Трампов „мировни план“ би се суочио са Аманом sa прилив палестинских избеглица, који би пратили приливе избеглица из Ирака после 2003. и Сирије после 2011, пише Ђорђо Кафиеро.
Камп Џабал ел Хусеин за палстинске избеглице, северозападно од Амана. (Хасанисави, ЦЦ БИ-СА 3.0, Викимедиа Цоммонс)
By Гиоргио Цафиеро
Специјално за вести конзорцијума
TПлан Трампове администрације у односу на Израел/Палестину довео је Јордан у тежак положај. Са мање маневарског простора док Бела кућа тражи „решење“ овог сукоба које испуњава максималистичке захтеве израелске владе без обезбеђивања икаквих права Палестинаца, званичници у Аману виде политику САД и Израела као дугорочне покретаче нестабилности у Хашемитско краљевство.
Многе арапске државе постале су мање упорне да до нормализације односа са Израелом може доћи само ако/када се успостави суверена палестинска држава на основу граница из 1967. са источним Јерусалимом као главним градом. Али Јордан — упркос томе што је у миру са Израелом — остаје чврсто привржен овом ставу.
Стога, иако је решено да одржи блиске односе Амана са Вашингтоном, јорданско руководство је такође желело да брзо реагује на „мировни план“ који је представљен прошлог месеца након церемоније у Белој кући на којој је учествовао израелски премијер Бењамин Нетањаху.
28. јануара Тхе Јордан Тимес објављен Саопштење шефа јорданске дипломатије, у којем се истиче да „национални интереси Јордана и његови устаљени и непоколебљиви ставови и принципи према палестинском питању одређују начин на који влада поступа са свим предлозима и иницијативама усмереним на решавање сукоба“.
министар иностраних послова Амана опоменут против „опасних последица једностраних израелских мера, као што је анексија палестинских земаља, изградња и ширење илегалних израелских насеља на окупираним палестинским земљама, и задирања у Света места у Јерусалиму, које имају за циљ наметање нове реалности на терену. ”
Израелски премијер Бењамин Нетањаху, лево, са председником Доналдом Џеј Трампом, 27. јануар 2020, у Овалном кабинету. (Бела кућа, Шила Крегхед)
Прелазећи Јордан
Поједностављено речено, израелска војна анексија долине Јордана и других великих делова Западне обале прешла би црвене линије јорданске владе. Било какав план који одступа од дугогодишњег решења о две државе није могао да буде прихваћен од стране руководства у Аману.
Ако ће се спроводити „мировни план” Трампа и његовог зета, Јордан ће наћи своју сопствену стабилност озбиљно угроженом јер би такве израелске акције готово неизбежно довеле до прилива палестинских избеглица у Јордан. Ово би покренуло питања о одрживости јорданско-израелске Вади Арабе Мировни споразум потписан 1994.
Са приближно 70 процената оних у Јордану који су Палестинци (барем према попису из 2015.), тешко је замислити да израелска анексија Западне обале не изазове широко распрострањене немире у Јордану.
Други важан фактор односи се на верско старатељство краља Абдулаха ИИ над муслиманским/хришћанским местима у Јерусалиму. Као резултат тога што је Трампова администрација признала Јерусалим као главни град Израела, статус Светог града постаје све осетљивије питање из јорданске перспективе. Поред тога, Аман је напоре Беле куће да распусти Агенцију Уједињених нација за помоћ и рад (УНРВА), која пружа услуге многим палестинским избеглицама у Јордану и другде, видео као још једну претњу јорданским интересима.
Десничарски наратив у Израелу је то "Јордан је Палестина." Ово није ново. Али оно што је релативно ново јесу узастопне ликудистичке владе у Израелу и Трампово председништво, које подржава Израел у његовом одбацивању идеје о било којој сувереној палестинској држави која је икада постојала на Западној обали.
Према томе, Јордан се плаши да ће Израелци, уз благослов Беле куће, анектирати Западну обалу и натерати Јордан да трпи последице све већег броја Палестинаца који долазе у Хашемитско краљевство, што додатно оптерећује јавне ресурсе. Након прилива избеглица из Ирак после 2003 Сирија после 2011, још једна избегличка криза није оно што нико у Хашемитском краљевству жели.
