То је, наравно, зато што инвазија на Ирак није имала никакве везе са демократијом, пише Кејтлин Џонстон.
By Кејтлин Џонстон
ЦаитлинЈохнстоне.цом
Fолловинг а гласање у ирачком парламенту да би уклонио стране трупе из земље, амерички председник је запретио да ће уништити ирачку економију у знак одмазде и да ће одбити да напусти земљу уколико се не плати скупа војна база вредна милијарде долара.
„Ако нас затраже да одемо, ако то не учинимо на веома пријатељској основи“, Доналд Трамп Рекао је новинарима у недељу. „Ми ћемо им наплатити санкције какве никада раније нису видели. То ће учинити да иранске санкције изгледају помало питоме. Ако постоји било какво непријатељство, да ураде било шта што мислимо да је неприкладно, ми ћемо увести санкције Ираку, веома велике санкције Ираку.
„Имамо изузетно скупу ваздушну базу која је тамо. Изградња је коштала милијарде долара. Много пре мог времена“, рекао је Трамп. "Нећемо отићи осим ако нам не врате за то."
# БРЕАКИНГ: Трамп каже да ће санкционисати Ирак ако америчке трупе буду присиљене да оду https://t.co/m4nemzUh6W пиц.твиттер.цом/ВуеХТвккрЕ
- Брдо (@тхехилл) Januar 6, 2020
Ово би био исти председник Трамп за чије се санкције за гладовање већ зна убио десетине хиљада људи у Венецуели, а вероватно и много више до сада. Исти председник Трамп који је водио кампању 2016. о довођењу трупа из земаља попут Ирака.
А ово би била иста америчка империја која је користила наратив о доношењу демократије у Ирак како би помогла у производњи јавне подршке за „Операцију Ирачка слобода“ (коју је Бушов секретар за штампу Ари Флеисцхер држао урнебесно позивање „Операција ослобођења Ирака“ [ОИЛ] грешком). Иста америчка империја која је искористила „ослобођење“ Ирака од тираније Садама Хусеина и институцију демократије на Блиском истоку да оправда своју злу и неопростиву инвазију од тада.
Молимо Вас поклонити до погона Зимског фонда.
Ипак, чим ирачке демократске институције постану чак и мало незгодне за америчко царство, ирачка демократија се баци у тоалет. Изабрани ирачки парламент је веома јасно гласао за уклањање америчког војног присуства у интересу сопственог суверенитета, а Трамп је у свом типичан случајно-поштен начин, да Америка неће поштовати то гласање. САД дозвољавају Ираку исту врсту демократије коју имају Американци: демократију све док не смета моћнима.
То је, наравно, зато што инвазија на Ирак није имала никакве везе са демократијом. Инвазија на Ирак се односила на контролу кључног геостратешког региона који је одбијао да се повинује диктату америчке централизоване империје. Ово је важно запамтити, јер је управо то оно о чему се ради у агенди промене режима против Ирана и Сирије.
Није мистериозна коинциденција да све ове ужасне диктатуре којима је хитно потребна насилна ињекција слободе и демократије случајно бораве једна поред друге. Борба за контролу над Блиским истоком одувек се односила на контролу важних ресурса фосилних горива и трговинских рута, а самим тим и на контролу света. Ако империја не може да стекне контролу над нацијама у региону апсорпцијом у империјални блок (Саудијска Арабија, УАЕ, Турска, итд.) или једноставно конструисањем сателита од нуле на врху претходно постојеће нације (Израел), онда империја ће радити на томе да стекне контролу покушавајући да замени владе које не испуњавају услове (Ирак, Сирија, Иран) онима који не поштују
И, као што сада знамо, оног тренутка када влада која поштује правила почне да се понаша непоштовано, одмах ће почети да има исти третман који имају владе које не поштују.
Како се ствари захуктавају са Ираном, почећете да чујете све више брбљања о сиромашнима, јадним Иранцима и о томе колико су несрећни што живе у нацији у којој жене не могу да осете косу на ветру, а ЛГБТ особе морају да сакрију ко су. Али као а процурио меморандум Стејт департмента откривено 2017. године, империја се заправо никада не бави људским правима и никада се заправо не бави демократијом. Једина брига империје је моћ и раст те моћи. То је све о чему се ово икада радило.
