ЦОВИД-19: Осакаћени свет померају медицинске сестре и лекари

Не постоји замена, како се ова катастрофа одвија, преношење приоритета са приватизације на стварање снажног јавног сектора, у најмању руку за здравство, каже Вијаи Прасхад.

By Вијаи Прасхад
Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања

САРС-Цо-2 или ЦОВИД-19 брзо се крећу широм планете, не остављајући ниједан регион нетакнутим. То је моћан вирус, са довољно дугим периодом инкубације да сакрије симптоме и самим тим окупља све више људи у своје смртоносне руке.

Полако, свет се гаси, обузима нас страх. Али страх није опција. Вирус је смртоносан, али није сам вирус тај који изазива страх. Велики део света се плаши јер људи схватају да живимо у институционалним пустињама, да су наши изабрани лидери углавном неспособни и да је мотив профита фокусирао толико људског потенцијала на новац, а не на човечанство. Дубока усамљеност која је као покров пала на свет произилази из те спознаје колико и из наметнуте друштвене изолације. Већина светских шефова влада ослања се на страх да би збунили своје становништво; бујају од панике ове или оне врсте. Они једноставно немају моралну снагу да нас воде док ова пандемија јури нашим животима.

На мало вероватном месту, Финанциал Тимес, уредник Африке Давид Пиллинг пише катастрофе изазване преласком са јавног на приватно здравство. Постоји, пише он, „искушење да се здравље посматра кроз лично сочиво“, пошто незаразне болести као што су рак, хипертензија и дијабетес помрачују друге болести; противотров за ове болести сматран је личним (режим фитнеса) и приватним (скупо здравствено осигурање). Како су приватни медицински факултети, приватне болнице и приватне фармацеутске компаније расле, јавни систем је увенуо. Овај развој догађаја, примећује Пилинг, „занемарује две чињенице. Један је да су најефикасније здравствене интервенције, од чисте воде до антибиотика и вакцина, биле колективне. Други је да заразне болести нису поражене. Они су, у најбољем случају, држани подаље'. Не постоји замена, како се ова катастрофа одвија, преношење приоритета са приватизације на стварање снажног јавног сектора, у најмању руку за здравство.

„Више бих волео планету медицинских сестара него планету банкара.

Чак иу најзахтевнијим здравственим системима, канибализованим штедњом, медицинске сестре и доктори, болничари и домара су били херојски у свом послу; доктори и медицинске сестре се враћају из пензије, радећи сада дуго без времена за одмор. Они раде изван исцрпљености на заустављању плиме против вируса. У овом осакаћеном свету, они који нас држе заједно везама љубави и заједништва су наши хероји, дивни људи који су спремни да се ставе у опасност да заштите своје ближње. Неговатељи – било у породицама или у институцијама – никада не добијају довољно заслуга за огроман терет који су преузели док су политичари уништавали државу и друштво. Више бих волео планету медицинских сестара него планету банкара.

Вест из Италије је запањујућа, али то је увод у оно што би се могло догодити ако вирус у потпуности уђе у земљу фавелас   харри света. Мало је познато да је шпански грип 1918-1919 имао најгоре последице у западној Индији; од оних милиона који су умрли у тој пандемији, 60 одсто је било из овог дела Индије, а они који су умрли били су ослабљени већ неухрањеношћу коју је спроводила британска колонијална политика. Данас гладни живе у овим појасевима сламова који до сада нису били драматично погођени вирусом. Ако смрт почне да прати оне области у којима је медицинска нега значајно осиромашена, број оних који ће умрети биће запањујући, јадност класне структуре очигледна у мртвачници.

Песник Маргарет Рандалл, чији мемоари Никад нисам напустио дом је управо објављен, послао нам је песму која ствара расположење за овај период:

ЦОВИД-19
Када се очекује број погинулих
бити у милионима
шансе су
неко кога волиш ће умрети.
Пошасти старих нас поново посећују
а ми се копрцамо
остати сигуран, остани
разуман и присутан за друге,
помози комшијама, само купуј
оно што нам треба,
са рафова продавница празне
на ритам страха.
Хајде да поделимо маске за лице
као Кинези
и оперемо руке
у тихој молитви.
Хајде да певамо са балкона
замишљено и стварно
као Италијани
у карантени широм земље.
Будимо љубазни једни према другима
и организовати лекове
и решења
неодговорни лидери изложени ризику.
Ако је ово Велики,
пусти нас да изађемо
достојанствено, ако проба
хајде да коначно предложимо да живимо у миру.

