Турски лидер, који негује снове о некој врсти неоосманске рестаурације широм Блиског истока, сада је на безобзирној сузи.
Руски председник Владимир Путин и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган на конференцији за новинаре у Турској, 1. децембра 2014. (руска влада)
By Патрицк Лавренце
Специјално за вести конзорцијума
Aс Рецип Тајип Ердоган гони његов најновији војни упад јужно у Сирију, све старе митологије о турском председнику и 9-годишњем сиријском сукобу се још једном увежбавају, безнадежно истрошене какве јесу. Проблем сада није ратна магла. Проблем је рат магле.
Да будемо јасни, дакле, од почетка шта се дешавало од прошле недеље и шта ће бити жељени исход. Сиријска арапска армија, сила за добро, мора не заустављају се пред одлучујућом победом у Идлибу, гувернату на северозападу Сирије у којем се налазе последње џихадистичке милиције које делују на сиријском тлу. Русија, која коректно (и легално) подржава кампању ССП, треба да покуша да избегне директан сукоб са чланицом НАТО-а, али би требало да ангажује турске снаге ако нема алтернативе.
НАТО, кршећи сопствени уговор из члана 5, неће притећи у помоћ држави чланици која је ангажована у тако грозном нападу на другу суверену нацију. Нисам сам у држању ово мишљење. Не заборавите: већина чланица НАТО-а су гадљиви Европљани брашнастих уста који су се одрекли духа у Сирији.
Целом свету ће донети много користи ако еклатантни Ердоган издржи најкрвавији нос у својих шест година као диктаторски председник Турске као последица овог продора у Сирију. Рецимо управо исто о ономе што је остало од присуства САД у Сирији. Биће сјајно ако Вашингтон коначно мора да призна да је изгубио сваки чип који је ставио у Сирију откако је почео да наоружава, обучава и финансира разне опаке исламистичке фракције, укључујући Исламску државу, најкасније почетком 2012. У овом тренутку тврди да штити сиријска нафтна поља од… Сирије.
Ово није први напад Турске на сиријску територију, да се подсетимо. Сличну кампању покренула је 2016. године; започела је још један упад прошле јесени. Турска је од почетка сиријског сукоба била канал за испоруку оружја Исламској држави и другим џихадистима, док је сиријску нафту из рафинерија под контролом ИСИС-а пребацивала на међународна тржишта.
Ловац ФСА који подржава Турска пуни М2 Бровнинг током борби у северној провинцији Алеп, новембар 2016. (Мада медија, Викимедијина остава)
Али операција Пролећни штит, како Ердоган величанствено назива ову најновију инвазију, већ доказује најскупљи и најагресивнији напад Турске на њеног јужног суседа. Прошлог четвртка сиријски ваздушни напади, вероватно са руско учешће убио најмање 30 турских војника и чак 36. У петак и током викенда, Турска је узвратила дроновима и артиљеријским нападима који су убили више од 100 сиријских војника и уништили значајан број тенкова и радарских система САА. Турски Ф-16 оборио је у недељу два сиријска борбена авиона.
Ово доводи сиријски сукоб до једног од најкритичнијих тренутака у његовој деветогодишњој историји. Турска је тренутно ометала напредовање САА у Идлибу. Да ли Русија треба да узврати како би се уверила да је овај успех привремен? Ово је питање Русије у наредној недељи. То је најтежа одлука Москве од када је интервенисала у име владе Дамаска у септембру 9.
Избегавање директне конфронтације
Русија и Турска су до данас марљиво избегавале било какву директну војну конфронтацију. Елијах Магниер, који је пратио блискоисточну политику неколико деценија, Извештаји да је Русија обуставила ваздушну подршку САА усред турске офанзиве током викенда. Ако се то покаже, може се сматрати разборитим, али најављени приоритет Москве у Сирији — коначни пораз терористичких милиција скривених у Идлибу — не би требало да буде компромитован.
