Током пандемије свака нација ЕУ је била за себе све до овог веома касног и невољног договора са богатог севера, пише Дајана Џонстон.
By Диана Јохнстоне
у Паризу
Специјално за вести конзорцијума
TКоронавирусна криза била је тест солидарности који је Европска унија подбацила.
Када је пандемија ударила овог пролећа, свака држава чланица је била за себе. Постало је јасније него икад да не постоји нешто као што је „европски народ“, већ само лавиринт економских правила и прописа наметнутих изразито одвојеним народима 27 држава чланица.
Управо су латинске нације, Италија, Шпанија и Француска, које већ пате од супер-задужености, великим делом због заглављивања у валутном систему, евру, потпуно ван њихове контроле, биле посебно тешко погођене Цовид-19. Економске последице ће вероватно бити разорне.
Лидери посвећени „европској изградњи”, као што је француски председник Емануел Макрон, били су све више узнемирени. Незадовољство према ЕУ је брзо расло, посебно у Италији и самој Француској.
Од његовог избора 2017. на основу обећања да ће добити немачку сагласност за финансијски великодушнију ЕУ, Макрон није стигао нигде. Немачко инсистирање на финансијској штедњи било је круто. Али канцеларка Ангела Меркел је признала да се за спас ЕУ морају чути вапаји за економском помоћи са југа. Коначно се сложила са Макроном да спонзорише „напоре за опоравак“ ЕУ у корист земаља које трпе економске губитке због пандемије.
мацрон
Највећи трошак би захтевао одобрење свих 27 држава чланица, од којих су многе биле против. У јулу је њихов пројекат представљен Европском савету, који окупља шефове влада чланица ЕУ.
Саветом тренутно председава белгијски политичар Шарл Мишел, који је иначе био привремени премијер Белгије откако је влада његове земље пала у децембру 2018. због питања имиграције. Од тада је било немогуће формирати владу, у суштини због фундаменталних разлика између партија које говоре холандски у Фландрији и партија које говоре француски у Валонији.
Вреди размислити да се институције ЕУ које треба да изграде јединствену европску нацију налазе у Белгији, где се фламански националисти неумољиво крећу ка независности од оних који говоре француски језик.
Германско-латински контраст у Европи има дубоке корене. Баш као што се Фламанци оклевају да деле социјалне трошкове са Валонцима „штедљивим“, четири самопроглашене „штедљиве“ нације – Холандија, Аустрија, Данска и Шведска – одбиле су се од предлога да поделе дуг са медитеранским нацијама.
После четири дана и ноћи жестоких препирки, претњи и уступака, 21. јула Шарл Мишел и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен објавили су споразум који су назвали „историјским“. Комисија је први пут добила мандат да се задужи код пословних банака. Ово је заједништво, капиталистички стил. Све изоловани шампиони европског федерализма поздравили су споразум као значајан корак ка њиховом циљу, Сједињеним Европским Државама.
Можда. Али да ли ће то довести до европског економског опоравка?
Тхе Стрингс
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел (ЦЦ-БИ-4.0: Европска унија 2019)
„Историјски договор“ од 21. јула обухватао је и нормалан буџет ЕУ, од трилиона евра у наредних седам година, који се као и обично финансира из уплата држава чланица, и краткорочни пакет за хитан опоравак од 750 милијарди евра, који финансира Комисија . Ова сума ће бити подељена између грантова од 390 евра и кредита у вредности од 360 милијарди евра земљама за које се показало да су претрпеле економски пад због недавне кризе јавног здравља. Италији је предвиђено 172 милијарде, а Шпанији 140 милијарди.
Улов #1. Пошто је Макрон био водећи шампион овог договора, могао би то да тврди као велику политичку победу. Зајам од 750 милијарди евра требало би да буде отплаћен до 2058. године, а према сложеним прорачунима, удео Француске у отплати износиће 82 милијарде евра, док ће њен удео у бенефицијама бити 39 милијарди евра. То није много више од 29 милијарди намењених Немачкој, која није ни приближно толико патила од Цовид-19. Макронова политичка победа донела је високу цену за пореске обвезнике његове земље.
