Ексклузивно: ЦИА-ина „Операција Мерлин“, која је укључивала обезбеђивање Ирану погрешног дизајна за нуклеарно оружје и резултирала одласком у затвор наводног узбуњивача, била је савршен пример стварања обавештајних података како би се оправдале операције, извештава Герет Портер.
Гаретх Портер
Џефри Стерлинг, службеник за случај тајне операције Мерлин ЦИА-е, који је осуђен у мају 2015. јер је наводно открио детаље те операције Џејмсу Ризену из Њујорк тајмс, пуштен је из затвора у јануару након што је одслужио више од две године од 42-месечне казне. Суђено му је и осуђен је под претпоставком да је откривање операције наштетило америчкој безбедности.
Цео случај против њега претпостављао је чврсте обавештајне доказе да је Иран заиста радио на нуклеарном оружју које је оправдало ту тајну операцију.
Али акумулирани докази показују да обавештајни подаци не само да нису подржали потребу за операцијом Мерлин, већ да је постојање ЦИА-ине планиране тајне операције само по себи имало дубоки искривљавајући утицај на обавештајну процену овог питања. Прва процена америчке националне обавештајне службе на ту тему 2001. године да Иран има програм нуклеарног оружја била је резултат жестоке интервенције заменика директора за операције Џејмса Л. Павита, која је вероватно била озбиљнија од напора потпредседника Дика Чејни да утиче на процену ЦИА-е из 2002. о ОМУ у Ираку.
Потпуна прича о интеракцији између операције ЦИА и обавештајне анализе, показује, штавише, да је Павит претходно фабриковао алармантну обавештајну анализу за Клинтонову Белу кућу о иранском нуклеарном програму крајем 1999. како би добио Клинтоново одобрење за операцију Мерлин.
Павитт планира операцију Мерлин
Прича о операцији Мерлин и потискивању кључних обавештајних података о иранским нуклеарним намерама не може се разумети осим блиског пријатељства између Павита и директора ЦИА Џорџа Тенета. Павиттов успон у Дирекцији за операције био је толико уско повезан са његовим пријатељством са Тенетом да је дан након што је Тенет објавио да се повлачи из ЦИА-е 3. јуна 2004, Павитт најавила сопственом пензионисању.
Убрзо након што је 1993. године распоређен у ЦИА-ин центар за непролиферацију (НПЦ), Павит је добио идеју да створи нову компоненту у оквиру Управе за операције која би радила искључиво на ширењу, како су бивши званичници ЦИА-е испричали за мемоаре Валерие Пламе Вилсон, Фаир Гаме. Павитт је предложио да ново одељење за пролиферацију има овлашћење не само да прикупља обавештајне податке, већ и да спроводи тајне операције у вези са ширењем, користећи сопствене тајне службенике који раде под незваничним заштитом.
Бивши официр ЦИА-е Џефри Стерлинг, лево, напушта зграду савезног суда у Александрији 26. јануара 2016. са својом супругом Холи, у средини, и адвокатом Беријем Полаком, након што је осуђен по свих девет тачака са којима се суочио за одавање поверљивих информација новинару. Фото: Кевин Волф/АП
Одмах након што је Тенет 1995. именован за заменика директора ЦИА-е, Павит је добио нову организацију у оквиру оперативног директората под називом Одсек за борбу против ширења или ЦПД. Павит је одмах започео планирање велике операције усмерене на Иран. Према депешу ЦИА са којег је скинута ознака поверљивости за суђење Стерлингу, још у марту 1996. „Уред за специјалне пројекте“ ЦПД-а већ је осмислио шему да Иранцима пренесе копију руског ТБА-486 „фиресет“ – система за вишеструке истовремене детонације високог експлозива да изазову нуклеарну експлозију. Трик је био у томе што је имао уграђене недостатке које би га учиниле неизводљивим.
Детајл са којег је скинута ознака тајности из јануара 1997. описује план за коришћење руског емигранта, бившег совјетског инжењера за нуклеарно оружје, регрутованог 1996. да добије „оперативни приступ“ иранској „мети“. Депеша је сугерисала да ће то бити у сврху обавештајних података о иранском нуклеарном програму, у светлу чињенице да агенција није објавила закључак да Иран ради на нуклеарном оружју.
Али средином марта 1997. језик којим је ЦПД описао своју предложену тајну операцију изненада се променио. У другом декласификованом ЦПД депешу из маја 1997. наводи се да је крајњи циљ „подметање овог значајног дела обмане у ирански програм нуклеарног оружја“. Та промена у језику очигледно је одражавала Тенетову спознају да ће ЦИА морати да оправда предложену тајну операцију Белој кући, како то захтева закон.
Са својим амбициозним планом за тајну операцију против Ирана у џепу, Павит је унапређен у помоћника заменика директора за операције у јулу 1997. Дана 2. фебруара 1998. ЦПД је саопштио другим канцеларијама ЦИА-е, према декласираној депеши, да је технички тим из једне од националних лабораторија је завршио изградњу детонационог уређаја који би укључивао „вишеструке угњежђене грешке“, укључујући „коначну фаталну грешку“ која осигурава „да неће детонирати нуклеарно оружје“.
Званична изјава националне лабораторије која потврђује ту чињеницу била је законски услов за ЦИА да добије званични председнички „налаз“ за било коју тајну операцију коју захтева закон усвојен после афере Иран-Контра.
Павит је добио писмо од националне лабораторије средином 1999. године, неколико недеља након што је објављено да ће бити именован за заменика директора ЦИА за операције.
