Било је огромних победа и катастрофалних пораза, пише Вијаи Прасхад.
ПС Јалаја, Индија, „Сигурно можемо да променимо свет, 2021.“
By Вијаи Прасхад
Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања
Bитерсвеет је пролаз ове године. Било је неких огромних победа и неких катастрофалних пораза, од којих је најстрашнији неуспех земаља глобалног севера да заузму демократски став према суочавању са пандемијом Цовид-19 и стварању равноправног приступа кључним ресурсима, од медицинске опреме за спасавање живота до вакцина. . Трагично, до краја ове пандемије научићемо грчко писмо од варијанте названа по својим словима (Делта, Омицрон), која настављају да се појављују.
Куба води свету са највишим стопама вакцинације, користећи своје аутохтоне вакцине да заштити своје становништво, као и становништво земаља од Венецуеле до Вијетнама, након дуге историје медицинске солидарности.
Земље са најниже стопе вакцинације — које тренутно предводе Бурунди, Демократска Република Конго, Хаити, Јужни Судан, Чад и Јемен — спадају међу најсиромашније на свету, ослањају се на страну помоћ пошто су њихови ресурси у суштини украдени, на пример тако што су их набавили по невероватно ниским ценама од стране мултинационалне компаније. Са 0.04 одсто од 12 милиона људи у Бурундију вакцинисано од 15. децембра, у Тренутна стопа вакцинације земља би достигла покривеност од само 70 процената до јануара 2111.
У мају, др Тедрос Адханом Гебрејесус, шеф Светске здравствене организације, рекао да је „свет у апартхејду вакцина“. Од тада се мало тога променило. Крајем новембра, копредседавајући Афричке уније за испоруку вакцина др Ајоаде Алакија рекао о појави Омикрона у јужној Африци, „Оно што се тренутно дешава је неизбежно. То је резултат неуспеха света да вакцинише на правичан, хитан и брз начин. То је резултат гомилања [вакцина] земаља света са високим дохотком и, искрено, то је неприхватљиво."
Средином децембра, Гебрејесус је именовао Алакија за специјалног изасланика СЗО за акцелератор за приступ алатима Цовид-19. Њен задатак није лак, а циљ ће бити остварен само ако, као она ставите га, „живот у Мумбају је важан колико и у Бриселу, ако је живот у Сао Паулу важан колико и живот у Женеви, и ако је живот у Харареу важан као у Вашингтону, ДЦ“
Адис Гезехагн, Етиопија, „Плутајући град КСВИИИ“, 2020.
Апартхејд вакцина је део ширег проблема медицинског апартхејда, један од четири апартхејди нашег времена, други су апартхејд хране, апартхејд новца и апартхејд образовања.
Нови извештај Организације УН за храну и пољопривреду каже да се популација потхрањених људи у Африци повећала за 89.1 милион од 2014. године, достижући 281.6 милиона у 2020. Вреди размотрити питање др Алакија о човечанству, о вредности која се приписује различитим људским бићима: да ли се живот у Харареу може ценити колико и живот у Вашингтону? Можемо ли, као народ, превазићи ове апартхејде и решити елементарне проблеме са којима се суочавају људи наше планете и окончати варварске начине на које садашњи економски и политички систем мучи човечанство и природу?
Подршка ЦН's
Зима Фонд Vožnja!
Овакво питање звучи наивно онима који су заборавили шта значи веровати у нешто — ако не у саму идеју човечанства, оно бар у везивање Повеља Уједињених нација (1945) и делимично обавезујуће Декларација УН о људским правима (1948). Декларација позива нас као народ да се посветимо подржавању „урођеног достојанства” једни другима, стандарда који је урушен у годинама откако су шефови влада потписали коначни текст.
Ноугат, Снајпер из Каје, 2021. (Пробојне вести)
Упркос овим апартхеидима, вреди истаћи неколико напретка човечанства:
- Кинески народ је искоренио екстремно сиромаштво, Са скоро 100 милиона људи који се дижу из трбушњакавелика беда у протеклих осам година. Наш први студирати у серији „Студије о социјалистичкој изградњи” под насловом Служити народу: Искорењивање екстремног сиромаштва у Кини, описује како је постигнут овај изузетан подвиг.
- Индијски фармери су се храбро борили за укидање три закона што је претило да уберизује њихове услове рада и — после годину дана борбе — они су победили. Ово је најзначајнија радничка победа у много година. Наш јун досије, „Побуна фармера у Индији," каталогизирао борбу око земље у Индији и борбеност фармера током протекле деценије.
- Левичарске владе су дошле на власт у Боливији, Чилеу и Хондурасу, преврнувши историју пучева и промена режима у овим земљама од 1973.Чиле) у КСНУМКС (Хондурас) у КСНУМКС (Боливија). Пре годину дана, наш јануар досије, „Сумрак“, разматра ерозију америчке контроле над глобалним пословима и појаву мултиполарног света. Неуспех Сједињених Држава да остваре своје циљеве у овим земљама и да сруше Кубанску револуцију и венецуелански револуционарни процес кроз хибридни ратови је знак велике могућности за људе у америчкој хемисфери. Трендови показују да ће 2022. Луис Инасија Лула да Силва победити сваког кандидата деснице у Бразилу, чиме ће бити окончан злочин владавине Жаир Болсонара. Наш мај досије, „Изазови са којима се суочава бразилска левица“, је добро место за читање о политичким дилемама у највећој земљи Латинске Америке.
