Нови документарац о затвореницима Викиликс издавача Џулијана Асанжа је представио Дон'т Ектрадите Ассанге након чега је уследила дискусија са Нилсом Мелцером и Џоном Фурсом.
Wпогледајте 25-минутни филм, Не у наше име: Психолошка тортура Џулијана Асанжа након чега је уследила дискусија уживо са Нилсом Мелцером, специјалним известиоцем УН-а за мучење и друге окрутне, нехумане или понижавајуће поступке или кажњавање и редитељем документарца Џоном Фурсом, коју је модерирала Ребека Винсент, лондонска директорка Репортерс Санс Фронтиерес.
Ево репризе:
Хвала свима који су заинтересовани, али посебно великом и племенитом Нилсу Мелцеру без кога би покрет Слободни Асанж (постани Спасити Асанжа) био изгубљен случај. Али он је са нама и све је за то да се игра. Ја, као и многи посвећени активисти, патио сам од својих личних криза у вези са Јулијаном и мојом улогом у његовом спасењу. Губитак вере и наде је прилично уобичајена појава, али недавно су ме на улици зауставили људи из Азије који су ме, видевши знак на мојој мајици и бициклу, питали како је и шта могу да ураде да помогну. Ово ме је веома охрабрило јер постоји дубљи осећај за истину, правду и поштовање у тој заједници који у великој мери недостаје у домаћој британској култури (са веома очигледним изузецима). Са око шест недеља до суђења за екстрадицију право је време да се покрене усклађена и непопустљива кампања. Предлажем да се ирачкој, авганистанској, пакистанској, афричкој, сиријској итд. дијаспори приближи информативним летцима и можда организовање састанака свуда, али што је најважније овде у Лондону. Потребан је новац! Не знам одакле ће доћи! Али мора доћи брзо. Сви заинтересовани да раде са мном на овом пројекту, нека ме контактирају! јфмцгхее (на) гмаил.цом
Никада нисам чуо да ли су скеле омотане око имања Еквадора биле инструменталне за додатну помоћ УЦГ-у који је шпијунирао Џулијана.
„Када се власт посвети принципу утишавања гласа опозиције, има само један пут, а то је путем све репресивнијих мера, све док не постане извор терора за све њене грађане и створи државу. где сви живе у страху“.
–Харри С. Труман
Свет треба да почне да користи исправну терминологију у овом случају. Асанж није починио злочине и треба га држати као хероја.
Не бране га други новинари???
Нема више 'новинара' да га бране. Има само шила. О њима говорите само као о кукавицама или кукавицама. Сваки мејнстрим медиј заражен је њима као раком.
Сваки новинарски интегритет који је остао у свету ограничен је на ЦН и његове сараднике, само шачицу стварних компетентних истражитеља и проналазача чињеница.
Хвала Конзорцијум вести.
То је одличан документарац. Хвала вам!
Оно што је толико алармантно је чињеница да јавност уопште не зна и не занима шта се са њим дешава и заправо верује да је починио издају или попут ратова уопште не размишља о њима. Државни послови уопште нису у интересу, осим како се то директно тиче њих! Обама, нада и промена Председник је оптужио више узбуњивача за издају него сви остали заједно и добио Нобелову награду док је био у рату? Ово су орвеловска времена у којима живимо и док је амерички народ толико заузет не радећи ништа битно, њихова права су уништена, њихова приватност је нестала, полиција је измакла контроли и изгледа да се уопште не узнемиравају док је неколико образованих хероја вичући у пустињи. Ми смо народ безакоња и правда је само реч. Устав је нешто о чему причају, али у стварности је то само фарса без икаквих зуба. Плашим се за ову земљу и не знам шта да радим.
Највише алармантно сматрам да када пишем писма политичарима, амбасадама итд. (а писао сам многа), молећи за милост, НИКО никада не одговара. тј. То је намерна завера. Ово траје од 2012!
Они који су задужени за САД, Велику Британију и Аустралију су сви сиромашни. САД су осветници, Уједињено Краљевство су штићеници, а Аустралија је бело перје.
Јулиан је једини човек. Он је последњи аустралијски херој.
Хвала вам на овом видеу. Надам се да ће бити доступан за гледање и касније јер нећу моћи да гледам у наведено време.
Цхерерс из Канаде.
Он. је симбол свим новинарима и издавачима да не објављују срамотне информације. Требало би да га бране сви новинари и издавачи. Али нису. А без њих никада неће бити пуштен. Свестан је његове употребе као симбола и упозорења.
Добра поента, али сви новинари и издавачи неће бранити Асанжа због 'привредних интереса' које имају са својим синдикатима и послодавцима, а да не спомињемо њихову репутацију.
Асанж је знао у шта се упушта, његова прича ће остати иста. На његову несрећу, администрације, владе и представници власти мењају своја гледишта и ставове како би одговарали политичкој клими и њиховим плановима.