Чини се да је Ирак предодређен да буде нација која нас учи важним лекцијама, тако да најмање што можемо да урадимо као одговор је да се побринемо да научимо те лекције и запамтимо их.
Кејтлин Џонстон је лажљива новинарка, песникиња и припрема за утопију која редовно објављује ат Медиум. Пратите њен рад Facebook, Twitter, или она . Она има подцаст и књига "Воке: Теренски водич за спремаче Утопије".
Овај чланак је поново објављен уз дозволу.
Изражени ставови су искључиво ставови аутора и могу, али не морају одражавати ставове Цонсортиум Невс.
Молимо Вас поклонити до погона Зимског фонда.
Пре него што коментаришете, прочитајте Роберт Парри Политика коментара. Наводи који нису поткријепљени чињеницама, грубе или обмањујуће чињеничне грешке и напади ад хоминем, као и увредљиви или непристојни изрази према другим коментаторима или нашим писцима неће бити објављени. Ако се ваш коментар не појави одмах, будите стрпљиви док се ручно прегледа. Из безбедносних разлога, уздржите се од уметања линкова у своје коментаре, који не би требало да буду дужи од 300 речи.
Није била мудра одлука да се нападне Ирак. После 15 година мира нема. у ствари, сложио бих се са Петром да је то било само да се ухвати геостратешка локација.
Рат никада није решење за било који сукоб, сукоб је увек погубан. а демократија би требало да превлада у Ираку. то је право народа Ирака.
САД никада нису имале никакву страст за демократијом... Једина страст коју имају је да униште оне који не вуку америчке линије. Као да је америчко двориште било тако беспрекорно...
Мислим да је Роџер Стоун једном реторички питао о слободним изборима у Саудијској Арабији.
За мене најупечатљивији коментар: „Не треба нам нафта са Блиског истока“
Морам да га предам Иранцима. Они су Трампу дали излаз из нереда који је направио. Трамп је Иранцима дао стратешку предност коју и даље имају.
„Оно што знамо о малигним нарцисима је да се они психички декомпензују када постигну крајњу позицију моћи. Они се погоршавају на све могуће начине: постају све грандиознији и параноичнији, агресивнији и захтевнији и прогресивно мање у додиру са стварношћу (а Трамп никада није био у потпуности у контакту са њом).
Можемо очекивати да ће се његов нарцисоидни бес појачати пропорционално његовој све већој грандиозности и параноји.
Главне свеобухватне лекције су (почевши од добрих вести) 1. да ови лидери и њихови режими увек падају — увек, без изузетка; али, 2. нажалост, наносе тешка и трајна оштећења и трауме за које су потребне генерације да се залече, ако уопште зацеле.
Наша чежња за вишим вредностима — истином, слободом, правдом, достојанством и љубављу — је незаустављива. Када живимо у релативном миру и удобности, постајемо самозадовољни и заборављамо да ове вредности нису дате, већ да их свако од нас мора открити и креирати изнова, и често се за њих треба борити.'
Извор: гоодмарриагецентрал (тачка) вордпресс (тачка) цом/2017/01/25/анд-со-ит-бегинс/
„Нарцизам је проблем карактера колико и грешка у нашем размишљању. Видети себе као „горе“ је општи став нарциса према свету и грешка тиранина и његових следбеника. Чини се да ова грешка захвата многа такозвана цивилизована људска друштва, а посебно је изражена у оним где неједнакост расте упркос било каквом званичном слогану који говори супротно. Наш нарцизам је оно што доводи до неједнакости, а неједнакост подстиче наш нарцизам. Последица патње и очаја, заједно са жељом за осветом, спадају у неопходне услове за настанак тираније.
Као што Буркле (2015) примећује, видимо оживљавање тиранских вођа широм света, чак и у нацијама које су наводно научиле лекције прошлих тиранија на најболније начине. То је знак наше хитне потребе да се обрачунамо са нашом колективном сенком.'
