Разговори између САД и Русије могу бити последња шанса

Акције

Време је кризе у односима Русије и САД. Разговори на високом нивоу који почињу у понедељак одредиће облик светске безбедности у деценијама које долазе, примећује Тони Кевин.

Кремљ, Москва. (Павел Казачков/Флицкр, ЦЦ БИ 2.0, Викимедиа Цоммонс)

By Тони Кевин
Biseri i iritacije 

Oн понедељак, витална Русија-САД разговори почиње у Женеви. Руску делегацију ће предводити заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков, а америчку саветник за националну безбедност Џејк Саливен.

Ово су преговори „претеча“ – „разговори о разговорима“, у старој терминологији споразума о ограничењу стратешког наоружања (САЛТ). Русија покреће темпо. САД су у реактивном режиму, безуспешно покушавају да успоре ствари, да скрате једра Русије. За сада им то не полази за руком.

Најбољи сценарио Русије за понедељак је следећи: Успешне преговоре о претходним преговорима ускоро ће уследити суштински, детаљни преговори на нивоу министара спољних послова, које ће предводити руски министар спољних послова Сергеј Лавров и амерички државни секретар Антони Блинкен, уз учешће највиших војних стручњака из обе стране.

Русија тражи детаљне америчко-руске споразуме о узајамним гаранцијама безбедности у Европи.

Необично је то што је Русија предала руске нацрте ових споразума САД и истовремено их објавила 17. децембра. Русија ће такође желети да оствари ове свечане писмене међусобне обавезе.сажети од Патрика Лоренса у Цонсортиум Невс 28. децембра:

  • НАТО ће прекинути све напоре да се прошири на исток, посебно на Украјину и Грузију.
  • НАТО гарантује да неће распоређивати ракетне батерије у земљама које се граниче са Русијом.
  • Завршетак војних и поморских вежби НАТО-а у државама и морима који се граниче са Русијом.
  • Ефикасна обнова уговора који покрива нуклеарно оружје средњег домета. САД су напустиле ИНФ пакт у августу 2019.
  • Текући безбедносни дијалог Исток-Запад.

Ови жељени споразуми би били подржани раним преговорима НАТО-а и Русије у Бриселу како би се постигли одговарајући споразуми на том нивоу. Коначно, два председника би формално закључила споразум.

Најгори сценарио Русије: ако САД не успеју да преговарају о овом комплетном пакету – ако САД покушају на свој уобичајени начин да двосмисле, одложе или изаберу договор који је Русија предложила – Русија ће прекинути преговоре.

Најхладнији рат

Односи Русије-САД и Русије-НАТО тада би ушли у најдубље дубоко замрзавање од најгорих година Првог хладног рата. Русија би своје економске и дипломатске ресурсе у потпуности усмерила на односе са Истоком и Југом – уз подршку иницијативе Појас и пут њеног поузданог пријатеља Кине. Русија би ефективно престала са покушајима дијалога са САД и Европом НАТО-а и позвала би САД на блеф о појачаним санкцијама. 

На сада високо милитаризованој граници Русија-НАТО, војске, морнарице и тактичке ракетне снаге средњег домета (довољне да униште већи део Европе и европске Русије) би се сукобиле. Ризици од провокативног или несрећног рата између Истока и Запада били би далеко већи него у годинама 1989-2014, пре наглог погоршања односа Истока и Запада до којег је довео државни удар у Украјини 2014. који је подржан од стране САД.

Сукоби у Кијеву током државног удара у фебруару 2014. (Мстислав Чернов/Унфраме/хттп://ввв.унфраме.цом/Викимедиа Цоммонс)

Време истиче

Ови садашњи разговори које је покренула Русија су стога заиста Салон последње шансе: последња прилика можда деценијама да се настави са релаксацијом тензија између Истока и Запада – 'детант', у старој, скоро заборављеној речи из касног хладног рата. Русији је доста година пузајућег погоршања безбедности и повукла је своје црвене линије.

Ово по мом мишљењу нису 'ултиматуми', иако захтевају велико војно повлачење од стране САД и НАТО-а које не може да достигне Русија, јер су скоро све руске снаге унутар руске територије. По мом мишљењу, ови предложени писани споразуми би унапредили европску и глобалну безбедност ако би били постигнути.

Русија је 2021. одлучила да јој је доста деценија западне дволичности и пузеће агресије, као убедљиво анализирани од Маршала Ауербека у Сцрум, 1. децембар 2021.

