Гротескно насиље ове врсте дефинише израелски пројекат апартхејда за уништење Палестинаца, пише Вијаи Прасад.
Лајла Шава (Палестина), Руке Фатиме, 1989.
By Вијаи Прасхад
Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања
Iмасивна израелска ратна машина напада окупирану палестинску територију (ОПТ) уз потпуно занемаривање међународног права. Пошто је ОПТ окупирана територија, Уједињене нације не дозвољавају окупатору — Израелу — да промени карактер земље под окупацијом. Међутим, то није омело Израел, чији је покушај исељења породица у јерусалимском насељу Шеик Јара резултирао уласком израелских граничних трупа у џамију ал-Акса, праћен таласима ваздушног бомбардовања што је резултирало свакодневним бројем мртвих и повређених. бити познат тек када се прашина слегне.
Важно је да се Палестинци нису предали овом кршењу међународног права. Они узвратио у Јерусалиму и преко Западне обале, у Гази и земљама које окружују Израел. Хиљаде људи марширало је до јорданско-палестинске границе и либанско-палестинске границе, не обазирући се на претњу Израела да ће пуцати на њих. Из Газе су различите фракције испалиле ракете како би извршиле притисак на Израел да одустане од насиља у Јерусалиму. Ракете из Газе пратиле су насилне и незаконите провокације Израела у ОПТ-у; ове ракете нису биле први покретач догађаја у мају 2021.
У протеклих 15 година, Израел је тачно бомбардовао Газу 2006, 2008, 2009, 2010, 2011, 2014, 2018 и 2019. Осим овог жестоког насиља, Израел је прогонио политику дављења не само Газе, већ и свих ОПТ, политика хладно насиље који настоји да Палестинце толико деморалише да напусте ОПТ.
Ако Израел одбије решење са једном државом (демократска држава Палестинаца и Јевреја) и решење са две државе (Израел и Палестина), уместо тога тражи решење са три државе (слање Палестинаца у Египат, Јордан и Либан). Ово је по дефиницији етничко чишћење.
Бомбардовање 2021. било је посебно оштро, а мете су укључивале зграде у којима су смештене новинаре и избегличке кампове. У Шатеху (Газа), а бомбардовање 15. маја оставио је мртве десетине људи. Породица Абу Хатаб изгубила је 10 чланова, од којих је осморо деце. Гротескно насиље ове врсте дефинише израелски пројекат апартхејда за уништење Палестинаца; Рогерс Ватерс позиви ово насиље „првобитни презир“.
Јухаина Хабиби Кандалафт (Палестина), Јафа, 2015.
Имајући у виду јасна кршења међународног права и асиметрично насиље израелских бомбардовања, очекивало се да ће Савет безбедности УН позвати на прекид ватре. Али америчка влада председника Џоа Бајдена обавестила је остале чланове савета да неће гласати ни за једну резолуцију те врсте. САД саме блокиран објављивање саопштења савета о погоршању ситуације прошле недеље. САД су се такође првобитно противиле одржавању отворене седнице у петак — како су предложиле Норвешка, Тунис и Кина — која је на крају одржана у недељу. Из тих разлога израелски премијер Бењамин Нетањаху захвалио се Сједињеним Државама и 24 друге земље јер су уз Израел.
Међу овим земљама је и Бразил, чији председник Жаир Болсонаро, подржани Право Израела да употреби страшну силу против Палестинаца. Ова изјава Болсонара стигла је само неколико дана након полиције операција против народа Жакарезиња у Рио де Жанеиру, што је резултирало масакром 25 људи. Јаз између Хакарезиња и Газе је само један од размера, еквивалент бруталности.
15. маја Триконтинентал: Институт за друштвена истраживања и Нема хладног рата одржао семинар „Кина, САД и бразилска потрага за независном спољном политиком“. Бивша председница Дилма Русеф је говорила о томе како је, током свог председништва (2011-2016) — и током администрације њеног претходника Луле да Силве (2003-2011) — Радничка партија водила процес успостављања институција мултиполарности као што је проширена Г. -20 (2008) и пројекат БРИЦС [Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка] (2009).
Молимо Вас Подршка Naša Спринг Фунд Дриве!
