Према овој анализи, корпорације као што су Лоцкхеед Мартин, Раитхеон, Боеинг и Генерал Динамицс сакупљају велики део тог новца.
13. новембар 2013: Џек Гелен, извршни директор компаније Лоцкхеед Мартин, прати шефа поморских операција адм. Џонатана Гринерта у посети Локид Мартину. (америчка морнарица, Петер Д. Лавлор)
By Јаке Јохнсон
Заједнички снови
Uп до половине од процењених 14 билиона долара које је Пентагон потрошио у две деценије од америчке инвазије на Авганистан отишло је приватним војним извођачима, при чему су велики део корпорација као што су Лоцкхеед Мартин, Раитхеон, Боеинг и Генерал Динамицс заузели новац.
То је према новом папир (пдф) чији је аутор Вилијам Хартунг, директор Програма за оружје и безбедност у Центру за међународну политику, а објављен у понедељак од стране Универзитета Браун Пројекат трошкова рата.
Објављено само неколико дана након КСНУМКСтх годишњицу напада 11. септембра и две недеље након последњег америчког војног авиона отишао Авганистан, лист документује у којој мери је огроман пораст потрошње Пентагона после 9. септембра користио произвођачима оружја, логистичким фирмама, приватним безбедносним уговарачима и другим корпоративним интересима.
[Релатед: Народни водич кроз ратну индустрију]
„Величина потрошње Пентагона након напада 9. септембра била је изузетна“, примећује Хартунг. „Повећање војне потрошње САД између фискалне 11. и фискалне 2002. године било је више од целокупног војног буџета било које друге земље, укључујући велике силе попут Кине, Русије, Уједињеног Краљевства, Немачке и Француске.
Према Хартунговој анализи, од „трећине до једне половине“ Пентагонових 14 билиона долара потрошње од америчке инвазије на Авганистан октобра 2001. отишло је на одбрамбене извођаче, који јако трошити о владином лобирању.
Вилијам Хартунг 2009. (Нова Америка, Флицкр, ЦЦ БИ 2.0)
„Велики део ових уговора — од једне четвртине до једне трећине свих уговора са Пентагоном у последњих неколико година — отишао је на само пет великих корпорација: Лоцкхеед Мартин, Боеинг, Генерал Динамицс, Раитхеон и Нортхроп Грумман“, пише Хартунг. „75 милијарди долара у уговорима Пентагона које је примио Лоцкхеед Мартин у фискалној 2020. је много више од једног и по пута целог буџета Стејт департмента и Агенције за међународни развој за ту годину, који је износио 44 милијарде долара.
Али тих пет корпоративних гиганата далеко су од једине компаније које су профитирале од повећања издатака америчког Министарства одбране након инвазије на Авганистан, која је на крају убила више од 46,000 авганистанских цивила. Хартунг напомиње да су бројне друге компаније — укључујући Блацкватер-ов ребрендирану фирму Ерика Принса, компанију Халлибуртон повезану са Диком Чејнијем и ДинЦорп — имале велике користи од бума потрошње Пентагона.
„Уговори Халибуртона са Пентагоном порасли су више него десет пута од фискалне 2002. до 2006. године на основу његових уговора о обнови ирачке нафтне инфраструктуре и пружању логистичке подршке америчким трупама у Ираку и Авганистану“, пише у новом листу. „До 2009. више од половине прихода ДинЦорп-а долазило је од ратова у Ираку и Авганистану.
Хартунг тврди да све веће ослањање Пентагона на приватне извођаче у спровођењу америчке спољне политике након напада 9. септембра „покреће више питања одговорности, транспарентности и ефикасности“.
„Ово је проблематично јер приватизација кључних функција може смањити контролу америчке војске над активностима које се дешавају у ратним зонама, док истовремено повећава ризик од расипања, преваре и злоупотребе“, пише он. „Поред тога, да је вођење рата извор профита може бити у супротности са циљем да САД предводе дипломатију у настојању да се реше сукоби.
Демонстрације у Минеаполису против ескалације америчког рата у Авганистану 5. децембра 2009. (Фибоначи плаво, Флицкр)
Да би обуздао ратно профитерство и повећао „одговорност владе над приватним фирмама укљученим у вођење или припрему рата“, Хартунг препоручује неколико широких промена политике, укључујући:
- Смањење укупне потрошње на рат и војне операције у иностранству;
- Повећање „улоге дипломатије“ у спољној политици САД;
- Спровођење строжих прописа и „јачање улоге генералних инспектора, ревизора и службеника за уговарање у искорењивању корупције“; и
- Доношење „реформи на ротирајућим вратима“ као што су „дужи периоди хлађења између службе у влади и запошљавања у индустрији наоружања, затварање рупа у важећим законима и повећање детаљног извештавања о запошљавању на ротирајућим вратима“.
