ЉУТИ АРАП: Абас и његова најновија 'претња'

Ас`ад АбуКхалил даје непоштену процену лидера палестинских власти и његову изјаву о прекиду безбедносне координације са САД и Израелом.

Председник Палестинске управе Махмуд Абас. (Кремлин.ру)

By Ас`ад АбуКхалил
Специјално за вести конзорцијума

Fили по ко зна који пут, Махмуд Абас, председник палестинских власти, претио да пресече „безбедност координација” са Израелом и САД 

Овог пута, сазвао је оно што он назива „палестинско руководство“ (еуфемизам за корумпирану клику коју су САД и Израел успоставиле у Рамали након смрти Јасера ​​Арафата 2004.) и прочитао из изјаве (док се шалио са сарадницима) о ову намеру.

Чак је додао да његова власт више није везана споразумима са Израелом, иако је сама његова функција и сама власт настала споразумом са Израелом, а његово кретање и кретање његових помоћника се редовно координира са Израелцима.

Абас обећава да је овај пут озбиљан. Он често претходи овој претњи најављујући формирање посебних одбора за спровођење дотичних одлука. У свим претходним случајевима, међутим, комисије се никада нису састале и ниједна одлука никада није спроведена. 

Овог пута је објављено да је ЦИА информисан да ће палестинске власти окончати своју безбедносну координацију. Али зашто би ПА морала да обавести ЦИА или Мосад, израелску националну обавештајну агенцију, или Шин Бет, израелску унутрашњу безбедносну службу, о предстојећем крају безбедносне координације, ако је циљ да се оконча свака безбедносна координација? Да ли жели да координира крај координације?

Арапска и међународна штампа су скептични према најави, с обзиром на његове бројне претходне претње. Аббас обећао да ће тужити Израел у Међународном кривичном суду, али он то никада није урадио из страха да не удовољи својим америчким спонзорима (нарочито током пре Трампове ере). Од тада, упркос раздор са Трамповом администрацијом још увек није пратио.

Абасове претње наилазе на презир, исмевање или потпуно занемаривање. Ово је човек који нема више кредибилитета или легитимитета и чека свој коначни крај на овој Земљи. С обзиром на своје године (84), он сада више нерадо прави додатне компромисе и уступке Израелу јер ће Палестинци већ бити оштри у процени његове улоге у историји Палестинског националног покрета.

Хугели Унпопулар

Велики муфтија јерусалимски Хај Амин ефендија ел Хусеини. (Викимедијина остава)

Ниједан палестински лидер од хаџа Амина Хусеинија, који је водио палестинску националну борбу од 1930-их до 1950-их, и стигматизовао палестински национални покрет кроз своју повезаност са Хитлеровим режимом, није био више оцрњен од стране његовог народа. 

Реч је о човеку чија ће сахрана бити дочекана народном тишином која је пратила смрт Анвара Садата, чија је сахрана била најупечатљивија по одсуству египатског народа и великом присуству америчких и западних угледника.

Али шта је то „безбедносна координација“ којој Абас непрестано прети да ће окончати?

Од 1993. године, када су палестинске власти успостављене након споразума из Осла, палестинско руководство — које је Израел одобрио и дозволио да отвори радњу у Рамали — морало је да подноси редовне извештаје израелским властима о свим вестима о активностима отпора. Израелска влада затим користи те информације за напад на палестинска насеља и села и за извршење атентата.

Под Арафатом и Абасом после њега, палестинске власти би ухапсиле и подвргле мучењу сваког Палестинца оптуженог за учешће у антиизраелским активностима. Чак су и западне организације за људска права (које су очигледно пристрасне у корист израелске окупације) документовано случајева мучења од стране палестинских власти и Хамаса под његовом влашћу у Гази.

Мучење и шпијунирање

Палестинци који су умрли (и настављају да умиру) у израелским затворима такође умиру у палестинским затворима - а понекад и од тортуре. САД и Израел су у основи желели реплику арапских режима на Западној обали како би заштитили Израел од палестинских аката одмазде. Осло је дизајниран у складу са расистичким начином размишљања САД-Израела: да су животи Палестинаца неопходни, а да су животи Израела драгоцени и да их треба заштитити по сваку цену.

