ЉУТИ АРАП: Блискоисточна политика Трампа и Бајдена

Акције

Од Ирана до Јемена, Ас`ад АбуКхалил сумира двопартијску доследност којом израелски интереси доминирају у спољној политици САД.

Председник Џо Бајден учествује у градској кући ЦНН-а са Андерсоном Купером, 16. фебруара, у Милвокију, Висконсин. (Бела кућа, Адам Шулц)

By Ас`ад АбуКхалил
Специјално за вести конзорцијума

Dтоком последње председничке кампање, Џо Бајден и његове присталице су подигли велика очекивања о утицају који ће његова победа имати на спољну политику. Амерички и европски мејнстрим медији — који су готово енергично водили кампању за Бајдена — дигли су пометњу око склоности бившег председника Доналда Трампа ка савезу са деспотима. Претходни председник је често био исмеван због својих блиских односа са египатским и саудијским лидерима, на пример (наравно, никада није био исмејан због блискости са израелским премијером Бењамином Нетањахуом јер западним медијима не смета израелска окупација и агресија).

Ови медији су оставили утисак да је Трамп био први амерички председник који је мазио диктаторе на Блиском истоку и шире. Медији су – неуобичајено – претворили убиство Џамала Кашогија у славну ствар и предузели мере против саудијског престолонаследника Мухамеда Бин Салмана, или МбС, због наређивања убиства Вашингтон пост колумниста, примарно питање спољне политике. То се више пута помињало у кампањи, па чак иу председничким дебатама и интервјуима за штампу. Бајден је добровољно рекао да МбС нема искупљујући квалитет и — по први пут у америчко-саудијским односима — прогласио је саудијски режим „паријом“. 

То не би био први пут да би се амерички председнички кандидат повукао у америчкој политици према Саудијској Арабији.

Барак Обама, Трамп и Џон Кери претили су Саудијској Арабији разним репресалијама ако буду изабрани. Реалност је до сада добро позната.

Кери, као Обамином државном секретару, уживао је у блиским односима са саудијским режимом и чак је угостио МбС у својој кући у ДЦ Речено нам је тада да је Кери импресиониран да саудијски принц може да игра улогу клавир

Америчка спољна политика је превише дубоко укорењена империјалистичким интересима да би је нови председници лако мењали, чак и ако су истински заинтересовани за преоријентацију спољне политике — првенствено на Блиском истоку или било где. 

Амерички државни секретар Џон Кери лево са замеником престолонаследника Мохамедом бин Салманом, 2015. (Стејт департмент)

После неколико месеци Бајденове администрације, постаје јасно да се нова администрација не разликује много од Трампове администрације, што се тиче америчке спољне политике на Блиском истоку. Готово све Трампове иницијативе остају нетакнуте.

Израел: САД су сачувале премештање своје амбасаде из окупиране Јафе („Тел Авив“) у окупирани Јерусалим, а у Јерусалиму је у току велика изградња за то. Бајден би могао да отвори нову амбасаду, која би званично и правно запечатила америчко признање израелске окупације Јерусалима, чиме би се забио ексер на ковчег „решења о две државе“. САД такође нису критиковале велику експанзију јеврејских насеља на Западној обали, а државни секретар Антони Блинкен није поништио Трампово званично признање израелске окупације Голанске висоравни. Штавише, Бајденова администрација је задовољна арапским деспотским зближавањем са Израелом као и Трамп. У ствари, МбС може открити да је најближи пут до Бајденовог срца, па чак и до срца либералних медија, кроз мировни споразум са Израелом. 

Нетањаху, лево, и Трамп се састају 15. септембра 2020. у Овалном кабинету. (Бела кућа, Андреа Хенкс)

Сирија: Бајденова администрација одржава окрутне америчке санкције Сирији, које наносе штету сиријском становништву — било да су прорежимске или не. Санкције САД никада не утичу на начин живота и егзистенцију владара, али увек наносе штету просечним људима. Од мог доласка у САД 1983., САД су се само позивале на добробит становништва под америчким санкцијама када се Реганова администрација одупирала притисцима да уведе санкције Јужној Африци апартхејда. САД су, из подршке режиму апартхејда, тврдиле да би санкције могле наштетити тамошњем цивилном становништву.

Сиријске жене и деца избеглице на железничкој станици у Будимпешти, септембар 2015. (Мстислав Чернов, ЦЦ БИ-СА 4.0, Викимедиа Цоммонс)

Али САД, у свим својим санкцијама против арапских и муслиманских земаља, никада се нису позвале на добробит народа — управо зато што животи Арапа и муслимана нису у очима САД једнаки животима белих досељеника у Јужној Африци. 

САД су такође одбиле да смање америчко или израелско бомбардовање у Сирији, можда зато што желе да извуку мировни споразум са Израелом од било које (садашње или будуће) владе у Дамаску. САД желе да сиријски режим и његови противници схвате да Вашингтон неће дозволити политичко решење без узимања у обзир израелских „безбедносних интереса“ и америчких хегемонистичких интереса.   

„Животи Арапа и муслимана у очима САД нису једнаки животима белих досељеника у Јужној Африци. 

Бајденова администрација је наставила да држи америчке трупе у Сирији и може повећати њихов број. САД не крију своје праве намере: да су трупе ту да се супротставе израелским непријатељи, да се не носи са непостојећом претњом од ИСИС-а.

Јемен: Америчко-саудијски рат против Јемена се наставља несмањеном количином и саудијски режим је наставио своје нападе на Јемен. Бајденова администрација обуставила је извоз, како је назвала, „офанзивног оружја“ у Саудијску Арабију, али наставља да испоручује „одбрамбено оружје“. Након што су у кампањи прогласили саудијски режим „паријом“ државом, званичници Бајденове администрације – о којима се много извештавају у медијима саудијског режима – изјављују своју подршку „одбрани Саудијске Арабије“ – што значи саудијски режим и владавину МбС-а. 

Иако је Бајденова администрација гласно подржавала саудијски режим када су његове рафинерије нафте биле нападнуте од Хути пројектила, није једном осудила саудијско бомбардовање Јемена и патње јеменског цивилног становништва које је изазвало. САД су такође подржале саудијски такозвани мировни план за Јемен, којем недостаје основни елемент за мир, који би укључивао укидање окрутних санкција. (У саудијском плану, режим се дрско обавезује да ће дозволити пошиљке хране на аеродром Худаидах, чиме потврђује да је ускраћивао храну и медицинске потрепштине народу Јемена). Али ово није само саудијски рат; то је рат Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата са пуном подршком Запада и Израела.

Ирак: Као и Трампова администрација, Бајденова администрација одбија да послуша захтеве ирачког народа преко својих представника који су гласали неодољиво да америчке трупе напусте земљу. Бајденова администрација још више жели да задржи америчке трупе у Сирији и Ираку. Садашњи званичници су међу онима који су протестовали када је Трамп тражио повлачење америчких трупа. 

Председник ирачког парламента 5. јануара завршава гласање о протеривању америчких трупа. (Јутјуб још увек)

Штавише, Бајденова администрација још једном преувеличава претњу ИСИС-а како би оправдала стално присуство америчких трупа у Ираку и Сирији. Барем је Трампова администрација била искрена у признању да се америчке трупе у Сирији више боре против израелских непријатеља него против ИСИС-а, како је Трамп рекао, за нафту. (Као што је добро познато, Ал-Каида и ИСИС су доследно избегавали да нападну или чак антагонизују Израел.)

Иран: Бела кућа је наставила пут Трампове администрације у пооштравању оштрих санкција иранском народу. Што је још горе, Бајденова посада је у основи апсолвирала Трампову администрацију да је изазвала колапс нуклеарног споразума. Нови демократски тим је у суштини интернализовао Трампов став, који је инсистирао - упркос доказима који говоре супротно - да Иран крши споразум пре него што су САД одлучиле да га прекрше (иако је споразум интегрисан у међународно право чим је усвојен од стране Савета безбедности УН). 

САД и даље одбијају да укину санкције, иако је поновно увођење америчких санкција било оно што је изазвало постепено одустајање Ирана од услова споразума. Бајденова администрација не само да одбија да предузме први и логичан корак за повратак на споразум, већ сигнализира да ће Ирану наметнути нове услове (у погледу балистичких ракете), кршећи услове првобитног уговора.

Укратко, мејнстрим либерални медији увелико су преувеличавали у којој мери ће Бајденова администрација скренути са пута Трампових спољнополитичких иновација. 

У случају Израела, било је неизбежно да се нова администрација не усуди да повуче неке од корака без преседана које је Трамп направио према Израелу, или да ће Бајден — као и сви претходни амерички председници — наставити да прихвата деспоте на Блиском истоку и шире. 