Ово свакако нису савршени системи, али су били намењени за производњу платформи које нису у потпуности подређене Сједињеним Државама. Ни једни ни други нису успели да испуне свој потенцијал. „Асиметрични односи“, рекла је она, „нису једнаки мултиполарности. Г-20 наставља да преузима вођство од западних сила, а БРИКС је ослабљен померањем удесно у Бразилу и Индији. „Б и И БРИКС су претрпеле проблеме“, рекла је она. „Б због Болсонара.“ Што се тиче стратешке неопходности враћања пројекту мултиполарности за економски опоравак, Русеф је објаснила: „Наш опоравак би морао да буде нужно политички.
Габриела Торнаи (@габриелаторнаи_) / Дизајн Ативиста, Цомида, диреито до пово! („Право народа на храну“), 2021.
Бразил, као највећа привреда у Латинској Америци, морао би да игра кључну улогу у изградњи мултиполарних институција и отварању могућности међународном праву да остави по страни империјалне перипетије Сједињених Држава и њихових савезника. Да би Бразил одиграо ову улогу, политички блок који се бори против Болсонара и деснице мора да ојача и мора да се претвори у победничку изборну коалицију за председничке изборе 2022. Само ако се левица врати на власт у Палацио до Планалто може ли Бразил још једном играти улогу у изградњи мултиполарног светског поретка.
Наш мај досије, „Изазови са којима се суочава бразилска левица“, из Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања (Бразил) дубоко се бави управо овом темом. Да би боље разумели проблеме и могућности бразилске левице, тим у Сао Паулу је интервјуисао пет лидера из редова бразилске левице: Глеиси Хоффманн, председницу Радничке партије; Келли Мафорт из националног одбора Покрета беземљаша или МСТ-а; Елида Елена, потпредседница Националне уније студената и чланица Народног омладинског устанка (Леванте Популар да Јувентуде); Јандира Уехара из Националног извршног одбора Уједињеног радничког центра; Јулиано Медеирос, национални председник Партије социјализма и слободе (ПСОЛ); и Валерио Арцари, члан националног одбора ПСОЛ-а.
Кроз разговоре са овим лидерима, досије прати пут којим је следила бразилска левица, испитујући инструменте који се користе за неговање јединства организованих делова левице и људи који стоје иза ових секција. Такође истражује дебату о томе да ли да се изгради шири анти-Болсонаро широк фронт или ужи леви фронт, као и утицај Лулиног недавног помиловања од лажних оптужби за корупцију и његову нову могућност да се кандидује за функцију на следећим председничким изборима.
Цристиано Сикуеира (@црисвецтор) / Десигн Ативиста, Атенцао, ново сентидо („Пажња: нови правац“), 2019.
Недавно објављене анкете шоу Лула испред Болсонара у првом кругу за 41 одсто према 23 одсто; у сваком другом сценарију, Лула побеђује своје противнике (55 процената према Болсонаровим 32 процента, на пример).
Лидер МСТ Кели Мафорт каже „Фактор Лула има огроман утицај на бразилску левицу. Хитност тренутне ситуације захтева да он настави да буде лидер у решавању бразилских проблема, али такође помаже да се подстичу активисти да изврше рад на изградњи база, прошире акције солидарности и да се суоче са фашистичким болсонаризмом [који прожима] радничку класу. ”
Искорењивање болсонаризма захтевало би да се Бразил обрачуна са Болсонаровим криминалним понашањем током пандемије, која је већ покренула пуњење злочина против човечности у Међународном кривичном суду у Хагу. Доказе о Болсонаровој геноцидној политици јасно је изнео у јуну 2020. шеф Каиапоа Раони Метуктире, који је рекао, „Председник Болсонаро жели да искористи предност вируса; он каже да Индијанац мора да умре“.
Мафортову тачку о потреби да се изграде основе кључних класа понављају и други интервјуисани за досије. Они тврде да је победа на изборима суштински важна, али да је, како би се обезбедило не само председништво, већ и нови пројекат за Бразил, од суштинског значаја изградња снаге радничке класе и сељаштва. Контуре овог новог пројекта садржаће програм за постпандемијски сценарио за Бразил и значај независне, интернационалистичке спољне политике за Бразил.
Летициа Рибеиро (@телурица.к), фотографија Гиованни Марроззини / Десигн Ативиста, Гуардиас ('Чувари'), 2019.