Русија је видела како се под узастопним председницима САД Клинтоном, Џорџом В. Бушом, Обамом, Трампом, а сада и Бајденом, појавио стратешки деструктиван образац понашања САД и НАТО од 1999. године, када је председник Бил Клинтон осврнуо на споразуме између Регана из 1989-91. и Џорџа Старог Буша са Горбачовим, да се НАТО неће ширити на источну Европу након поновног уједињења Немачке. Иако није постојао формални писани споразум као такав, накнадне совјетске и руске жалбе да су обманути у вези са ширењем НАТО-а биле су добро утемељене у бројним писаним истовременим мемцонс и телцонс (званични писани записи разговора) на највишим нивоима. 

Пошто је Запад нудио умирујуће речи и преваре, НАТО проширен, прво са Пољском, Чехословачком и Мађарском 1999. године. Било је даљих великих експанзија 2004. и 2009. године, доводећи НАТО до западних граница Русије. НАТО је провокативно тада навео Украјину и Грузију као кандидате за чланство у НАТО.

Запад је успешно осмислио антируску „револуцију у боји“ у Украјини 2014. и скоро успео у Белорусији 2020. Наставио је чак и да покушава да поткопа саму Русију кроз раскошно финансирање антивладиних невладиних организација за људска права. Војни и поморски маневри и надоградње настављени су на западним приступима Русије.

Бесна Русија је свако ширење и мешање видела као западну издају и као нарушавање њеног суверенитета и стратешке дубине. Русија је у почетку била преслаба да би било шта урадила по том питању. Како је Путин поново изградио руску снагу и морал, Русија је почела да узврати: прво у Грузији 2008, затим на Криму и у источној Украјини 2014, а у Белорусији од 2020. 

Кинеска подршка

Светски догађаји су се сада одлучно окренули у корист Русије. Глобална стратешка равнотежа се мења. Кина чврсто држи Русију, као што се види у недавним изјавама председника Си Ђинпинга и кинеског министра спољних послова. Кина је одбила западне притиске промене режима у Синђангу, Хонг Конгу и око Тајвана. Иран се придружио иницијативи Појас и пут. Запад је протеран из Авганистана. Сирија се донекле стабилизовала.

Русија и Кина сада виде да су јаче против заједничког западног противника ако буду заједно. Важне незападне силе и групације попут Индије, Јапана, Јужне Кореје и АСЕАН-а тихо прилагођавају своју дипломатију како би то одговарало. Квад је мртав у води, а АУКУС је дипломатска шала.

Кинески председник Си Ђинпинг, лево, са руским председником Владимиром Путином током посете Москви 2019. (Кремљ)

Објављујући ове нацрте текстова уговора, Русија апелује на свет ван атлантске алијансе да види да је њена ствар праведна иу складу са пет принципа мирне коегзистенције. предложено од Кине несврстаном свету 1954.

Ових пет принципа како их је артикулисао кинески министар спољних послова Џоу Енлаи први пут су се појавили у кинеско-индијском споразуму потписаном у априлу 1954. године, а затим на Бандунг конференцији несврстаних нација, којој је Индонезија била домаћин годину дана касније. Ови принципи су међусобно поштовање суверенитета, неагресија, немешање у унутрашње ствари других, једнакост за заједничку корист и миран суживот. То су у великој мери наведени принципи актуелне руске спољне политике.

Сасвим изненада, Запад је у дипломатској дефанзиви. Њене године саламе агресије против Русије и Кине сада се ближе крају.

Годинама од пада Совјетског Савеза 1991. године, Запад је користио витални консензус који су постигли Реган и Горбачов, да се нуклеарни рат не може добити и да се никада не сме водити, као параван за пужућу агресију у Источној Европи, нарушавајући и слабећи руску сферу. безбедности.

Сада, са Русом иницијатива Прошле недеље за сталних пет чланица Савета безбедности УН да реафирмишу доктрину Реган-Горбачов, са којом су западне нуклеарне силе морале да се сложе, ситуација је преокренута.

Путин заправо сада поручује Западу: Сви се слажемо да нико од нас не може дозволити да војни сукоб између нас ескалира до нуклеарног рата. Али ми и Кина смо сада довољно јаки да вас поразимо у ненуклеарним сукобима близу наших граница, ако будете довољно глупи да подстичете такве сукобе. Ово су војне чињенице ствари: Русија би лако могла да окупира Украјину, а Кина би лако могла да окупира Тајван. А ви, САД и НАТО, нисте могли ово зауставити без ризика од нуклеарног рата.

