13. децембар 2017: Израелски председник Реувен Ривлин, у средини, премијер Бењамин Нетањаху, лево, и шеф Мосада, Јоси Коен, уручују награде 13 запослених у Мосаду. (Коби Гидеон, ГПО Израел, ЦЦ БИ-СА 3.0, Викимедиа Цоммонс)
By Ас`ад АбуКхалил
Специјално за вести конзорцијума
TМосад је дуго уживао сјајну репутацију у западним медијима и културама; приче и филмови који одају почаст наводној бриљантности израелске обавештајне службе и даље се размножавају и Холивуд се често ослања на њене приче за драматичне заплете.
Прича о Ели Коену (израелском шпијуну који је живео у Сирији и који је касније ухваћен и обешен – тешко да је прича о успеху и достигнућу) испричана је у књигама и филмовима на многим језицима. Али као што је директор ЦИА под Цартером, Стансфиелд Турнер, једном рекао за АБЦ Невс: Мосад је просечна обавештајна агенција са изванредном ПР службом.
Западни медији често вољно производе приче које су у потпуности засноване на тврдњама Мосада, а да за те тврдње увек не пружају доказе. Истина је, у раној историји израелске окупационе државе, агенција је играла улогу у откупљивању арапских политичара и новинара и успела је да се инфилтрира у организације ПЛО. Али Мосад је такође убилачка, терористичка организација и, од самог свог настанка, занемарује животе Арапа и никада се није трудио да направи разлику између арапских цивила и бораца.
Ели Коен, агент израелске тајне службе. (Држава Израел, Викимедијина остава)
Сада знамо из књиге Ронена Бергмана из 2018 Устани и убиј први, Тајна историја израелских циљаних атентата, да је израелска обавештајна служба водила терористичку мрежу у Либану користећи заробљене аутомобиле, камионе, па чак и магарце да убија Арапе у име фиктивне либанске организације, Фронта за ослобођење Либана од Странци.
Многи арапски тирани, посебно они који уопште нису били уложени у арапско-израелски сукоб, сматрали су Мосад корисним. Израел је био у стању да их заведе својим фантастичним преувеличавањем о својим наводним успесима. У стварности, од самог настанка Ционистичког покрета, агенција задужена за шпијунирање и обрачун са Арапима (Јеврејска агенција) је имала на располагању огромну предност у страним валутама. Арапски лидери су откупљени јефтино.
Мосаду је предност у раној фази дала није вештина или дубок увид у арапску културу. Уместо тога, новац и потпуна некомпетентност обавештајних служби арапских земаља — од којих су многе биле под руководством западних сила — су олакшале посао.
Меке мете монархије
Нисмо сигурни у рани продор Мосада у арапску политику, али јасно је да је у монархије било много лакше продрети него у војне режиме који су били будни против напада израелске обавештајне службе. Тада је објављено да агенција није имала ниједну имовину унутар Садамовог Ирака у време заливских ратова (1991. и 2003. године), упркос блиским односима са курдским партијама на северу.
Слично, Израелски оперативци нису продрли у Египат Гамала Абдела Насера; рани покушај 1950-их да се регрутују локални јеврејски појединци да се упусте у саботажу (против западних интереса ништа мање) открио је режим и њиме се бавио. Израел је оштро негирао било какву умешаност, а израелске лажи су касније стављене у каталог под лажном заставом „Афера Лавон” — назван по тадашњем израелском министру одбране.
Много се говорило о Насеровом зету, Ашрафу Марвану (за кога Израел тврди да је његов шпијун), али он није био на високом положају под Насером. Његова политичка улога је порасла под Насеровом супротношћу, Анваром Садатом. Марван је био уходан — чак и према израелским причама — и није био производ неке генијалне Мосадове операције. Он је добровољно дао своје услуге за које је добио приличну накнаду.
Не знамо на који начин је Мосад рано сарађивао са арапским тиранима, али чинило се да су неке земље биле гостопримљивије према његовим службама од других. Шпијунска агенција је имала велику предност у томе што многи Израелци имају двојно држављанство и могли су да уђу у арапске земље користећи неизраелске пасоше. Либан је био вероватно најотворенија земља за своје оперативце, а следио је Мароко, где је краљ тајно одржавао блиске везе са израелском владом.
Мосад је сарађивао са мароканском обавештајном службом, а сада знамо да је Израел био кључан у отмици и убиству мароканског опозиционог лидера Махдија бена Барка 1965. Оваква блиска сарадња између арапске владе и Израела није била ретка, јер је саудијска влада такође тражила помоћ Израела у јеменском рату 1960-их.
Либанско игралиште
Потписивање мировних споразума између арапских влада и Израела 2020. отворило је више врата Мосаду. Египат и Јордан су биле прве арапске владе које су потписале мировне споразуме са Израелом, али је Либан током година грађанског рата био отворено игралиште за израелске оперативце.
Они су били толико укључени у либански грађански рат да је имао посебну зграду као седиште у Источном Бејруту (Георге Фреиха у својој књизи прича о изградњи виле за Мосад у Источном Бејруту, Ма'а Басхир).
Подршка ЦН's
Зима Фонд Vožnja!