Ердоган је толико често издао Русе да је чудо да Москва има још стрпљења за њега. Турски Ф-16 оборио је руски авион два месеца након што је руски авион распоређен у Сирији пре пет година. Анкара и Москва су се пре две године договориле да успоставе зону прекида ватре на северозападу Сирије, а Турска се такође обавезала да уклони џихадисте предвођене Хајатом Тахрир ал-Шамом, бившом ал-Нусром, која је раније била Ал-Каида у Сирији у гранату промене имена игра коју играју ови клобаси. Тај споразум је одавно (да тако кажем) отишао на Запад.
Након што је председник Доналд Трамп прошлог октобра најавио повлачење америчких трупа из североисточне Сирије, Ердоган се састао са Владимиром Путином у Сочију, где је руски председник направио аранжман пружање руских и турских трупа полицији — ово је једно поред другог, имајте на уму — тампон зона дуж турско-сиријске границе, са намјером да се обузда Ердоганове намјере у Сирији, а истовремено ублажи његову забринутост због сиријских Курда у назначеној зони . Кроз прозор за мање од шест месеци.
Овај момак би се могао убројати у диктатора Чаплинова сатира из 1940 зар није био толико деструктиван по глобални поредак и људски живот. Ердоган, који негује снове о некој врсти нео-отоманске рестаурације широм Блиског истока, сада је на безобзирној сузи. "У прошлости смо се борили против Русије 16 пута и борићемо се поново", рекао је Ердоган саветник је изјавио како се нова офанзива одвијала током викенда.
'Склони се с пута'
Турски војни изасланик стиже у северну провинцију Идлиб средином фебруара. (ВОА преко ИоуТубе-а)
Ни један дан касније, тврдио је Ердоган — истина или не, ко зна? — да је Путину у телефонском разговору рекао да нам се „макне с пута и остави нас лицем у лице са режимом“, значи Асадовом владом у Дамаску. Сада имамо то на папиру: нема везе са курдским питањем, Ердоган је све време тражио „промену режима“, јер ми инсистирамо на расписивању државних удара.
Нови турски напад има скромну корист од тога што се суочавамо са питањем ко су „побуњеници“ у Идлибу, а ко чине „борци које подржава Турска“ који нападају Сирију. Срамота за државу под надзором Њујорк тајмс и друге новинске куће због њихове непрестане употребе ових срамотно непоштених еуфемизама. Мало је умирујуће да је Тулси Габард, садашња конгресменка, сада инсистира да се џихадисти које су САД и Турска подржавале последњих девет година називају правим именом. Постепено ће, замишљамо, истина победити у свом дугом рату са бункумом.
Америчка машина за маглу
Где је остатак Вашингтона по овим питањима? Тамо где не би требало да буде, наравно. Машина за маглу наставља да пуца на свих осам, иако сада очајно.
Када Ердоган наредио упад на сиријску територију убрзо након што је Трамп прошле јесени најавио повлачење америчких трупа — то је било пре него што га је самит у Сочију привремено смирио — Капитол хил је вриснуо ужас и прошао млитаве санкције против неколико турских званичника.
Сада имамо Тома Котона, сенатора из Арканзаса и дугогодишњег Думкопфа у спољнополитичком простору, који је твитовао баш када је Турска прошлог петка упала у Идлиб: „Наш савезник из НАТО-а ради праву ствар. Путин и Асад морају да испоштују своје обавезе и зауставе масакр. Запањујуће. Једноставно запањујуће.
Русија и Асадов режим су криви за хуманитарну катастрофу која се одвија на северозападу Сирије. Наш НАТО савезник Турска ради праву ствар. Путин и Асад морају да испоштују своје обавезе и зауставе масакр.
