Немачки министар спољних послова је 2016. оптужио НАТО за „звецкање сабљама“, а високи генерал НАТО-а рекао је да Русија није претња, речи које данас добијају ново значење, написао је Џо Лорија.
Први пут објављено 27. јуна 2016.
By Јое Лауриа
Специјално за вести конзорцијума
Јун 27, 2016
A неочекивано је отворена значајна пукотина у зиду дисциплиноване послушности Европе према Сједињеним Државама. Мало вероватан ударац информативном рату Вашингтона Москви задао је немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер, који је шокантно оптужио Северноатлантску организацију за „хушкачење рата“ против Русије.
Затим немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер.
Од извртања догађаја Бушове администрације у рату Русије и Грузије 2008. који је ЕУ крив о Грузији, западно становништво је подвргнуто сталној поруци да је Русија „претња“ Западу и да је крива за „агресију“.
Ово је достигло врхунац са лажном нарацијом о догађајима у Украјини, у којој су очити докази саучесништва Запада у насилном државни удари је изостављена из корпоративних медијских налога, док је помоћ Русије источним Украјинцима који се опиру генијалан потез је уоквирена као руска „инвазија“.
Кампања дезинформација је допрла до дубине популарне културе, укључујући и песму Евровизије такмичење и спортски допинг скандали, како би се осигурала широка народна подршка непријатељским намерама САД против Русије.
Руски наратив о „агресији“, заснован углавном на лажима о пропусту, припремио је пут за САД да инсталирају ракетни штит у Румунији са офанзивним способностима и да приреде значајне ратне игре НАТО-а са 31,000 војника на руским границама. Први пут после 75 година немачке трупе увучена корацима нацистичке инвазије на Совјетски Савез.
Амерички дизајни о Русији
САД гледају на постпутиновску Русију у којој се лидер који је наклоњен Волстриту, попут Бориса Јељцина, може вратити да поново отвори земљу за западну експлоатацију. Али Владимир Путин није Јељцин и показао се као тврд орах за САД.
Васхингтон модус операнди је непрестано провоцирати и окривљавати противника док се не заузме за себе, као што је то учинила Путинова Русија, а затим га оптужити за „агресију“ и нападнути у „самоодбрани“.
Председник Русије Владимир Путин током државне посете Аустрији 24. (руска влада)
На овај начин Вашингтон гради популарну подршку сопственој верзији догађаја и отпор другој страни приче. Нажалост, то није нови трик у америчкој књизи.
„Државници ће измишљати јефтине лажи, сваливши кривицу на нацију која је нападнута, и сваком човеку ће бити драго због тих неистина које умирују савест, и марљиво ће их проучавати и одбијати да испитује било какво њихово побијање; и тако ће се мало-помало уверити да је рат праведан, и захвалиће Богу за бољи сан који ужива после овог процеса гротескне самообмане. wrote (написано) Марк Твен.
Тако изненада, после много година затворене, антируске кампање у коју беспоговорно верују стотине милиона западњака, долази Штајнмајер који избацује најзначајнију истину о Русији коју је изрекао западни званичник можда деценијама.
„Оно што сада не би требало да радимо је да додатно распламсавамо ситуацију звецкањем сабљама и ратним хушкањем“, задивљујуће је рекао Штајнмајер Билд ам Сонтаг новине. „Ко верује да ће симболична парада тенкова на источној граници алијансе донети безбедност, греши.
Уместо тога, Штајнмајер је позвао на дијалог са Москвом. „Добро нам се саветује да не стварамо изговоре за обнављање старе конфронтације“, рекао је он, рекавши да би било „фатално трагати само за војним решењима и политиком одвраћања“.
У складу са америчком пропагандном стратегијом, амерички корпоративни медији су практично игнорисали ове примедбе, које би требало да буду вест на насловној страни. Нев Иорк Тимес није пријавио Штајнмајерову изјаву, али је два дана касније објавио Ројтерову изјаву прича само онлајн водећи са одбацивањем његове примедбе од стране америчке војске.
Генерал НАТО-а: Русија није претња
Само дан након што је Штајнмајер цитиран Слика, генерал Петр Павел, председник војног комитета НАТО-а, бацио је још једну бомбу. Павел Рекао на конференцији за новинаре у Бриселу јасно је да Русија није био у опасности на западу.
Седиште НАТО-а у Бриселу. (НАТО)
„Није циљ НАТО-а да створи војну баријеру против широке руске агресије, јер таква агресија није на дневном реду и ниједна обавештајна процена не сугерише тако нешто“, рекао је он.
