Како се ова страшна година ближи крају, највиши амерички дипломата изложио нас је далеко већем ризику од рата него што смо били на његовом почетку.
Државни секретар Мајкл Помпео током посете венецуеланском прихватном центру за мигранте и избеглице у Боа Висти, Бразил, 18. септембра 2020. (Стејт департмент, Рон Прзисуцха)
By Патрицк Лавренце
Специјално за вести конзорцијума
Wда ли ћемо започети рат са Ираном? Хоћемо ли напасти Венецуелу? Хоћемо ли гурнути Руску Федерацију за корак предалеко у очајнички ћошак? Хоћемо ли се супротставити руским трупама у Сирији? Хоћемо ли испровоцирати Кину на удар преко Тајванског мореуза? За америчке грађане је горко што нас ова питања сада притискају. Два месеца пре наших председничких избора, свет према Мајку Помпеу одједном добија застрашујућу јасноћу.
Помпео је најопасније обманут државни секретар од Џона Фостера Далеса, чије је параноично безакоње држало свет у некој близини хаоса све док га болест, која се понекад може показати као милост за нас остале, није приморала да поднесе оставку касно у време председника Двајта Д. Ајзенхауеров други мандат.
Наш округли врхунски дипломата заувек нас саветује да ће „реч бити сигурнија“ због многих агресија које он води. Дуллес је говорио исто 1950-их. Сада као и тада, може ли било која мисао бити празнија суочена са опасностима које су савршено очигледне кроз наше прозоре?
Како се ова страшна година ближи крају, ми смо у далеко већој опасности од рата него што смо били на његовом почетку. Ваш колумниста се на овом простору питао док нас је пандемија Цовид-19 експлодирала да ли ће САД оставити по страни своје пребројне анимозитете и идеолошке опсесије у име општег човечанства. Нема шансе. Помпео, позер Цхристиан, никада се неће показати способним за тако нешто.
Санкције УН
Државни секретар Мајкл Помпео износи коментар о санкцијама против Ирана, Вашингтон, 21. септембра 2020. (Стејт департмент, Рон Прзисуцха)
У суботу увече, у поноћ ГМТ, Помпео је изјавио у Вашингтону да су „буквално све раније укинуте санкције УН” против Ирана поново уведене – позивање на одредбу „снапбацк” уписану у споразум из 2015. који регулише нуклеарне програме Исламске Републике.
Ово је фарса, наравно. САД више нису потписнице нуклеарног пакта и немају правни статус да објављују да УН предузимају било шта у вези са тим. Цео Савет безбедности, осим моћне Доминиканске Републике, одбацује Помпеов став и нема намеру да га се придржава.
Молимо Вас допринети до вести конзорцијума'
25тх Анниверсари Фалл Фунд Дриве
Одлична је ствар што су се САД изоловале по питању Ирана, и опет одлично што је Помпеово запањујуће прецењивање америчке моћи тако јасно и потпуно приказано. Али у овој причи има више.
Ударна група у Ормуском мореузу
Прошлог петка, дан пре него што је Помпео објавио санкције, открио је Пентагон да су ударна група носача и две крстарице са ракетама управо прошле кроз Ормушки мореуз — прво такво распоређивање у Персијском заливу откако је Џон Болтон, тада Трампов саветник за националну безбедност, наредио да сличне снаге уђу у регион пре више од годину дана .
Овим је евидентна Помпеова кореографија. С обзиром на његов скори неуспех у УН, слање Нимитз а њена пратећа група у Заливу сада изгледа припрема за САД да једнострано спроведу санкције које нико други не схвата озбиљно. Ово се вероватно односи на пловила под страном заставом, као и на иранске бродове.
Гледамо шта ће, ако САД прођу кроз ово, представљати блокаду Исламске Републике. Сваки ирански одговор ће тада бити окарактерисан као агресија, а Помпео ће добити свој дуготрајни рат.
Трита Парси, суоснивач и извршни директор Института Куинци, пише да можда тражи „октобарско изненађење; сукоб са Ираном који ће се сматрати и одбрамбеним и легалним“. Парси предвиђа да би непријатељства могла да почну већ ове недеље.
