Шта је следеће после 20 година рата у Авганистану?

Џејмс В. Карден интервјуише научника и новинара Анатола Ливена о америчком наслеђу и талибанском успону.

Талибански борци патролирају у Кабулу у Хамвију 17. августа. (Глас Америке, Викимедијина остава)

By Џејмс В. Карден
Глобетроттер

Oн понедељак, 30. август, у 3:29 по источном времену, транспортни авион Ц-17 Скинуо са међународног аеродрома Хамид Карзаи у Кабулу, Авганистан, што је знак краја најдужег америчког рата.

Био је то рат који је однео најмање животе 48,000 Авганистански цивили, 2,461 амерички војник, 66,000 Авганистанска национална војна полиција и 1,144 припадника НАТО савезника.

Пројекат Цост оф Вар на Универзитету Браун процењује да су ратови након 9. септембра које су покренуле Сједињене Државе резултирали скоро КСНУМКС милион убијени и више од КСНУМКС милиона људи расељени, а америчка влада је потрошила $ КСНУМКС трилиона и диже се.

За научену перспективу о томе шта се дешавало у Авганистану, обратио сам се интервјуу Анатолу Ливену. Лиевен је виши научни сарадник за Русију и Европу на Куинцијев институт за одговорно држање. Раније је био професор на Универзитету Џорџтаун у Катару и на Одсеку за ратне студије на Кингс колеџу у Лондону.

Од 1985. до 1998. Ливен је радио као британски новинар у Јужној Азији, бившем Совјетском Савезу и Источној Европи, и покривао је ратове у Авганистану, Чеченији и јужном Кавказу.

Џејмс В. Карден: Почнимо са људима који су покренули самоубиство напад на аеродрому 26. августа. Ко су Исламска држава у провинцији Хорасан или ИСКП?

Анатол Ливен 2012. (ЦЦ БИ 2.0, Викимедиа Цоммонс)

Анатол Ливен: Они су прилично шарена гомила. Прва ствар коју треба приметити је да они нису Арапи. ИСКП није основао и њихово руководство не чине Арапи који су се доселили у Авганистан са Блиског истока. Дакле, они нису, у том смислу, изданак ИСИС-а. Уместо тога, они су један од ових локалних покрета који је узео име ИСИС.

Састоје се од три главна елемента. Први су пакистански, углавном паштунски милитанти који припадају пакистанским талибанима које је пакистанска војска отерала преко границе назад у Авганистан када је покренула офанзиву да угуши побуну у Пакистану последњих година. Други главни елемент су међународни борци у Авганистану, често из бившег Совјетског Савеза: Чечени, Дагестанци, Узбеци, заједно са неким арапским борцима који су побегли из Ирака и Сирије. Трећи елемент су пребегли из авганистанских талибана који су пребегли из овог или оног разлога, понекад зато што су били љути због талибанских преговора са Западом или због обећања талибана да неће подржавати међународни џихад.

Али главна ствар коју треба да знате о ИСКП-у је да су они посвећени наставку међународног џихада. Увек су то апсолутно јасно стављали до знања, и заиста морају, јер њихово чланство чине људи који су из очигледних разлога посвећени наставку терористичких кампања у бившем Совјетском Савезу и Пакистану.

ИСКП је такође жестоко секташки и антишиитски настројен и последњих година је покренуо низ ужасних напада на шиитске болнице, школе и пијаце у Авганистану и Пакистану. Они су блиско повезани са секташким терористичким групама у Пакистану, за које се нашироко тврди да их подржава Саудијска Арабија. Дакле, они су разни тврди људи, ако желите, који заиста желе да искористе Авганистан као базу за међународни џихад. Постојало је веома жестоко ривалство између ИСКП-а и авганистанских талибана за власт и велике битке између њих. И, у ствари, када сам последњи пут био у Авганистану, речено ми је да је постојала де факто сарадња између Талибана, авганистанских владиних снага и америчког ваздухопловства против ИСИС-а.

Дакле, отуда ИСИС долази у Авганистан.

ЈВЦ: Године 2011. написали сте веома добро прихваћену књигу о региону под називом Пакистан: Тешка земља, па претпостављам да бих желео да разумем више о улози коју је Пакистан одиграо у америчком поразу, њиховом односу са ИСКП-ом и њиховој континуираној улози у подршци међународном тероризму.

AL: Па, пакистанска улога је изузетно, изузетно компликована. Људи ме стално питају: Зашто је Пакистан одиграо двоструку игру у односу на Авганистан? А мој одговор је да нису играли дуплу игру. Одиграли су једну утакмицу, што је била пакистанска утакмица. Они су следили оно што су сматрали националним интересима Пакистана, који су, нажалост, били у сукобу са нашим или оним што смо сматрали нашим у Авганистану. Оно што је Пакистан прилично доследно чинио свих ових година је да пружи уточиште авганистанским талибанима. Авганистанске талибане сачињавају Авганистанци, углавном Паштуни који су блиско повезани са пакистанским Паштунима, који чине око петину становништва и живе у пограничним областима.

И њих је стално штитио Пакистан. А разлог за то је заправо двострук. Први је да је Пакистан желео силу у Авганистану која би одговарала интересима и жељама Пакистана, а изнад свега никада не би стала уз Индију против Пакистана као што су то чинили претходни авганистански режими. Ово је такође било засновано на анализи, за коју морам да кажем да се показала тачном, да [САД] неће успети у Авганистану — да Запад неће задржати курс и да ћемо ми пре или касније отићи.

Дакле, то је први разлог. Други разлог, а то је потпуно замагљено од стране већине западних медија. Оно што су ми људи тамо [у Пакистану] стално говорили је: „Погледајте, 1980-их, вањска западна империјална сила, Совјетски Савез, окупирала је Авганистан. И сви од наше власти до Америке, Саудијске Арабије, свуда, рекли су нам да је наша дужност да подржимо авганистански отпор против овога, у име ислама. Тако да смо их подржали. Сада имамо још једну спољну, белу империјалну силу која окупира Авганистан. А ви нам кажете да је наша дужност да се боримо против авганистанског отпора и да подржавамо марионетску владу у Кабулу? Па, искрено, дођавола с тим, урадићемо оно што смо увек радили. Подржаћемо нашу авганистанску браћу у борби против ванземаљске, империјалне окупације њихове земље.

Дакле, оно што се мора разумети је да је пакистанска влада, укључујући неке у својим редовима и у деловима војске, председавала становништвом — барем у северном Пакистану — које је изузетно подржавало авганистанске талибане. И када је [Первез] Мушараф, тадашњи војни диктатор, 2003-2004. године, под америчким притиском, направио врло ограничен покушај да се обрачуна, не против авганистанских талибана као таквих, већ против међународних бораца, као што су Арапи, Чечени и други повезан са талибанима у пакистанским пограничним областима, ово је покренуло побуну која је трајала 15 година.

И даље се наставља у облику ИСИС-а у Авганистану, и кошта више од 60,000 Животи пакистанских цивила, 5,000 мртвих војника, хиљаде полицајаца, пет генерала и тако даље. Услед тога је 2007. године убијена Беназир Буто, двострука премијерка Пакистана. И ово илуструје степен подршке авганистанским талибанима коју такође имате у деловима друштва. Али онда то постаје још компликованије јер је на крају, и након знатног оклевања, пакистанска војска заиста жестоко обрачунала са пакистанским побуњеницима који себе називају пакистанским талибанима, док је наставила да пружа уточиште авганистанским талибанима.

А један од разлога зашто сада имате ову горку подјелу између ИСИС-а у Авганистану и авганистанских талибана је тај што су авганистански талибани стали на страну Пакистана против пакистанских талибана. И иако се нису баш борили против њих, учинили су много да утихну одређена подручја Пакистана и спрече их да се придруже исламистичкој побуни.

Дакле, Пакистан је у суштини веома срећан што су талибани победили у Авганистану, али очекује да наставе да се боре против ИСИС-а јер су ИСИС смртни непријатељи садашње пакистанске државе. И све што могу да кажем је да ако то звучи компликовано, јесте is компликован.

Мислим да је део проблема америчке и заиста британске политике у том делу света то што ако нисте спремни да проучавате и бавите се екстремном сложеношћу и сталним променама верности — ако нисте спремни да се носите са тим — Па, онда не би требало да делујете у Авганистану јер је то компликовано место.

Церемонија потписивања мира између талибана и САД у Дохи, Катар, 29. фебруара 2020. (Стејт департмент/Рон Прзисуцха)

ЈВЦ: Постоји ли разлика између талибана из 2001. и талибана из 2021. године?