Путин не жели да изврши инвазију на Украјину, али је сада одлучан да заустави ерозију руске безбедности. Нови тврђи и сигурнији тон у руском дипломатском језику је непогрешив. Збуњени Запад још није смислио како да одговори. Одржани су хитни разговори између Бајдена и украјинског председника Володимира Зеленског, као и између САД и НАТО. Нада се да је Бајден припремао терен за разборит западни смештај. Мудра стара сова, осећа мирис кафе.

Путин сада држи најјаче преговарачке карте. Кладим се — заиста се надам — да ће Русија постићи своје тражене међусобне гаранције безбедности у Европи у наредним недељама.

Међународна безбедност – безбедност Аустралије – биће знатно ојачана ако успе.

Још много тога може поћи наопако. У западном блоку постоје узбуњивачи чије каријере зависе од одржавања тензија између Истока и Запада на нивоу мало испод нивоа рата. Они ће се јако трудити да сруше и избаце из колосека циљеве Русије.

У Аустралији, као иу САД, постоји готово потпуно јавно незнање о овој теми. Будите спремни на масовне дезинформације у наредним недељама делимично из Пентагона и Стејт департмента финансиран истраживачки центар Аустралијски институт за стратешку политику (АСПИ) и из мејнстрим медија, хистерично подстичући наводне претње о неминовној руској инвазији на Украјину. Ова пропагандна офанзива, која одбрамбени став Русије претвара у агресију, већ је у току, посебно у САД

Аустралија нажалост више нема интелектуалне ресурсе за информисану и уравнотежену јавну расправу о овим важним развојима. Преовладавају незнање и неосновани страхови од Русије. Гласови неслагања као што је мој били су маргинализовани и скоро ућуткани.

Могло би се надати да у заједници националне безбедности има више знања заснованог на стварности. Али ако постоји, не говоре јавности. Бојим се да су и ту завладале незнање и предрасуде. Опасно препуштамо стратешко размишљање о Русији нашем Великом брату у Вашингтону.

.Тони Кевин је бивши аустралијски високи дипломата, који је радио као амбасадор у Камбоџи и Пољској, као и у амбасади Аустралије у Москви. Аутор је шест објављених књига о јавној политици и међународним односима.

Подршка ЦН's  
Зима Фонд Vožnja

поклонити безбедно са ПаиПал

   

Или безбедно кредитна карта or проверити by кликом црвено дугме:

 

21 коментара за “Разговори између САД и Русије могу бити последња шанса"

  1. опет
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Бајден – „мудра стара сова која може да осети мирис кафе“.

    ВТФ??????????????????????????????????????????????????

  2. Заламандер
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    АУКУС је створен управо зато што је Куад заиста мртав у води.

  3. Марџори
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    У знак добре воље, Руси би могли понудити да им предају резултате тестирања њиховог новог оружја. То би било од непроцењиве вредности за САД и Руси би вероватно радо да их обавесте.

    Ох, такође питајте под којим условима би САД прихватиле да имају руске ракете на својим границама. Ако се не усудиш да питаш, можда никада нећеш сазнати.

  4. Реалист
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Јасно је да су Сједињене Државе биле далеко главни провокатор и агресор у овом мученом односу са Русијом током последњих осам година од подстицања државног удара против легитимно изабране владе у Кијеву. Непрестано је лагала о догађајима, док је Русију оштро вређао и третирао са крајњим непоштовањем не само од стране председника Обаме већ и од стране сваког његовог наследника и сваког другог кандидата за његову функцију, као да уљудност више нема улогу у америчкој спољној политици. Она је увела бескрајан низ економских санкција само за наношење штете руској економији. Протерала је легију руских дипломата, запленила руску имовину без надокнаде у овој земљи и захтевала од америчких предузећа да прекину везе и прекину заједничка предузећа са руским колегама. Измислила је најгнусније и најгнусније оптужбе, увек без и најмањег доказа, да је Русија тровала сопствене исељенике широм света, помагала и подржавала Сирију у гасирању сопственог народа у грађанском рату који су подстакле Сједињене Државе, и безобзирно оборио комерцијални млазни авион изнад Украјине, само да поменем неколико од неколико оваквих беса, јасно је да су све ове фантазије лажни наративи од којих би Русија нимало користила и за које никада није ни понуђен никакав логичан мотив.

