Ассанге Винс. Цена: слобода штампе је сломљена и неслагање означено као ментална болест

Не смемо умањити цену која се од нас тражи за ову победу, пише Џонатан Кук.

By Јонатхан Цоок
Јонатхан-Цоок.нет

Tнеочекивана одлука судије Ванесе Барајзер да одбије захтев САД за изручење Џулијана Асанжа, спречавајући напоре да га до краја живота пошаље у амерички супермак затвор, добродошла је правна победа, али је преплављена већим поукама које би требало дубоко нас узнемири.

Они који су водили тако енергичну кампању да Асанжов случај остану у центру пажње, иако су корпоративни медији САД и УК тако напорно радили на томе да чувај га у мраку, су хероји дана. Учинили су превисоком цену да би Барајцер или британски естаблишмент пристали да закључају Асанжа на неодређено време у САД због разоткривања његових ратних злочина и злочина против човечности у Ираку и Авганистану.

Али не смемо умањити цену која се од нас тражи за ову победу.

Одбијање изручења Џулијана Асанжа од стране судије је веома добродошао тренутак. Нажалост, његово одлагање долази не због многих, много принципијелних аргумената против америчког екстрадиционог случаја – које је судија све одбио – већ зато што се Асанж сматра ризиком од самоубиства

— Џонатан Кук (@Јонатхан_К_Цоок) Januar 4, 2021

Тренутак прославе

Колективно смо допринели на наше различите мале начине да Асанжу вратимо одређени степен слободе, и надамо се да ћемо да одустанемо од онога што би могла да буде смртна казна јер његово здравље наставља да се погоршава у пренасељеном затвору високе безбедности Белмарсх у Лондону који је постао плодно тло за Цовид-19.

За ово би требало да дозволимо себи тренутак славља. Али Асанж још није изашао из шуме. САД су саопштиле да ће се жалити на одлуку. И још није јасно да ли ће Асанж остати у затвору у Великој Британији – вероватно у Белмаршу – док се воде вишемесечни правни аргументи о његовој будућности.

Америчком и британском естаблишменту није важно где је Асанж затворен – било да је у питању Шведска, Велика Британија или САД. Оно што им је најважније јесте да је он и даље затворен ван видокруга у ћелији негде, где његова физичка и ментална снага може бити уништена и где је он ефективно ућуткан, подстичући друге да извуку поуку да је превисока цена за неслагање.

Молимо Вас допринети до Конзорцијум
Вести' Винтер Фунд Дриве

Лична битка за Асанжа неће бити готова док он не буде на прави начин слободан. Па чак и тада, имаће среће ако га последња деценија разних облика затварања и тортуре којима је био подвргнут не остави трајно трауматизованог, емоционално и психички оштећеног, бледу сенку неопростивог, енергичног шампиона транспарентности какав је био пре свог почела је мука.

Само то ће бити победа британског и америчког естаблишмента који је био толико осрамоћен и плашио се ВикиЛеакс' откривања њихових злочина.

Одбијено на техничком

Али осим онога што је потенцијална лична победа за Асанжа, под претпоставком да не изгуби у жалбеном поступку, требало би да будемо дубоко забринути правним аргументима које је Барајзер навео у одбијању екстрадиције.

Захтев САД за изручењем одбијен је на основу техничке природе. Амерички систем масовног затварања је толико очигледно варварски и изопачен да би, како су експерти на саслушањима у септембру показали недвосмислено, Асанж био у великом ризику да изврши самоубиство ако постане још једна жртва његових супер-мак затвора.

Не треба такође одбацити још једно од вероватних разматрања британског естаблишмента: да ће за неколико дана Доналд Трамп отићи из Беле куће и да ће нова америчка администрација заузети његово место.

Нема разлога да будете сентиментални према новоизабраном председнику Џоу Бајдену. И он је велики обожаватељ масовног затварања, и неће бити више пријатељ дисидентским медијима, узбуњивачима и новинарству које доводи у питање државу националне безбедности него његов демократски претходник Барак Обама. Што уопште није пријатељ.

Али Бајдену вероватно није потребан случај Асанжа да му виси над главом, да постане поклич против њега, непријатни остатак ауторитарних инстинкта Трампове администрације које би његови званичници били приморани да бране.

Било би лепо замислити да су британски правни, правосудни и политички естаблишменти постали кичма у пресуди против екстрадиције. Далеко вероватнија истина је да су озвучили долазећи Бајденов тим и добили дозволу да се одрекну хитне пресуде у корист изручења – због техничких разлога.