Слажем се са проницљивим Парсијем да у Помпеовим најновијим делима постоји политичка димензија. Колико сам прочитао, он спроводи онолико свог опасног програма колико може ако председник Доналд Трамп изгуби од Џоа Бајдена на америчким изборима — иако је веома упитно колико би се Бајден променио.
Латиноамеричка турнеја
Државни секретар Мајкл Помпео посетио гвајанског председника Ирфаана Алија у Џорџтауну, Гвајана, 17. септембра 2020. (Стејт департмент, Рон Прзисуцха)
Чини се да су блокаде Помпеов нови укус. Прошле недеље је направио једну од оних турнеја по Латинској Америци које су амерички званичници удостојили да с времена на време организују, овај у Суринам, Гвајану, Бразил и Колумбију. Погледајте карту: Али за Суринам, који је на једном месту, ове нације окружују Венецуелу.
Мораћемо да видимо, али ово ужасно личи на блокаду у настајању. И исто је као у Ирану. Обе нације, за част, показују да су способне да преживе Помпеове кампање „максималног притиска“, али по мом читању нови „максимум“ је на путу. И као што је случај са Исламском Републиком, изгледа да Помпео негује свој тренутак за инвазију на Боливаријску Републику под бесмисленим изговором да је „и дефанзивна и законита“.
Опасност у Тајванском мореузу
Колико год да су иранска и венецуеланска криза озбиљне, оне по величини нису дорасле опасности коју су амерички судови широм Пацифика.
Прошлог четвртка под надзором владе Њујорк тајмс известио да Трампов режим намерава да обавести Конгрес у року од неколико недеља да САД ће продати не мање од седам великих система наоружања Тајвану у једном од највећих таквих трансфера оружја у историји.
По закону, перверзни хладноратовски мамурлук, САД су обавезне да продају одбрамбено оружје за острвску територију. Али ракете ваздух-земља које могу да погоде градове у унутрашњости Кине, најпровокативније ставке у овој продаји, које носе 66 авиона Ф-16 које су САД продале Тајвану прошле године, нису нимало одбрамбене.
(Викимедијина остава)
Мејнстрим штампа може да означи ово као Трампов став „оштри према Кини“ колико год хоће. Али то је погрешно. Трамп је строг у трговини и царине су његово оружје. Ово је Помпеов рад, који прати као и лето намерно изазивања војних вежби и дипломатских тврдњи у вези са питањем Јужног кинеског мора.
Дан након што је Пентагон објавио своје откриће на владиној огласној табли коју зовемо Пута, док је један високи амерички дипломата био на преговорима у Тајпеју, Кина послала 18 борбених авиона и бомбардера тутње око Тајванског мореуза. „Они који се играју ватром сигурно ће изгорети“, рекао је високи званичник одбране у Пекингу. Ово је омиљени језик нашег државног секретара у последње време: Он жели опасност, ратну претњу до оштрице ножа, коначност библијског насиља.
Врхунац је неодговорности за било ког америчког званичника који је активан 2020. да поставља питање које датира из времена „ко је изгубио Кину“ неколико дана након револуције 1949. и повлачења националиста преко Тајванског мореуза.
Статус острва је интерна ствар коју треба разрадити између Тајпеја и Пекинга. Чак и тако глуп званичник као што је Помпео зна да је спољно мешање које превазилази кинеску толеранцију, које је у овом тренутку значајно, не плус ултра ако се тражи рат са Народном Републиком. Али то је управо Помпеова намера.
Руска фиксација
Никад досадан тренутак у тињајућој кампањи Вашингтона против Руске Федерације, наравно — још један Помпеов фаворит. Наводно тровање Алексеја Наваљног прошлог месеца довело је до још једног провидно невероватног намештања. Наваљни можда има 2 процента популарности међу Русима, али сада је постављен као Хуан Гваидо из Русије — праведни опозициони лидер који не предводи много никога, али који се може сматрати критичном претњом легитимној влади. Испричај ми причу.
