Џејмс Зогби сматра да је Вашингтон у последњих неколико недеља давао Израелу уобичајено зелено светло да се понаша некажњено.
Председник Џо Бајден, у средини, састаје се са, с лева: саветником за националну безбедност потпредседника Ненси Меклдауни, потпредседницом Камалом Харис, државним секретаром Ентонијем Блинкеном и председниковим саветником за националну безбедност Џејком Саливаном, 4. фебруара. (Стејт департмент, Рон Прзисуцха)
By Џејмс Зогби
Заједнички снови
OТоком година, приступ већине америчких креатора политике израелско-палестинском сукобу био је усредсређен на Израел са скоро потпуним занемаривањем патњи палестинског народа. Архитекти политике у узастопним америчким администрацијама расправљали су о сукобу као да је судбина само једне стране (Израела) заиста важна. Израелци су третирани као пуна људска бића са надама и страховима, док су Палестинци сведени на проблем који је требало решити како би Израелци могли да живе у миру и безбедности.
Не само да се на Израелце и Палестинце не гледа са једнаком забринутошћу. Горе је од тога. Чини се да су Палестинци оцењени као мање људи од Израелаца, па стога нису имали право да траже да се њихова права признају и заштите.
Полазећи од оваквог начина размишљања, САД су Израелу дале царте бланцх, док су притисци и казне резервисани за Палестинце. Повремено, креатори политике стидљиво постављају питање неких израелских пракси, али пошто нису предузели ефикасне мере да промене ово понашање, Израел није видео разлог да промени свој курс. Као резултат тога, Израел делује некажњено, док су палестинске акције пажљиво испитане и осуђене, а њихови протести су или игнорисани или ућуткивани као реметилачки или контрапродуктивни.
Млади палестински дечак пролази кроз остатке куће на мети израелског ваздушног напада у близини избегличког кампа на плажи западно од града Газе, 12. јул 2014. (Фото УН/Схарееф Сархан)
Недавне акције Бајденове администрације нажалост одговарају овом обрасцу. У само протеклих неколико недеља, они су: осудили одлуку Међународног кривичног суда да започне кривично гоњење Израела за његове ратне злочине у Гази од 2014. године и незаконито ширење насеља на Западној обали; критиковао Савет УН за људска права због његове осуде израелских злоупотреба палестинских људских права; одбацио повезивање америчке помоћи са понашањем Израела у погледу људских права; прогласио противљење палестинским позивима на бојкот, одузимање и санкционисање Израела због његовог кршења палестинских права; и „пригрлио“ проширену дефиницију антисемитизма која укључује неке легитимне критике Израела.
Посебно је открио један од разлога да се САД противе Палестинцима да своје жалбе изнесу међународним форумима. САД су оптужиле да „такве акције против Израела… повећавају тензије и поткопавају напоре да се унапреди преговарачко решење о две државе“.
Чини се да ово сугерише да је израелска агресивна конфискација земље, изградња насеља, рушење палестинских домова, затварање без оптужби или суђења стотинама Палестинаца, колективно кажњавање целокупног становништва Газе и масовно убијање Палестинаца у Израелу 2014. и 2018. не „повећавају тензије или поткопавају напоре“ у стварању мира.
Када Палестинци протестују, они су криви
Али Палестинци који траже правне лекове против ових израелских акција су ометајући. Укратко, Израел може да ради шта год хоће, уз подршку САД. Али када Палестинци протестују – управо зато што САД неће учинити ништа да их бране – онда су они криви.
Без обзира на намере САД, оно што Палестинцима говори је да њихова људска права нису битна и да ће увек бити подређена израелским интересима.
Расељени Палестинци окупљају се у школи УН у северном појасу Газе након што су побегли из својих домова у области под тешким израелским ваздушним бомбардовањем. 26. августа 2014. (Фото УН/Схарееф Сархан)
Слушајте ову размену у а недавни брифинг Стејт департмента.
Новинар је питао: „С обзиром на ваш став о Палестинцима сада, где би Палестинци требало да иду да би добили одговорност за оно што тврде да представља проблем?
Званичник Стејт департмента је одговорио: „Наравно, Сједињене Државе ће се увек залагати за људска права… Зато сте чули да настављамо да подржавамо решење две државе за овај дуготрајни сукоб… јер оно штити идентитет Израела као јеврејске и демократске државе, али ће такође пружити Палестинцима одрживу сопствену државу и испунити њихове легитимне тежње за достојанством и самоопредељењем.
Пошто одговор није одговарао на постављено питање, репортер је 13 пута поновио „Куда иду?“ Није дат даљи одговор.
Најбоље што је ова администрација до сада понудила Палестинцима било је понављање нејасне привржености „преговорном решењу са две државе у коме Израел живи у миру и безбедности заједно са одрживом палестинском државом“. Али ово остаје шупље све док се не позабави потпуним и увредљивим надзором Израела над Палестинцима и њиховом земљом, а САД одбијају да изврше притисак да окончају ове израелске злоупотребе.
„Репортер је 13 пута поновио 'Где иду?' Није дат никакав даљи одговор.”
Још значајније је било обраћање америчког амбасадора на недавном састанку Савета безбедности УН о израелско-палестинском сукобу. Био је толико фокусиран на Израел да је свако признање палестинских забринутости било праћено упозорењима или уоквирено у смислу интереса Израела.
На пример, амбасадор је изразио наду да ће и Израелци и Палестинци добити вакцине против Цовид-19, али је избегао свако помињање одбијања Израела да прихвати своју одговорност да то уради.
Препознао је „неодрживи диспаритет у економском развоју“ између Израелаца и Палестинаца, али је то чудно приписао „структуралном питању које треба дијагностиковати и решити“, не признајући да „структурно питање“ има име: „окупација“.
Изјавио је да САД намеравају да поново покрену помоћ Палестинцима, али је тврдио да ће то учинити јер то „на крају подржава безбедност Израела“. И онда, наравно, додао да „наши напори да поново ангажујемо палестински народ и руководство ни на који начин не умањују нашу посвећеност Израелу“.
Пре 45 година покренули смо Палестинску кампању за људска права. Наш мото је била једноставна афирмација: „И Палестинци имају људска права!“ Написао сам и монографију под насловом „Палестинци: Невидљиве жртве.” Наш циљ је био да изазовемо креаторе политике да препознају хуманост овог дуго опкољеног народа. Нажалост, тај изазов је и данас актуелан као и тада.
Јамес Ј. Зогби је аутор Араб Воицес (Палграве Мацмиллан, октобар 2010.) и оснивач и председник Арапско-америчког института (ААИ), организације са седиштем у Вашингтону, која служи као политички и политички истраживачки огранак арапске америчке заједнице.
Овај чланак је из Цоммон Дреамс.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу или не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Донирајте безбедно помоћу ПаиПал-а
Или безбедно кредитном картицом или проверите кликом на црвено дугме:
Подршка САД и имплицирани пристанак на кршење људских права Израела на леђима палестинског народа је разлог зашто САД НЕЋЕ бити једина, доминантна сила у свету. Наше размишљање и поступци су гротескни у ономе што смо урадили за Израел на Блиском истоку. Закони природе неће дозволити да таква аберација превлада.
„Када Палестинци протестују, они су криви“
Окривљавање жртава је идеологија насилника. Како да се ослободимо овог масовног Стокхолмског синдрома?
Хвала вам господине Зогби – иако је ово било тако проклето очигледно свакоме коме је било стало да обрати пажњу од првобитног масовног и насилног етничког чишћења аутохтоних Палестинаца од њихових домова (обично уништених након што су били протерани)… (чак и то ба** *** бен Гурион је знао да су Палестинци, посебно мали фармери (или сељаци, Фелахин) вероватно били потомци тих јеврејских сељака пре неколико стотина година... након што се сви сељаци чврсто држе своје земље, историјског, културног начина живота и тако да би, са арапском инвазијом око 700. године, не желео да плати Џизреју (порез на немуслиманске земљопоседнике) и тако би (спремније) прешао на ислам, што је ближе јудаизму (Један бог не три, нема свињског меса, молитве неколико пута дневно окренуте, у то време, према Јерусалиму)…
Нити сам нимало изненађен позицијом Бајденовог администратора: а) била је позиција САД од око 1948; б) Бајденов администратор има неколико чланова који тврде да су Јевреји (да ли су религиозни?); ц) Бајден има – сродну Трампу – јеврејску снају….
Бити Јевреј – или барем као већина Американаца који тврде да су тако повезани – у исто време као секуларан/атеиста, а истовремено признаје припадност сопственој породици, НЕ значи да је неко пристао на страну окупатора целе Палестине, нити како су дошли до такве окупацију, настави/ди то, кршења људских права која они непрестано наносе аутохтоном становништву (како би их натерали да побегну негде другде или да умру)...То знам из личног искуства..
Увек сам, увек запрепашћен како НПР и Светска служба Бееб УВЕК представљају такозвани „сукоб“ између Палестинаца и углавном Ашкеназа: као у основи једнаки...и како су иницирали Палестинци...Нисам имао појма (да ли неко друго) да је Хамас (Абасов део који се преврнуо и сарађивао деценијама) имао ваздухопловство, бомбе, такође и оне од белог фосфора; да је имала потпуно опремљену војску – тенкове, балистичке ракете, брзе пушке…; да је имала морнарицу са подморницама и ратним бродовима – а онда ко је знао – мора да има и нуклеарне бомбе.... Како се било која особа са скрупулом у својој психи на било ком нивоу претвара да је ватромет величине Римске свеће који Хамас повремено баца на уљезе , лопови, шта је њихова домовина су Еквивалент бомбама, пројектилима и снајперским мецима које затвореници Појаса Газе доживљавају у редовним интервалима???
Палестинци имају свако, свако међународно признато законско право да се боре против њихове репресије, њиховог етничког чишћења, њиховог 70+ година намерног кршења људских права од стране ОАП-а…
Мислим да је већина Американаца потпуно свесна владиног утицаја циониста када су у питању палестинска питања, али их заиста није брига.
Када сам покренуо ово питање пре неколико година на форуму након бомбардовања у Гази, један амерички члан форума је рекао: 'Америка на ово гледа као што Израел само коси травњак'. Те речи су ми се од тада заглавиле у глави и верујем да је био у праву када је реч о општем осећању америчког држављанства по том питању.
Када „травњак“ буде покошен до земље, биће претворен у израелско двориште и тражиће се нови „травњак“. Ови експанзионистички планови су годинама били отворено изложени.
Тужно је и депресивно како је политика САД тако лицемерна према Израелу/Палестини. Много сигнала Врлине док је у игри само прагматична домаћа политика. АИПАЦ има много новца, мало је Палестинаца у САД. Гледајући Ирак, Либију, Сирију, „брижни“ либерали су равнодушни или чак садистички према Блиском истоку
Нажалост, Бајденовом администрацијом доминирају фанатични ционисти, или јеврејски супрематисти, да делимо термин који користи Норман Финкелштајн.
Да ли сте знали да је 17. априла 1973. Ј. Виллиам Фулбригхт био мишљења да је Сенат био под контролом Израела? Исто је тврдио на ЦБС Фаце Тхе Натион. И он и Пол Финдли су скупо платили своје јавно мњење о Израелу.
Чини ми се да се сећам да је последњи човек у Овалном кабинету, председник који је одбио Трампа, имао озбиљну љубавну везу са израелским лидером Бенијем Нетањахуом, током његове администрације. И колико су републиканци били усхићени када је он одбацио Барака Обаму 2011. након што га је републикански председник Представничког дома Џон Бејнер замолио да говори пре заједничког заседања Конгреса.