AL: Мислим да у погледу њиховог међународног понашања можемо веровати њиховим гаранцијама, из два разлога. Први је да нису будале. И сами су ми то рекли — очигледно не највише руководство, већ су ми талибани нижег нивоа рекли, „ми нисмо идиоти; знамо шта нам се догодило као резултат 9/11. Водили смо Авганистан, освојили смо већину земље, успоставили смо нашу државу и онда нам је 9. септембар све то уништио. Нећемо то поновити, не брини.”

Али друга и важнија ствар је да су они дали ово обећање, не само Америци и Западу; такође су стигли до Русије, Кине, Пакистана, Ирана. И све ове земље имају дубок улог у супротстављању међународном тероризму.

Међународни сунитски исламски тероризам угрожава све те земље на различите начине. Талибани не могу себи приуштити да отуђују читаво своје сусједство. Ако то ураде, њихов режим заиста неће трајати и биће потпуно изоловани, а не само економски. Запамтите, они немају приступ мору. Али такође, тада ћете имати повратак у 1990-те у којима ће Русија и Иран подржавати опозиционе покрете унутар Пакистана и унутар Авганистана, против њих. Тако да мислим да им можете веровати у томе.

Можете им веровати и у сузбијању трговине хероином, што су такође обећали да ће учинити, јер су то радили и раније: 2000. и 2001. су то радили у нади да ће добити међународно признање.

Дакле, по тим питањима, можете им веровати. На домаћем плану, међутим, то је много отвореније питање, јер тамо имате заиста тврдокорне идеологе који су одлучни да поново уведу Исламски емират који је постојао пре 11. септембра.

Генерал-мајор ХР МцМастер 2013. (ЦСИС, Флицкр, ЦЦ БИ-НЦ-СА 2.0)

ЈВЦ: Окренимо се улози америчке владе у поразу. У а рецент пиеце за Куинци Институте фор Респонсибле Статецрафт, написали сте да су амерички генерали попут ХР МцМастера, који је био први саветник за националну безбедност председника Доналда Трампа: „систематски дезинформисали више администрација, Конгрес и амерички народ о стварном стању авганистанских снага које су је створио... Најважније питање које Американци треба да поставе након пада Кабула је... шта је то са системом САД који је дозволио да ове лажи прођу са премало изазова."

Волео бих ваше мишљење о томе. Шта мислите како су се извлачили са лагањем, како кажете, систематски две деценије?

AL: Па, ово није само ствар мог мишљења. Заиста, ово је детаљно документовано у извештаји Специјалног генералног инспектора за обнову Авганистана и како је откривено у „Афгханистан Паперс“, у Вашингтон пост. Дакле, све ово је сада ствар евиденције. Мислим да су то заиста две ствари. Прво, претпостављам да бисмо могли имати неке симпатије према војсци у томе што војске не воле да губе и да уопште не желе да иду у рат. И претпостављам да сам добротворан према њима, могло би се рећи да су лагали и себе као и нас остале, што је могуће.

Мислим да је такође кључно разумети и структуре војне промоције. Ово је била кампања коју су на дубоко, готово дилетантски начин спровели људи чији је цео инстинкт био да се врате у Вашингтон, да се попну на још једну степеницу на лествици војног унапређења, а да бисте то урадили морате да радите на огромним програмима наоружања усмереним у Кини или Русији, које су потпуно ирелевантне за Ирак или Авганистан, али су заиста веома релевантне за амерички војно-индустријски комплекс и Конгрес.

Афганистан је третиран са дубоким недостатком стварног интересовања и професионализма.

Не сме се ни на који начин оправдавати америчка и британска јавност, медији и Конгрес, јер, како је истакао један мој колега, ако погледате главне америчке информативне канале, у целој 2020. години између њих су Авганистан помињали у просеку. пет пута у њиховим главним информативним емисијама те године. Дакле, ако јавност и медији и Конгрес неће озбиљно да сагледају шта се дешава, онда ће се генерали извући говорећи људима оно што мисле да ће им прекрити леђа.

Џејмс В. Карден је сарадник за писање Глобетроттер и бивши саветник Стејт департмента САД. Раније је био сарадник на спољним пословима на  Народ, а његов рад се такође појавио у Квинсијевом институту Одговорна државна летјелица,  Амерички конзервативац, Асиа Тимес и више.

Овај чланак је продуцирао Глобетроттер у партнерству са Амерички комитет за америчко-руски споразум; интервју са Анатолом Ливеном је уређен ради јасноће и дужине.

Изражени ставови су искључиво ставови саговорника и могу или не морају одражавати ставове испитаника Цонсортиум Невс.