Безбедносна координација је у основи била имплементација америчко-израелске визије улоге палестинских власти, односно да она треба да шпијунира свој народ и намеће правило репресије како би народу Палестине наметнула непопуларне споразуме.

„Безбедносна координација“ захтевала је стварање палестинских безбедносних снага и обавештајних служби. Оба је креирала, дизајнирала и спонзорисала ЦИА, уз блиску координацију Мосада. А улога помоћи ЦИА није била само у материјалној и финансијској подршци, већ и у спровођењу драконских правила и мучењу палестинских дисидената.

Израелски војници у палестинском граду Хеброну, 2004. (Викимедија)

Од палестинских власти се чак тражило да потисну политичке слободе палестинског народа како би спречиле оно што Израел и САД називају „подстицање“, позивање на националистичку реторику која изражава чежњу за палестинском домовином и противљење ционистичком пројекту. 

Амерички Конгрес је условио помоћ САД-а у којој мери палестинске власти потискују и потискују свој народ како би израелска окупација била мање претња или чак супротстављена. Шокантно, палестинске власти су испуниле своју обавезу.

У међувремену, Израел је обраћао врло мало пажње на услове споразума из Осла. Није се трудила да направи разлику између подручја А, Б и Ц (где би, наводно, Палестинац или имао искључиву власт, заједничку власт са Израелом или никакву власт) и наставио је да врши рације у разним градовима и селима, и да шаље своје беспилотне летелице и борбене авионе за напад на палестинске циљеве и, типично за Израел, не обазирући се на разлику између цивила и бораца.

Но Левераге 

Мало је вероватно да ће палестинске власти остати при најављеној одлуци да прекине „безбедносну координацију“ са Израелом или САД 

Абас је, глупо, оставио свој покрет без икаквих алтернативних опција или полуге. А буџет ПА захтева стално пружање доказа о добром понашању према САД и Израелу. (САД су до прошле године пружале финансијску помоћ Палестинским властима као награду и примамљење за услуге пружене израелској окупацији, док би Израел преносио порезе наплаћене Палестинцима који су радили у Израелу). 

Пошто су САД вршиле притисак на све арапске владе да или прекину или значајно смање финансирање ПА и ПЛО, ПА је постала све више зависна од САД и ЕУ због свог надуваног буџета, у администрацији озлоглашеној по лошем управљању и отвореној корупцији. САД и ЕУ нису сметале корупцији Абаса и његових пријатеља све док су Израелу давали обавештајне податке о палестинском народу.

Абас је спреман да заузме чвршћи став против Израела јер га је „Договор века“ који су продужили председник Доналд Трамп и његов зет Џаред Кушнер оставио без икакве праве алтернативе. Како се може пристати на план који чак ни заливски тирани нису могли да подрже јер није био у складу са минималним захтевима палестинских власти?

Абас није себи оставио никакву полугу; он не само да је разоружао све палестинске фракције под својом влашћу, већ је више пута изјављивао да се одриче и осуђује све облике оружане борбе против окупације. Понекад говори о прихватању грађанског отпора, али је разбио мирне протесте на Западној обали.

Абас ће највероватније наставити „координацију безбедности“ под притиском влада Залива и ЕУ. Обећање о исплати средстава биће довољно да га поколеба.

Иако су шансе за обнављање односа са Трамповом администрацијом прилично мало вероватне, он би врло лако могао да настави преговоре под администрацијама наследницима — под претпоставком да је још увек жив.

Абас је испунио улогу коју су му диктирали САД и Израел, али на рачун свог националног легитимитета код сопственог народа. Из тог разлога избегава одржавање избора који би се показали срамотнијим од оних последњих 2006. године.

У међувремену, Абас се нада да ће Палестинци бити мање оштри у процени његове улоге због овог његовог последњег става. Али то је мало вероватно. Арапска народна пресуда против њега изречена је пре много година, и она је неопростива. 

Ас'ад АбуКхалил је либанско-амерички професор политичких наука на Државном универзитету Калифорније, Станислаус. Аутор је „Историјског речника Либана“ (1998), „Бин Ладен, ислам и нови амерички рат против тероризма (2002) и „Битка за Саудијску Арабију“ (2004). Он твитује као @асадабукхалил

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.

Молимо Вас допринети до вести конзорцијума' 25тх Анниверсари Спринг Фунд Дриве