Тешке одлуке
Јордански краљ Абдулах ИИ, лево, и председник Доналд Џеј Трамп, 2017. (Бела кућа, Шила Крегхед)
У овом тренутку, јорданска влада мора да донесе тешке одлуке у припреми за израелску анексију Западне обале. Ово поставља питања о одрживости мировног споразума из 1994. године. С једне стране, бес расте широм Јордана и многи грађани Хашемитске краљевине су љути на САД, заједно са арапским државама Залива, због њихових реакција и ставова у вези са експанзионизмом Израела на палестинску земљу.
Повлачење из споразума Вади Араба било би популаран потез у земљи. С друге стране, раскидање мировног споразума на комадиће би имало изузетно озбиљне импликације на будућност односа Јордана са Вашингтоном.
Не може се порећи да ни у једном тренутку од 1994. године јорданско-израелски односи нису били под већим стресом него у садашњем периоду. Ово је добрим делом због тога што је Трампова администрација заобишла Аман и заинтересованост за зближавање арапских држава Залива и Тел Авива, занемарујући легитимне бриге и националне интересе Јордана у позадини Нетањахуове владе која наставља своју колонизацију палестинске земље.
За јорданског краља нема лаких опција. Несумњиво, Трамп и Нетањаху су му дали мање маневарског простора како се међународни, регионални и домаћи притисци појачавају на Хашемитско краљевство. Никако није тешко сугерисати да ће Јорданова илузивна стабилност вероватно бити једна од жртава онога што је заиста крађа (не договор) века.
Гиоргио Цафиеро (@ГиоргиоЦафиеро) је извршни директор Гулф Стате Аналитицс (@ГулфСтатеАналит), консултантску кућу за геополитичке ризике са седиштем у Вашингтону.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Ако цените овај оригинални чланак, размислите донирања на Цонсортиум Невс како бисмо вам могли донети још прича попут ове.
Пре него што коментаришете, прочитајте Роберт Парри Политика коментара. Наводи који нису поткријепљени чињеницама, грубе или обмањујуће чињеничне грешке и напади ад хоминем, као и увредљиви или непристојни изрази према другим коментаторима или нашим писцима неће бити објављени. Ако се ваш коментар не појави одмах, будите стрпљиви док се ручно прегледа. Из безбедносних разлога, уздржите се од уметања линкова у своје коментаре, који не би требало да буду дужи од 300 речи.
Аутор тврди да би „такве израелске акције (тј. анексија долине Јордана) готово неизбежно довеле до прилива палестинских избеглица у Јордан”. Одакле би те избеглице? Израелска влада није запретила да ће протерати било кога из било које земље коју Израел може анектирати дуж Јордана. Садашњи становници тих области би вероватно постали израелски држављани.
Нови пут свиле могао би да пресече Јордан на путу ка Африци. Овде је представљена прилика за Русију и Кину да склопе нови савез који користи милионима.
И озбиљан, ако не и смртни ударац за НАТО.
ИМХО
Резолуција СБ УН 242 од 22. новембра 1967, главна звезда за понашање Израела, помиње Блиски исток и Израел, али не говори ништа о Палестини, или двема државама, и укључује „...гарантовање територијалне неприкосновености и политичке независности сваке државе на том подручју“.
То би посебно укључивало Израел, који је заузео став да мора да контролише целу територију и своје границе као држава у тој области како би осигурао своју безбедност. Многи Палестинци подржавају решење са једном државом, што се чини као једино могуће решење када се погледа мапа Палестине.
Све што Израел жели, Израел добија! Тако је – – – изгледа да се „велике“ САД грле са тиранским режимима широм света са намером да им продају оружје, које они онда користе на начин који би навео САД да нападну нацију да нису у своју „пријатељску“ листу. Лицемјерја и двоструких стандарда има на претек, а када неко искаже отпор неправедној политици назива се „терористом“! Неко у Ирану прди и САД су спремне да нападну! ИДФ коље Палестинце и то зато што „Израел има право на самоодбрану“. Али да ли Израел, а камоли његов пас чувар САД, ствара сопствену „потребу за одбраном“, да ли заиста имају „право на самоодбрану“? Ако вам неко провали у кућу, имате ли право на самоодбрану? Не мислим тако више него што САД/Израел имају право да НЕ буду нападнути због нарушавања нације!