Од прошле године Сједињене Државе имају полован своју позицију политичке надмоћи да натера неколико арапских монархија (Мароко и Уједињени Арапски Емирати) да признају Израел, што значи да остави по страни легитимне тежње Палестинаца.
Овај процес подривања палестинских права наставиће се ако САД не буду изазване на светској сцени. Права мултиполарност би спречила САД да употреби своју силу против Палестинаца, Јеменаца, Сахравијаца и других. Пораз владајућих класа у земљама попут Бразила и Индије — подређених интересима САД — је од суштинског значаја за унапређење интереса људи у свету, од Палестине до Колумбије.
Године 2014, када је последњи пут Израел бомбардовао Газу са овим нивоом екстремне жестине, ирачки песник Синан Антун је посматрао како породице беже из својих бомбардованих домова у школе УН-а, које су такође бомбардоване. Опасност је замислио кроз разговор између детета и деде (сиду). Они говоре о Јафи (сада унутар Израела) и питају се о праву Палестинаца на повратак, које гарантује Савет безбедности УН резолуција КСНУМКС (КСНУМКС).
Враћамо ли се у Јафу, сиду?
Не можемо
Зашто?
Мртви смо
Па јесмо ли и ми на небу, сиду?
Ми смо у Палестини, хабиби
а Палестина је рај
и пакао.
Шта ћемо сада?
Ми ћемо чекати
Чекати шта?
Za ostale
....
повратити
Вијаи Прасхад, индијски историчар, новинар и коментатор, је извршни директор Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања и главни уредник Лефт Ворд Боокс-а.
Овај чланак је из Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Молимо подржите наше
Спринг Фунд Дриве!
Донирајте безбедно помоћу ПаиПал-а
Или безбедно кредитном картицом или проверите кликом на црвено дугме:
Неки дугогодишњи читаоци и присталице Цонсортиум Невс-а могу осећати исто... Човечанство је достигло тачку на увек присутном моралном луку историје где услови апартхејда на Земљи – као што је (не)савршено приказано у апартхејду Израел – морају постати 100% укинути.
Потпуно укидање апартхејда на Земљи је сада најбоља опција, и увек је била најбоља опција, посебно када се узме у обзир и имајући у виду последице које произилазе из здравља, среће и општег стварног осећаја будућих генерација (физичких и духовних) благостање зависи.
Ова генерација на Земљи ће несумњиво одредити квалитет живота будућих још нерођених генерација.
Изазивамо било коју особу на Земљи да докаже да ПОТПУНО укидање апартхејда на овом свету НИЈЕ највиша, најмудрија, могућа опција заснована на моралу у овом тренутку људске историје.
Мир.
Када један од стубова комплекса људских права/НВО означи ентитет попут Израела као „државу апартхејда“, онда је то зато што не желе да ико призна или призна да његов фашистички ционистички режим испуњава међународно прихваћене критеријуме за геноцидни режим. Према дефиницији геноцида УН, према члану ИИ Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида (1948):
Члан ИИ
У овој Конвенцији геноцид означава било које од следећих дела почињених са намером да у потпуности или делимично уништи националну, етничку, расну или верску групу, као такву:
(а) убијање чланова групе;
(б) наношење тешких телесних или душевних повреда члановима групе;
(ц) намерно утицати на групне услове живота срачунате на целокупно или делимично физичко уништење;
(д) наметање мера за спречавање рађања унутар групе;
(е) присилно пребацивање деце из групе у другу групу.
У најмању руку, ционистички режим Израела је деценијама испуњавао најмање услове (а), (б) и (ц) члана ИИ, и могло би се тврдити да је опсада коју намеће Гази мера под рубриком (д). Израелска ционистичка држава је стога геноцидна држава која наставља да чини дјела геноцида. Ознака 'држава апартхејда' улепшава ову гротескну и ружну стварност.
У члану ИИИ Конвенције наводи се следеће:
Кажњива су следећа дела:
(а) Геноцид;
(б) Завера ради извршења геноцида;
(ц) Директно и јавно потицање на почињење геноцида;
(д) покушај извршења геноцида;
(е) Саучесништво у геноциду.
Испуњавањем најмање једног услова из члана ИИ, према члану ИИИ израелски ционистички режим испуњава све услове (а), (б), (ц), (д) и (е).