Шта? Шта се десило са руском „агресијом“ и руском „претњом“? Шта онда значи страх од Русије који се свакодневно забија у главе западних грађана? Да ли је све лаж?
Два изванредна признања двојице људи, Штајнмајера, министра спољних послова најмоћније европске нације и активног генерала НАТО-а задуженог за војни комитет, оба откривају да је оно што западни званичници свакодневно понављају заиста лаж, лаж која се може признати приватно, али никада раније не би била поменута у јавности.
Пре две године био сам на позадинском брифингу са високим европским амбасадором у мисији његове земље у УН у Њујорку и једва сам могао да верујем својим ушима када је рекао да је прича о руској претњи источној Европи „свака помисао“ осмишљена да НАТО-у да „разлог постојати." Ипак, овај исти амбасадор на састанцима Савета јавне безбедности би жестоко напао Русију.
[Читати: „КРИЗА У УКРАЈИНИ: Шеф немачке морнарице поднео оставку; Британија шири страх од руског 'пуча' и ширег рата”]
Али помпа се односи на више од спасавања НАТО-а. Кампања страха храни америчку и европску војну индустрију и, што је најважније, врши притисак на руску владу, коју САД желе да збаце.
Да ли су ове примедбе изнете из огорчености све време сазнања да је руска претња реклама? Да ли су направљени из искрене забринутости да би ствари могле да измакну контроли под безобзирним и заблудним лидерима у Вашингтону што би довело до врућег рата са Русијом?
Ниједан мушкарац није кажњен због тога што је говорио. Да ли ово сигнализира промену у званичном немачком размишљању? Хоће ли се послушати немачки бизнисмени који се баве Русијом и противили су се санкцијама Москви због Украјине, које су Немачкој наметнуле САД?
Да ли су Штајнмајерове примедбе биле једнократни чин побуне, или Немачка заиста размишља да пркоси Вашингтону у вези са санкцијама и променом режима у Москви? Да ли ће немачка влада коначно деловати у интересу Немачке? Такав потез би изазвао европски пркос према Сједињеним Државама какав није виђен од дана када је Шарл де Гол повукао Француску из НАТО-а 1966. како би сачувао француску независност.
Последњи пут када су европске владе раскинуле са Вашингтоном по великом питању била је инвазија на Ирак 2003. коју су предводиле САД. Затим су се Француска и Немачка придружиле Русији у Савету безбедности УН у блокирању одобрења рата (иако је Британија то подржала). Али Француска и Немачка су потом неколико месеци касније гласале за резолуцију која је у суштини одобравала инвазију.
То је на европској јавности
Треба се запитати да ли је условљена немачка јавност спремна да прозре лажи о Русији. Прошлог новембра, летео сам из Санкт Петербурга у Берлин и разговарао о овом питању са бројним добро образованим Немцима.
Руски демонстранти одају почаст члановима породице који су се борили у Другом светском рату. (Фотографија са РТ)
Посетио сам Русију први пут од 1995. године, 20 година пре тог месеца. То су били дани Русије Јељцин-Џефри Сакс, необузданог неолибералног капитализма алијансе Волстрита и олигарха који је опљачкао земљу остављајући милионе Руса у беди.
Испред железничких станица видео сам кампове за бескућнике пуне логорских ватра. Полицајци су заустављали возаче за мито. Бежао сам од двојице мушкараца који су намеравали да ме опљачкају док их нисам изгубио у станици метроа. То је Русија коју неоконзервативци у Вашингтону и лопови и шканери на Волстриту желе поново да виде.
Русија коју сам видео у Санкт Петербургу и Москви, 20 година касније, била је уређена и просперитетна, модерна као и сваки европски град. То је сведочанство о отпору Русије америчким покушајима да поврати своју политичку и финансијску контролу. Русија је капиталистичка земља. Али под сопственим условима. Она је потпуно свесна америчких махинација да је поткопа.
У Берлину сам срео неколико Немаца, образованих, либералних и потпуно свесних, за разлику од већине Американаца, како су Сједињене Америчке Државе злоупотребиле своју моћ после Другог светског рата. Па ипак, када сам их све питао зашто још увек постоје америчке војне базе у Немачкој 70 година након рата и 25 година након завршетка Хладног рата, и од кога их Американци штите, универзални одговор је био: Русија.