Улов #2. Ова наводна великодушност према земљама у невољи била је праћена огромном финансијском наклоношћу „штедљивим“ (богатим) земљама. Њихов губитак због тога што ће морати да допринесу отплати зајма Комисије биће надокнађен значајним смањењем износа које су Аустрија, Холандија, Данска, Шведска и Немачка обавезне да допринесу седмогодишњем буџету ЕУ... што ће аутоматски повећати Французи допринос, иако је Француска једна од земаља које су највише страдале од кризе Цовид-19.
Улов #3. Грантови и зајмови који ће бити исплаћени у наредних неколико година долазе уз јаке нападе. Званично, напори за опоравак „морају бити усмерени на регионе и секторе који су највише погођени кризом“. У пракси, на врху листе би била туристичка индустрија у Италији и Шпанији. Али то није начин на који то функционише. Земље примаоци не могу да изаберу да користе новац на начин који они сами сматрају најприкладнијим за њихове потребе. Напротив, планови се морају доставити Комисији и морају испуњавати одређене критеријуме. Конкретно, „ефикасан допринос зеленој и дигиталној транзицији“ биће „предуслов за позитивну оцену“.
Ово заиста значи да пакет за опоравак од 750 милијарди неће учинити ништа да одговори на недостатке у структурама јавног здравља које је открила пандемија. Управо супротно: наметнути услови укључују испуњавање захтева ЕУ за буџетском штедњом, на рачун социјалних услуга.
Кула у Венецији. (Пикабаи)
Уместо тога, средства ће ићи за унапређење пројеката које бирократија ЕУ сматра неопходним за повећање међународне конкурентности ЕУ корпорација у ономе што се сматра капиталистичким секторима раста будућности: обновљивим изворима енергије и вештачкој интелигенцији.
То значи даље субвенције за приватне компаније које се баве истраживањем у овим областима. То без сумње значи умножавање све презренијих ветрењача, чија изградња празни плаже од песка да би се изградили монструозни цементни стубови од којих нико не зна како да одложи када застаре (што не траје дуго).
Вештачка интелигенција неће учинити ништа за људе који су остали без посла у Италији и Шпанији. Напротив, најуочљивији ефекат вештачке интелигенције био је уништавање радних места, посебно заменом разумних људских бића глупим аутоматима који могу да одговоре на свако питање осим на оно које желите да поставите.
Свакако да постоји дугорочна потреба за енергетском транзицијом. Али ово није одговор на хитну хитну ситуацију на коју еврократе тврде да се баве. Што се тиче вештачке интелигенције, нико није питао људе да ли је то оно што они желе, а може се претпоставити да је на самом дну њихове листе жеља.
Пакет ЕУ за опоравак још једном илуструје да је ЕУ бирократија у служби капитала, посебно финансијског капитала. Одлуке се доносе преко глава људи, на рачун јавних служби како би се промовисали пројекти које траже моћни финансијски лобији. Није ни чудо што су европске берзе поздравиле договор.
Али ово апсолутно ништа не доприноси ослобађању Италије, Шпаније и Француске из дужничке замке евра. Због евра, посрнуле земље не могу да се обрате сопственим централним банкама да финансирају опоравак. Они могу да прихвате доброчинство само уз привезане конце.
У Италији, разни политичари размишљају о покретању покрета за излазак из ЕУ. У Француској расте расположење у корист обнављања националног суверенитета. Али европске нације које су још увек деморалисане Другим светским ратом не скупљају лако енергију да предузму храбре кораке, чак и за сопствени опстанак. Финансије и бирократија владају када политика мирује.
Дајана Џонстон живи у Паризу. Њена најновија књига је Круг у тами: Мемоари посматрача света (Цларити Пресс, 2020).
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Молимо Вас допринети до Конзорцијум
Вести о свом Годишњица КСНУМКСтх
Донирајте безбедно са 
ПаиПал ovde.
Или безбедно кредитном картицом или проверите кликом на црвено дугме:
Одлична анализа Дајана Џонстон. Она је сјајан новинар и проницљив посматрач европских послова. Али она говори истину тако често, и тако дубоко, да је шири свет ускраћен за њену интелигенцију, јер наши господари то не воле да чују. Стога је њена публика ограничена на одличне алтернативне веб странице попут ове.
ЕУ попут САД-а као еугенички рецепт за сиромашне и нежељене и плаћене слуге ажуриран за националне државе отворе и издубљене и одвојене као подређене финансирању монопола терориста са финансијерима који држе узде моћи да побегну без ризика за себе, јер имовина државе жртве поново - хипотека са попустом у корист носиоца краткорочна поправка пре поврата са понудом попут прашника.
Решење за сваки проблем из перспективе ЕУ/ЕЦ је већа штедња и мањи суверенитет за јужну Европу, и више власништва за банке и инвеститоре на северу. Посебно је одвратно то што северне земље за цео аранжман, чак и за уништење изазвано пандемијом, криве наводни „морални неуспех“ и недостатак штедљивости на југу када је померање капитала ка северу намерно и године штедње погоршали борбу против ЦОВИД-а у Италији и Шпанији. Попут америчких банкара и олигарха, план је да се искористе сви важни догађаји да се унапреди диспаритет и да се све више прождире од оних са мање.
Диане је у праву када истиче сличности ЕЦБ-а са ММФ-ом, оно што је Северна Европа радила Грчкој, Италији, Шпанији, Португалу и Француској у последњој деценији је у суштини исто што ММФ и САД раде за америчку империју, поткопавају суверенитет , стварају сиромаштво и економску зависност. Капитализам прождире све и јаки доминирају слабим, као и увек.
Последњих осам параграфа говори… посебно онај који је помињао исцрпљивање песка како би се изградили електроенергетски системи генерисани ветром, који очигледно имају ограничен век трајања без предвиђене рециклаже. Најновија књига госпође Џонстоун, КРУГ У ТАМУ, је обавезно читање за оне који желе да схвате како је Европска унија постала аналог континента систему САД-УК-Израел дизајниран да контролише дуополистички политички, економски и друштвени модус операнди и машинерију у сад.
Насумична мисао: Канадска ТВ емисија Ред Греен од пре много година имала је повремени скеч представљен као „Ако није покварено, не покушаваш“. Тангенцијално ме подсећа на неконтролисани и нерегулисани корпоративни капитализам и његове апологете...и критичаре...где год да се налазе.
ФИИ покрети и политичке партије које желе да оду, такође постоје у штедљивој групи.
Европско одлучивање се увек заснива на компромитовању и одлагању неизбежног распада еврозоне на водећу групу и групу чланица које заостају.
Постављање белгијског политичара који је напустио сопствену земљу која је скренула са колосека, на чело савета је савршен пример недостатка визије за истински европски пројекат.
Постављање на чело комисије немачке политичарке која је направила хаос у свом ресору одбране и која је захваћена корупционашким скандалом не слути добро за ефикасност и независност извршне власти ЕУ.
Уверљиво и сажето и истинито. ЕУ је оно што је почела као – постављено капиталистичко тржиште – плус круто капиталистички (такођер Фридман/Хајек) недемократски политички конструкт. Било би (што су сигурно ти економисти/капиталисти Фриедман-Хаиек-а били превише свјесни) далеко боље да свака чланица задржи своју валуту, чиме би свака задржала контролу над својом економијом… али то никада не би задовољило стварне моћи унутар ЕУ – а они НЕ бораве у оквиру такозваног ЕУ парламента. То здање је једноставно Потемкиново село. Комисија ЕУ – ни за једног комесара никада не гласа ниједан члан становништва било које земље чланице – и њена Централна банка (копија ММФ-а/Светске банке) су субјекти (људи) који контролишу ЕУ, државе чланице и њихове популације.
Грчка економска катастрофа је требало да стави све јужноевропске нације унутар ЕУ у пуну приправност (па, сви су имали сличне, али мање проблеме у то време – и послушали су Комисију и Централну банку). Цела та катастрофа и њени ефекти на грчке народе радничке класе, пензионере и тако даље, требало је да подстакне потпуни излазак из евра, ако не и из ЕУ, тих јужноевропских земаља.
Још једном – као и овде (и у УК) – они припадници радничке класе (они који задржавају или могу добити посао) ће морати да плате све ове „зајмове“ на овај или онај начин. Дефинитивно неће бити горњих 20% – ултра богати буржоазији.
И толико о Европској „Унији“...Врућ ваздух више од било чега другог.