— Том Цоттон (@СенТомЦоттон) 28. фебруара 2020. године
Награда за америчку умишљеност мора да припадне Џејмсу Џефрију, специјалном представнику Стејт департмента за Сирију. Џефри се већ много недеља жали на кампању Сирије да обнови сопствени суверенитет у Идлибу, као да нема право на то. Пре непуних месец дана, Џефри је обавестио дописнике у смислу да Дамаск треба да преговара о прекиду ватре са Хајат Тахрир ал Шамом (ХТС на државном језику) јер би требало да „призна да део земље неће бити под контролом владе у — режиму у Дамаску“. Нерв.
Ево неких од Џефријевих запањујућих извињења за убице, обезглављене терористе који су у нашим новинама познати као „побуњеници“ или „опозиција“:
„ХТС није — нисмо их видели да планирају или изводе међународне терористичке нападе. Видели смо како се фокусирају на одржавање своје позиције у Идлибу… Руси тврде да стално нападају Русе... Видели смо само повремене и не баш јаке или значајне војне акције са њихове стране против Руса. Руси то користе као изговор. У суштини, они су у дефанзиви, само седе тамо…“
Сергеј Лавров, руски министар спољних послова и дипломата који је много пута био калибар Џефрија, имао је сажет и здрав одговор на ову глупост када је говорио о ствари током седнице Савета УН за људска права неколико недеља касније:
„Апсолутно су неприхватљиве препоруке о могућности склапања мировних споразума са насилницима како се то дешава када се разговара о ситуацији у Идлибу.
Најобичнији енглески понекад говоре говорници којима није матерњи језик.
Патрицк Лавренце, дугогодишњи дописник у иностранству, углавном за Интернатионал Хералд Трибуне, је колумниста, есејиста, аутор и предавач. Његова најновија књига је „Време више нема: Американци после америчког века“ (Јејл). Пратите га на Твитеру @тхефлоутист. Његова веб страница је Патрицк Лавренце. Подржите његов рад путем његово место Патреон.
Ако цените овај оригинални чланак, размислите донирања на Цонсортиум Невс како бисмо вам могли донети још прича попут ове.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Пре него што коментаришете, прочитајте Роберт Парри Политика коментара. Наводи који нису поткријепљени чињеницама, грубе или обмањујуће чињеничне грешке и напади ад хоминем, као и увредљиви или непристојни изрази према другим коментаторима или нашим писцима неће бити објављени. Ако се ваш коментар не појави одмах, будите стрпљиви док се ручно прегледа. Из безбедносних разлога, уздржите се од уметања линкова у своје коментаре, који не би требало да буду дужи од 300 речи.
Путин је то поново урадио.
Види: хеисе.де/тп/феатурес/Путин-деескалиерт-Ердоган-4677881.хтмл
То значи прекид ватре, слободне аутопутеве, пријем Курда у Уставни комитет и за Турску добре односе са Русијом.
Ердоган игра обе стране против средине као и обично. С једне стране ради са Вашингтоном који је покушао државни удар против њега са гуленистима, а са друге са Русијом да би можда постигао бољи договор о турским акцијама нових гасовода? Ко зна, али видећемо временом.
Неколико добрих јаких изјава овде. Чак иу неким алтернативним медијима, ствар Сирије се често не износи јасно.
Ердоган и Путин се састају управо у Москви.
Надам се да је Путин јасно ставио до знања да је стрпљење при крају.
Заправо, стрпљење свих према Ердогану је на измаку.
Његово гурање избеглица у великом броју ка Европи је ужасно.
Али Путин је опрезан, прагматичан човек, а питање веза са НАТО не може се занемарити.
Сигуран сам да има дана због којих се Путин каје што је спасао Ердогана у пучу.
Разумем овај хиперболични понекад, у реду често, врући тип писања са експлозијом у свакој реченици. Оштар и не од помоћи.