Историја показује да су европски страхови од Русије потпуно претерани. Немачка и друге западне силе су извршиле инвазију на Русију три пута у последња два века: Француска 1812, САД, Британија и Француска у Руском грађанском рату 1918, и Немачка поново 1941. Осим упада царске Русије у Источну Пруску након што је проглашен рат на њему 1914. обрнуто никада није било тачно.
У својим мемоарима Хари Труман признао тај лажни страх од Русије био је „трагедија и срамота нашег времена“ током Хладног рата са којим је он имао много посла, делимично да оживи америчку послератну економију војном потрошњом. Џорџ Кенан, званичник Стејт департмента који је саветовао невојно обуздавање Совјетског Савеза, уступљен још 1947. да су совјетски потези у источној Европи били дефанзивни и да нису представљали никакву претњу. Током 1990-их, Кенан је такође децриед Ширење НАТО-а ка руским границама.
Са својим огромним природним ресурсима, Русија је вековима била велика награда за Запад, а и данас се налази у Вашингтону вођеном неоконзервацијама. Али Немачка је посебно имала користи од трговине са Русијом и нема потребе да се придружи америчком империјалном пројекту. Али може ли то спречити катастрофу?
Јое Лауриа је главни уредник Цонсортиум Невс и бивши дописник УН за TВалл Стреет Јоурнал, Бостон Глобе, и бројне друге новине. Био је истраживачки извештач за Сундаи Тимес Лондона и започео је свој професионални рад као 19-годишњи стрингер за Нев Иорк Тимес. До њега се може доћи на [емаил заштићен] и пратили на Твитеру @уњое
Добро речено. Ир је, као што сте рекли, стара прича, која се понавља изнова и изнова. Када ће западне земље коначно рећи да је доста
Франк-Валтер Штајнмајер је веома интелигентан човек. И сумњам да жели да људи мисле да је глуп и да се сложио са званичним наративом јер не зна ништа боље. Као последица тога, он је политички истакнут. Изгледа да је гајио поштење, јер не може да отвори уста а да то не каже како јесте. Мора да је то натерало његове колеге да се врпоље од лоше прикривене срамоте. Он је тако освежавајући и тера ме да се запитам да ли би наше демократије данас биле у тако отрцаном стању да смо на нашим изборним листићима стално имали већину политичких кандидата типа Штајнмајер.
Са блога Стивена Гована „Шта је остало“—шта чини Сједињене Државе богатијим од њихових партнера из Г7? Империјализам, а не нижи порези
Септембар 17, 2021
„Послератни међународни поредак, чији је аутор новонастале хегемонистичке силе, Сједињене Државе, интегрисао је поражене силе Осовине, заједно са ослабљеним Француским и Британским царством, у међународни поредак, дефинисан од стране Вашингтона, заснован на вредностима Волстрита и усмерен на на промоцији корпоративног просперитета САД.
Да би осигурале да се њени бивши империјални ривали сада прилагођавају америчким економским интересима, а не да се такмиче са њима у новом светском поретку који дефинишу САД, Сједињене Државе су војно окупирале Немачку, Јапан, Италију и УК. Скоро 80 година, Сједињене Државе су одржавале снажно војно присуство у свакој од ових земаља. Зашто? 2002. године, у интервјуу за Унитед Пресс Интернатионал, објаснио је Александар Хејг, бивши врховни командант НАТО-а и амерички државни секретар у Регановој администрацији.
П — Зашто Сједињене Државе још увек стационирају 70,000 војника у Немачкој?
О — Много добрих разлога за то. Ово присуство је основа за наш утицај у европском региону и за сарадњу савезничких народа... Многи људи заборављају да је то и бона фиде нашег економског успеха. Присуство америчких трупа држи европска тржишта отворена за нас. Да те трупе нису биле тамо, вероватно би било теже приступити тим тржиштима.
П — Нисам заборавио. Само нисам знао да ако Сједињене Државе не држе 70,000 војника у Немачкој, европска тржишта могу бити затворена за америчку робу и услуге.
О — Повремено, чак и уз наше присуство, суочили смо се са протекционизмом у бројним индустријама, као што су аутомобилска и ваздухопловна.
Другим речима, тржишта бивших империјалних ривала била су интегрисана у америчко тржиште, а лепак који их је везивао за Сједињене Државе и наставља да их везује – како је то једном рекао колумниста Њујорк Тајмса Томас Фридман – је „ скривена песница“ „војске, ваздухопловства, морнарице и маринаца Сједињених Држава“.