Извор: гоодмарриагецентра (тачка) вордпресс (тачка) цом/2018/12/23/тиранни-ас-а-триумпх-оф-нарцисисм/
Веома ми је драго што објављујете Кејтлинин рад.
Да се вратимо мало уназад, пошто Трамп и лажљиви Мајкс (и, нажалост, европски „лидери“) изгледа мисле да су генерал Сулејмани и Иран генерално убили Американце и да им је тако крв на рукама. После догађаја са 52 таоца (нико није убијен) уследио је осмогодишњи рат који су САД наоружани Садам Хусеин и Ирак водили против Ирана, убивши најмање милион људи. САД су такође обориле, и похвалиле се за тај чин, ирански цивилни авион на нормалној путањи лета, убивши 8 путника. Како то некако Иранце сматрају убицама када је очигледно ко су прави криминалци.
Хвала вам што истину и историјске чињенице одржавате живима и на сунцу.
Занимљива правна теорија коју је предложио Доналд: Ако упаднем у вашу земљу и накнадно изградим скупе структуре на њој, никада нећу морати да одем, упркос вашим приговорима, осим ако ми не вратите превисоке трошкове нечега што никада нисте тражили нити желели. Па, претпостављам да је тај „разлог“ функционисао за целу Северну Америку, па зашто га не пробати широм остатка света?
Као и на берзи, као иу случају рата, прошли учинак је најбољи предиктор будућих резултата. Можда мислите да је то сулудо, али онима који контролишу политику, поновно вођење рата такође доноси већи профит, а тиме и савршен смисао. Свакако се не ради о демократској одговорности ни у земљи ни у иностранству.
„То је, наравно, зато што инвазија на Ирак није имала никакве везе са демократијом. Инвазија на Ирак се односила на контролу кључног геостратешког региона који је одбијао да се повинује диктату америчке централизоване империје. Ово је важно запамтити, јер је управо то оно о чему се ради у агенди промене режима против Ирана и Сирије.
Помало је тешко одредити о чему се „радила“ инвазија на Ирак. Читање разних заговорника ове идеје пре самог рата било је помало као читање о ефектима биљке — побољшава расположење, детоксикацију, помаже у исхрани, добро за бубреге, иако још увек недостају коначне студије које подржавају те тврдње. Једна Пеги Нунан је тврдила да ће то омогућити мир између Израелаца и Палестинаца. У Лондону је организована читава конференција на тему како „рационалније“ организовати ирачки нафтни сектор. То је дало утисак да је нафта разматрана. Али демократија је била истакнута још више. Не нека лажна демократија, формални избори праћени оргијама корупције, већ добро функционишућа демократија која ослобађа духовну моћ и предузетничке таленте становништва, изазивајући завист код Иранаца и Сиријаца и самим тим бенигни домино ефекат. На страну, не сећам се објашњења да ли би та завист према демократији могла да поткопа пријатељске недемократске земље у региону.
Како електронски медији нису били тако преовлађујући као данас, многа стабла су сечена за чланке посвећене изгледима демократије у Ираку и, шире. земље на северозападу и североистоку (нестаје мисао о ширењу према југу).
Гледајући уназад, овај жанр се заснивао на веровању у доброту људске природе. Ако дате слободу људима, они ће открити своју праву природу, односно биће добри. Као емпиријски доказ, Американци су добили слободу и постали веома добри. Пошто су добри, они ће развити наклоност према другим добрим људима, посебно Американцима јер су посебно добри. И даље ће им бити драге друге добре слободне нације, посебно оне које воле Американци, Израел. Тако ће становништво следити проамеричке политичке партије, и појавиће се стабилна, просперитетна проамеричка демократија наклоњена Израелу.
Поверење у (природно проамеричку) доброту људске природе је опадало међу захтевима управљања ослобођеном територијом. Али неки почетни кораци који изгледају идиотски у ретроспективи могу се објаснити искреним веровањем у „доброту“.