Да, постоји нешто што Јорад може да уради, припреми се и брзо. Натерајте Русију и/или Кину да подрже свој суверенитет војним базама и особљем. За Русију, Иран и Сирију је најважније да Јордан остане безбедан – намера Израела да доминира Блиским истоком мора по сваку цену бити заустављена пре него што то постане још један рат у који се морају укључити савезници Јордана. Палестинци и Палестина су стотинама година били у миру са јеврејским, хришћанским и муслиманским становништвом пре Балфурове декларације. Амерички Јевреји су били ти који су се залагали за израелску државу и погледајте шта се догодило – како стара изрека каже, „Дај им један инч и проћи ће миљу“. Израелским плановима за колонизацију Блиског истока мора доћи крај, а ако НАТО, Америка и запад ћуте, онда, било да им је то на глави...
Мање од десет одсто јорданске популације одобрава било какво присуство САД тамо.
Изненађујуће је да се Јордан није придружио Ирану/Ираку/Сирији и протерао САД.
Оно што је Блиском истоку потребно је помирење свих страна против Израела и његових тиранских суседа.
Идеологија јединства, игнорисање верских разлика и историјских сукоба.
Јединствени фронт против САД, можда подржан од Турске и Русије.
Јединство против КСА и УАЕ, можда Египта, и свих који сарађују са Израелом и САД.
Они морају да схвате да су њихове разлике искоришћене и да су замршене њиховим заједничким карактеристикама.
Само када буду опколили Израел и поделе своје војне моћи, могу да спасу Палестинце.
Претња Јордану је израелска идеја да је „Јордан Палестина“.
Узевши све од првобитног становништва Израела, решење које се сада сугерише је да се узме скоро све од Јорданаца и да се то да онима који су лишени Израела.
Јордан није био палестинска држава. То је била бедуинска држава. То је већ било потопљено у прошлим токовима избеглица, а сада Израел намерава да то оконча.
Има смисла да САД и Израел заједно имају план да поремете/дезорганизују земље које окружују Израел.
Ирак је био прави пример. Сирија је пример за то, као и Либан. А сада то поново видимо са Јорданом.
Да, и то је јавно артикулисан став неких истакнутих Израелаца већ дуги низ година да је Јордан тамо где Палестинци припадају, а не око Израела.
Дакле, сада раде на томе да се то оствари, барем делимично.
НЕ, и НЕ, Палестинци припадају Палестини чији је Израел уљез. Јевреји су тамо живели прилично срећно пре израелских планова колонизације које су амерички Јевреји објавили... заједно са Британцима.
Роберт, он је то мислио, али није довољно јасно приговорио израелској линији.
Јорданове руке су увек биле везане. То је увек била сиромашна земља. Као и раније, и овај краљ ће морати да хода по ужету. Претпостављам да је план да сачекамо и надам се да ће бити боље. Нико више не може много више да уради. Нема арапског консензуса.
Чини се да планови за Велики Израел иду прилично добро. Ако не спавају за воланом, арапске државе вођене петинистима у овој области наћи ће непожељну, експанзионистичку ционистичку државу и њене америчке заступнике као де фацто блиске суседе, и то у веома блиској близини. До сада је требало да буде очигледно да реконфигурација Одед Иинон подручја значи елиминацију не само Палестинаца свим неопходним средствима, већ укључује и потпуно потчињавање читавог стратешког подручја англоционистичким интересима. У овој еклатантној неоимперијалној офанзиви де фацто политика ционистичког левијатана може бити једноставно државна, као 1. повиновање ционистичким циљевима што ће значити крај суверенитета и вазализацију ових држава, или 2. ако то не успе – десетковање .
То се већ догодило у Европи која је била подвргнута дугој америчкој субверзији од 1945. године и коју је сада окупирао и контролисао НАТО.
Једина политика према овом империјализму обрнуто је отпор. Пут који су изабрали Иран, Ирак и Сирија биће веома болан, али ако суверенитет ишта значи, то је једини пут напред.
Да, то је једини пут напред – и што пре то схвате, пре ће бити спремни за зли марш ционизма/Израела који прелазе у њихов суверенитет.