Поред контроверзе око проширених председничких овлашћења, Натили Болдвин сада покрива и друге значајне предлоге испред бирача.

Пленарна седница Државне думе о изменама и допунама Устава Руске Федерације, 10. марта 2020, Москва. (председник Русије)
By Натилие Балдвин
Специјално за вести конзорцијума
VГласање у Русији почело је у петак и завршиће се у среду на референдуму о низу уставних промена које би унапредиле овлашћења председништва, укључујући, што је најконтроверзније, омогућавање председнику Владимиру Путину да потенцијално остане на функцији још 12 година након краја ограничење његовог мандата 2024.
Предложене измене, међутим, треба да погледају.
Средином јануара Путин најавила његове предлоге током годишњег обраћања Савезној скупштини. Неколико дана касније, он субмиттед првобитни нацрт закона Думи, доњем дому Русије.
У првих неколико параграфа су поновљене неке од промена које је изнео у свом говору, укључујући ограничења за појединце који се кандидују за председника Русије и друге главне савезне функције као што су премијер, чланови кабинета, парламентарци, регионални гувернери и судије.
То укључује ограничења кандидата за двојно држављанство и боравак, а за председника услов непрекидног боравка у Русији најмање 25 година. Као и други истакао, ова правила ефективно забрањују деци садашње политичке класе да се кандидују за главне функције у Русији јер је већина њих студирала и/или живела у САД или Европи и стога су имала дугорочни боравак у страној земљи.
Још један амандман захтеваће да руски устав има предност над међународним правом ако су ова два у сукобу. Путинов нацрт закона изјавио:
Ради заштите националног суверенитета, у нацрту закона се предлаже да се одлуке међудржавних органа засноване на одредбама међународних уговора које је потписала Руска Федерација не примењују у Русији ако је њихово тумачење у супротности са Уставом Руске Федерације.
У погледу проширених надлежности парламента – који се састоји од Савета Федерације (горњи дом) и Думе (доњи дом) – нацрт сажетка закона државе:
Да би интеракција између представничке и извршне гране власти била ефикаснија, да би се ојачала улога Државне думе и парламентарних партија, као и да би се појачала одговорност чланова Владе, предложено је да се уставне одредбе о процедури за именовање премијера и потпредседника руске владе бити измењен тако да се одреди да кандидате за ове функције именује председник након што их одобри Државна дума.
Занимљиво је да постоји одређена дебата о томе какву то квалитативну промену представља. Професор Пол Робинсон је погледао комплетне руске нацрте поднесака и направио неке поређења између онога што је садашњи уставни језик и онога у шта ће бити промењен. Чини се да представља разлику без разлике:
„Ријечи које сам нагласио у цитату... разјашњавају ситуацију: 'доставиће се име кандидата за премијера'Државној думи од стране председника Руске Федерације.' Другим речима, све ће остати како је било, само што сада Дума „потврђује“ кандидата, а не даје „сагласност“.
Председничка република

Председник Русије Владимир Путин, март 2020. (председник Русије)
Путин је нагласио у свом јануарском обраћању, а поновио и касније примедбе, да иако може бити простора за проширење неких овлашћења парламента, за Русију је прикладно да остане председничка, а не парламентарна република:
„Мислим да Русији, са својом огромном територијом, са много вера, са великим бројем нација, народа, народности које живе у земљи – не можете ни да избројите, неко каже 160, неко 190, знате, треба јака председничка снага."
Нацрт закона даје и Савет Федерације ауторитет да истражује и смењује судије због некомпетентности или корупције ако председник то препоручи:
„Поред тога, Савет Федерације има овлашћење да прекине овлашћења судија Уставног суда и Врховног суда Русије, судија касационих и апелационих судова на препоруку председника Русије, ако су оглашен кривим за дела која вређају част и достојанство судија, као и у другим случајевима описаним у савезном законодавству према којима наведена лица више не могу да обављају своју дужност.
Даље, нацрт закона омогућава Уставни суд да оцени уставност предложеног закона пре доношења закона:
„Улога Уставног суда треба да се ојача давањем овлашћења да, на захтев председника Русије, анализира усаглашеност са Уставом закона које су усвојила два дома Савезне скупштине пре него што их потпише председник Русије. .”
Као што је обећано у нацрту закона кодификује да је држава одговорна за обезбеђивање основних мера социјалне правде:
„У циљу заштите социјалних права грађана и обезбеђивања једнаких могућности за њих у целој земљи, члан 75. Устава допунити одредбама које прописују минималну зараду у висини која није нижа од егзистенцијалног минимума економски активног становништва у целој земљи. земље, гарантујући индексацију пензија, социјалних давања и других социјалних давања, и постављајући основне принципе пензијских давања у целој земљи.”
