Аустралиа Цаптуред

Мишел Фахи истражује развој дубоких веза Аустралијског института за стратешку политику са највећим и најмоћнијим светским произвођачима војног оружја.

By Мицхелле Фахи 
Декласификована Аустралија

TАустралијски институт за стратешку политику (АСПИ) у Канбери је примарни извор владиних савета, истраживања и анализа о војним и стратешким пословима. Од свог оснивања средином 2001. године, удаљио се од своје оснивачке визије.

Постоји оштра неповезаност између узвишених циљева независности изражених у АСПИ повеља, и инфилтрација АСПИ пипцима војно-индустријског комплекса. Ово је једва помињано у мејнстрим медијима Аустралије.

A Декласификована Аустралија истрага је открила пример 'заузимања државе', уз развој дубоких веза између АСПИ-ја и највећих и најмоћнијих светских произвођача војног оружја.

Аустралија је а значајан учесник тренутно у глобалној трговини оружјем. Њена десетогодишња потрошња од 270 милијарди долара на унапређење оружја и ратних машина је велика по међународним стандардима, а Аустралија све више постаје и продавац оружја. Како се Аустралија војно приближава САД, чак и упућени у одбрану кажу да је одбрамбена индустрија „преплавити новцем".

Ратови у Ираку, Авганистану, Сирији и Јемену учинили су највеће светске произвођаче оружја богатији, већи и утицајнији. На мање познатом крају спектра, јеменски рат је познат по својим обимним кршењима људских права и ратним злочинима: створио је светске највећа хуманитарна криза. Упркос молбама УН-а, оружје и даље тече и рат се наставља. Оружје за овај рат испоручили су водећи светски произвођачи оружја, укључујући Лоцкхеед Мартин, БАЕ Системс, Боеинг и произвођач ракета Раитхеон.

АСПИ & лоби за оружје

Аустралијске подружнице ових и других светских произвођача оружја су годинама редовни спонзори АСПИ-ја. Неки од њих су успешно користили задња врата да би добили приступ АСПИ-јевом главном столу, његовом управном савету. Чланови АСПИ савета су били бивши високи војни официри, министри одбране и савезни посланици који су такође у одборима за оружје и сајбер компаније. Укључује и бивше и садашње руководиоце индустрије оружја. Изазов за независност АСПИ је велики и стваран.

АСПИ'с оснивачка повеља, будући да ју је 2001. основао тадашњи премијер Џон Хауард уз двостраначку подршку лидера лабуриста Ким Бизлија, изјављује да мора „деловати независно од владе и одбрамбене организације“. 

Даље, у њему се наводи да би „перцепцију, као и стварност те независности требало пажљиво одржавати“. Дакле, од самог почетка, влада је признавала како би тако важан труст мозгова био рањив да га заробе интереси, како идеолошки тако и комерцијални.

Главни циљ који је првобитно постављен за АСПИ био је да се уведе „оспоривост савета“ и на тај начин обезбеди укључивање алтернативних погледа у доношење одлука владе. АСПИ повеља буквално захтева да: 

„Институт треба да предузме кораке да се избегне поистовећивање са било каквим уско дефинисаним линијама размишљања о одређеним питањима, а пажњу треба посветити објављивању низа ставова о спорним темама.

Наше истраживање показује да савет АСПИ има бројне чланове који представљају или имају блиске везе са војно-индустријским комплексом. Од 11 неизвршних директора у управном савету АСПИ-ја, пет седи у одборима или саветодавним одборима компанија које се баве оружјем или сајбер-безбедношћу, док су бројни бивши чланови савета имали сличне везе.

Садашњи савет укључује бившег министра одбране Хауарда Роберта Хила. Он је на Надзорни одбор аустралијске подружнице немачког произвођача оружја Рхеинметалл, која снабдева Дефенсе Борбена извиђачка возила Бокер вредна 5 милијарди долара, а ускоро ће такође производити и извозити муницију за амерички програм Јоинт Стрике Фигхтер. Хил је такође председник Вива Енерги Гроуп, главни снабдевач горивом аустралијских одбрамбених снага (АДФ).

Такође, Хил служи као „председавајући саветника“ у загонетној лобистичкој фирми Драгоман Глобал, где је један од његових колега Ницк Варнер, бивши секретар одбране, шеф Канцеларије националне обавештајне службе (ОНИ) и генерални директор Аустралијске тајне обавештајне службе (АСИС). Драгоман има а главни клијент у Навал Гроуп, француски морнарички бродоградитељ који је добио пројекат подморнице вредан 90 милијарди долара који је недавно бацила Морисонова влада.

