Приступ свака земља за себе је ирационалан током пандемије, пише Јаиати Гхосх. Па ипак, то је управо оно што су многе земље учиниле.

Председник Доналд Трамп на путу да достави најновије информације о развоју вакцине против корона вируса Цовид-19 „Операција Варп Спеед“, 13. новембра 2020. (Бела кућа, Тиа Дуфур)
By Јаиати Гхосх
Међународна политика и друштво
Tамеричка фармацеутска компанија Пфизер и немачки БиоНТецх имају најавила да је вакцина против Цовид-19 коју заједнички развијају била ефикасна више од 90 одсто у раним клиничким испитивањима. Вест је изазвала наду широм света да би се живот ускоро могао вратити у нормалу пре пандемије.
Те наде можда неће дуго трајати. Најава је такође послала владе да се боре да полажу право на дозе вакцине, очигледно реализујући суморно предвиђање: богате земље и појединци ће монополисати ране дозе било које ефикасне вакцине.
Цовид-19 Глобална установа за приступ вакцинама (ЦОВАКС) – на челу са Светском здравственом организацијом, Коалицијом за иновације у спремности на епидемију, и Гави, Савезом за вакцине – основан је управо да спречи овај исход. ЦОВАКС Фацилити има за циљ да убрза развој вакцине против Цовид-19, обезбеди дозе за све земље и праведно расподели те дозе, почевши од група са највећим ризиком. Другим речима, објекат је делимично створен да спречи гомилање од стране влада богатих земаља.
До сада, више од 180 земаља, које представљају скоро две трећине светске популације, су се придружили. Ово укључује 94 земље са вишим дохотком, од којих су све преузеле правно обавезујуће обавезе. Сви ће имати приступ вакцинама на ЦОВАКС листи и појединачно плаћати њихове дозе. 92 земље са нижим приходима које су стране у објекту добиће своје дозе бесплатно.

Волонтери који припремају пакете са храном у Филипима, Западни Кејп, области у Јужној Африци која је тешко погођена блокадом. (Дисцотт, ЦЦ БИ-СА 4.0, Викимедиа Цоммонс)
ЦОВАКС план је фер
ЦОВАКС план би имао вакцину дистрибуирану у две фазе. У првој фази, све земље учеснице би добиле дозе пропорционалне њиховој популацији. Почело би са довољно вакцина за имунизацију 3 процента њихове популације у највећем ризику, посебно радника у здравству и социјалној заштити. Затим би се испоручивале додатне дозе, све док имунизација не обухвати 20 одсто становништва сваке земље – почевши од других који су најугроженији од Цовид-19, као што су старије особе и они са пратећим болестима.
Учесници ЦОВАКС-а и даље се такмиче да обезбеде билатералне послове са фармацеутским компанијама, јер не постоји правило против тога.
У другој фази, вакцине би биле испоручене одређеним земљама на основу тога колико се брзо вирус шири; да ли се други патогени (попут морбила) такође шире; и колико је здравствена инфраструктура земље подложна преоптерећењу. Имајући у виду ограничења на послу – вакцина БиоНТецх-Пфизер, на пример, мора да се примени у две дозе у размаку од три недеље, а само 1.35 милијарди доза, највише, биће произведен до краја следеће године – тешко је замислити праведнији систем.
Па ипак, постоје велике препреке за имплементацију система. Прво и најважније, док Кина коначно придружио се ЦОВАКС-у почетком октобра Сједињене Државе нису.
Мултилатерализам вакцине?

Медицински радник узима узорак бриса од жене за тестирање на Цовид-19 у Манили. (Филипинска информативна агенција, Викимедиа Цоммонс)
Наравно, с обзиром на његов приступ „Америка на првом месту“, амерички председник Доналд Трамп никога није изненадио одбија да се придружи. Међутим, постоји разлог за наду да ће новоизабрани председник Џо Бајден бити пријемчивији. Уосталом, Бајден планира да се поново придружи многим међународним споразумима из којих се Трамп повукао и већ је успоставио радну групу за Цовид-19. Сет Беркли, шеф Гави, Алијансе за вакцине, је постављен за одржавање разговора са Бајденовим тимом.
У међувремену, Кина ради агресивно и углавном независно на развоју и тестирању сопствене вакцине. Тренутно су најмање четири кандидата пролази кроз Фазу-3 испитивања. Иако још нико није доказан, кинески званичници јесу наводно покушао да инокулира десетине хиљада људи – вероватно много више – ван традиционалног процеса тестирања.
Али постоји још један проблем: учесници ЦОВАКС-а се и даље такмиче да обезбеде билатералне послове са фармацеутским компанијама, јер не постоји правило против тога. Велика Британија је, на пример, резервисала 40 милиона доза вакцине БиоНТецх-Пфизер. Неколико других европских влада је такође издало наруџбине или преговарају о споразумима.
Такође се говори о многим другим кандидатима за вакцину – тренутно их има преко 200, од којих је око 50 у фази клиничког испитивања.
Штавише, Европска унија има финализиран договор за до 300 милиона доза. САД, са својом популацијом од 328 милиона, имају наручио 100 милиона доза, са правом да се набави још 500 милиона – циљ је толико висок да личи на покушај да се зароби тржиште. Бразил – још један учесник ЦОВАКС-а – такође је у разговорима са Пфизер-ом, као и многи други.
Богате земље склапају понуде
У року од неколико дана од објављивања, Пфизер је имао продато више од 80 одсто доза вакцине које ће моћи да произведе до краја следеће године за владе које представљају само 14 одсто светске популације. Другим речима, ако је ово прва безбедна и ефикасна вакцина која је изашла на тржиште, велика већина светске популације неће имати скоро никакав приступ.
Такође се говори о многим другим кандидатима за вакцину – тренутно их има преко 200, од којих је око 50 у фази клиничког испитивања. Владе богатих земаља већ су цут деалс за привилеговани приступ вакцинама које развија Модерна (која је такође известила обећавајуће резултате из клиничких испитивања), Јохнсон & Јохнсон и АстраЗенеца, између осталих, ако ови кандидати прођу кроз процес одобравања. Очигледно, земље са ниским приходима немају ову опцију.
Пошто се пандемија може превазићи само када се превазиђе свуда, прихватање приступа „свака земља за себе“ изгледало би ирационално. Па ипак, како показује непристојна конкуренција за дозе вакцине, многе земље су управо то учиниле. Уколико не променимо курс, глобални здравствени апартхејд ће постати све више укорењен и довести неједнакост до нових висина. А пандемија ће и даље бити са нама. Ми ћемо само додати нове проблеме на оне које нисмо решили.
Јаиати Гхосх је професор економије на Универзитету Јавахарлал Нехру у Њу Делхију и члан Независне комисије за реформу међународног опорезивања предузећа.
Овај чланак је из Међународна политика и друштво а првобитно објавио Пројецт Синдицате.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Молимо Вас допринети за Цонсортиум Невс
Донирајте безбедно са
Кликните на 'Повратак на ПаиПал' ovde.
Или безбедно кредитном картицом или проверите кликом на црвено дугме: