Генерални секретар УН Антонио Гутереш рекао је да је пандемија коронавируса „највећи тест са којим смо се заједно суочили од формирања Уједињених нација“, пошто је позвао богате нације да помогну у спречавању разорне епидемије на глобалном југу.
By Јое Лауриа
Специјално за вести конзорцијума
TСвет се суочава са највећом кризом са пандемијом Цовид-19 од 1945. године, када су основане Уједињене нације, рекао је Генерални секретар УН Антонио Гутереш у уторак.
Он је рекао да развијене земље морају помоћи земљама у развоју или би се свет могао „суочити са ноћном мором болести која се шири попут шумског пожара на глобалном југу са милионима смртних случајева и могућношћу да се болест поново појави тамо где је раније била потиснута“.
„Подсетимо се да смо јаки онолико колико је јак најслабији здравствени систем у нашем међусобно повезаном свету“, рекао је он.
Гутереш је говорио из седишта УН у Њујорку на представљању новог извештаја УН о пандемији. Извештај укључује пројекције Међународне организације рада УН (МОР), што каже да ће 25 милиона радних места бити изгубљено широм света, што представља губитак од 860 милијарди долара до 3.4 трилиона долара прихода за раднике.
Конференција УН о трговини и развоју (УНЦТАД) предвиђа смањење од 30 до 40 одсто глобалних директних страних инвестиција и Светска туристичка организација (УНВТО) види пад од 20-30 посто у доласку међународних авио-компанија.
„Ово је болест која прети свима у свету и има економски утицај који ће донети рецесију која вероватно нема паралеле у недавној прошлости“, рекао је Гутереш. „Појачана нестабилност, појачани немири, појачани сукоби чине да заиста верујемо да је ово најизазовнија криза са којом смо се суочили од Другог светског рата.
То захтева, рекао је, да нације „забораве политичке игре и схвате да је човечанство у питању“.
Осуђује недостатак координације
Гутереш је осудио владе због недостатка координације у борби против Цовид-19. „Још увек немамо координисану акцију свих земаља на сузбијању вируса под вођством Светске здравствене организације“, рекао је он.
„Смернице Светске здравствене организације нису поштоване у многим земљама света и постојала је тенденција да свака иде својим путем. Апсолутно нам је потребна артикулисана акција у којој се све земље удружују у исте напоре како би заједнички сузбили преношење.
Ако је тачно да смо већ били сведоци мобилизације од 5 трилиона америчких долара, то је далеко од онога што је потребно, посебно зато што је највећи део онога што је мобилисан од стране развијеног света за подршку сопственим економијама.
Далеко смо од тога да имамо глобални пакет који би помогао свету у развоју да створи услове и за сузбијање болести и за решавање драматичних последица у њиховој популацији. … Огромна помоћ је и даље потребна свету у развоју. Нисмо још ту, али надам се да ћемо ићи у том правцу. …
Ако свет у развоју нема ресурсе… онда имамо ризик, а Африка је за мене главна брига, имаћемо ризик да се вирус шири попут пожара на глобалном југу са трагичним последицама… милиони људи ће умрети . Али [такође] могућност да се то врати и сви напори глобалног Севера поново су доведени у питање. Ово је тренутак за солидарност, не само због великодушности, већ и због просвећеног сопственог интереса свих.”
Гутереш је рекао да је био у контакту са многим глобалним лидерима и рекао да постоји „свестан да смо заједно у овоме и да морамо да изађемо из овога заједно“. Али он је рекао да је проблем у томе како створити „практичне начине да се то уради“.
Историја ће судити
Генерални секретар је пандемију назвао „одлучујућим тренутком за модерно друштво“, у којем ће „историја судити о ефикасности одговора не на основу акција било ког скупа владиних актера предузетих у изолацији, већ према степену до којег ће одговор је глобално координисан у свим секторима за добробит наше људске породице.”
Гутереш је рекао да се свет не сме враћати на статус кво анте након што се криза заврши. „Са правим акцијама, ЦОВИД-19 пандемија може означити почетак нове врсте глобалне и друштвене сарадње“, рекао је он. „Када прођемо ову кризу, што ћемо и хоћемо, суочићемо се са избором: можемо да се вратимо у свет какав је био пре или да се одлучно позабавимо оним питањима која нас све чине непотребно рањивима на кризе.
Међу питањима која се морају променити, Гутереш рекао, је „дизајнирање фискалне и монетарне политике у стању да подржи директно обезбеђивање ресурса радницима и домаћинствима, обезбеђивање здравствених и осигурање за случај незапослености, повећала социјалну заштиту и подршку предузећима како би се спречили банкроти и масовни губици радних места. Оно што је потребно је масиван, мултилатерални одговор који износи најмање 10 одсто глобалног БДП-а.
Ресурси морају бити „масовно увећани“ за свет у развоју, рекао је он. Међународни монетарни фонд и друге финансијске институције морају „брзо убризгати средства у земље којима су потребна“.
„Смањење дуга мора бити приоритет“, укључујући одрицање од плаћања камата за целу годину за земље у развоју.
„Оно што свету сада треба јесте солидарност“, рекао је он. „Солидарношћу можемо победити вирус и изградити бољи свет.
Јое Лауриа је главни уредник Цонсортиум Невс и бивши дописник Уједињених нација за TВалл Стреет Јоурнал, Бостон Глобе, и бројне друге новине, као и истраживачки репортер за Сундаи Тимес Лондона. До њега се може доћи на [емаил заштићен] и пратили на Твитеру @уњое .
Оно што он заиста говори јесте да је капитализам пропао и да су нам потребне промене. С обзиром на то да су САД главни узрок садашње финансијске и војне ситуације и најмање је вероватно да ће се променити или сарађивати јер већ игноришу међународно право и тек су схватиле да су оне главни садашњи фокус ове МЕЂУНАРОДНЕ вирусне пошасти, шансе за срећна будућност за све нас који смо остали витки.
Сада постоје докази да је било какав „повратак у нормалу“ мало вероватан. То би требало да изазове размишљање на свим нивоима свих друштава.
Шта кажете на ово за мисао из снова:
САД уз помоћ савезничких невладиних организација и агенција УН претварају одговарајуће војне базе у изолационе кампове/болнице/медицинске/центре по потреби да помогну онима у земљама у развоју. Они такође могу бити дистрибутивни центри за храну, воду за пиће, заштитну опрему, материјале за тестирање итд.
Добре Гуттересове изјаве за „координисану акцију“ против епидемија могле би заиста довести до „глобалне и друштвене сарадње“ уз директну подршку домаћинстава, предузећа, здравственог осигурања и осигурања за случај незапослености.
Тирани над демократијом на које је упозоравао Аристотел не могу зауставити „политичке игре“ које заповедају лојалност њихове базе моћи, претварајући се да су браниоци од непостојећих непријатеља. Али они могу приписати заслуге за напад на правог непријатеља након што је прекасно, и користе своје контролисане масовне медије да лажу о томе као и увек.
САД и Италија су имале исту стопу пораста случајева вируса (удвостручавање за четири дана) у свом 25. дану од 100 инфекција. Ако САД сада не прођу боље од Италије, можда ће имати око 500,000 случајева и 50,000 смртних случајева за две недеље, што је тридесет пута више од стопе по глави становника у Кини. Није довољно да политичари украду више новца из социјалног осигурања од својих пословних губитака, тако да и даље имају економске подстицаје уместо морала.
Када се инфекције слегну, карантине ће бити пуштене да би се поново покренула економија као у Кини, а инфекције ће се наставити, успостављајући циклус карантина/рада у трајању од две године док вакцина не буде доступна, уз велику цену смрти од вируса. Можда ће спори људи кренути ка сталном процесу рада/карантина за основна добра, као у медицинским услугама.
Да, цовид-19 је велики тест за свет. Можда бисмо се, након што то ставимо под контролу (ако је то могуће), могли суочити са највећом претњом за свако живо биће на земљи – ГЛОБАЛНИМ ЗАГРЕВАЊЕМ! Ми убијамо себе и нашу планету управо сада и то неће нестати игнорисањем.
Кина шаље маске у Италију. Кинези пишу на пакетима:
„Сви смо ми капи у једном океану – сви смо ми лишће једног дрвета – сви смо ми цвеће у једној башти.
Може се сањати и искрено се надам да ће се десити оно што генерални секретар Гутереш каже.