Русија тренутно има минималну плату, али ће то кодификовати у уставу да минимална плата мора бити индексирана како би одражавала тренутне минималне трошкове живота; другим речима, не може бити испод признате линије сиромаштва.
Друга промена укључује Државни савет, који је тренутно саветодавно тело председника за координацију различитих делова владе и саветовање о критичним питањима. Сада треба да постане званични извршни орган. Блоомберг описани промене на следећи начин:
„У овом тренутку, то тело је скуп регионалних и националних лидера на челу са Путином, али са углавном церемонијалним овлашћењима. Предложеним изменама, улога Савета би по први пут била записана у уставу и посебном савезном закону.
„Државни савет би имао овлашћење да „одређује главне правце унутрашње и спољне политике Руске Федерације и приоритетне области друштвено-економског развоја“, наводи се у нацрту. То тело би формирао председник, иако предложени амандмани не показују како ће се тај процес одвијати.
Пре амандмана Терешкове (о коме се говори у наставку), било је спекулација да ће Путин вероватно задржати улогу шефа овог тела након повлачења са места председника 2024. Дума је једногласно одобрила ове измене 23. јануара.
Примљено на стотине предлога
Уставни комитет који је Путин именовао да размотри додатне могуће измене и измене руског устава, како се наводи, стотине предлога о низу питања, како јавности тако и оних у влади. Тхе рок за подношење тих предлога било је 2. марта. Тог датума било је неколико додатних предлога уставних амандмана. субмиттед од Путина
Ови нови предлози, које је Дума прихватила и који су укључени у национално гласање у току о целом пакету уставних реформи, очигледно су имали за циљ да умире одређене групе, укључујући Русе са нижим приходима; они који се залажу за руску националну независност; и Православна црква, чији став о одређеним културним питањима одражава став многих Руса.
Ови предложени амандмани обухватити: призивање Бога у документу; забрана уступања било које руске територије; дефинисање брака као између мушкарца и жене; признавање Руске Федерације као државе наследнице Совјетског Савеза (чиме је наследила победу Совјетског Савеза у Другом светском рату) и признање руских народа као оснивача државе.
Крај ограничења председничког мандата

Валентина Терешкова са председником Јужне Кореје Мун Џае Ином у руској Државној Думи, 2018. (дума.гов.ру, Викимедиа Цоммонс)
Даљи развој догађаја је 10. марта привукао још већу пажњу када је парламентарка Валентина Терешкова, прва совјетска жена у свемиру, предложила да се „сат врати на нулу“ у председничким условима 2024. То би значило да би Путин могао поново да се кандидује 2024. и служити оно што би била нова уставна граница од два укупна мандата.
Ова сугестија као да је бацила скупштину збуњеност а Путин се касније непланирано појавио у Думи како би се позабавио тим питањем. Он је тада рекао да је ресетовање сата у председничким условима могуће, али да ће то морати да одобре и Уставни суд и руски народ када гласају. Уставни суд је накнадно оценио да је овај потез прихватљив.
Многи посматрачи су мислили да је овакав развој догађаја изрежиран. Иако анкете указати да ће пакет амандмана вероватно проћи на гласању, постоји један број Руса који јесу разочаран на начин на који се намеће ова рупа за Путина да би могао да остане на власти.
Генадиј Зјуганов, шеф Комунистичке партије, која — заједно са десничарском националистичком партијом ЛДПР чини највећу опозицију у земљи — јавно се огласио против амандмане, наводећи да су „разочаравајуће“ и „депресивне“. Тврдио је да ниједан од амандмана које су комунисти понудили није прихваћен и да је процес убрзан.
Одлагање пандемије

Знакови социјалног дистанцирања у московском метроу, 1. априла 2020. (Мос.ру, ЦЦ БИ 4.0, Викимедиа Цоммонс)
Због пандемије, гласање у току померено је за уредба од 22. априла — дозвољавајући степенасто гласање, као и опције онлајн и на отвореном на неким локацијама у светлу кризе Цовид-19.
Крајем јануара Путинов секретар за штампу Дмитриј Песков, потврђен да би народно гласање руских грађана представљало коначну реч о амандманима: „Ми првенствено не гледамо на ово гласање само као на обичну формалност. Ако људи сматрају да није сврсисходно [уносити амандмане на устав] онда је то оно што је. То није формалност, то је заиста глас за или против.”
Гласање није стварни референдум и не постоји ништа што законски захтева од владе да поштује популарну одлуку о одбијању промена ако би оне биле одбачене – иако би то била катастрофа за односе са јавношћу у смислу легитимитета.
Кремљ је предузео активне кораке да подстакне јавност да гласа за, укључујући емитовање а филм 21. јуна на државној телевизији „Русија. Кремљ. Путин“, прослављајући Путинова достигнућа на 20. годишњицу његовог руководства и пружајући разне подстицаји да натерају људе да гласају, као што су храна и ваучери који се могу заменити за разна добра и услуге.