    Екстремистички режим у Кијеву, разметљиво направљен по узору на Хитлеров Трећи рајх, Вашингтон је наоружан до зуба и охрабрен да прогони веома значајно етничко руско становништво унутар својих граница у ономе што се може описати само као „етничко чишћење“. Подаци говоре да је најмање 14,000 руских цивила у региону Донбаса убијено таквом акцијом током последњих осам година. Кијевска влада је потписала споразум са, НЕ Русијом, већ Берлином и Паризом, под називом Мински споразум, који је обећао да ће руским етницима у Донбасу дати НЕ независност од њихове тегобне владавине, већ само избор сопствених гувернера и мало домаћа владавина. Кијев је, увек примењујући америчку етику, морал и лош пример, одлучио да се придржава своје свете речи и до овог тренутка одбија да се придржава својих обећања.

    Због свега овога и више од тога, Русија је непрестано зликовац у бескрајној ескалацији претњи и клевета од стране варвара који владају из Вашингтона. Јасно је да свака будала може да види да Вашингтон полако, али сигурно покушава да задави руску државу као суверену нацију у којој живе часни и племенити грађани, као што смо ми несрећни Американци, жртве сопственог руководства, приморани да патимо. САД не заваравају никога, чак ни своје вазале у НАТО-у, говорећи једно, а радећи друго сасвим дијаметрално супротно својим празним тврдњама. Немилосрдни режим у Вашингтону, кладио се на бројне крваве „заувек ратове“ широм света, апсолутно је оличење психолошке „пројекције“, у којој друге оптужује за саме грехе за које је крив. Ето, највећи „мешалац“ у историји геополитике има дрскост да више пута осуђује Русију због „мешања“ у наше изборе, а да ипак не може да понуди ни најмањи убедљив доказ!

    Очигледно, руководство Сједињених Америчких Држава (ма ко то заиста било) НЕ жели мир и добре односе са Русијом. Јасно је да жели РАТ у неком облику. Она је већ водила економски рат против те земље својим бескрајним низом „санкција“. Ако је Вашингтон и даље у стању да изговори било какву изјаву која одражава било какав привид стварне истине, молимо вас да нам кажете током ове „последње шансе за мир“. Управо оно што мисле да желе, јер то очигледно НИЈЕ мир! Имајте пристојности да обавестите своје грађане и остатак света (јер ћемо СВИ страдати од ваших поступака), управо оно што покушавате да извучете максималном применом бола и преваре према руској држави и њеном народу. Будите сигурни и реците и НАТО-у, јер не видим доказ да они и најмање разумеју на шта се потписују ако оду до зида да наметну вашу покварену вољу. Можда је то мала разлика, али ви нисте „богови“, ви сте чудовиште

  5. Ханс Маиер
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Да ли је могуће да је стварна намера свих ових притисака на Русију била да је натера да престане да се бави економским односима са Европом и прекине испоруку гаса, на пример. То би оставило европско тржиште отворено за западне компаније и политички под контролом. Можда постоји чињеница да се европско тржиште сматра недоступним за Русе. Сав овај хардвер постављен на руској граници можда није жеља да се уђе у рат од стране САД, већ прилично детињаст начин да се покаже и узнемири све руске намере да се умеша у остатак Европе. У сваком случају, америчка обавештајна служба троши много новца на савијање мишића, која је, чини се, заборавила да је СССР срушен великим делом претераном потрошњом војске.

    • јефф монтание
      Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

      Викторија Нуланд не ради за нафтну индустрију.

  6. росемерри
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Неколико грешака за почетак док Венди Шерман води преговоре са Риабковом, и ако се Боорисх Блинкен заиста супротстави(!) Сергеју Лаврову, већ видим крах као амерички „врхунски дипломата“!! не могу промрмљати ни једну реч истине!!

    Хвала вам на овом објашњењу. Ја сам Аустралијанац и тако ми је драго што сам тамо нашао неколико добрих људи са мало разумевања и поштења и који не прате исте медије под претпоставком да су САД увек тачне.