Али поред тога, у више од једног питања иу више од једне земље, Бајденова администрација је кренула стопама Трампа, баш као што је Обама пре њега ишао стопама Бушове администрације. Двостраначје у спољној политици је и даље живо и здраво, без обзира колико хаоса овај консензус доноси људима у свету.

Ас`ад АбуКхалил је либанско-амерички професор политичких наука на Државном универзитету Калифорније, Станислаус. Аутор је „Историјског речника Либана“ (1998), „Бин Ладен, ислам и нови амерички рат против тероризма (2002) и „Битка за Саудијску Арабију“ (2004). Он твитује као @асадабукхалил

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.

Донирајте безбедно помоћу ПаиПал-а

   

Или безбедно кредитном картицом или проверите кликом на црвено дугме:

 

 

 

17 коментара за “ЉУТИ АРАП: Блискоисточна политика Трампа и Бајдена"

  1. Халима
    Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Тако сам срећан што је љути Арап здрав и жив, недостајем твојим свакодневним коментарима о Блиском истоку

  2. дениз
    Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Скоро као да неурачунљиви и нелегитимни олигарси воде спољну политику САД и да су грађани преварени да верују да њихови гласови чине разлику само да би их умирили и ради медијског рејтинга. (/С)

    • Хелга И. Феллаи
      Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

      У потпуности се слажем са горњом изјавом Дениза са изузетком једне ствари: речи „скоро“. Та реч уопште не припада тамо.

      • Аллан П.-Е. Толентино
        Април КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

        Јел тако. Денизова реченица би требало да гласи „Чињеница је неурачунљива и нелегитимни олигарси воде спољну политику САД, а грађани су преварени да верују да њихови гласови чине разлику само да би их умирили и ради рејтинга у медијима“.

    • Роберт и Вилијамсон мл
      Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

      Хелга је у праву, реч „скоро” треба избацити, а реч „потпуно” ставити одмах иза „олигарси”.

      Реч је о новцу и увек је било. Како ја то видим, веома сумњива, веома блиска веза Џејмса Џезуса Англтона са израелском десницом укључивала је договор који је ЦИА направила неовлашћено од стране других владиних званичника. А америчка влада и ЦИА компромитовали су суверенитет САД гледајући на другу страну.

      Америчка влада и ЦИА су одведени на чистац, не само да је Израел добио помоћ са својим нуклеарним оружјем, већ је Израел био закључан у позицији моћи у којој су ЦИА и највиши званичници америчке владе такође компромитовани.

      Замислите да јавност САД сазна да је ЦИА срећно предала СПЕЦИЈАЛНЕ НУКЛЕАРНЕ МАТЕРИЈАЛЕ ИЗРАЕЛУ. ДОЈ је Израелу дао одријешене руке у организовању њиховог АИПАЦ лобија који сада има неприкладан ауторитет у америчком конгресу. Ова слобода Израела да се меша у спољну политику САД је јерес према Уставу САД.

      Израел је остваривањем пројекта НУМЕЦ такође постигао способност да се укључи у „нуклеарну уцену“ ЦИА.

      До сада је широко искључено да је Израел добијао помоћ од појединаца унутар Комисије за атомску енергију Сједињених Држава, врло вероватно од чланова Инжењерског корпуса војске, високо рангираних присталица циониста, од којих је један био бивши потус Хари Труман.

      Али, молим вас, немојте ме веровати за реч, погледајте Роџера Џеј Матсона „КРАЂА АТОМСКОГ, КАКО су порицање и обмана НАОРУЖАЛИ ИЗРАЕЛ. Маттсон би требао имати једнако добру идеју о томе гдје су костури сакривени као и било који други с обзиром на његову бившу службу у УСАЕЦ-у. Прочитај књигу коју он зна!

      Сада реците са мном, Дубока држава је међународна и усмерава политику ЦИА. Дубока држава представља 1% широм света и, како др Хадсон предвиђа, када заврше са одливањем капитала САД, биће избачен из лимузине на ивичњак.

      Дакле, Јавед Схеикх, Дубока држава контролише политику Беле куће, посебно спољну политику, јер се ту налази прави новац. Нешто у шта су се Роберт Блум и Алан Далс уверили тако што су ЦИА направили модел који су желели, што је укључивало коришћење приватних донација за вођење ЦИА црних операција. Погледајте књигу Јане Маиерс Дарк Монеи” и сазнајте више о Блумсовим напорима кроз фондације пре оснивања УСАИД-а.

      ЈФК је хтео да заустави ЦИА-у у њеним стазама и види где га је то довело.

      Буффало Кену: Господине, у праву сте, наш третман према Израелу нема „смисленог смисла“, то јест док неко не размисли о незамисливом. Незамисливо је да су израелски интереси врло рано имали веома значајан унутрашњи траг у УСАЕЦ-у и врло је вероватно да је Џеј Џеј Англтон био компромитован од стране Израела пре или убрзо након што је постао „шеф” израелског одељења у ЦИА. Лагао је да је знао за НУМЕЦ и лагао је да је знао за Ли Харвија Освалда. И као шеф контраобавештајне службе никада није ухватио шпијуна.

      Али зашто, како кажете, то нема никаквог смисла, или има потпуног смисла? Да будем потпуно искрен са вама, када прочитам шта Мајкл Хадсон има да каже о банкарима, њиховој недавној историји од око 1939. и њиховом нивоу софистицираности, видим ову слику сасвим јасно.

      Схватите децо!

      Хвала ЦН
      МИР

  3. Јавед Схеикх
    Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Врло добро артикулисан чланак. Политика САД се никада не мења ни под једном администрацијом. Њихова политика је потпуно погрешна само са једне тачке гледишта. Никада не узимајући у обзир основну реалност.

  4. Натхан Мулцахи
    Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Веома добра запажања. Али да ли је неко заиста очекивао да ће ствари бити другачије? То је кока-кола или Пепси, твеедледум или твеедледее.

    БТВ, у САД можете променити странку, али не и политику. У Кини не можете променити странку већ политику.

  5. ГМЦасеи
    Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Кина, Русија и Иран се окупљају — а САД се распадају. Тужно је имати владу која изгледа не верује у демократију—иако нисам сигуран у шта влада верује. Можда зато што је Америка једина остала да стоји— после Другог светског рата— претпостављам да Америка још увек мисли да је то број 1 у свету. Да нисмо имали тако огромну војску Јабба тхе Хутт-а - какво би дивно место Америка могла бити за толико много. 800 база изгледа помало лудо у свету који заиста не може да приушти толико ратова — а не може ни планета.

  6. Заламандер
    Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Империјализам је двопартијски. Демократе нису левица, јер је права левица бескомпромисно антиимперијалистичка.

  7. КивиАнтз
    Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    За све Трампове мане и грубо, неотесано понашање, барем је скинуо лажну, добронамерну маску коју америчка империја воли да носи да би открила убилачко, деспотско и труло лице иза маске и да ли је истина, зле намере? Америка штити Израел због своје истакнутости у Библији и верује да ће ако заштити Израел добити божанско одобрење? Америка се тако добро слаже са деспотима, диктаторима и тиранима јер је Краљ деспотизма? Све док ови деспоти или било који други одобрени амерички тирани, као што су Нетањаху или МБС, служе америчким интересима, они добијају амерички папски благослов? Заиста није важно шта је ПОТУС, Вођа или Партија задужена за САД, да ли је то идиотско вођство Трампа или дементни Бајден, ова геноцидна земља има уједињен, партијски циљ, а то је да Америка мора да доминира и влада и сви остали морају поклекнути и послушати његове диктате или ће у супротном бити уништени? Лудаштво ове расистичке, беле надмоћи, привилеговане агенде којом доминирају белци је у томе што се на било коју нацију која одбија да се придржава овог лудог менталитета гледа као на ексер који се мора забити америчким чекићем? Благодат спаса је то што је Америчко царство у огромном паду и колапсу са растућом суперсилом у Кини и самоувереном Русијом, формирајући нераскидиви савез за супротстављање и одупирање злонамерном утицају Америке? Неодољива, али неуспешна америчка сила сусрела се са непокретним објектом у Алијанси Кине и Русије? Неуспех САД да призна да је прошао њихов униполарни тренутак је тужан колико и неизбежан колапс, али никоме неће недостајати нација којом управља тиранин када она на крају умре!

    • Анне
      Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

      Они такође подржавају (и ФИНИСУЈУ) ужасан режим који је украо Палестину (сву) од аутохтоног становништва Палестинаца због свег коруптивног брушења толиког броја $$$$$$$ са везама са онима које је Палестина користила да купе крајеве које желе...

  8. Барри Сцхаффнер
    Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Хвала Ас`ад АбуКхалил за овај сјајан комад. Америчка спољна политика ће показати неуспех у наредним деценијама. Што пре САД буду схватиле да њихова политика према Ирану каква данас постоји, неће постићи ништа значајно упркос супротном утицају Саудијске Арабије, Израела и заливских држава. Што се Ирака тиче, САД су се ненамерно одрекле своје позиције током инвазије 2003. и свргавања Садама након тога.

  9. Барри Сцхаффнер
    Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Хвала Ас`ад АбуКхалил за овај сјајан комад. Америчка спољна политика ће показати неуспех у наредним деценијама. Што пре САД буду могле да схвате да је њихова иранска политика каква данас постоји, неће постићи ништа значајно упркос супротном утицају Саудијске Арабије, Израела и заливских држава.

  10. росемерри
    Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Захваљујући Љутом Арапу, и свако ко се заиста спусти у чињенице какве он јесте, сигурно би схватио да су Бајден и „врхунски дипломата“ Блинкен само холограми страшног Трамповог режима који се третира као да су спремни да уведу правичност у спољна политика САД „заснована на правилима“.

  11. Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    Ко може да криви „Арапа што је љут“. Не ја. И ја бих био. Љут сам због Блиског истока, а нисам чак ни Арап.
    ~
    Израелска агенда, не, агенда израелских вођа и узвишених присталица изгледа да је бесконачна беда за многе, а будући да беда има тенденцију да се шири, питам се да ли ће беда доћи кући да се склони? Разумем тврдње „лидера“ у САД о томе зашто су сматрали да је „у националном интересу“ да буду присутни тако далеко од куће, али само мислим да су то увек биле рационализације и једном их је неко можда и прогутао, али једноставно немају никаквог смисла, поготово како време одмиче. То је бесмислен отпад и изазива толико патње невиности. Нема никаквог смисла - ама баш никаквог.
    ~
    Не мислим да су израелске вође и узвишене присталице заиста пријатељи/савезници САД-а А. Не за већину грађана САД-а нити за већину грађана Израела, ја бих предложио. Већина нас само жели да живи из дана у дан. Надам се да ће се нешто променити, али када је последњи пут дошло до промена на боље за Палестинце на пример? Није ни чудо што постоји љутња и мислим да је оправдана. Мислим да се тражи дискриминаторна оправдана одмазда и позивам на то.
    ~
    BK
    Залажем се за ненасиље и директну акцију – то је једини начин да се постигне мир

    • Анне
      Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

      Сасвим… И приметићете да се током протеклих 70+ година НИЈЕ једном догодило ционистичко етничко чишћење (пречесто насилно, убиствено) и његово континуирано рушење палестинских домова булдожерима, уништавање њихових неколико преосталих фарми, маслињака, “ Јеврејски” САМО израелски путеви на западној обали, поновљено бомбардовање Палестинаца у Гази (толико етнички очишћених Палестинаца или њихових потомака)… наводно као одговор на повремени, ретко ако икада, опасан велики ватромет који Хамас шаље (колико ја знам Хамас нема ваздухопловство, нема војску и морнарицу, нема бомбардере са фосфорним или ТНТ бомбама, нема тенкове са пројектилима, нема нуклеарке) Убиство снајпериста ИДФ-а на стотине – укључујући много деце – током 2019. и мирни протести Палестинаца у Гази (ОК, било је неколицина момака који би користили камење у праћкама… у реду, они су еквивалентни снајперисту са јуришном пушком… сарц) НИКАДА НИШТО од овога није названо дубоким кршењем људских права, ратом Злочини – свакако не од стране једног америчког администратора/Конгреса, УК или било које владе НАТО-а….Тако јасно да животи тамнијих људи блискоисточног и северноафричког порекла НИЈЕ толико важни као они бледопути људи источноевропског порекла …

  12. Мицхаел Цроцкетт
    Март КСНУМКС, КСНУМКС на КСНУМКС: КСНУМКС

    У складу са темом, спољна политика Бајдена према Русији и Кини такође је слична Трамповој. Санкције, претње и нон-стоп подршка пропагандном наративу да обе земље покушавају да униште америчку демократију код куће и америчку политику у иностранству (како САД дефинишу људска права, слободну трговину, слободу пловидбе итд.).

Коментари су затворени.