„Смањење профита од рата на крају зависи од смањења прибегавања рату“, пише Хартунг. „Слично, ако рат учините мање профитабилним, смањује се подстицај за ратовање. С обзиром на огромне финансијске и људске трошкове америчких ратова након 9. септембра — и негативне последице по безбедност које су изазвали многи од ових сукоба — усвајање нове, мање милитаризоване спољне политике требало би да буде централни циљ како јавности, тако и креатора политике.
Овај чланак је из Цоммон Дреамс.
Ставови изражени у овом чланку могу или не морају одражавати ставове из Цонсортиум Невс.
бобзз:
Наш капитализам је систем који се истиче у производњи новца за неколико привилегованих. Квалитет онога што производи, било оружје или здравствена заштита, је небитан; то није оно за шта је дизајниран.
„…уговори о обнови ирачке нафтне инфраструктуре…“
Да ли неко жели да прошири ово? Колико сам схватио, одмах по окретању Садамове главе, његови уговори са купцима права на истраживање нафте су проглашени ништавним, након чега су сва права на истраживање продата једној америчкој компанији која је наставила да продаје права истим власницима чији су уговори проглашени нул & воид!! У овој превари је остварен профит од 3 милијарде долара. Било је, међутим, укључења једне америчке компаније. Међутим, постојеће нафтне инсталације су уништене и на изузетно непријатељској територији. Има ли вести о томе која је инфраструктура данас заправо обновљена и пумпана и у корист компанија које нације, односно Тотал, Руси, Кинези итд.
Ерик Принс је неофашистички продавац тела или да кажем изнајмљивач истих. Да ли неко има годишње државне уплате организацијама овог човека? Или у чије фондове за кампању највише уплаћује?
Треба похвалити ХАРТУНГА, који је указао на веома добре идеје да се рат учини мање профитабилним за ове,,,клошаре. Дуже време између напуштања Пентагона и отвореног одласка на посао за ЛНБГР (ЛистНастиБумсГотРицх) је такође добра идеја. Он указује на потребу да се постави ограничење на директне и 'индиректне' донације ЛНБГР-а кампањама наших законодаваца. Браво, Хартунг.
Направио је ЛИСТУ ГАДНИХ БУМАЉА КОЈИ СУ СЕ Обогатили, због рата који је проистекао из 9. септембра. Л=Лоцкхеед Мартин (приход повећан 11 хиљаде, петсто пута)
Н= Нортхруп Груман
Б=Боинг
Г=Генерал Динамицс
Р=Раитхеон..
Није ли интересантно да Русија и Кина производе оружје које је подједнако ефикасно, а можда и супериорније од нашег, ни приближно? Мислио сам да је наш 'капитализам' супериорнији?
Ово је предвидљиви резултат постигнут у легализованом политичком/изборном систему подмићивања (ја га зовем систем курви за најам). Примарни циљ система је пљачка читавог света, укључујући амерички народ (крађа преко војног буџета и других уносних путева) и нападнутих земаља. Број људи убијених овим процесом је релевантан само у мери у којој амерички народ примећује и износи примедбе. Мало је замерки због испирања мозга оствареног преко мејнстрим медија, што производи неупућену и дезинформисану јавност. Воила! Мисија остварена! Сада имамо врхунског шарлатана/преваранта, Тонија Блинкена, који говори свету како функционише „Поредак заснован на правилима“ – једноставно, САД доносе правила. Остатак света им се покорава. Колико је ово обавештење од наше јавности испраног мозга (можда је можда мртав мозак)? Ниједан који сам приметио.
Добро речено
А укупан дуг сиромашних америчких студената = 1.6 билиона долара
Заиста је тужно како смо дали приоритет смрти и уништењу, на рачун високог образовања и будућности студената који само покушавају да остваре своје право на потрагу за срећом, како могу уопште да приближе ишта сличном срећи са 75 хиљада дугова. њих у гробове? Кладим се да деца наших лидера уопште немају дугове када дипломирају, и скоро нико од њих није послат да користи сво то бескорисно оружје у пустињама и планинама Блиског истока, па шта их брига? Веома тужан
Замислите, половина тог новца се троши на инфраструктуру САД. Наши путеви би били глатки као стакло, можда бисмо могли да имамо маглев воз између Бостона, Њујорка и Вашингтона и између Сан Дијега и Сан Франциска преко ЛА-а. Америка би позавидела свету.
Уместо тога, САД пропадају политички, структурно и војно. Само се елита смеје. Они су профитирали од овог рата избора.
Смешно и тужно како наши политичари у Сенату проводе деценије богаћејући се.
Пробуди се овце, време је за акцију!
Скоро сваки бескућник у Америци који је желео стан могао је да буде смештен за много мање него што смо ми потрошили на убијање људи. Војноиндустријски комплекс је проблем, како га ја разумем, заједно са ратним јастребовима и политички мотивисаним лобистима. Каква проклета срамота и расипање вредних ресурса и „крви и блага“.
Чувајте се Јакеа, истраживачких новинара као што сте ви и Хартунг, пишу
истину о војно-индустријском комплексу, ризикују јулијанске
Асанжов третман за откривање ратне индустрије (наслов књиге од
Кристијан Соренсон).