Од самог почетка је јасно да је непосредни мотив лукавства Наваљног отуђење Берлина и Москве, дакле саботирање гасовода Северни ток 2 уочи његовог завршетка.
У току су радови на пројекту Северни ток на броду за полагање цеви Цасторо Сеи. (Баир175, ЦЦ БИ-СА 3.0, Викимедиа Цоммонс)
Русији је потребан приход који ће Северни ток 2 генерисати, по свој прилици веома. Али САД желе да уђу на европско тржиште гаса, без обзира на то колико неконкурентно може бити испорука производа на више милијарди долара вредне лучке терминале који још не постоје.
Али овде постоји шира слика која превазилази чисту похлепу и не треба је пропустити.
Џорџ Фридман, амерички геополитички прогностичар, објаснио је то у прошлонедељном интервјуу са Деутсцхе Виртсцхафтснацхрицхтен, Немачке економске вести.
Носећи историју, Фридман поставља питање Северног тока 2 у контекст дугогодишње забринутости Вашингтона око трајног зближавања Немачке и Русије. „Руско-немачка антанта“, рекао је Фридман, „доминирала би Европом, окончала би образложење за НАТО и постигла тачан исход који су САД желеле да спрече и у Другом светском рату и у Хладном рату“.
Светски лидери на церемонији отварања Северног тока 2011. (Кремилин, Викимедијина остава)
Ово много пута увећава глупост Наваљног и спор око Северног тока 2. То такође служи као упозорење колико ће Помпео упорно притискати Немце да одустану од гасног пројекта и науче да мрзе Русију све док је на власти. Фридманов интервју је ovde, на немачком. Превод је захваљујући Дајани Џонстон, познатој европејкињи и повремено сарадници Цонсортиум Невс.
Непосредно пре викенда имали смо значајан тренутак у вези са ауторством смерница које смо овде прегледали. У петак саопштило је Министарство одбране да шаље 100 додатних војника, заједно са оклопним транспортерима, да се придруже 500 америчких војника који су још у Сирији. Пентагон је објаснио да је то одговор на прошломесечни судар руских и америчких оклопних возила.
Ево интересантне ствари: најава војске стигла је истог дана када је Трамп изјавио да, осим 500 преосталих војника, „ми смо ван Сирије“.
Трамп је лош сан државника, свуда о Сирији и многим другим спољнополитичким питањима. Тих 500 војника који још увек делују у Сирији су ту да чувају сиријска нафтна поља, објашњава он редовно - то јест, чувају сиријску нафту од Сиријаца који је поседују.
Али укрштене жице у Сирији потврђују оно што је некима од нас већ било очигледно. Трамп је претња Пентагону, националном безбедносном апарату и остатку Дубоке државе откако је водио кампању за детант са Русијом и против наших бесмислених ратова пре четири године.
Помпео ради свој посао: то је да се увери да је свака сугестија која једва дише да је оно што је помогло Трампу да победи на изборима 2016. мртво и да се више никада неће вратити.
Узнемиреност и страх од грознице: Ово је Помпеово наслеђе. Не диже се ниједан глас против тога који није, као Тулси Габард, моментално маргинализован. С обзиром на то да демократе имају мало да кажу о било чему од онога што је Помпео урадио, вероватно ће то бити са нама без обзира на резултат од 3. новембра.
Ова колумна се нуди у знак сећања на Шерле Швенингер и Стивена Коена, уважене пријатеље.
Патрицк Лавренце, дугогодишњи дописник у иностранству, углавном за Интернатионал Хералд Трибуне, је колумниста, есејиста, аутор и предавач. Његова најновија књига је „Време више нема: Американци после америчког века“ (Јејл). Пратите га на Твитеру @тхефлоутист.Његова веб страница је Патрицк Лавренце. Подржите његов рад путем његово место Патреон.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Молимо Вас допринети до вести конзорцијума'
25тх Анниверсари Фалл Фунд Дриве
Донирајте безбедно са
Кликните на 'Повратак на ПаиПал' ovde.