Људи су се вековима суочавали са великом тугом која је слабо схваћена катаклизмичком смрћу, од којих су куга и колера најистакнутије. Када дођу до катастрофе, често су жене – као медицинске сестре, као мајке и као сестре – те које држе друштво на окупу. Тајанствених и мистичних објашњења било је на претек. Наука нам је помогла да се пробијемо кроз дубоки фатализам који је збунио људе; сада тражимо објашњења у секвенцирању гена и у стварању вакцина. Вера у разум, науку и солидарност је послала кинеске лекаре и медицинске сестре на крајеве њихове земље, као што су планине Алтај, да лече људе и обуздају овај веома опасан вирус који нас је обузео анксиозношћу и смрћу; то их је, заједно са кубанским лекарима, послало у Иран, Ирак и Италију да помогну земљама у невољи. Њихов долазак подсећа на вековну историју социјалистичких лекара и медицинских сестара који су се бацили на међународну солидарност зарад хуманости. То су људи који деле етички пејзаж са индијским комунистичким лекарима и њиховим народним поликлиникама о којима смо писали у Досије бр. 25 (фебруар 2020). То је социјалистичка традиција.

А ту је и империјалистичка традиција. Како се ЦОВИД-19 шири и како је Иран био тешко погођен, хуманитарни одговор Сједињених Држава би био да се укину све убилачке санкције и пусти Иран да увози медицинску опрему и залихе. Исто важи и за Венецуелу, где је ЦОВИД-19 сада почео свој марш. Паола Естрада из Међународне народне скупштине и И говорио министру спољних послова Венецуеле Хорхеу Ареаси, који нам је рекао да се његова земља суочава са „тешкоћама у благовременој набавци лекова“. Али Венецуели, као и Ирану, помажу Кинези, Кубанци и Светска здравствена организација. Они су решени да прекину ембарго империјализма и прекину ланац вирусног преноса. „Санкције су злочин“, кажу у Венецуели. Једностране санкције САД добијају посебан злочиначки значај усред ове пандемије.

Једнако је злочин и то што се опсада Газе (Палестина) наставља, са два милиона људи заробљених израелском блокадом у дубоко загушеном подручју. Палестинске медицинске сестре, доктори и медицинско помоћно особље, као и наставници и социјални радници који су деценијама држали заједно своје крхко друштво, немају толико заслуга за одржавање палестинског друштва живим и отпорним. Један од њих је био Разан ал-Најјар, двадесетједногодишњи медицинар који је неговао ненаоружане демонстранте у Великом маршу повратка; на њих су пуцали израелски снајперисти. Један снајпериста је уперио пушку у њу и намјерно је убио 1. јуна 2018. Постоје хиљаде медицинских сестара, лекара и медицинских радника попут Разана ал-Наџара који напорно раде на одржавању урушеног друштва у Јемену, где – због саудијско-емиратског рата – више од половине становништву недостаје основна здравствена заштита и исхрана. Замислите шта ће пошаст ЦОВИД-19 учинити у Гази и Јемену? Та блокада, овај рат мора да се заврши.

Светска здравствена организација напорно ради, упркос безначајном финансирању, да спречи ширење вируса. Ако сте у могућности да донирате нешто новца, учините то СЗО Фонд солидарног одговора. Устаните да браните овај осакаћени свет помажући неговатељима чији је труд спас да нас пребаце на другу страну ове рушевине.

Вијаи Прасхад, индијски историчар, новинар и коментатор, је извршни директор Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања и главни уредник Лефт Ворд Боокс.

Овај чланак је из Трицонтинентал: Институт за друштвена истраживања.

Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.

Молимо Вас поклонити за Цонсортиум Невс.

Пре него што коментаришете, прочитајте Роберт Парри Политика коментара. Наводи који нису поткријепљени чињеницама, грубе или обмањујуће чињеничне грешке и напади ад хоминем, као и увредљиви или непристојни изрази према другим коментаторима или нашим писцима неће бити објављени. Ако се ваш коментар не појави одмах, будите стрпљиви док се ручно прегледа. Из безбедносних разлога, уздржите се од уметања линкова у своје коментаре, који не би требало да буду дужи од 300 речи.