Вашингтон би такође интегрисао своје бивше европске империјалне конкуренте у НАТО, стављајући њихове војске под формалну америчку команду, и на тај начин уклањајући будуће интер-империјалистичко војно ривалство са стола. Истовремено, НАТО дозвољава Вашингтону да експлоатише оковане војске својих бивших ривала као умножаче силе у постизању специфичних америчких циљева у међународној области коју дефинишу САД.
Незнање већине америчког становништва и бескрајно срање које им хране комерцијални масовни медији у виду шпијунских филмова и других малолетничких фантазија морају донекле допринети томе да ојачају овај поглед на Русију као још један Мордор са бескрајним армијама тролова и других шта све обучене у црно са крилима.
Образовни систем у САД оштро је подељен између оних који имају и оних који немају и постаје све гори. За праву оштру статистику погледајте недавну публикацију професора Томаса Пикетија о капиталу и идеологији. Промовисање постојања спољних непријатеља као што су Русија и Кина је једини начин на који САД могу да скрену пажњу својих народа са надолазећег колапса привреда САД и Велике Британије и сиромаштва доњих 50% становништва САД и Велике Британије.
Безбедност Немачке је у питању ако НАТО успе у подстицању рата. Они су ти који ће имати бомбе које ће падати на њихове школе, болнице, итд. Опет, не очекујемо насиље унутар наших граница. Можда Немци разматрају ту чињеницу.
„Државници ће измишљати јефтине лажи, сваливши кривицу на нацију која је нападнута, и сваком човеку ће бити драго због тих неистина које умирују савест, и марљиво ће их проучавати и одбијати да испитује било какво њихово побијање; и тако ће се мало-помало уверити да је рат праведан, и захвалиће Богу за бољи сан који ужива после овог процеса гротескне самообмане“, написао је Марк Твен.
Како се лажи повећавају, САД још више поткопавају свој кредибилитет. Добро. Пошто не може ни себе да контролише, нема посла да води никога никуда. Долази неизбежни тренутак „цар не носи одећу“. То чини недостатак интегритета.
У 2. и 3. параграфу је приказана искривљена операција јасно и чисто као и увек. Добро написано, Јое.
Само да подржим тај увид о улози медијског корпуса. Знате, оне који купују и контролишу јавни етар. Лајавци за високе и моћне бираче коју причу да посаде. Пов! Право у пољупцу!
И како га онда многи изабрани прогутају целог. „Јер никад не постављаш питања/када је Бог на твојој страни.” (Б. Дилан, око 1963.)
Много ми се допао тај Твенов цитат.
У међувремену, Пелоси и компанија раде на свом „хитном“ „Закону о одбрани суверенитета Украјине из 2022.“ вредном више стотина милиона долара. Што укључује 155М за Радио Слободна Европа. (То је много пропаганде.) Наравно, постоји страница за страницом руских санкција за сваког Путиновог сарадника и сваку банку и природни ресурс у земљи. Веома жалим због неуравнотежених, дијаболичких, плаћених умова који управљају овом земљом.
Није изненађујуће што је Конгрес САД толико пажљив у својој пажњи на детаље покушаја да се темељно уништи Руска Федерација. Душевно болесни злобници који воде нашу владу имају много искуства у уништавању читавих неколико друштава на другој страни света због греха пуког покушаја да воде своје послове. Мислим да обманути наказе у Вашингтону замишљају себе као вође Римске републике и желе да потпуно искорене Москву као што су Римљани урадили Картагину. Гледајте како покушавају чак и да засоле земљу ако им се укаже прилика. Највероватније соли плутонијума.
Кунем се, свако конгресно створење мора да има обавезну пре-фронталну лоботомију током своје почетне оријентацијске сесије, јер никада нисам видео тако велики агрегат кретина са недостатком ИК нигде другде на овом свету – чак ни у Дуннинг Ментал Асилум у Чикагу .
Фрустрирајуће свакодневно буђење уз гласноговорник канадске владе, ЦБЦ Невс Нетворк који папагајски понавља антируске/антикинеске лажи Нев Иорк Тимес-а које су од целог платна произвели званични ратни хушкачи из Вашингтона и Лондона.
