (упркос лошој евиденцији људских права). Заузврат, УАЕ сарађују са САД, недавно успоставивши јак савез са Израелом. САД су наградиле УАЕ продајом напредних борбених авиона.
А ипак УАЕ суздржани о резолуцији Савета безбедности од 3. марта у којој се осуђују руске акције у Украјини на које је Русија ставила вето, док је она гласала за резолуцију Генералне скупштине која каже исту ствар. Сада се УАЕ, а посебно Дубаи, посматра као уточиште за руске милијардере које је Запад оштро санкционисао.
Земље Залива, попут УАЕ, ухваћене су између своје потпуне лојалности САД и све веће блискости руској влади, посебно када жале за оним што сматрају повлачењем Америке са Блиског истока. Многи заливски деспоти су и даље незадовољни што су САД дозволиле да Хосни Мубарак из Египта и Зеин Абидин Бин Али падну на Тунис током арапских устанака 2011.
Једино је Катар међу земљама Залива заузео чврст став подршке Украјини, али се није укључио у економски рат против Русије. Катарски емир недавно је дочекан у Овалном кабинету и земљи је додељен статус „главног савезника ван НАТО-а“. Штавише, САД желе да Катар попуни празнину у европским потребама за гасом након санкција на продају руског гаса (занимљиво је да је Бела кућа радила са Катаром на томе пре него што је први руски војник кренуо ка Украјини).
Консензус САД нарушен
Састанак председника Кине и Русије у Пекингу, 2019. (МИП Кине)
САД више неће постићи консензус у свету у складу са сопственим интересима. Иако Кина за сада није ни спремна, ни вољна да директно оспори спољну политику САД, њена сарадња и споразуми са америчким непријатељима (углавном Ираном) су показатељ да Кина планира да делује у свету који није подложан диктату САД.
Изјаве кинеске владе током кризе биле су опрезне, али друштвени медији у Кини и изјаве кинеских дипломата путем друштвених медија биле су потпуно симпатичне према руском ставу. Кина је повећала економске везе са Русијом како би ублажила удар санкција, укључујући омогућавање Русији да користи свој УнионПаи систем за заменити Западне кредитне картице.
Избацивање Русије из међународног банкарског система СВИФТ довело је до тога да се Русија ослања на сопствени систем за пренос финансијских порука (СПФС) и који може бити повезан са кинеским прекограничним међубанкарским платним системом (ЦИПС). Русија је почела да плаћа Кини у ренминбију, ослабивши долар као главну светску валуту. Повратни ефекти његовог економског рата на Запад доводе до одвојених економских и финансијски системи то ломи америчку глобалну доминацију.
Заливски режими и друге земље у развоју прилагодиће се новом свету где се конфигурација моћи мења. То више није свет који су САД обликовале после Хладног рата.
Русија нема америчку моћ или утицај. Али Русија је утицајан регионални актер; његова улога у Сирији у подршци сиријском режиму показала је њену способност да подупре слаб режим и да делује без америчких завера за свргавање Башара ел Асада. Заливске владе већ планирају свет у коме су САД мање војно агресивне него раније. У том циљу, УАЕ су успоставили чврст савез са Израелом.
Утицај на арапско-израелски сукоб
Заливски режими нису фаворизовани у Вашингтону на исти начин као Израел. Израел је пратио САД, изражавајући подршку Украјини. Не може себи приуштити да се супротстави Бајденској администрацији након оштећења њеног имиџа током ере Обаме и Нетањахуа.
Руско-украјинска криза ће поткопати реторику САД и ЕУ о арапско-израелском сукобу. Неће бити лако продати такозвани мировни процес након што Запад одлучно одбија да подржи дипломатију између Русије и Украјине, док САД проповеда строги пацифизам за Арапе пред деценијама израелске окупације и агресије.
После прва два дана сукоба, око 30 земаља послало је напредне ракете и оружје Украјини и заговарало право на отпор. Палестинцима је, пак, ускраћено чак и право на миран отпор. САД и Европа су отишле толико далеко да су забраниле БДС (бојкот, санкције и отуђивање у Израелу) док су увеле санкције широм света. Како Палестинци уопште могу озбиљно схватити инсистирање Запада да њихова борба против окупације никада не треба да прибегне насилним средствима?
Свет у коме живимо се мења, а руска интервенција у Украјини неће бити ограничена само на Украјину, па чак ни на Европу. САД уче да им свет измиче из руку. Неће то толерисати.
Прибећи ће сили у покушају да одржи власт над човечанством. Насилни сукоби ће вероватно сада доминирати нашим светом.
Ас`ад АбуКхалил је либанско-амерички професор политичких наука на Државном универзитету Калифорније, Станислаус. Он је аутор Историјски речник Либана (КСНУМКС), Бин Ладен, ислам и нови амерички рат против тероризма (КСНУМКС) и Битка за Саудијску Арабију (2004). Он твитује као @асадабукхалил
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Овај ГЛАВНИ догађај за сада остаје непримећен од стране МСМ. Без изненађења, наравно.
Амерички ФЕД краде имовину Русије. Очигледна опасност за Кину и њихове поседе. МЕГА правила се мењају!
хккпс://мисхталк.цом/ецономицс/вхат-доес-цхина-до-витх-а-доллар-тхатс-но-лонгер-риск-фрее-буи-голд
„Велли интеллестинг“, како је буффон у нацистичком шлему говорио на Лаугх-Ин. Есп. начин на који су групе САД/НАТО-а спречиле јасан језик против либијске инвазије. Професор Абу'Кхалил има веома истакнуто место за УАЕ као могуће упориште за промену политике у области. Нисам стручњак, али поздрављам његову способност да цитира детаљну подршку тези.