Ако ти нешто значи:
видети: харперс.орг/арцхиве/2019/02/америцан-инволвемент-ин-сириа/
... Џо Бајден је у априлу 2013. разговарао са катарским владаром, шеиком Хамадом бин Калифом Ал Таријем, о његовој подршци екстремистима. Један од Бајденових најближих саветника рекао је да је потпредседник рекао емиру: „Ако ми дате избор између Асада и Нусре, ја ћу узети Асада. Бајден је изашао у јавност на Харвардској Кенеди школи владе 2. октобра 2014:
„Наши савезници у региону били су наш највећи проблем у Сирији. Турци . . . Саудијци, Емирати итд. Шта су радили? Били су толико одлучни да скину Асада и у суштини имају заступнички сунитско-шиитски рат, шта су урадили? Сипали су стотине милиона долара и десетине хиљада тона оружја у свакога ко би се борио против Асада. Осим што су људи који су били снабдевани били ал-Нусра и Ал Каида и екстремистички елементи џихадиста који долазе из других делова света.
погледајте: иоутубе.цом/ватцх?в=нпд4ОСПЈрт0
Бајден Сирија @ Харвард ЈФК 2. октобар 2014
… у 2:30.
Нема сумње осим да Ердоган доследно крши своју реч о сваком споразуму или споразуму који потпише, а затим прибегава разбојништву након што је његова варљива дипломатија достигла своју предвидљиву и издајничку крајњу тачку. Мислим да је ту тактику научио од својих "савезника" у Вашингтону. У сваком случају, он сигурно размишља као неоконзервативци: изговорите било какву лаж и потпишите било који документ да бисте стекли полугу, а онда прекршите своју реч и почните да пуцате када је то сврсисходно. Државни актери попут њега и варвари на Потомаку гарантују да свет никада неће видети мир ни у једном нашем животу.
Сиријци, Руси, Хезболах, Ирачани и Иранци треба да се ангажују са Турцима и потисну их назад на планинске превоје – тек када контрола тих прелаза буде у њиховим рукама, биће могуће контролисати и зауставити доток оружја и материјала ка текфири преко Турске.
Ердогану недостаје финоћа Руса и груба моћ САД. Русија већ пренаоружава Сирију и наставиће то да ради (предвиђам). То је завршна фаза колапса и небитности УН-а које су се показале као поштени посредник на светској сцени као што су САД биле у Палестини.
Да, све блискоисточне, афричке, азијске и јужноамеричке ратове требале су и могле су да спрече или зауставе УН, да нису контролисане и неутралисане коруптивним утицајем америчке новчане моћи, која никада не служи сврси за коју тврди .
Предиван текст, пун драгоцених информација!
Хвала вам господине Лоренс на овом одличном информативном чланку. Тулси Габард наводите као још једну аутентичну, тачну и промишљену особу са информацијама о „побуњеницима“. Надамо се да ће постати део наше Фед владе када поново преузмемо контролу над њом у новембру.
Америчка влада постаје све опаснија јер нас храни све већом пропагандом.
Пут до светског рата може бити дуг, заобилазан и са много привремених почивалишта за мир. Коначно путовање стиже на своје одредиште.
погледајте: гхостсофхистори.вордпресс.цом/
У међувремену, овде у прилично бизарном алтернативном универзуму који је изузетна Америка, наратив МСМ-а је да се боримо против џихадиста када их заправо подржавамо буквално деценијама уназад до муџахедина. Потпуни нестанак Тулси Габард у МСМ-у и од стране ДНЦ-а није зато што она представља претњу да добије партијску номинацију. То је зато што је она једини кандидат који ће наглас говорити истину о нашем бескрајном дослуху са нашим џихадистичким пријатељима и ово јавно поштење скида маску са наше империје лажи. Маска коју тако веома пажљиво конструишу, крпе и поправљају свакодневно наши потпуно аморални и корумпирани МСМ медији и њихове личности са мртвим вестима.
Да, амерички МСМ и политичке партије су у власништву наше корумпиране олигархије, заједно са америчким изборима и правосуђем: имамо минималне алате да обновимо демократију. Бајденова победа на југу сугерише још једну генерацију корупције захваљујући моћи новца.