Хиллово присуство у АСПИ већу може изненадити АСПИ посматраче јер се његов профил не појављује на Веб страница АСПИ савета ни у свом Годишњи извештај. Декласификована Аустралија питао је АСПИ зашто Хил није на листи, на шта је АСПИ одговорио: „Чланови савета имају избор да ли дају профиле.

Затим, ту је још један бивши либерални министар одбране, Брендан Нелсон, сада председник Боеинг Аустралије, Новог Зеланда и Јужног Пацифика. Поред пословања са комерцијалном авијацијом, Боеинг је светски трећи највећи произвођач оружја. Боеинг Дефенсе Аустралиа је један од водећих аустралијских одбрамбених извођача, који снабдева авионе и беспилотне летелице за РААФ, хеликоптере за напад и, потенцијално, ако АСПИ препорука прати се, дроне подморнице, заједно са много тога. Присуство Боеинговог највишег регионалног лидера у АСПИ савету је можда највећи изазов за АСПИ у чувању његове потребне независности.

У међувремену, бивши начелник војске, генерал-потпуковник Кен Гилеспи (умировљени), председавајући савета АСПИ, је у одборима Поморска група Аустралије и фирма за сајбер безбедност Сенетас Цорпоратион. Претходно је био у управном одбору Аирбус Аустралиа Пацифиц, европски конгломерат који углавном снабдева и одржава хеликоптере АДФ-а. Ниједан од ових интереса није откривен у Гиллеспие-ов профил на сајту АСПИ-ја нити у његовом годишњем извештају.

Још један члан АСПИ савета, Џејн Халтон, такође је у одбору Навал Гроуп Аустралиа, иако се то не помиње на веб страници АСПИ. Читаоци се могу сетити њена виша улога у одељењу премијера и кабинета током скандала Џона Хауарда „деца у мору” 2001. године. Она је председница одбора Ваулт Цлоуд, заједно са кодиректором, бившим министром одбране и шефом АСИО Денисом Ричардсоном. Ваулт Цлоуд обезбеђује високобезбедну инфраструктуру облака за владу и критичне индустрије, која је сада у брзом порасту потражње. 

Члан савета Гаи Бродтман, бивши посланик лабуриста, је у саветодавном одбору компаније за сајбер безбедност Сапиен Цибер, компанија са седиштем у Перту којом председава бивши министар одбране Стивен Смит. Бивши амерички главни шеф надзора Џејмс Клапер је у Сапијеновом управном одбору.

Очекује се да ће борбено возило пешадије Линк (лаки тенк у стилу панцера) и борбено извиђачко возило Бокер (оклопно патролно возило) бити изграђене, у оквиру програма ЛАНД-5.2, фаза 400 Министарства одбране вредног 2 милијарде долара, на новом Аустралијско-пацифичком програму производни погон немачког произвођача војног оружја Рхеинметалл Дефенсе Аустралиа, који се налази у Квинсленду. (Фото: Рхеинметалл)

Остали чланови Савета АСПИ — Џејмс Браун, Стивен Конрој, Стивен Брејди, Лавина Ли, Денис Драговић и Џенифер Ма — имају релевантно искуство, али немају јавно познате позиције са оружјем или компанијама које се односе на одбрану.

Подршка ЦН's Зима Фонд Vožnja!

На недавна питања и одговори АБЦ ТВ-а која се фокусирала на Кину, чланица АСПИ Савета Лавина Ли појавила се заједно са репортером Канала Девет Крисом Улманом и водитељем, репортером АБЦ-а, Станом Грантом. Упркос фокусу програма на стратешким изгледима Аустралије у односу на Кину, није поменуто да је Лавина Лее члан савета АСПИ, осим коментара Стана Гранта да је „повезана“ са АСПИ. Нити је поменуто да је водитељ емисије Стен Грант био а виши сарадник АСПИ током 2020. Од мањег значаја, али и даље од интереса, партнер панелисте Криса Улмана је Гаи Бродтман, још један члан АСПИ савета. 

Декласификована Аустралија постављати питања АСПИ и актуелним члановима савета. Др Нелсон је одбио да коментарише. Ниједан други члан већа није одговорио у року. АСПИ је одговорио рекавши да се бави питањима сукоба интереса у складу са другим аустралијским власничким ограниченим друштвима и да ће се „чланови савета повући из дискусија које могу довести до перцепције питања сукоба интереса“.

АСПИ има историју чланова савета са интересима у одбрамбеној индустрији. Јим МцДовелл је деценију био извршни директор компаније БАЕ Системс у Аустралији, а затим је водио БАЕ у Саудијској Арабији, где је саудијска војска пошто је користио БАЕ оружје у катастрофалном рату у Јемену. Вративши се у Аустралију, био је ангажован од стране либералног министра одбране Цхристопхер Пине на бројним осетљивим одбрамбеним пројектима док је такође био у Савету АСПИ. БАЕ Системс је у трци да обезбеди аустралијске планиране подморнице на нуклеарни погон под АУКУС пактом.

Чланство у савету бившег лабуристичког сенатора Стивена Лузлија, укључујући седам година на месту председника, поклопило се са улогом у одбору француске мултинационалне компаније за оружје Тхалес Аустралиа, произвођача Аустеир-а, сервисне пушке за сву аустралску војску, као и оклопних возила, подморничких сонара и муниције. Група Талес је оптужена за продају оружја индонежанској војсци која води рат у Западној Папуи против покрета за независност.

Бивша министарка одбране рада Ким Бизли била је истакнути сарадник АСПИ две године 2016-2018. Већину тог времена био је у управном одбору Лоцкхеед Мартин Аустралиа док писање редовно за АСПИ, а да АСПИ није открио своју позицију у одбору у Лоцкхеед-у.

Још један бивши либерални министар одбране, Дејвид Џонстон, који није веровао Аустралијској корпорацији за подморнице да „изгради кану“, придружио се савету АСПИ убрзо након именовања у одбор Сааб Тецхнологиес, шведска мултинационална компанија за наоружање која снабдева интегрисане борбене системе за аустралијске подморнице и ратне бродове. Џонстон је именован за првог аустралијске владе Дефенце Екпорт Адвоцате за време свог мандата у савету. 

Пензионисани ваздушни вицемаршал Маргарет Стаиб била је у одбору КинетиК-а, британске одбрамбене мултинационалне компаније која је дубоко укорењена у оружју одбране, одбрамбену науку и технологију. Бивши министар одбране Аллан Хавке био је у одбору Лоцкхеед Мартин Аустралиа у последњих шест месеци свог времена у АСПИ савету.

Независност АСПИ-ја доведена је у питање не само од стране чланова одбора већ и од стране неких истраживача. Један недавни пример је бивши директор за сајбер, обавештајне послове и безбедност у БАЕ Системс Апплиед Интеллигенце, Рајив Схах, ​​који је написао извештај о сарадњи унутар обавештајне заједнице коју је спонзорисао БАЕ Системс. Шах је сада ан АСПИ колега и консултант владе и индустрије. АСПИ не открива ни у извештају ни на својој веб страници био Шахово претходно запослење у БАЕ Системс, једном од светских 10 најбољих компанија за производњу оружја. Др Шах није одговарао на питања.

Декласификована Аустралија не имплицира било какву незаконитост од стране бивших или садашњих чланова АСПИ Савета, сарадника или особља. Проблем је у дубокој умешаности људи повезаних са светским произвођачима оружја, као ио потенцијалу и перцепцији сукоба са АСПИ повељом о независности.

Преобликовање АСПИ-ја

Приликом оснивања, Савет АСПИ је добио инструкције од владе да обезбеди његову независност. Како је навео министар одбране, потребно је не само да буде „политички нестраначки“, већ и, што је најважније, да „одражава приоритет дат и перцепцији и суштини независности Института“.

Влада Хауарда је предвидела да ће АСПИ то учинити тако што ће задржати „веома мало“ стално особље, док ће се за свој истраживачки рад углавном ослањати на краткорочне уговоре, премештај и сличне аранжмане. Не би објављивао ставове у своје име, али би обезбедио форум за ставове широког спектра спољних стручњака.

Двадесет година касније, АСПИ се претворио у сасвим другачију организацију.

Одлука лабуристичког премијера Кевина Руда да постави Стивена Лузлија за председника Савета АСПИ 2009. године, док је Лузли био у одбору Тхалес Аустралиа, тестирала је перцепцију независности. Затим, 2012, Гиллардова лабуристичка влада именовао досадашњег извршног директора директно са руководећег места заменика секретара за стратегију у Министарству одбране. Крајем 90-их, Питер Џенингс је био шеф кабинета либералног министра одбране Иана Меклахлана када је Хауардова влада прва оспорио идеју стварања АСПИ.

Под овим новим руководством, АСПИ је кренуо у ширење. Број особља се учетворостручио за девет година са 14 на 60, плус сада има 29 истраживача и девет приправника.

АСПИ прима своје основно финансирање путем гранта Министарства одбране. У 2018. години, Морисонова влада је одобрила грант од 20 милиона долара за покривање пет година АСПИ операција. У мају 2021. овај грант је повећан за 5 милиона долара како би покрио две године рада нове канцеларије у Вашингтону.

Од 2012. године, АСПИ је енергично тражио додатна средства. У року од две године, годишњи приход од наручених истраживања скочио је са 37,000 долара на 1.1 милион долара, а спонзорства су порасла за 235 одсто на 746,000 долара. АСПИ-јев приход из сопствених извора је наставио драматично да расте. У 2011-12, АСПИ је добио мање од 500,000 долара изнад основног финансирања, до 2020-21. експлодирао је на 6.7 милиона долара.

Највећи појединачни извор финансирања АСПИ-ја у периоду 2020-21., осим његовог основног финансирања, био је од Министарства одбране и државе САД (1.58 милиона долара), праћено додатним финансирањем од стране одбране (1.44 милиона долара) и других агенција савезне владе (1.18 милиона долара ).

Владе Новог Јужног Велса и Северне територије обезбедиле су 445,000 долара. У приватном сектору, највећи извор су биле друштвене мреже, компаније за технологију и сајбер безбедност (737,362 долара), а највећи су Фацебоок (269,574 долара), Амазон (100,000 долара) и Мицрософт (89,500 долара). Од индустрије оружја, АСПИ је добио 316,636 долара, од чега више од две трећине долази од два највећа одбрамбена предузећа у Аустралији, Тхалес (130,000 долара) и БАЕ Системс (90,000 долара).

У 2019-20, Твитер је АСПИ дао 147,319 долара за сајбер истраживање. Значајно, Твиттер прошле недеље најавио партнерство са АСПИ рекао је да се бави дезинформацијама кинеске комунистичке партије која је покушавала да се супротстави доказима о кршењу људских права у Синђангу. Као резултат АСПИ-јевог истраживања, Твитер је угасио хиљаде „налога повезаних са државом“.

Иако се новац од индустрије оружја можда не чини значајним, као што смо видели, индустрија оружја има свој велики утицај преко својих представника који проналазе пут до места на врху стола.

Значајна додатна финансијска средства од стране владе САД, одбране и других министарстава аустралијске владе, као и корпоративни интереси, представљају прави изазов одговорности АСПИ-ја да остане независан. То поставља озбиљна питања о недопуштеном утицају, укључујући страни утицај, на АСПИ.

АСПИ је одговорио на наша питања о заштити перцепције своје независности рекавши да задржава „потпуну уређивачку независност о материјалу који бирамо да истражимо“. Речено је да неће прихватити финансирање од странака које покушавају да ограниче њену уређивачку независност.

Али шта само америчка влада добија у замену за финансирање АСПИ од 1.57 милиона долара, осим својих истраживачких пројеката о кршењу људских права, дезинформацијама и сајбер безбедности у Кини?

И шта би БАЕ Системс могао добити за то $90,000 грант на АСПИ, осим а нови извештај о потреби за „сарадничком и агилном” обавештајном заједницом?

А шта је са Тхалес Аустралиа, у замену за грант од 130,000 долара за АСПИ, осим што је само главни спонзор АСПИ конференције 2020?

Одговор за све њих је „утицај“.

Улога АСПИ-ја у саветовању аустралијске владе о стратегији одбране и набавкама и сајбер безбедности боље би служила аустралском народу ако би се вратила на своју првобитну повељу истраживања и објављивања различитих ставова са позиције бескомпромисне независности.

Мицхелле Фахи је независни писац и истраживач, специјализован за испитивање веза између индустрије оружја и владе, и писао је у разним независним публикацијама. Она је на Твитеру @ФахиМицхелле, и на Субстацк ат ундуеинфлуенце.субстацк.цом

Овај чланак је из Декласификована Аустралија.

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.

 

Подршка ЦН's  
Зима Фонд Vožnja!

поклонити безбедно са ПаиПал

   

Или безбедно кредитна карта or проверити by кликом црвено дугме: