Истина је шала коју ционизам не може прихватити

By Лоренс Дејвидсон 
ТотхеПоинтАналисис.цом

Wкада је у питању антисемитизам, Израелци и њихове ционистичке присталице су толико варљиви да ризикују моралну деградацију јудаизма. Како те две ствари, превара и морална деградација, односно нарушавање етичких стандарда, иду заједно у овом случају?

Прво, ционисти су варљиви јер намерно мешају ционизам, који је етноцентрична политичка идеологија којој се придржава један подскуп Јевреја, са јудаизмом, мултиетничком и мултикултуралном религијом. Затим инсистирају да се савезници Израела — посебно Сједињене Државе — придржавају исте пропагандне мешавине.

Друго, ова намерно подстакнута грешка је покушај да се одврате критике на рачун израелске државе и њене политике према Палестинцима. Те политике су оштре и укључују сегрегацију, етничко чишћење и друге акте дискриминације у стилу апартхејда. Инсистирајући да је (1) политичка идеологија која промовише и рационализује ово понашање израз религије јудаизма и да је стога (2) критика ове политике еквивалентна антисемитизму, ционисти инсистирају да је понашање израелске државе посвећено религија. Ово је директан напад на етичке стандарде јудаизма, отуда и морална деградација. Тактика такође подрива тежину оптужби за антисемитизам због хроничне погрешне примене од стране циониста.

Позадина

Хајде да погледамо позадину ове ситуације.

Прво, тужна истина је да израелска државна политика резултира расистичким понашањем према Палестинцима.

Познати новинар Џонатан Кук, који покрива Израел и Либан као слободни извештач, закључио је да се Палестинци „гледају као непожељно, вишак становништва који служи као демографска препрека политичкој реализацији Великог Израела. Тешки економски и војни притисци које Израел намеће на ове Палестинце су дизајнирани да осмисле њихово постепено расељавање, успорено етничко чишћење.

Ово запажање је потврђено недавним извештајем који је објавила најцењенија израелска организација за људска права, Б'Тселем, под насловом „Режим јеврејске надмоћи од реке Јордан до Средоземног мора: ово је апартхејд“. Између осталог, Б'Тселем извештај показује да:

„... у целој области између Средоземног мора и реке Јордан, израелски режим примењује законе, праксу и државно насиље осмишљене да учврсти превласт једне групе — Јевреја — над другом — Палестинцима.

Друго, Израел и ционисти инсистирају да је критика израелске државне политике антисемитизам.

Ево најновијег, додуше прилично апсурдног, примера опсесивне злоупотребе оптужбе за антисемитизам од стране циониста — у овом случају усмереног на шалу испричану на америчкој националној телевизији.

СНЛ шала

Дана 24. фебруара, сатирична хумористична емисија, Сатурдаи Нигхт Ливе (СНЛ), шалила се о израелској дискриминаторској дистрибуцији вакцине против Цовид-19. Ишло је на следећи начин: „Израел извештава да су вакцинисали половину свог становништва“, рекао је комичар Мајкл Че, „и претпостављам да је то јеврејска половина“.

То није урнебесна врста шале, али привлачи пажњу на начин који измами осмех и потврдно климање главом. То је зато што они који знају, знају да је то близу истине, али као и костур у орману, не би требало да угледа светлост дана.

Тренутни одговор америчких ционистичких организација и портпарола био је, како се оно каже, претерано. Амерички јеврејски комитет (АЈЦ) је изјавио да је „шала у суботу увече уживо опасна, модеран обрт класичног антисемитског тропа који је инспирисао масовно убиство безбројних Јевреја током векова“. Овај опис је толико претеривање да мирише на грижњу савести (због вакцина).

АЈЦ је такође рекао да је тврдња да је Израел вакцинисао само половину Јеврејског становништва „неистинита“. Ако рачунате само прави Израел (1948 Израел), АЈЦ је технички исправан. Међутим, ако се урачунају и окупиране територије, за које Израел тврди да су део јеврејске државе, апсолутно је тачно да се Израел суздржавао од снабдевања вакцинама највећем делу палестинског становништва — пренео је само око 5000 доза за популација од скоро 5 милиона и мешала се у сопствене напоре Палестинске управе да увозе вакцине. Дакле, о чијем „масовном убиству“ заправо говоримо?

Након жалбе АЈЦ-а уследиле су примедбе израелског амбасадора у Вашингтону Гилада Ердана. Рекао је да шала СНЛ-а „није смешна. То је незналица. То одржава антисемитизам.” Затим нам је рекао: „чињеница је да је успех наше акције вакцинације управо зато што сваки грађанин Израела – Јевреј, муслиман, хришћанин – има право на то.

Овде он намерно обмањује. Док је тврдила да је СЗ део Израела, израелска влада је Палестинцима на тој територији ускратила израелско држављанство. Без обзира на то, Израел има одговорност за Палестинце у Старом завету према међународном праву. Дакле, амбасадор прикрива расистичку политику вакцинације своје земље и њено кршење међународног права, користећи термин „грађанин“ на замрачен начин.

Отхер Сиде

За другу страну приче о шали и одговору, читалац треба да види Јутјуб презентацију новинарке Еби Мартин у одбрану Сатурдаи Нигхт Ливе, као и да оде на израелску прогресивну веб страницу, 972, која извештава о шали СНЛ под насловом: „СНЛ говори непријатну истину о Израелу".

Њихова поента је да:

„Више од пола века Израел је господарио палестинским друштвом, пљачкао њихову земљу, избрисао границу самог Израела и населио стотине хиљада јеврејских досељеника на територији предвиђеној за палестинску државу. Уз чврсто успостављену реалност једне државе, Израел сада покушава да замагли ко се тачно рачуна као део израелске 'становништва' — и да ли заслужују државну здравствену службу.

Када Израелци не покушавају да збуне питање, они користе приступ вакцинама против Цовид-19 као мамац у покушајима да исцедити уступке из палестинских власти или Хамасове владе у Гази.

Дакле, у шали о СНЛ-у сигурно има више од суштине истине. Нејеврејска половина становништва је дискриминисана када је у питању здравствена заштита, као и сви други аспекти државне подршке. Узмите у обзир изјаву израелског министра здравља Јулија Еделштајна, који је тврдио да „Држава Израел није имала више обавеза да брине о Палестинцима, него што палестински министар здравља има одговорност да се брине о делфинима у Медитерану“.

Наравно, палестински министар здравља је немоћна фигура коју, као ни његов израелски колега, не обавезује Четврта Женевска конвенција. А сада размислите о одлуци премијера Бењамина Нетањахуа да награди 20-ак страних земаља које су „учиниле услуге“ Израелу хиљадама бочица вакцине против Цовида, док Палестинци у Старом завету не добијају готово ништа. Изгледало је да је израелска влада одустала од ове политике тек након што је изазвала штетан публицитет у иностранству.

Промовисање племенског погледа на свет

Осим неких новинских уводника и извештаја из 972, већина израелских Јевреја је ћутала. Чини се да постоји обамрлост када су Палестинци у питању, што, у овом случају, тера многе израелске Јевреје да или прихвате пристрасни приступ владе у испоруци вакцина, или су превише безбрижни пред пандемијом да би то приметили.

У ствари, не треба да будемо превише изненађени овоме. Израелско друштво је структурирано тако да произведе унапред одређену врсту јеврејског грађанина — оног који, у нормалним околностима, ретко долази у контакт са Палестинцима (опет, то је сегрегирано друштво) и, ако и када мисле о њима, види их као опасних уљеза на јеврејској земљи.

Размотрите контекст који одређује ову перспективу.

-Више од већине држава, Израел је племенска нација - племе са заставом, ако хоћете. Овај осећај снажног етноцентризма производ је векова антисемитизма. Срж овог погледа лежала је у Ашкеназима — европским Јеврејима који су претрпели терет антисемитизма, погрома и коначно холокауста усредсређеног на Европу. Управо је њихово преживело руководство, вођено идеологијом ционизма, оно које је коначно реализовало оснивање Израела.

-Ционизам је политичка идеологија која комбинује циљеве етничког опстанка, државности и преобликовања модерног Јевреја у грађанина посвећеног одбрани и будућности јеврејске државе.

- Другим речима, оно што Израел ради, или еквивалентно ономе што ради ционизам, јесте да институционализује осетљивост племенске групе и стални осећај незадовољства. Израз ове осетљивости је оптужба за антисемитизам против свакога ко је критичан према Израелу и његовој политици.

-Како Израел одржава и усавршава овај осећај незадовољства као основу племенске солидарности? Преко институција друштва, посебно државног образовног система и војне службе, које су осмишљене да остваре одговарајући ционистички поглед на свет.

-За ово помаже имати непријатеље управо сада: цео нејеврејски свет уопште и Палестинце посебно.

- Избушите овај поглед на свет у узастопне генерације и добићете прворазредно грађанство које не види никакав проблем у дискриминацији и коначном чишћењу свих наводних другоразредних уметника. Дакле, шкрти и безобразни издаци за вакцине Цовид-19 за те „друге!“

Промовисање тако искривљеног погледа на свет није нарочито израелско, а свакако није ни инхерентно јеврејско. Трибализам је миленијумима био друштвена јединица свих људских бића и заиста није почео да се руши све до модерних времена. Овај процес слома је несавршен, тако да постоји велики број група које се опиру тренду ка мултиетничким и мултикултуралним друштвима. Они и даље реагују, често насилно, на имигранте и друге странце у њиховој средини и држе се заједно на основу етничке припадности, религије или других племенских идентитета. Овде у САД, Доналд Трамп је прилично гадан вођа такве реакције.

Међутим, како сведочи раст интегрисаних друштава, трибализам није неизбежан. Уместо тога, савремени племенски импулс за етноцентричном државом мора бити вештачки изманипулисан кроз непрекидну пропаганду и организовано погрешно образовање.

Ова манипулација је управо оно што се дешава у Израелу. Као резултат тога, Израелци, и шире, ционисти, једноставно не могу да поднесу шалу - посебно ако то осветљава њихово расистичко понашање.

Лоренс Дејвидсон је професор историје емеритус на Универзитету Вест Честер у Пенсилванији. Своје анализе тема из унутрашње и спољне политике САД, међународног и хуманитарног права и израелско/ционистичке праксе и политике објављује од 2010. године.

Овај чланак је са његовог сајта, ТотхеПоинтАналисис.цом.

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.