Колико сам схватио, Русија има једну топловодну луку која се налази на Криму. Не могу а да се не запитам да ли је Бајден још увек заглављен у свом режиму уцене са Русијом. Његов син је имао место у руском одбору за гас и руској АГ? Истраживао је. Бајден је наредио да АГ (?) буде отпуштен или Украјина не би добила велики новац зајма од САД. Бајден је такође био уплетен у сумњиве послове у Кини са својим сином. Какву тотално неетичку, можда криминалну особу имамо у функцији председника. Такође је неспособан због пропадања мозга. Пошто сам био сведок многих председника од 1936. године, рекао бих да смо у озбиљном развоју.
„Директорске функције“ Хантера Бајдена су биле у украјинској компанији, а не у руској. АГ о коме говорите је украјински. Али у праву сте за руску поморску луку на Криму. Лука, узгред, за коју је Обамина влада расписивала тендере за развој америчке базе тамо, после америчког удара на Мајдану, када би Руси били исељени! Није ни чудо што је Крим желео и успео да се поново споји са мајком Русијом.
Дволични Обама, који је намерно и врло провокативно закотрљао овај нови хладни рат са Русијом, требало би да уђе у историју (под претпоставком да је то још записано у нашој будућности) као један од наших најгорих председника. Био је заслужан за превише интелигенције само због његовог звучног и добро артикулисаног гласа. Иза маске је имао празну главу и лако је био откупљен за многе погодности којима сада воли да се размеће. Још од Клинтонове ова земља има непрекидан низ посебно неспособних и бескрупулозних карактера обе стране у свом председништву. Бајден није ништа друго до марионета чије конце вуку најратоборнији русофобни неокони.
Верујем да САД намеравају да осмотре своју верзију победе/победе:
– санкционисати/ослабити Русију;
– учинити енергију толико скупом да штети европским извозним индустријама;
– продавати скупи амерички гас у Европи;
– испумпавање наоружања које ће бити употребљено у било ком сукобу.
САД су успешно преузеле половину од 20 милијарди долара аустралијског извоза у Кину изгубљеног због Канбере након диктата Вашингтона. Сада САД покушавају да украду европска извозна тржишта.
Изјављивао сам на другим форумима да треба да пазимо на ЛНГ бродове за расути терет који изненада крену у Европу како би указали на датум почетка непријатељстава у САД. Јучерашњи НИ Тимес је известио да се САД изненада муче да пронађу алтернативне изворе енергије, а данас је вест да САД верују да ће сукоб почети средином фебруара.
Дакле, можемо очекивати да ће Украјина напасти Донбас током Олимпијских игара у Кини, јер се тада САД могу надати да ће се истовремено вратити Си.
Претпостављам да ће се ваше предвиђање о нападу Украјине на Донбас током Зимских олимпијских игара у Кини показати далековидним. Овакав тајминг је раније коришћен. Дошло је до тачке у којој западни провокатори или верују да смо превише пропагандизовани да бисмо схватили ове ствари или их једноставно није брига ако приметимо.
Хвала ти Џо на овоме. Данас нећу много да говорим, већ се само питам како су западни грађани толико неупућени у свет изван њиховог када су чак и странци попут мене веома далеко у Африци, тачније Источна Африка, на неки начин информисани више од њих? Колико ће им времена требати да то схвате? Запад је научио већину Африканаца да читају, али изненађујуће, они читају и знају више о томе шта се дешава на Западу или у свету од западних друштава. Време је да науче више о свету изван њиховог за стабилнији и сигурнији Свет за све нас.
И наравно, шеф немачке морнарице је управо смењен због признања исте природе. Потребни су изузетно храбри људи да се стану на пут војно-индустријском комплексу на који нас је Ајк упозорио пре око 62 године, поготово што му се придружила укорењена бирократија.
Последњих 8 година говорим да би Европа, која се бори против своје потчињености САД, била кључ за окончање Другог хладног рата који је Барак Обама тако глупо поново распалио пучем који су Нуланд, Мекејн и Пајат осмислили против Јануковичеве владе у Кијеву .
Још нисмо стигли, али речи адмирала Шонбаха, француског председника Макрона и бившег немачког шефа дипломатије Штајнмајера из 2016. године могу да закотрљају лопту. Још важније су можда биле недавне речи хрватског председника који је најавио да ће повући трупе своје земље из НАТО-а ако то тело започне рат са Русијом. Хрватска је до сада била типичан источноевропски вазал САД-а, типична високо конзервативна и догматски прозападна „Интермариум“ земља повезана са Вишеградима попут Пољске и Мађарске. Надамо се да више нема америчког лакеја! Можда није било узалудно да Путин и Лавров самостално изнесу свој случај НАТО-у, а не само његовим америчким господарима.
Хвала на истини.