Како је Израел употребио обавештајну превару да оправда убиство научника Мохсена Факхризадеха

Мосад је провео године на пропагандној кампањи са циљем да убеди свет да Иран поседује програм нуклеарног оружја – и да легитимише своја убиства иранских академика, Гарет Портер извештава. 

By Гаретх Портер
Граизоне

TИзраелско убиство иранског одбрамбеног званичника Мохсена Факхризадеха третира се као тријумф израелске обавештајне службе, са свеприсутним референцама у Нев Иорк Тимес и других великих медија за убиство "Највећи ирански нуклеарни научник."

У ствари, израелска обавештајна агенција Мосад елиминисала је Факхризадеха, званичника одбране, упркос сазнању да је његово јавно представљање њега као кључног архитекте иранског програма нуклеарног оружја била обмана. 

Амерички медији годинама су представљали Факхризадеха као иранског еквивалента Ј. Роберту Опенхеимеру, рекламирајући га јавности као идејног творца иранске верзије Менхетн пројекта. Ова слика је развијена првенствено кроз пажљиво конструисану израелску операцију дезинформисања засновану на документима који су показивали знаке измишљотине.    

Рођење пропагандне операције

Порекло Мосадове пропагандне операције на Факхризадех лежи у раним 1990-им, када су САД и Израел први пут развили сумње у иранске амбиције да развију нуклеарно оружје. Амерички, британски, немачки и израелски обавештајни аналитичари пресрели су телексове са Универзитета Шариф о разним технологијама „двоструке намене“ – онима које би могле да се експлоатишу у нуклеарном програму, али и примењене за ненуклеарну употребу.  

Многи телекси садржали су број организације под називом Центар за истраживање физике која је деловала под надзором иранског министарства одбране. ЦИА и њене савезничке обавештајне агенције протумачио те пресретнуте као доказ да је иранска војска водила сопствени нуклеарни програм и да је Иран тајно тражио нуклеарно оружје.

Молимо Вас допринети вестима конзорцијума Током наше зимске акције фондова 2020

Током првог мандата администрације Џорџа В. Буша, озлоглашени милитариста и савезник Ликуда Џон Болтон преузео је контролу над иранском политиком, што је навело ЦИА да изда процену закључујући по први пут да је Иран покренуо програм нуклеарног наоружања. Израелски Мосад је очигледно видео нови став Вашингтона као зелено светло за покретање црне пропагандне кампање за драматизацију и персонализацију тајног иранског програма нуклеарног оружја за који се претпостављало да постоји. 

Између 2003. и 2004. године, Мосад је произвео велики кеш наводних иранских докумената који приказују напоре да се нуклеарно оружје споји са иранском ракетом Шахаб-3 и бенцх системом за претварање уранијума.   

Досијеи Мосада садржали су вишеструке знакове фалсификата. На пример, возило за повратак приказано на цртежима већ је напуштено до 2002. године – пре него што су ови цртежи наводно направљени, према самим документима – у корист дизајна који је изгледао потпуно другачије и који је први пут приказан на тесту у августу 2004. године. Дакле, ко год да је био одговоран за цртеже очигледно није био свестан једне најважније одлуке Министарства одбране која утиче на будућност иранског одвраћања ракета. 

ЦИА никада није открила ко је и како изнео документе из Ирана. Међутим, бивши високи званичник немачког министарства иностраних послова Карстен Воигт објаснио је овом новинару 2013. да је немачкој обавештајној агенцији, БНД, збирку доставио повремени извор кога су шефови обавештајних служби сматрали мање него кредибилним. 

А ко је био овај извор? Према Воигту, припадао је муџахединима е-Кхалк (МЕК), изгнаничком иранском култу који се борио за Садамове ирачке снаге против Ирана током осмогодишњег рата и до раних 1990-их је преносио информације и пропаганду коју Мосад није желео да је себи приписао. 

Сликање Факрхизадеха као главног ума

Ти документи Мосада идентификовали су Мохсена Факхризадеха као менаџера наводно строго тајног иранског пројекта под називом „АМАД план“. У стварности, Факхризадех је био официр Исламске револуционарне гарде и службеник у Министарству одбране за логистику оружаних снага (МОДАФЛ), који је такође предавао физику на Универзитету Имам Хусеин у Техерану. 

Да би га означили као идејног творца нуклеарног пројекта, збирка докумената Мосада је садржала директиву коју је наводно потписао Факхризадех. Али пошто нико изван Ирана никада није видео потпис претходно опскурног званичника, и с обзиром на недостатак напора да се покажу било какве званичне државне ознаке на документима, мало је могло да спречи Мосад да их фалсификује.

У својој историји израелске обавештајне службе из 2012.  Мосад: Највеће мисије израелске тајне службе, Мајкл Бар-Зохар и Нишам Мишал указали су на Мосада као кривца за појаву наводних иранских нуклеарних докумената. Писци су испричали како је Мосад прикупио личне податке о Факхризадеху који су касније објављени у јавности преко МЕК-а, укључујући број његовог пасоша и кућни број телефона.  

„Ово обиље детаља и средстава за пренос“, написали су Бар-Зохар и Мишал, „наводи да се верује да је... 'извесна тајна служба' за коју је Запад икада посумњао да следи сопствени план, мукотрпно прикупљала ове чињенице и бројке о иранског научника и пренео их иранском отпору [МЕК].“

У документима се такође наводи да је Факхризадех бивши шеф Истраживачког центра за физику, на тај начин га на варан начин повезујући са напорима за набавку нуклеарних артикала „двоструке употребе“ 1990-91. који су били добро познати ЦИА-и и другим обавештајним агенцијама.

Та оптужба се одразила на 2006 Резолуција Савета безбедности Уједињених нација КСНУМКС наводећи иранске званичнике одговорне за нуклеарно и ракетно ширење у Ирану. У резолуцији УН, Факхризадех је идентификован као „[с]виши научник МОДАФЛ-а и бивши шеф Истраживачког центра за физику (ПХРЦ).“  

Али показало се да је израелска идентификација Факхризадеха као шефа ПХРЦ-а лаж. Иранпредао обимну документацију ИАЕА крајем 2004. или почетком 2005. о ПХРЦ-у и телексима за набавку, и документима — које ИАЕА није оспорила — који показују да је професор на Технолошком универзитету Схариф у Техерану по имену Саииед Аббас Схахморади-Завари био на челу ПХРЦ-а од његовог оснивања у 1989. до затварања 1998. године. 

Даље, документи који су достављени ИАЕА откривају да је технологија двоструке намене коју је Шахморади-Завари помогао универзитету да набави преко својих веза са ПХРЦ заправо била намењена за наставу и истраживање универзитетског факултета. У најмање једном случају, особље ИАЕА је открило да је један предмет „двоструке употребе“ набавио универзитет.  

Ове чињенице требале су да ставе тачку на мит који је створио Мосад о Факризадеу као шефу огромног подземног програма нуклеарног оружја. Али ИАЕА никада није открила име Шаморади-Завари, и стога је избегла да призна да су документи које је агенција прихватила као оригиналне довели у заблуду свет о Факхризадеху.  

Тек 2012. године Дејвид Олбрајт, директор вашингтонског Института за науку и међународну безбедност, признао да је Шахморади-Завари — не Факхризадех — био шеф Истраживачког центра за физику — иако је избегавао да призна да се ИАЕА ослањала на документе за које се показало да су лажни. 

Подизање пропаганде 

Мосад се поново заузео након процене ЦИА-е из новембра 2007. да је Иран прекинуо рад на нуклеарном оружју. Одлучни да неутралишу политички утицај тог налаза, Израелци су очигледно започели рад на новој серији иранских строго тајних докумената.

Овај пут, међутим, Израелци су документе директно доставили ИАЕА крајем 2009. године, као тадашњи генерални директор ИАЕА Мохамед Ел Барадеј открио у својим мемоарима.  

Документи су наводно открили активности иранског министарства одбране у вези са нуклеарним оружјем након престанка таквог наводног рада који је ЦИА цитирала у свом 2007.
Процена националне обавештајне службе. Један од тих докумената је процурио на Лондон Тимес у децембру 2009., наводно писмо из 2007. од Факхризадеха као председника организације која председава радом на нуклеарном оружју. Али, како је подсетио бивши генерални директор Међународне агенције за атомску енергију Мохамед Ел Барадеј, технички стручњаци ИАЕА „покренули су бројна питања о аутентичности докумената…“.  

Чак су и ЦИА и неки аналитичари европских обавештајних служби били скептични у погледу аутентичности документа Факхризадех. Иако је месецима кружио међу обавештајним агенцијама, чак и иначе неупитни Њујорк тајмс пријавио да га ЦИА није потврдила. Бивши званичник ЦИА за борбу против тероризма Филип Гиралди, који је одржавао контакте са активним особљем агенције, рекао је овом новинару Аналитичари ЦИА-е су сматрали да је документ фалсификат. 

Атентати оправдани дезинформацијама

Убиство Факхризадеха није било први пут да је Мосад ударио Иранца којег је неосновано оптужио да игра водећу улогу у програму наоружања. У јулу 2011, неко је радио за Мосад — очигледно члан МЕК-а — убио 35-годишњег студента машинства по имену Дариоус Резаеинејад и ранио своју жену испред вртића у Техерану. 

Младић је био на мети само на основу истраживања које је спровео о високонапонским прекидачима и његовог објављивања научног рада о његовој стипендији. Сажетак стручног рада Резаиенејад је објавио јасно је да је његов рад укључивао оно што се назива "експлозивна импулсна снага" укључена у ласере велике снаге, микроталасне изворе велике снаге и друге комерцијалне апликације.

Међутим, неколико дана након атентата на Резаиенејада, званичник једне неименоване „државе чланице” је новинару Ассоциатед Пресса Џорџу Јану успешно доставио сажетак Резаиенејадовог листа наговарајући Јахн да је „изгледало да подржава“ тврдњу да је „радио на кључној компоненти у активирању експлозива потребних за активирање нуклеарне бојеве главе“.  

Затим, у септембру 2011. Израелци пружио Јану „сажетак обавештајних података“ промовишући смешну тврдњу да Резаеинејад уопште није био специјалиста за електротехнику, већ пре „физичар“ који је радио за Министарство одбране на различитим аспектима нуклеарног оружја. 

Распоређивање апсурдних тврдњи поткријепљених доказима танким папиром како би се оправдало хладнокрвно убиство младог инжењера електротехнике без евиденције о умијешаности у нуклеарно оружје расвијетлило је Моссадов модус операнди који се поново појавио у случају Факхризадех: израелска обавјештајна служба једноставно почиње наратив усредсређен на измишљене везе са непостојећим програмом нуклеарног оружја. Затим посматра како западна штампа некритички шири пропаганду у јавности, успостављајући политички простор за хладнокрвна убиства усред бела дана.

Гаретх Портер је независни истраживачки новинар који је пратио политику националне безбедности од 2005. године и био је добитник Геллхорнове награде за новинарство 2012. Његова најновија књига је ЦИА Инсајдерски водич кроз иранску кризу, у коауторству са Џоном Киријакуом, управо објављено у фебруару.

Овај чланак је из Греизоне

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.

Молимо Вас допринети вестима конзорцијума током зимског фонда за 2020