Израелска обавештајна агенција је у великој мери била укључена у сваки грађански рат и регионални сукоб на Блиском истоку од 1948: од курдске побуне у Ираку, преко оманске побуне у Дофару, до Западне Сахаре, Јужног Судана, либанског грађанског рата, Црног септембра у Јордану 1970. и недавни сиријски рат (бомбардовање лука Латакија у уторак, на пример).
Улога Мосада се знатно проширила последњих година како су режими УАЕ и Саудијске Арабије изградили блиске везе са владом Бењамина Нетањахуа. Био је у стању да брзо заслепи заливске деспоте израелском технологијом војне шпијунаже. Недавни скандал око Пегаз показује начин на који Мосад може бити користан (као што је био мароканским владарима) против опозиције и неистомишљеника.
УАЕ сада имају најобимнији систем за праћење грађана икада изграђен у историји арапских обавештајних служби. Чак ни Ба`тхове владе у Сирији и Ираку нису биле у стању да успоставе чврст тоталитарни систем контроле и надзора попут оног у УАЕ (који се ослањао на израелску помоћ и технологију и пензионисане америчке обавештајне стручњаке да направе мању верзију НСА).
Арапска репресија, посебно у Заливу, сада носи отиске прстију израелских обавештајаца.
Церемонија промене команде Мосада 1968. (ИДФ, ЦЦ БИ-СА 3.0, Викимедиа Цоммонс)
Постоји простор за раст односа између Мосада и арапских тиранина; деле толико тога заједничког. Агенција је вољна да заштити тиранине од њихове опозиције и дисидената и може да прати и убија противнике режима. Управо је то чинило у прошлости.
Штавише, Мосад може да обучи и опреми врхунске чуваре владара. Израелску технологију користе арапски тирани, не само против дисидената и критичара, већ и против чланова владарских породица, као што је откривено у случају владара Дубаија Мухамеда бин Рашид.
Мосад добија огромне користи од тих тиранина: могу им бити плаћене уносне своте новца у замену за услуге убиства и надзора. Јасно је да су у току заједничке операције и Мосадово убиство лидера Хамаса Махмуда Мабхоух није било могуће без директне сарадње режима УАЕ и пристанка. (Наравно, неспретност операције натерала је режим да је разоткрије, вероватно због бујности шефа полиције у Дубаију).
Већа улога долази
Мосад ће играти све већу улогу у арапској политици: може да обезбеди не само смртоносно оружје већ и прљаве трикове, преносећи информације о приватним животима деспотових непријатеља или чак проблематичних чланова њихових породица. Штавише, агенција може да обезбеди обуку и спонзорство арапских обавештајних служби: врло је вероватно да обавештајне службе Саудијске Арабије, УАЕ и Бахреина следе стопе мароканских обавештајних служби у добијању спонзорства и помоћи Мосада.
13. децембар 2017: Израелски председник Реувен Ривлин седи десно, премијер Бењамин Нетањаху седи лево. Шефови Мосада стоје, с десна на лево: Хасон Хасон, војни секретар председника; Ефраим Халеви, Нахум Адмони, Тамир Пардо, Шабтаи Шавит и Јоси Коен. (Хаим Зах, Уред за штампу Израела, ЦЦ БИ-СА 3.0, Викимедиа Цоммонс)
Нетањаху је чак користио ту службу као званичну везу са арапским тиранима, за које је знао да су веома импресионирани углавном митском репутацијом обавештајне службе. Израел је много уложио у преувеличавање својих подвига за арапску и западну публику (из различитих разлога). Да је Мосад био Нетањахуов омиљени канал арапским деспотима, наглашава услуге које је Нетањаху био спреман да пружи у замену за званично признање и сарадњу.
Као резултат тога, арапски тирани су таоци Моссадових дезинформација када је у питању иранска „претња“ – тема коју су САД и Израел уложиле много у промовисање на Блиском истоку и широм света.
Израел и САД су такође много уложиле у очување арапског тиранског поретка. Само чувањем тог реда Израел може сањати о наставку процеса нормализације са разним арапским престоницама. Мосад ће бити кључан у тој мисији.
Арапски народ је јасно показао своје гађење према Израелу и та агенција ће бити потребна да помогне арапским деспотима да пронађу и евентуално убију шампионе палестинске ствари у арапском свету. Када западни медији говоре о недостатку демократије међу Арапима, и они су под утицајем америчко-израелске пропаганде која фаворизује оријенталистичко објашњење арапске политике — јер реалност угњетавања носи доказе америчко-израелског саучесништва.
Ас`ад АбуКхалил је либанско-амерички професор политичких наука на Државном универзитету Калифорније, Станислаус. Он је аутор Историјски речник Либана (КСНУМКС), Бин Ладен, ислам и нови амерички рат против тероризма (КСНУМКС) и Битка за Саудијску Арабију (2004). Он твитује као @асадабукхалил
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Помоћ Us Покрити , Асанж Случај!
Подршка ЦН's
Зима Фонд Vožnja!
поклонити безбедно са ПаиПал
Или безбедно кредитна карта or проверити by кликом црвено дугме:
Хвала за нови поглед на израелску обавештајну службу.
Мосад не помаже само арапским деспотима. Већина западних влада је добила њихову помоћ јер су неке имале агенте директно уграђене у владине канцеларије.