Прилично је приметно да су УАЕ такође угостили Зеленског пре нешто више од месец дана, према званичним изворима, остваривши послове у вредности од 3 милијарде долара:
хккпс://ввв.укринформ.нет/рубриц-политицс/3191254-зеленскис-висит-то-уае-ис-оне-оф-тхе-мост-суццессфул-пресидентс-оффице.хтмл
Можда је Володимир тамо купио викендицу. Можда ће му требати. Ускоро?
Хвала вам на одличном чланку о рођењу нове глобалне парадигме.
Међутим, доводим у питање примену западњачких пропагандних термина „режим“ и „управа“. Да ли су овде примењене ознаке ненамерне, једноставно ненамерни мамурлук западне конвенције или аутор убацује сопствену суптилну пристрасност? Конкретно зашто се Бајденов режим назива „администрација“, а сиријска администрација „режим“. Како се овде примењују, такви термини кваре иначе добар чланак.
Смрад западног лицемерја због рата између Русије и Украјине пробудиће многе у чињеници да се Израелци извлаче са истим презривим понашањем за које је Путин осуђен, а Израелци уживају у њиховој одговорности већ 70 година.
Два недавна догађаја истичу ово лицемерје. Један је Конгрес који је усвојио „Акт о нормализацији Израела“ (чланак испод), а други је изјава Бајденове администрације да ће Израелу бити дато милијарду долара више од годишње суме од 3.8 милијарди како би платио ракете Израелци су користили пре годину дана прошлог марта да одувају дневну светлост палестинским грађанима Газе.
„Акт о нормализацији Израела“ Конгреса нормализује етничко чишћење и некажњивост – Мондовеисс
Надајмо се да се јавно мњење може померити горе у односу на статус Израела у свету због таквог моралног лицемерја.
Арапске земље имају низ разлога да се држе по страни од санкција Русији и „симпатија према Украјини“.
Међу земљама богатим нафтом, повремено замрзавање резерви руске централне банке је веома застрашујуће. Извозници нафте имају дебеле године, скупу нафту и мршаве године, цене нагло падају, па имају потребу да акумулирају резерве и троше их по потреби. Због тога су подложни замрзавању уцена, а могу бити и на страни примаоца. За сва оправдања која звуче високо, ово је пиратерија, а оправдање им мора звучати смешно. Штавише, морају да преиспитају своју „политику осигурања“ у виду прескупих и самим тим уносних уговора за западно оружје. Можда би било боље да се резервна средства рашире, било да се ради о Кини, Индији, Африци или Латинској Америци, или чак Русији.
Венецуела није демократска, па се имовина може одузети? Ако је Западу толико стало до „демократије“ да почини пиратерију имовине, шта је са њима? Ирак не поштује диктат да дозволи америчким трупама и одмах му прети замрзавање? Зар их то не своди на стидљиво вазалство — можда је добро за плашљиву Белгију, али не и за его апсолутних монарха.
Земље попут Египта требају трговину са Русијом за приход (производњу, туризам) и кључне потребе. На пример, Египат треба да диверзификује енергију, а Русија нуди нуклеарни пакет са најбољом ценом, роком испоруке/изградње итд. Додајте жито, ђубриво итд., губици од приступања санкцијама прилично премашују вредност субвенција.
А недостатак било каквог саосећања Запада према арапској патњи, са могућим еклатантним примерима, чини обичне људе отпорним на хор против Русије у западним медијима.
Шеф Одбрамбене лиге Јевреја рекао је јуче да његова група формира тимове да „прате, испитују и малтретирају” совјетске дипломате у граду.
Рабин Меир Кахане, оснивач и вођа милитантне јеврејске организације, рекао је да би сврха узнемиравања била да изазове кризу у совјетско-америчким односима који би спречили две земље да „изграде мостове преко јеврејских тела“.
„Укратко“, рекао је он, говорећи о свом плану да узнемирава совјетско особље овде, „живот сваког Руса биће загорчен. – некада, 1971
Јеврејска одбрамбена лига оптужује да је емиграција Јевреја из Совјетског Савеза успорила са високих од скоро 75.000 у 1973. на стопу од око 13,000 ове године, као резултат детантне политике Сједињених Држава и Совјетског Савеза која је попустила притисак на Москву да дозволи да више Јевреја напусти земљу. „Посвећени смо стварању кризе у односима Совјетског Савеза и Сједињених Држава“, рекао је господин Фиш, „јер су обе земље одлучиле да игноришу питање совјетских Јевреја. Изазваћемо међународну кризу.” – нитимес, 1976
„Држава Израел мора да искористи рат у Европи да доведе што више Јевреја из Украјине и Русије у Израел. -Безалел Смотрич, пре недељу дана
Доза ледено хладне, тврде геополитичке реалности пред идиотизмом, перфидношћу и неспособношћу Бајденове администрације. Нешто што се веома дели са претходним администрацијом Обама-Клинтон-Бајден. То није само нуклеарни холокауст у опасности, већ и пропаст америчког долара, а са њим, још једна велика депресија у Сједињеним Државама, а не онако оркестрирана у Руској Федерацији. Олигархијска „западна“ пропагандна штампа игнорише претходно наведено, на нашу опасност, а док се пробудимо биће прекасно за било шта осим за жаљење и изговоре који покушавају да некако пребаце кривицу на Доналда Трампа.