- Све већа плима беса на афричком континенту због све већег војног присуства Сједињених Држава и Француске нашла је до изражаја у граду Каја у западном делу Буркине Фасо. Када се француски војни конвој у новембру довезао близу града, зауставила га је гомила демонстраната. У том тренутку, Французи су покренули осматрачки дрон да надгледају масу. Алиоу Савадого (13 година) оборио је дрон својом праћком, „Буркинабе Давид против француског Голијата“,wrote (написано) Млад Африкуе. Наш јул досије, „Одбрана нашег суверенитета: америчке војне базе у Африци и будућност афричког јединства“, објављена је заједно са истраживачком групом Социјалистичког покрета Гане и прати раст западног војног присуства на континенту.
- Видели смо штрајкови од стране здравствених радника свих врста широм света, од здравствених радника до домаћих радника. Ови радници су тешко погођени суровошћу неолиберализма и оним што смо ми назвали ЦоронаСхоцк. Али ови радници су одбили да се згрче, одбили су да предају своје достојанство. Наш март досије, „Откривање кризе: рад на нези у време корона вируса“, пружа мапу притисака који оптерећују ове раднике и отвара прозор у њихову борбу.
Харисон Форман, САД, „Авганистан, мушкарци који окружују приповедача на пијаци у Кабулу, 1953.
САД и даље кажњавају Авганистан
Наравно, ово није потпуна листа. Ово су само нека од мерила напретка. Није сваки напредак јасан. После 20 година, Сједињене Државе су биле принуђене да коначно повући из Авганистана пошто је изгубио рат од Талибана. Чини се да ниједан од циљева Сједињених Држава за њихов рат није постигнут, а ипак и даље прети глађу овој земљи од близу 39 милиона људи.
Сједињене Државе имају спречено Авганистан није могао да приступи својим спољним резервама од 9.5 милијарди долара које се налазе у америчким банкама и спречио је владу Авганистана да заузме своје место у систему УН. Као последица слома стране помоћи која рачуна за 43 одсто БДП-а Авганистана прошле године, Програм УН за развој цалцулатес да ће БДП земље пасти за 20 одсто ове године, а затим за 30 одсто у наредним годинама.
У међувремену, извештај УН процењује да би до 2022. приход по глави становника у земљи могао пасти на скоро половину нивоа из 2012. године. То је процењено да ће 97 одсто становништва Авганистана пасти испод границе сиромаштва, а масовна гладовање реална могућност ове зиме. Живот у Ваханском коридору се не цени колико живот у Лондону. „Инхерентно достојанство” људског бића – како то каже Декларација УН – се не поштује.
Рампант Инекуалити
Ово није само питање Авганистана. Недавно објављен Извештај о светској неједнакости 2022 показује да је најсиромашнија половина људи на свету поседовала само 2 одсто укупне приватне имовине (пословна и финансијска имовина, нето дугова, некретнине), док је најбогатијих 10 одсто поседовало 76 одсто укупне приватне имовине.
Родна неједнакост облици ове бројке, пошто жене примљен једва 35 процената прихода од рада у поређењу са мушкарцима који су примали 65 процената (благо побољшање у односу на бројке из 1990. године, када је удео жена био 31 проценат). Ова неједнакост је још један начин мерења различитог достојанства које се даје људима по класним линијама и по хијерархији пола и националности.
Године 1959, ирански комунистички песник Сиавасх Касра'и написао је једну од својих елегија, „Араш-е Камангир” („Араш стрелац”). Користећи популарну митологију древне битке коју је водио херојски стрелац Араш да би ослободио своју земљу, Касра'и описује антиимперијалистичке борбе свог времена. Али песма није само о борбама, јер се питамо и о могућностима:
Рекао сам ти да је живот леп.
Испричано и неиспричано, овде има много тога.
Ведро небо;
Златно сунце;
Цветне баште;
Безграничне равнице;
Цвеће које вири кроз снег;
Нежни замах рибе која плеше у кристалу воде;
Мирис прашине пометене кишом на падини планине;
Сан житних поља у пролеће месечине;
Доћи, отићи, трчати;
Волети;
Јадиковати за човечанством;
И да уживате руку под руку са радостима гомиле.
Вијаи Прасхад, индијски историчар, новинар и коментатор, је извршни директор Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања и главни уредник Лефт Ворд Боокс-а.
Овај чланак је из Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања.
Подршка ЦН's
Зима Фонд Vožnja!