Што се тиче интриге око тога да ли ће се Путин заиста поново кандидовати 2024., стратешко је логично да би Путин можда желео да задржи политичку класу у нагађању шта ће тачно да уради и када ће то да уради како би ублажио џокирање јер зна да ће се моћ појачати ако га перципирају као вођу са једном ногом ван врата. Ставити у алудирано на ово недавно:
„Они [руски званичници] треба да раде уместо да траже наследнике. … Знате, рећи ћу сада потпуно искрено: ако се то не деси [доношењем одговарајућег уставног амандмана] онда за неке две године, знам то из сопственог искуства, уместо нормалног ритмичког рада на многим нивоима власти кренуће у потрагу за потенцијалним наследницима."
У свом проучавању руске историје, приметио сам да кад год су лидери желели да покрену реформе, они су неизбежно ослободили снаге које нису могли у потпуности да контролишу са нежељеним последицама. Руски аналитичар Гордон Хан пише: „Дебата о системским променама могла би да изазове разлаз са владајућом елитом. Такав подјел би могао да се врти око несугласица између оних који би више вољели да Путин остане барем до 2024. и да преузме озбиљну функцију или неколико функција под новим 'привременим' предсједником, и оних који би више вољели бржи одлазак, можда чак и средином председнички избори и минимална или никаква улога Путина под следећим председником.”
Путин можда држи отворене опције у случају да те нежељене последице постану превише дестабилизујуће.
Ипак, чини се да би Путинов останак на власти после 2024. био грешка на неколико нивоа, укључујући и то што би својим западним критичарима, који га већ називају диктатором, дао батину којом би га и даље ударали. С друге стране, Путин можда осећа да су претње Русији које долазе из Вашингтона толико велике да не може веровати било коме другом да води земљу кроз опасна времена.
Колико год импресиван посао који је Путин урадио повлачећи Русију из пропале државе у земљу са пристојним животним стандардом и дипломатском снагом на светској сцени, на крају може бити слабост наставити да се фокусира само на таленте и памет једног човека. Можда је време да Путин припрема наследника кога би бирачи могли изабрати да настави путем којим их је Путин поставио. Ново руководство може да преузме и настави да покреће Русију напред, при чему би Путин вероватно играо улогу мудрог старешине током транзиције.
Натили Болдвин је аутор књиге „Поглед из Москве: разумевање Русије и америчко-руских односа“, предстоји у априлу. Она је коаутор књиге „Украјина: Збигова велика шаховска табла и како је запад матиран“. Путовала је широм западне Русије од 2015. године и написала неколико текстова чланци на основу њених разговора и интервјуа са пресеком Руса. Она блогује на натилиесбалдвин.цом.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Молимо Вас допринети до Конзорцијум
Вести о свом Годишњица КСНУМКСтх
Би-Би-Си и Еуроњуз не могу да пронађу ниједног Московљанина који је гласао за нови устав.
Е, то је објективно, либерално, поштено, демократско, слободно говорно, европско новинарство данас!
Још једном се дивим руском народу који успева да се окупи како би мирно наставио свој узлазни замах као држава. Они нам показују како се то ради. Председник Путин, иако видим како би неки могли да смисле термин „диктатор“ за останак у овим годинама, за мене је свеж ваздух и надам се да ће остати као председник. Мора да има много главобоља као и човек у његовој кожи. Мој утисак је да се са њима носи смирено хладнокрвно и чисто државнички. Ово гласање се појављује овде и на РТ.цом као аутентичан исход праве демократије.
Хвала ти Доне што си био искрен и што си показао да је Русија велика нација... за разлику од Запада који наставља да гура пропаганду на све начине да покуша да демонизује Путина. Прочитао сам говор и такође сам пратио транспарентне кораке које Русија предузима за своје грађане. Западне владе су одавно продале своје грађане, тако да знамо ко је заиста непријатељ народа.
Чини се да се ми на западу гнушамо (па, имамо) било какву левичарску (не нужно леву) уставну владу (од када је америчка ЈАВНОСТ имала прилику да одлучује о било ком делу Устава САД, могу ли да питам? Американци су добили само шанса да се гласа – само 2 странке, имајте на уму – за сенаторе 1913. године и немамо право гласа о томе ко ће бити судије Врховног суда, иако они, у суштини, пресуђују о томе шта је уставно или није и тако утиче на све нас; ) који не иде дуж линија за које сматрамо да су праве. Имајте на уму, ми смо савршено срећни са Пиночеима овог света...
Да, Путину је много потребно да одабере и дотера (непријатна реч) заиста доброг, интелигентног, дипломатског и *снажног* наследника. Неко ко неће поклекнути или не верује у западњачку, Фридманову „шок терапију” која је спремна да Русији одузме њену имовину за своју личну и корист својих западних присталица. Можда га још није пронашао?