Или безбедно кредитном картицом или проверите кликом на црвено дугме:
Најдуже сам желео да видим како овај садашњи државни секретар напушта функцију. Има доста времена да размислимо зашто је још увек тамо. Хммм.., он говори језиком демократа да жели рат са (испуни многе изборе). То је то! Он је и даље ту, тако да се демократе не жале бар не на њега. Дакле, он их барем умирује. Ако је урадио супротно од онога што ради, можете ли замислити негодовање? Демократе се извлаче из случаја председника у овој области. Даје простор председнику Трампу да удахне/издахне.
Мајк Помпео је поносан што је лажов, варалица и лопов. Његов шеф Доналд Трамп је поносан што је убица.
Сумњам да је Трамп „поносан што је убица“…..то се некако слаже са канцеларијом коју обавља ових дана.
Каква је била психолошка процена….нека врста нарциса. О да, "нарцисистички поремећај личности". Од истог поремећаја вероватно пати око 50% изабраних појединаца који се налазе у Вашингтону. Остали су такође болесни и сигуран сам да сам психолог могао да смислим неку врсту поремећаја да их опишем – сваког појединачно. Наравно да постоји спектар тога, увек постоји, и неки га имају горе од других на основу нечије перспективе спектра. Мислим, Аспергерови су само у једном делу спектра аутизма, али мислим да ми уопште не разумемо шта је аутизам, нити како функционише у мозгу. Без обзира на то, узмите у обзир председника – он је оличење овог поремећаја….то је поремећај нарцисоидне личности. Надам се да ће добити помоћ са својом менталном болешћу.
За Помпеа, надам се да неће добити никакву помоћ.
Биће још четири године Помпеа као државног секретара.
Хвала Патрику на овом јасном и превише депресивно ужасном реалном прегледу ситуације у развоју. О Помпеовој крајњој нехуманости – наравно, он је једноставно (а) представник МИЦ-а, корпоративно-капиталистичко-империјалистичких владајућих елита које дубоко обожавају Мамон-Молох, дубоко лицемерни поглед на свет.
(Он јасно даје до знања да облик религије коју „следује“ чини све што може да игнорише прва 4 јеванђеља њихове „свете“ књиге, уместо тога концентрише се на СЗ и ту „књигу“ откривења: апсолутно нема људскости, нема моралног или етичка савест, не признаје заједничку хуманост СВИХ народа на овој планети.)
Да ли је, шта мислите, био приморан на Трубу? На крају крајева, Строналд се отарасио бројних чланова „свог“ администратора јер су изгледало против његових позиција. Зашто је ово ратнохушкачко копиле кокош-јастреб могао да остане у тако моћној позицији?
И као што такође јасно кажете – мало или ништа би се променило под Бајденом (још мање под вероватним Харрисовим администратором).
Зашто бирачко тело ове земље (ионако већина и углавном међу образованим секторима) игнорише годишњу опсценост Војног буџета и чињеницу да само неколицина посланика гласа против (или уздржаних)? По мом мишљењу, они а) се не залажу*** за оно што радимо другим земљама, народима, уопште не; б) не успостављају, или одбијају, везу (зашто не?) између овог буџета и недостатка бесплатне здравствене заштите, школовања, пристојног приступачног становања.
Да је Трамп озбиљан у вези са детантом са Русијом, не би се окружио људима попут Помпеа. Трампери увек брзо тврде да он није започео никакве нове ратове. Да видимо да ли ће то важити до октобра. Ратна машина гризе. Шта ће се догодити када оду предалеко и један од наших носача падне са свима на броду? Хоће ли се овце поново окупити око „ратног председника“? Хоће ли Помпео коначно добити свој Армагедон?