Овде се не сврставам ни на чију страну, већ пребацујем одговорност на оне који су одговорни за овај БС. Зашто ми Американци толеришемо ову увреду наше интелигенције. Јасно видим да су обе стране одговорне за подршку, унапређење и одбрану израелске агенде када је разлог за који се тврди да су они наш савезник. Није ли исто тако очигледно да обе стране користе ову мистичну догму да разбију ум јавности.
Ја се 100% не слажем са сва три ова параграфа, такво преплитање религије и савезне владе је нешто што сматрам прилично ужасним. И имам 53 године мог живота.
Овде ме ухвати сат, али блог има три параграфа, даћу вам последњи у свом комплетном облику.
Да цитирам чланак 2-22-17 Савета за спољне послове, пост на блогу Еллиота Абрамса, „О том Нетањахуовом позиву да се обрати Конгресу“, 3. став.
Бити про-израел је важно у америчкој масовној политици јер ум јавности на дубоком нивоу верује да бити про-израелски значи бити проамерички и про-верски. Знатан број гласача верује да политичари који не „добију“ Израел не „добију“ Американце и не „добију“ Бога.
Цео чланак се може наћи овде. хКСКСпс://ввв.цфр/блог/абоут-нетаниаху-инвитатион-аддресс-цонгресс
Хвала ЦН
МИР
Апартхејд је апартхејд било у Јужној Африци или Канану.
~
Зашто Израел има толику привлачност?
~
Питање је било реторичко, а одговор је да не би требало.
~
Није ли време за нешто боље. Са или без Израела.
~
Добијеш шта дајеш.
Хеј, овако раде САД!!
Ако сте Кубанац, можете бити сјебани 50 година, ако сте абориџински Американац, можете бити сјебани стотинама година. Да не помињемо обојене Американце или оне земље у бекству које је Америка помогла да уништи.
Америка број 1 лицемер, број 1 уништава демократије и број 1 убија невине од Другог светског рата.
Чини се да заиста нема наде док се САД понашају као да су Израел и његови интереси важнији од самих САД. Обе странке (ко још има само две странке у демократији?) се боре да буду више произраелски, а израелски лобији, према Бену Роудсу, бројчано надмашују све остале заједно у свом приступу Белој кући.
Рузмарин ствари су много горе када се повуче ЦИА тепих који покрива стварне разлоге за ову гротескну нељудску неједнакост америчке спољне политике.
Покренули сте важан сукоб у својој другој реченици. Ако се помно испита наш лажни двопартијски систем, убрзо ће се сазнати да акције те две стране откривају и залихе браве и буре у власништву Дубоке државе.
Тајне спољнополитичке акције ЦИА-е се суочавају са свиме што би могло бити демократске природе.
Ако никада нисте чули за Гранта Смита, прогуглајте њега и његов ИРмеп.цом. он је објавио велику количину информација о израелском лобију овде у САД до те мере да би се могло тврдити да се чини да наши грађани и наша влада можда дозвољавају Израелцима да преузму нашу владу изнутра.
Још 16 година с$&# шефова председника и то ће бити готова ствар. Дођавола, можда неће потрајати тако дуго.
хвала цн
МИР
Заиста Роберт. Заиста…постоји само једна партија, зове се Јанус и уопште није важно која је на власти у ДЦ-у (све)…резултати су и биће исти…
И имамо храбрости – преко Блинкена! прозивати Кинезе за њихову употребу или потенцијалну употребу принуде да приморају друге земље да их поштују...мислим: ЗАИСТА??? Која земља иде широм света користећи опсадне ратове (економске санкције) које готово увек своде обичне, сиромашније слојеве становништва на све већи ниво сиромаштва, гладовања? Није ли то Принуда – и то брутална, варварска принуда? И онда, наравно, бомбардујемо, бомбу, бомбу… када нам се прохте…
Лонци и чајници нису у томе… Заиста, могло би се сугерисати да смо и лонци и чајници…