поклонити безбедно са ПаиПал
Или безбедно кредитна карта or проверити by кликом црвено дугме:
Хвала вам, Вијаи Прасхад, на овом оптимистичном горко-слатком сажетку. Осиромашену половину човечанства и даље могу спасити наше арогантне плутократе, само преусмеравањем већине нашег лажног буџета за „одбрану“ на међународну развојну помоћ, са бољим резултатима за нашу економију и безбедност. Али они не могу да воде кампању без мита, тако да хуманитарне агенције морају научити да дају условне политичке донације. И наши наводни државни непријатељи треба да ураде исто, кроз прихваћене исечке трећих држава и насилне корпорације са племенитим именима.
"Горко-слатко је пролаз ове године." Захвалан сам господину Прашаду за још једну годину његовог верног сведочења обесправљених за наш свет. Нудим своје размишљање о одласку године коју сам написао за 2020.
Нова година, 2020
Док бацам сенку,
ходајући кроз малу чистину
у шуми, могу ли да игноришем
велике сенке храстова
и буква и хикорија,
чије безвремено присуство
формирају вечни циклус
раста, смрти и пропадања?
Испод њихове сенке
и у њиховим сенкама
живи свет створења тако рањивих,
ипак тако једно са својим местом.
Мој ситан, тренутни упад
изгледа тако безначајно
када се посматра из њиховог света.
Где је настала бахатост
то ми је дало непоштовање власти
над шумом и њеним створењима,
и очигледно проширење,
сав створени свет?
Да окривим безименог бога који
благословио наше рађање и
и ко нас је питао, од века до века,
да чувају земљу како би напредовала
а не само преживети?
Сигурно, доминион не нуди
неспутана дозвола
да експлоатише и пљачкају по својој вољи
у нашој наносекунди геолошког времена.
Авај, ја сам нелагодно биће
у улози доминатора,
тако силно злоупотребљен
од присталица религије и
господари моћи који су укалупили
управљање у слепо занемаривање
и хипер-експлоатације.
Авај, ја сам невољни грађанин,
иако превише саучесник,
за ове посреднике уништења у свим њиховим облицима
који одузимају душама њихову вредност
док хране свој его, величају свој понос,
и присиљавају њихову ђаволску усклађеност
моћи и контроле.
Сваку годину почињем у нади
да ћемо се пробудити за нову историју.
Почиње са мало сигурности
срећна нова година,
али, као и све године раније,
нуди радост у једноставним тренуцима
препознати кроз инхерентно
лепота која још опстаје.
Ах, ова лепота је моја да негујем,
а не моје да уништим.
И ко, шта стоји иза овог непрекидног глобалног система апартхејда – „варварских начина на које садашњи економски и политички систем мучи човечанство и природу?“
Именовање имена је добра идеја!
Ево злокобног сценарија за предвиђени сатирични филм који ће бити објављен у новој години, у којем је негативац, у почетним сценама, убијен док је у строго чуваној изолацији, у 'супермак' затвору у који је био затворен, у Њујорку , нешто више од недељу дана, док је чекао свој дан на суду.
Моћи које су, изненадну смрт ове особе своде на самоубиство. Ризик од нарушавања репутације глобалних „лидера” могућим откривањем имена највиших ешалона ових елита; као активно ангажовање у подлим делима оптуженог, тиме се одмах поништава!
Никада се не би могло дозволити да његов случај дође до суђења, посебно пред поротом оних који износе тврдње против оптужених, на суђењу, у отвореном судском поступку јер би тада сведоци јавно говорили против ових одабраних 'краљевских чланова' друштва, оптужених ангажовања у овим прикривеним, прљавим друштвеним активностима.
Њихова имена би била заувек окаљана, а то је недопустиво у „цивилизованом“ друштву.
Прекратко на садашњост: ту је бивша – сада осрамоћена, британска социјалистица, по имену Гхислаине Маквелл, затворена у истој земљи као и њен бивши саучесник, чекајући казну, након што је осуђена.
Суђење завршено, успешно завршено! Више не представља непосредну претњу владарима; нема потребе да она изненада умре у затвору.
Ево шта се дешава у завршној сцени: Размењена је, са Британцима, за новинара, међународног издавача аустралијског држављанства, који је неправедно прогањан више од једне деценије, скоро до смрти, сада илегално држан у најозлоглашенијем британском максимуму -безбедносни затвор, више од две године, по 'измишљеним' оптужбама, у име ове хегемонистичке, осветољубиве, грабежљиве, глобалне пљачкашке државе.
Овај аустралијски новинар је већ доказао аргумент против хегемонске државе, излажући различите, буквално документоване чињенице истине пред поротом својих колега – нама, општој популацији света.
Показано суђење Џулијану Асанжу никада неће бити дозвољено, на слободном и отвореном суду, јер су историјске – давно утврђене чињенице у великој мери против терористичке државе. Никада неће бити толерисано да било која особа успешно покуша да се избори са давно успостављеном плутократском антидемократском, неолибералном структуром моћи. Трошкови човечанства, проклети били!
Успешно одржавање апартхејда широм света, у свим њиховим још увек актуелним, разноврсним аспектима, је оно што нас и даље држи за гушу, служећи интересима мајстора уметности преваре. То је само једна од полуга системске антидемократске командно-контролне структуре.