Овај отворени приказ насилне ратнохушкачке психе Помпеја (одјеци доктора Стрејнџлава) је упозорење да Англо/Америчка империја и глобални капиталистички систем суочени са својим серијским непријатељем могу инстинктивно тражити решење својих материјалних противречности у сукобима и ратовима. „Рат против тероризма“ сугерише да су епохални догађаји попут 9. септембра коришћени као катализатор за поновно наоружавање и прераспоређивање, док је у контексту потпуно контролисаног западног МСМ информационог рата као пропагандни модел рафиниран и проширен на вођење необјављеног рата против Русија од њене интервенције у проки рату против сиријске државе. Заплет о отрову Наваљног је само најновија измишљотина овог пропагандног модела и треба га упоредити са романом у стилу „Џона Ле Кара“ који је препун хладноратовских призвука и који садржи глумце или агенте (чланове Наваљног) који су радили за антируске групе и фондације у Лондону за које се сумња да су повезане са британским обавештајним службама. Није изненађење открити трагове британске обавештајне службе скривене у позадини преправљајући претњу ОМУ како би поларизирали немачко бирачко тело, ојачали десни про-амерички лоби у Бундестагу и отворено избацили Северни ток 11. Заједничка нит која се провлачи кроз све ВДМ инциденти који почињу са хемијским нападима у Сирији, измишљеним нападом ОМУ на Скрипале и сада нападом на Наваљног британска је веза. Изненадна смрт Џејмса Ле Месуријеа (бившег војног оснивача белих шлемова Велике Британије који је организовао и рекламирао наводне нападе хемијског рата у Сирији), нестанак Скрипаља је упозорење Наваљном да је он најновији пропагандни подвиг у континуираној кампањи Велике Британије. обавештајне агенције да криминализују и оцрњују Русију и њене савезнике, посебно у ситуацијама када се руска имовина улаже и представља претњу глобалним интересима и хегемонији Запада.
1989. године, након што је Мајкл Горбачев дозволио поновно уједињење Немачке, постојала је фер шанса за стварање мирољубивих односа са Русијом. До поновног уједињења дошло је под условом да се НАТО не креће даље на исток. Горбачев је био превише љубазан и превише наиван да би инсистирао на писаном споразуму.
Ова дивна прилика је остављена по страни чим је Ангела Меркел постала канцелар. Она је раније виђала председника Буша како би га уверила да би се Немачка придружила рату у Ираку да је у то време била канцеларка. Канцелар Герхардт Сцхродер из Социјалдемократа је то одбио.
Ангела Меркел је најлојалнији амерички вазал. Нажалост, нема истинске опозиције ни у немачкој политици, ни у главним медијима. Ово је велика штета јер је немачка култура ближа Русији него САД и УК. У Другом светском рату Руси нису уништили катедралу у Кенигсбергу (Калињинград) јер би то значило да униште скулптуру Емануела Канта која се налази испред катедрале. Током једног века САД и Велика Британија су покушавале да спрече мир између Немачке и Русије.
Сада је НАТО у Пољској као и у балтичким државама и Путин је сасвим јасно ставио до знања да ће – у случају да САД нападну Русију из својих војних база у Немачкој – послати своје ракете не само у ове, већ директно у САД такође. И он то може.
Ствари су, заиста, лоше, али... Ово је директно из мелодије Тома Лерера. Пошаљите маринце из те године која садржи стих „Воле нас где год да кренемо“ и чини се да САД у то заиста верују. Али већина онога што радимо више не лебди дуго јер се чини да стварна демократија понегде пушта корене. Помпус ће вероватно сматрати да ће Гвајана и Суринам бити заведени кинеском готовином (које САД заправо немају много тамо где је мастило суво) него његовим претњама. Гроф Доку у Колумбији изгубио је свог ментора Урибеа због корупције и кућног притвора, а Болсонаро је добио подршку због пандемије, али по цену да вероватно разнесе бразилску економију. Можда смо одвратног Моралеса отерали са функције кроз нашу типичну шаљиву, али изгледа да господин Моралес није одвратан за Боливијце и наша десна марионета је отпала. Чак ни у Венецуели, наш „привремени председник“ Гвидо не може да добије паузу у законодавној скупштини.
Остало ме стварно плаши. Иран би лако могао да минира Хормушки мореуз и, искрено, осим ако бродови нису на отвореном мору, они су углавном само мета за оружје са обале. Носачи авиона су већи и лакше их је погодити. То ће измаћи контроли јер САД неће толерисати да им се избију зуби. За остало, заиста бринем за амерички долар. Летимо високо због петродолара. Али Кина, највећи светски купац нафте, има тржиште фјучерса нафте деноминирано, не у америчким доларима, већ у кинеским јуанима подржаним златом. Ово ће угрозити тржиште нафте. Тржиште нафте на којем вам не требају амерички долари је последња ствар коју би САД требало да виде. Други велики проблем је што Фед убацује врући ваздух у сваки финансијски балон у пејзажу. Њихово упорно квантитативно ублажавање, звано штампање новца, вероватно ће на крају довести до тога да САД пређу са ниских каматних стопа на превисоке стопе при скорој брзини светлости. И још нисмо размишљали шта ће се десити ако Кина, коју злоупотребљавамо, почне полако да истоварује 1Т у Т-обвезницама, милијарду овде, милијарду тамо и ускоро свет буде преплављен америчким дуговима баш као што нам треба да позајмимо тону новца за једнострану трку у наоружању у коју ће САД ући у којој се трошимо у беспарици.
И све ово радимо зато што желимо да можемо да кажемо свима како морају да живе. Думб.
Било је људи јуче на скупу са натписима „Исус је мој Спаситељ, Трамп је мој председник“. Сумњам да је било ко од њих уопште могао да пронађе било коју од ових земаља на мапи, а још мање да разуме опасност коју ствара њихов државни секретар. Није добра ситуација. Нетањаху ће гурнути Помпеа да увуче САД у рат са Ираном, а не мислим да би се Бајден томе противио ако би се то догодило. Тужно је али истинито. Чини се да те ствари увек почну неком лажном заставом, а онда јавност подржава лажи.
Можда грешим, али сећам се раније у току године након што је један апсолутно незаконит атентат (као и сви атентати) Иран показао да њихове ракете могу да изазову фокусирану штету.
Помпео то вероватно зна и зато је у заблуди. То се понекад дешава хришћанима који су залутали.
Може ли неко да му објасни ово да разуме.
У супротном, да ли би неко могао да се побрине за овај смешни проблем који сви тако јасно видимо. Очигледно је.
Симпле. Молим вас, хајде да решимо овај проблем?
Помпео је најгора врста марионета. Он је марионета за себе.
Помпео је јединствен. Он је типичан тип еклатантног вођства које видимо широм савременог западног света. Трамп, Клинтон, Болтон, Меј, Меркелова, Макрон, Џонсон, Трудо. Исто је где год да погледате. Арогантан, подмитљив, корумпиран, лажан, непоправљиво незналица, заблуда, идеолошки вођен и психопатски. Западне земље имају најгоре вођство у својој историји.
Павле – Слажем се са једним изузетком.
Не мислим да је Помпео „јединствен“. Мислим да је он само оличење насилника. Он је изузетан силеџија. Изузетан у наношењу патње другима и његовом невероватном недостатку емпатије – колико би то могло бити далеко од Христа кога проглашава да обожава? Ништа ме не одушевљава више од насилника и научио сам како да се носим са њима. О чекај, ништа осим можда „калвинистичке“ идеологије – човече, мрзео сам то од кад сам био дете.
Хипотетички, да је Помпео управо сада испред мене, ја бих му то дозволио и он би одједном постао узнемирен, збуњен и без речи јер би био сам са мном без све његове подршке која га подржава. Само ја и он. Касније би постао хром и неспособан да делује. Било да ме сретне или не (то се неће десити… ха, ха), што пре буде уклоњен са позиције ауторитета, биће боље за СВЕ нас јер је он најгора врста лажног хришћанина…….
Ипак, рећи ћу вам, ако би га неко ударио у надуто лице, шта мислите да би се десило? Мислим да зависи од тога ко задаје ударац. Зашто су насилници тако често тако надути и заобљени у лицу и телу? Хмм. Можда је генетски, али чак и да јесте, то није одбрана.