  7. ГБЦ-
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Једини излаз за спасавање образа за САД је да предложе неутралност Украјине. Тешкоћа је у томе што је то у супротности са деценијама експанзионизма НАТО-а и непријатељства према Русији. Али то је једина реална опција за Запад у овом тренутку. Било шта друго осим тихе капитулације пред Путиновим разумним захтевима може бити погубно. Да ли су Блинкен, Саливан и Шерман заиста толико глупи да ће ризиковати нуклеарни рат? Деценије хладноратовске пропаганде припремиле су становништво САД да слепо поштује нове хладне ратнике. Колико Американаца још верује да је Путин изабрао Трампа? А ово су наводно паметни људи – Демс у ПМЦ/центристичком крилу странке. Сви смо заборавили или никада нисмо научили колико брзо ствари могу да измакну контроли. У кубанској ракетној кризи, само Кенеди је био тај који је игнорисао/пркосио својој војсци и тражио је преговорима окончање кризе. Да ли неко мисли да је Бајден когнитивно у стању да схвати садашњу ситуацију? Да ли неко мисли да би Бајден од пре 20 или 10 година имао интелектуалну и интестиналну снагу да уради оно што је Кенеди урадио? Бојим се да бисмо, као и са Ираном, могли бити један уништени носач авиона удаљен од нуклеарне одмазде. Све само да сачувам образ. А „поносно и патриотско“ америчко становништво са испраним мозговима, оштећено пандемијом ће навијати за наше елите ако покрену Армагедон.

  8. Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Гледање извештаја ЦНН-а и МСНБЦ-а о разговорима, убеђује ме више него икад, да су они пропагандисти америчког војно-индустријског комплекса са толико ГРЕХОВА историјског пропуста, овај свет је на веома опасном месту са заблудним уверењем САД у његову изузетност!

    Према америчкој пропаганди, за све је крива Русија и САД су чисте без греха, делујући у доброј вери.

  9. Јим Тхомас
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    г. Кевин,

    Као што сам сигуран да знате, „[л]препуштање стратешког размишљања о Русији нашем Великом брату у Вашингтону“ је крајње опасно. Чини се да у Васхингу нема одраслих. Ни Бајден ни његов тим аматера Стејт департмента који се представљају као дипломате не делују као одрасли. У ствари, они се уопште не баве дипломатијом. Све што они, изгледа, умеју је да претње ратом и увреде представницима других земаља. Видели смо ово у потпуним и срамотним детаљима прошлог пролећа када су Блинкен и његови колеге почетници потпуно осрамотили себе, а и нас заједно са њима, вређањем и покушајем да држе предавања кинеском дипломатском тиму.

    Како истичете, Путин је своје (веома разумне) захтеве врло јасно изнео у руским нацртима два споразума, једног између САД и Русије, другог између НАТО-а и Русије. Мислим да руска делегација више неће толерисати претње и предавања представника САД. Ово је веома опасна ситуација коју је створила искључиво америчка агресија. Као и обично, америчка јавност није упозната с том чињеницом, јер јој је лажљиви МСМ рекао да је то због „руске агресије“. Бојим се да ће нас проклете будале у Вашингтону све побити.

  10. Андре Лебедев
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Вероватно ниједна страна није бела голубица у овој афери, али пошто имам и руски и амерички пасош, желим да се надам споразуму, а пошто сам прочитао штампу на обе стране, уопште се не надам. Скривајући се иза фразе „НАТО је одбрамбени савез“, САД не показују интересовање да чују шта руска страна има да каже.

    • Давид Отнесс
      Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

      Ово је дело Запада, од А до З. И од не само 1993. када је Клинтон следио његова наређења покренувши ову тренутну железничку олупину, већ и од дугорочног стратешког планирања за Запад (посебно велике банкарске куће) први пут пожелео Огромни ресурси и територија Русије—а затим и СССР-а, ала Сир Халфорд МацКиндер у првим годинама 20. века….
      Гледајући дубље у то ко је започео оба светска рата, а затим и Хладни рат, (погледајте Черчилову „Операцију незамисливо”), а затим хајде да расправљамо ко је заправо тражио мир (бели голуб) након и олупине Другог светског рата. САД су имале трећу нуклеарну бомбу спремну за Јапан, како сам чуо. Да се ​​препусти генералима попут Кертиса Лемеја и „бомбардера“ Хариса, та бомба би заједно са многим другим нуклеарним бомбама вероватно нашла пут до Москве и многих других совјетских циљева пре 1946. године, имо. Очигледно су чак и Хари Труман или неки његови мудри саветници мислили да је трећа атомска бомба на Јапан и америчко-британско-немачка инвазија на СССР 3. мало превише 'изузетна' с обзиром на то да је читав свет човечанства озбиљно прошао кроз почетак 1945. године.