Где предложени амандман ресетује председнички мандат?
Ево поделе на енглеском са званичног сајта руске владе: хКСКСп://дума.гов.ру/ен/невс/48039/
Нема везе, нашао сам га.
Национализација похлепних приватних банака била би кључна за успостављање социјализма. Ја сам за то.
Овај чланак је веома информативан, хвала. Ове измене изгледају исхитрено, непотпуне и садрже важне грешке.
Успех доброг председника никада не би требало да превазиђе дубље разматрање контроле и равнотеже моћи.
Нема веће опасности за демократију од концентрисања моћи креирања политике у једној особи, ма колико добро.
1. Провере и равнотеже извршне, законодавне и судске власти су од суштинског значаја и морају бити пројектоване као у авиону.
2. Величина и разноврсност земље Не заговара „јаку председничку моћ“ која дозвољава будућу тиранију.
3. Државни савет који би именовао председник да би одредио „правце“ политике би катастрофално узурпирао већину законодавне власти.
4. Ако су Дума предложени кандидати за премијера, изабран председник, а Дума одобрена, моћ је уравнотежена, али Дума треба да има моћ и Силу да провери сва извршна овлашћења и да смени администраторе када је то потребно.
5. Добро је имати проверу у правосуђу, али никада не претпоставити „част судија“ који често траже моћ да злоупотребе.
6. Уставни суд треба да саветује и одлучује о уставној сагласности предложених закона, пре него што буду изгласани или потписани, без икаквог захтева председника.
Семе, надам се да руска Дума, руски председник и руско правосуђе имају разума да ограниче улогу НОВЦА у процесу селекције (било да су избори или именовања) сваког јавног службеника у својој земљи. Ако се њихов систем развије до тачке у којој су сви владини званичници само плаћеници за олигархе који их финансијски подржавају, ускоро ће имати хаос и неправду под којима живимо у Сједињеним Државама. Да, обезбедите проверу и равнотежу између неизбежних грана власти, као и између конкурентских политичких фракција, у том случају. Нека се супротстављене идеје такмиче у националном форуму, али не дозволите никоме да обавља те улоге само зато што су били благословени покровитељством шачице прљавих богатих капиталиста, јер ће се служити само интересима тих елита, а не народа . Користите модел америчког устава и његове владе као упозоравајући пример шта не треба угледати.
Да, Реалисте, требало би да укључим механизме доживотног праћења јавних функционера и сарадника ради финансијских и других утицаја. Такође предложите проверу и равнотежу унутар огранака и управа, као више административних одбора на највишем нивоу по администрацији, и потребно балансирање гледишта у свим питањима у свим огранцима, које функционишу много боље од слабог правосуђа и „балансирања“ Комгреса између извршне власти која преузима власт.
ЗАШТО СЕ ВЛАДЕ МУЧЕ ДА ГУБЕ ВРЕМЕ НА ПИСАЊЕ УСТАВА КАДА НЕ ПРАТЕ ОНО ШТА У ЊОМ пише. ЗАКОНИ ИМАЈУ АЛИ НАЈВИША ВЛАСТ НИЈЕ ВРХОВНИ СУД.ПРЕДСЕДНИЦИ,ПРЕМИЈЕРИ КРШЕ ЗАКОНЕ И НЕ СУ ОПТУЖНИЦЕ. СВЕ ГУБЉЕЊЕ ВРЕМЕНА, ЧИНИ СЕ ДА МОЋ ДОЛАЗИ САМО НА КРАЈ ПИШТОЉА. ПОБЕДНИК ЈЕ ОНАЈ КОЈИ НАЈВЕЋУ ВОЈНУ МОЋ, АЛИ НЕМА НИКОГ КОЈИ ЈЕ ВЕЋУ ОД ОСТАЛИХ. КАДА ЋЕ ОВИ МОРОНИ ПРЕСТАТИ ДА СЕ ПОКУШАВАЈУ ДА БУДУ ПОБЕДНИК. АКТУЕЛНИ СУКОБИ ИЗМЕЂУ САД/РУСИЈЕ/КИНЕ МОГУ ДА ВОДЕ ДО КРАЈА ЖИВОТА НА ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ.
Русија веома пажљиво прати свој устав
Шта је са национализацијом руске централне банке, која је ограничена подаништвом долару?
Да би имала суверенитет, свакој земљи је потребна банка у власништву народа, а не приватних банкара.
То питање се не односи само на Русију!
Руска централна банка је у власништву народа. Нисам сигуран одакле ти информације.
Не треба нам Нејт Силвер да бисмо предвидели: Шта год да Руси одлуче, Вашингтон неће одобрити.