Чак и да је амерички кум ционистичког режима био одсутан, УН и даље имају карту за излазак из затвора за бесплатно, и због тога израелски злочиначки режим никада неће бити процесуиран, а камоли 'кажњен', барем према Члан ВИ Конвенције УН:
„Лицама оптуженим за геноцид или било које од других дела наведених у члану ИИИ судиће надлежни суд државе на чијој територији је дело почињено, или међународни кривични суд који може имати надлежност у односу на те уговорне Стране које ће прихватити његову јурисдикцију.”
Израел је потписник ове конвенције (потписане 1949. године), али, наравно, средиште је 'јурисдикција'. Где је 'надлежни трибунал државе на чијој територији је дело почињено', него у самој Израелу/окупираној Палестини? Не би помогла ни жалба Међународном суду УН (ИЦЈ). МСП разматра само спорне случајеве које националне државе износе против других националних држава, а не против недржавних ентитета. ИЦЈ не признаје Палестину као нацију упркос њеном чланству у УН као „држава која није чланица посматрача“. Палестина нема независну, суверену државу о којој би говорила. Стога Палестина нема довољно могућности да изведе израелски ционистички режим пред Међународни суд правде и оптужи га за геноцид, а од израелских ционистичких владара сигурно се не би очекивало да се однесу пред МСП и сами себе оптуже за геноцид. Дакле, на овој земљи не постоје правни путеви да се заустави геноцид ционистичког израелског режима над Палестинцима.
Поврх свега, на истински орвеловски начин сав материјал УН-а о геноциду долази под рубриком „Канцеларија Уједињених нација за заштиту од геноцида и одговорност за заштиту“, што је срећном коинциденцијом (тј. „Одговорност за заштиту“) такође најновија доктрина спољне политике САД. Гротескно.
Ослобођење Палестине никада неће доћи 'легалним' путем, а у случају међусобно прожиманих народа (као што је још увек случај у Израелу/окупираној Палестини), нема решења за Палестинце са ове стране социјалистичке револуције. У капитализму, у 'најбољем случају', услови националног угњетавања би били само обрнути.
Потпуни договор са Степхеном. Гротескно је посматрати да „Канцеларија Уједињених нација за заштиту од геноцида и одговорност за заштиту“ преузима стварна људска права и придржавање вредности које су изјавиле УН. Да видимо како САД напуштају међународно право и УН, користећи „међународни поредак заснован на правилима“ што значи индивидуална права (промена пола итд.) тако драга „Западу“ и владавину мањина над осталима, уз једностране одлуке да се „заштитите“ одређене групе у другим земљама, као што су муслимани у Синђангу у Кини, НИКАД они наши лојални савезници које убијају у Палестини.
Свет је мој трошак
Цена моје жеље
Исус ме је благословио његовом будућношћу
И штитим га ватром
Зато подигните песнице
И марширајте около
Не усуђуј се да узмеш оно што ти треба
Ја ћу затворити и сахранити оне који су починили
А остале угуши у похлепи
Пузи са мном у сутра
Или ћу те одвући у гроб
Дубоко сам у твојој деци
Издаће те у моје име
...
Ја сам Нина Тхе Пинта Санта Мариа
Омча и силоватељ
И надгледник поља
Агенти наранџе
Свештеници Хирошиме
Цена моје жеље
Спавај сада у ватри
Зак де ла Роша 1999
Не ради се о томе да би то „било“ етничко чишћење, већ да „јесте“ и „било је“ етничко чишћење од првог дана.
И, ционистички режим је изгубио овај рат, као ратнохушкачки режим.
Отпор сада има предност.
Ционистички режим је направио овај потез да настави са етничким чишћењем у Ал-Кудсу, након што је Отпор јасно ставио до знања да ционистички режим више не може вршити нападе изван граница Палестине. Ипак, овај ционистички напад на беспомоћне Палестинце изазвао је такав одговор за отпорне Палестинце да је ционистички режим у дефанзиви; и, по први пут, палестинско право на одбрану постало је питање, чак иу империјалистичким медијима.
Нова демонстрација силе, од стране Отпора, значи да ционистички режим више не може да издржи блокаду Газе. Јер, палестинско право на одбрану више није нешто о чему треба размишљати, већ је реалност и чињеница.
У овој новој парадигми палестинско право на повратак може се сматрати још једном реалношћу у будућности, али се намеће ново питање, а то је палестинско право да протерује колонизаторе из Палестине.