Америка добија оно што жели, континуирани напор да ослаби Сирију. Неко време се чинило да је мантра Асада мора да оде закопана. Турска јој је притекла у помоћ и настао је веома озбиљан проблем за Русију. Ако Путин успе да спаси ову, он ће заиста бити чудотворац. Ако може да спасе сиријски народ од даљег страдања, и то ће бити дивно. Много се пита када Американци, Израел и њихови савезници не желе да се то догоди.
Нестао је сваки привид државничког духа и чињеница у данашњем свету. Све су то лажи, лицемерје и пропаганда огољени без шапата штампе.
Може ли неко да објасни како ови „експерти за спољну политику“ могу да изговарају тако тотално неподношљиво смеће о ситуацији у Сирији и њеној позадини.
Затим, ту је срамна епизода са хемијским оружјем и то је политичка игра.
Русија не може остати равнодушна према ситуацији у Сирији. Његово присуство тамо је потпуно објашњиво. Пошто је била принуђена да води скупе ратове против џихадиста у суседним руским провинцијама Чеченији и Дагестану, Русији је потребна тампон зона између њеног меког стомака и инфилтрације џихадистичких резбара. Стога је императив да Русија остане на курсу одбране своје отаџбине. Лако речено, али нема праве алтернативе осим ужасне предаје.
Лично, углавном се обраћам Сергеју Лаврову за право мршаво тумачење онога што се тамо заиста дешава. Ердоган заслужује ударац и већ неко време га је заслужио. Исто тако и за горепоменуте кривце из САД које је господин Лоренс поменуо овде. Ови људи су тако узнемирујући. Том Цоттон – Не подносим лажи. Да ли сте уопште свесни да непрестано лажете амерички народ? Или мислиш да смо сви толико глупи??
Ердоган је несумњиво дволичан, али и Русија.
На пример, Русија није дозволила ниједну употребу система С400 у Сирији упркос томе што израелски авиони пуцају на сиријске циљеве из сиријског ваздушног простора. Они стоје по страни док Турска користи беспилотне летелице и Ф16 за напад на сиријске трупе које се боре против Ал Каиде на сиријском тлу.
Русија говори о помоћи Сирији, али чини се да чини мало осим да обезбеди војну опрему и бомбардује цивиле. Чак и тада наводно фантастични С400 стоји у празном ходу и не пружа чак ни вредност одвраћања.
Сирија нема систем С-400. Има ажурирани С-300 плус панцир.
Русија тамо има С-400 за заштиту сопствених база.
Сирија је прилично редовно користила неке елементе свог система са пројектилима који су долазили из израелских авиона који су испаљивали преко Голана. У ствари, пре неки дан.
Џоне, ОК, Руси стављају вето на употребу сиријских система противваздушне одбране С300, а не С400.
Русија је склопила споразум са Турском који јој је дозволио да постави базе унутар Сирије. Турска се није придржавала услова споразума и када су избиле борбе између Сирије и Турске, за мене је дволично да Русија не чини ништа да заштити Сиријце.
Сирија је била месо у сендвичу између збуњујућег низа страних снага. Чини се да су једини часни Сирија и Хезболах.
И УН не чине ништа да зауставе овај нечувени илегални прокси рат који је коштао стотине хиљада смртних случајева.
Нема сумње осим да Ердоган доследно крши своју реч о сваком споразуму или споразуму који потпише, а затим прибегава разбојништву након што је његова варљива дипломатија достигла своју предвидљиву и издајничку крајњу тачку. Мислим да је ту тактику научио од својих "савезника" у Вашингтону. У сваком случају, он сигурно размишља као неоконзервативци: изговорите било какву лаж и потпишите било који документ да бисте стекли полугу, а онда прекршите своју реч и почните да пуцате када је то сврсисходно. Државни актери попут њега и варвари на Потомаку гарантују да свет никада неће видети мир ни у једном нашем животу.
Добра информативна анализа. Доноси јасноћу и разумевање. Освежавајуће. Свака част Лоренсу што је прозвао НИ Тимес који подржава влада због њихових предвидљивих дезинформација вођених нарацијом.