  11. Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Очигледно ће пословна мрежа која се противи тврдолинијашима КПК инсистирати на инвазији на Тајван како би срушила кинеско председништво. САД би могле бити дубоко захваћене хаосом који оставља простор Русији да се шири у Европи.

  12. ТимН
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Бајден је „мудра стара сова“, а? Не, он није. Као што је Дејвид Лоренс истакао пре неколико недеља, он је заправо глуп. А са његовом деменцијом, врло је вероватно да га неки нереформисани неоконзерватор вуче за конце. А слање тог имбецилног Јакеа Сулливана да започне ствари не слути на добро. Други коментатор изнад истиче да ће САД вероватно изазвати бес. Саливан је дечак који то може да уради. Прво ће вероватно држати предавања Русима о људским правима, а његови улизици у штампи ће послушно урлати о злим Русима и њиховој дволичности. Видећемо, али нисам оптимиста.

    • Марџори
      Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

      Схватио сам да мора да буде смештен у старом стану који мирише на кафу са старом совом, што би одговарало његовом стању, али ја не говорим енглески.

  13. Д'Естерре
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    „Аустралија нажалост више нема интелектуалне ресурсе за информисану и уравнотежену јавну расправу о овим важним развојима.

    Нажалост, нема ни Нови Зеланд. Овдашњи медији некритички понављају оно што излази из америчких и британских медија.

    Пре неколико година, сада пензионисани новинар НЗ приметио је да овде нема историје стручњака за спољне послове у медијима. Као последица тога, ми грађани смо били веома лоше услужни – барем током целог мог значајног живота – у вези са оним што се дешава у иностранству. Укључујући анализу учешћа наших влада у међународним пословима.

    Ако има коментатора са другачијим ставом, ми их не чујемо.

    Такође сам песимиста у погледу вероватноће успеха у овим разговорима. У руском језику постоји реч која се преводи као „неспособан за споразум“. То имплицира неспособност склапања и придржавања договора, а не само намерну обману. Ова реч је са оправдањем примењена на САД.

  14. Сем Ф
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Врло добро речено: „У западном блоку постоје узбуњивачи чије каријере зависе од одржавања тензија између Истока и Запада на нивоу малог испод нивоа рата“, а „Аустралија нажалост више нема интелектуалне ресурсе за информисану и уравнотежену јавну дискусију“ баш као Сједињене Америчке Државе.

    Морамо створити нову структуру за непоткупљиве демократске институције, као што ја радим за администрацију новог Колеџа политичке дебате (ЦоллегеОфДебате дот цом), који ће штитити сва гледишта у модерираној текстуалној дебати о свим питањима, без победника, дајући коментаре и повезани резимеи дебата за јавност, са добровољним мини-квизовима итд. ЦПД ће правилно информисати и оцењивати јавне званичнике и јавност са правом гласа. Не покушава да постигне консензус.

    Администрација ЦПД-а мора бити непоткупљива, користећи вишеструке сувишне комисије у свим областима да међусобно проверавају, да обезбеде провере и равнотеже које никада нису функционисале по нашем Уставу, јер савремена схватања организационе структуре још увек нису узета у обзир. Ово пружа бољи модел за непоткупљиве демократске институције креирања политике.

    • Давид Отнесс
      Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

      Ваша веза је недовољна. Пробао сам на 3 начина, води до других програма.

      • Сем Ф
        Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

        Хвала: ЦоллегеОфДебате дот орг
        Користи се неколико имена и екстензија.

  15. ргл
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Мало обећавам за ове предстојеће разговоре. На основу чињенице да ће у соби бити само једна одрасла особа. Друга страна је размажено дериште.

    Без обзира на исправност руске позиције, може се рачунати да ће Америка бацити бес. Дакле, не. Мислим да ово неће бити плодоносни разговори.

    Искрено се надам да грешим. Али црвено, бело и плаво остаје црвено, бело и плаво.

  16. Дицтинна
    Јануар КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Волео бих да сам оптимиста у погледу резултата ових разговора и шанси да хладни рат постане врућ.

    Имам чудан осећај да се нешто померило, а 'игра' је ушла у нову и опаснију фазу.

Коментари су затворени.