Припазите да ли ће нова Бајденова администрација одлучити да одустане од жалбеног поступка. Вероватније је да ће његови званичници то пустити да тутњи, углавном испод радара медија, још много месеци.

Новинарство као шпијунажа

Значајно је да је судија Барајзер подржао све главне правне аргументе Трампове администрације за екстрадицију, иако су их Асанжови адвокати свеобухватно срушили.

Бараитсер је прихватио опасну нову дефиницију истраживачког новинарства америчке владе као „шпијунаже“ и имплицирао да је Асанж прекршио и драконски британски закон о службеним тајнама у разоткривању владиних ратних злочина.

Она се сложила да се Уговор о екстрадицији из 2007. примењује у Асанжовом случају, игноришући стварне речи уговора да ослобођен политички случајеви попут његовог. Тиме је отворила врата другим новинарима да буду заробљени у својим матичним земљама и предати САД јер су осрамотили Вашингтон.

Бараитсер је прихватио да заштита извора у дигиталном добу – као што је Асанж учинио за узбуњивача Челси Менинг, што је суштинска обавеза за новинаре у слободном друштву – сада представља криминално „хаковање“. Она је упропастила слободу говора и слободу штампе, рекавши да нису дали „неограничено дискреционо право господина Асанжа да одлучи шта ће објавити“.

Чинило се да одобрава обиље доказа који показују да су САД шпијунирали Асанжа унутар еквадорске амбасаде, кршећи међународно право и његову привилегију клијент-адвокат – кршење његових најосновнијих законских права које је само требало да заустави поступак.

Бараитсер цитира чланак ЦНН-а као доказ или оправдање за америчку владу да се укључи у шпијунску операцију против Асанжа и амбасаде Еквадора

Ево тог чланка из 2019:https://t.co/tbK3QDm3Fs

— Кевин Госзтола (@кгосзтола) Januar 4, 2021

Бараитсер је тврдио да ће Асанж добити правично суђење у САД, иако је готово извесно да ће се оно одржати у источном округу Вирџиније, где су главне америчке безбедносне и обавештајне службе. Било којом поротом би доминирало америчко безбедносно особље и њихове породице, које не би имале симпатија према Асанжу.

Дакле, док славимо ову пресуду за Асанжа, морамо је такође гласно осудити као напад на слободу штампе, као напад на наше тешко стечене колективне слободе и као напад на наше напоре да сматрамо да су амерички и британски естаблишменти одговорни за грубо јашу вредности, принципа и закона које и сами тврде да се придржавају.

Чак и док нам се једном руком нуди мала награда у Асанжовој тренутној правној победи, друга рука естаблишмента узима много више од нас.

Вилификација се наставља

Постоји последња лекција из пресуде Асанжу. Последња деценија је била о дискредитовању, срамоти и демонизовању Асанжа. Ову пресуду у великој мери треба посматрати као наставак тог процеса.

Бараитсер је одбио екстрадицију само на основу Асанжовог менталног здравља и његовог аутизма и чињенице да постоји ризик од самоубиства. Другим речима, принципијелни аргументи за ослобађање Асанжа одлучно су одбачени.

Ако поврати слободу, биће Једино јер је окарактерисан као психички нездрав. То ће бити искоришћено да се дискредитује не само Асанж, већ и циљ за који се борио Викиликс организацију којој је помогао да се оснује, и све шире одступање од наратива естаблишмента. Ова идеја ће се настанити у популарном јавном дискурсу осим ако такву презентацију не будемо изазивали на сваком кораку.

Асанжова битка за одбрану наших слобода, за одбрану оних у далеким земљама које бомбардујемо по својој вољи у промоцији себичних интереса западне елите, није била аутистична или доказ менталне болести. Његова борба да наша друштва учини праведнијима, да моћне позове на одговорност за своје поступке, није била доказ нефункционисања. Сви ми делимо дужност да нашу политику учинимо мање корумпираном, наш правни систем транспарентнијим, наше медије мање непоштеним.

Уколико се много више од нас не бори за ове вредности – за прави разум, а не за перверзне, неодрживе, самоубилачке интересе наших лидера – осуђени смо на пропаст. Асанж нам је показао како можемо да ослободимо себе и своја друштва. На нама осталима је да наставимо његову борбу.

Џонатан Кук је бивши Старатељ новинар (1994-2001) и добитник специјалне награде Марта Гелхорн за новинарство. Он је слободни новинар са седиштем у Назарету. Ако цените његове чланке, размислите нудећи своју финансијску подршку.

Овај чланак је са његовог блога Јонатхан Цоок.нет. 

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.

допринети до Конзорцијум
Вести' Винтер Фунд Дриве