Изгледа да се Турска плаши пресељења својих милитаната из Идлиба у Турску, ако би били присиљени на њену границу. Очигледно, они такође нису погодни за делимично курдске граничне зоне на североистоку Сирије које је напала.
Турска и Русија договориле су зону од 10 км дуж турске границе, много мању од садашње побуњеничке области у Идлибу. Да ли су турски пуномоћници одбили гранични појас и захтевали да остану ту где јесу или да уђу у Турску?
Може ли Турска тајно бацити ИдЛиб групе вуковима у Идлибу? Да ли је циљ Турске у Либији само да их пресели? Очигледно Турска подржава тамошњи ГНА Триполи, док Русија подржава ЛНА Бенгази. Зар не могу да се договоре око места за турске опуномоћенике и примирја док не буде изводљиво?
Мислим да сте можда на нечему.
Коментатор Газета.ру је подвукао да становништво Идлиба великим делом чине џихадисти и њихови рођаци расељени из целе Сирије током рата. Неколико милиона потенцијалних џихадистичких избеглица. Могло би се разумети да ли Турска оклева да их смести поврх неколико милиона избеглица о којима се већ брину, а за које је ЕУ платила да им не дозволи да се тамо пребаце (срамота). Турска сада отвара границе према ЕУ, што је очигледно додатна димензија и можда траг за садашњу кризу. Да ли би ЕУ желела неколико милиона џихадистичких избеглица?
Коментатор је указао на многе потенцијалне проблеме за руску позицију у Сирији, укључујући дуге линије снабдевања, и позвао своју земљу да буде опрезна, предлажући компромис са Турском.
„Зар се не могу договорити око неког места за турске заступнике и примирја док не буде изводљиво?“
Вероватно је нека врста затворског или „логорског” притвора једини изводљив исход. Криминално је пуштати ове хеликоптере у било које цивилно окружење или државу. Морају бити уклоњени из Сирије или задржани под стражом унутар Сирије — и можда у великој мери депрограмирани. Или оптужени за злочине по војним или цивилним законима.
Мартин и Личфилд – Можда нека изолована област коју ће заузети само њихове породице, као што је насељена област (рецимо 20 к 20 миља) осим свих неповезаних цивила, домовина или зона ограничене трговине окружена широком ДМЗ коју надгледа УН и Сирија/Турска/Русија.
ДМЗ може бити довољно велика и јасна да брзо уочи прекршиоце, а окружени би били у сувише слабој позицији за било какву офанзивну операцију. Морали би да изграде економију да би преживели, користећи добро надгледану трговину кроз Турску преко камионске руте преко ДМЗ, тако да би морали да постану продуктивни у неким мирољубивим индустријама које би Турска могла да успостави за њих.
Можда постоји таква подскупина њихове области Идлиба из које би сви остали могли бити евакуисани. Турска би могла да одступи под „претњама“ Русије, дозволи Сирији да их присили да се удаљи од других цивила и окружи их на великом подручју, а затим у свом најмрачнијем часу Турска и Русија нуде да посредују у избору домовине.
Затим преговарајте са другом и трећом генерацијом да обезбедите јавно образовање у правцу реинтеграције. Нека трећа или четврта генерација емигрира ако је стабилна и продуктивна.
Ердоган мора да пати од заблуда величине у касној фази; које често резултирају фаталним грешкама. Он је луд ако мисли да може да настави да боцка руског медведа својим штапом и да га не ухвате канџе. Док ескалира, он ставља Путина у позицију да буде или понижен или да одлучно удари. Путин није од оних које треба понижавати иако је толико паметан да може пронаћи начин да надмудри неоосманску будалу без директног сукоба. Ердоган, међутим, изгледа да намерава да се спотакне у елиминацији ове друге опције.
Да ли би могло бити да САД/зиокабал ставља Ердогана на боцкање медведа да би промовисао нат-руске сукобе?