Али то је оставило последњу политичку препреку председничком налазу: званични став ЦИА-ине обавештајне управе остао је да Иран није имао програм нуклеарног оружја. Језик извештаја ЦИА-е Конгресу за прву половину 1999. године, који је достављен Конгресу почетком 2000. године, садржао је формулације које су показивале знаке преговора између оних који су веровали да Иран мора да има програм нуклеарног оружја и оних који нису.
Извештај се односи на нуклеарне пројекте који ће „помоћи Ирану да повећа своју инфраструктуру нуклеарне технологије, што би заузврат било корисно у подршци истраживању и развоју нуклеарног оружја“. Прелазак са „воље“ на „хтео“ јасно је указивао на то да рад на нуклеарном оружју још није утврђена чињеница.
У другој реченици се каже: „стручност и технологија стечена, заједно са комерцијалним каналима и контактима успостављеним – чак и из сарадње која се чини стриктно цивилне природе – могу се користити за унапређење иранског програма истраживања и развоја нуклеарног оружја. Чинило се да је то наговештавало да је Иран можда већ имао такав програм нуклеарног оружја.
То Тенету и Павитту није било довољно да оправдају тајни програм нуклеарног оружја који укључује предају лажног уређаја за нуклеарну детонацију. Тако је динамични дуо смислио још један начин да заобиђе ту препреку. Нова обавештајна процена, објављена у а чланак на насловној страни Јамес Рисен и Јудитх Миллер у Њујорк тајмс 17. јануара 2000. рекао је да ЦИА више не може искључити могућност да Иран сада има способност да направи бомбу – или чак да је можда успео да је направи.
Ризен и Милер су известили да је Тенет започео брифинге за званичнике Клинтонове администрације о новој процени ЦИА у децембру 1999. убрзо након што је документ завршен, позивајући се на „неколико америчких званичника“ упознатих са њим. На брифинзима Тенета нису помињани било какви докази о програму прављења бомбе, према изворима које је цитирао Тајмс. Уместо тога, био је заснован на наводној неспособности америчких обавештајних служби да адекватно прате иранску набавку нуклеарне технологије и материјала са црног тржишта.
Али нова процена очигледно није дошла од Обавештајне управе. Џон Меклафлин, тадашњи заменик директора за обавештајне послове, рекао је у одговору е-поштом на упит да се не сећа процене. А када га је овај писац питао да ли је могуће да се не сећа или не би знао за обавештајну процену о тако високом питању, Меклафлин није одговорио. Павит и Тенет су очигледно изашли ван уобичајене процедуре за процену обавештајних података како би заобишли проблем недостатка подршке аналитичара за њихову тезу.
Детајл ЦИА-е од 18. новембра 1999. године наложио је руском емигранту да се припреми за могући пут у Беч почетком 2000. године, указујући да се Тенет надао да ће откриће добити у року од неколико недеља. Клинтонова је очигледно дала потребан налаз почетком 2000. године; у првим данима марта 2000. године руски емигрант је бацио фалсификоване планове за подметање пожара у поштански канал иранске мисије при Уједињеним нацијама у Бечу.
Павитт потискује нежељену иранску нуклеарну интелигенцију
Павиттов ЦПД је такође управљао групом тајних оперативаца који су регрутовали шпијуне да дају информације о оружју за масовно уништење у Ирану и Ираку. ЦПД није само контролисао циљање оперативаца који раде на тим рачунима, већ и дистрибуцију њихових извештаја. Двострука улога ЦПД-а је стога представљала озбиљан сукоб интереса, јер је ЦПД имао сопствени интерес у обавештајној процени која је показала да Иран има активан програм нуклеарног оружја, и могла би спречити обавештајне аналитичаре да добију информације које су у супротности са тим интересом.
Управо то се догодило 2001. Један посебно вредан оперативац ЦПД-а, који је течно говорио и фарси и арапски, почео је да регрутује агенте да обезбеђују обавештајне податке и о Ирану и о Ираку од 1995. Његов таленат је препознао ЦПД и виши нивои Оперативног директората: до 2001. обећана му је обавештајна медаља и унапређење у ГС-14 – други највиши ниво плате у државној служби.
Али те исте године, оперативац је известио о веома важним обавештајним подацима о иранском нуклеарном питању, што би изазвало озбиљне проблеме за Павитта и ЦПД-а и довело до његовог извођења са терена и отпуштања.
У Судски поднесак из новембра 2005 у тужби против Павитта, неименованог шефа ЦПД-а и тадашњег директора ЦИА-е Портер Госс, оперативац, који је у судским списима идентификован само као "Дое", рекао је да је једно од његових најцењенијих "људских добара" - ЦИА термин за регрутоване шпијуне – дао му је веома важне обавештајне податке 2001. године. Те информације биле су предмет три кључне речи кључног параграфа оперативне жалбе које су редиговане на захтев ЦИА. Годинама је „Дое“ покушавао да скине тајност са језика који је редигован, али се ЦИА борила против тога.
У извештајима штампе у то време се претпостављало да су редиговани редови повезани са Ираком. Али адвокат који је водио тужбу за „Дое“, Рој Кригер, открио је овом писцу у интервјуима да редиговани редови откривају да је ЦИА „људска имовина“ у питању Иранац и да је он рекао „Доеу“ да је Иранац Влада није имала намеру да „оружа” уранијум који је планирала да обогати.
То је био први обавештајни податак „високо цењеног” америчког шпијуна – оног за кога се знало да је у позицији да зна оно што је тврдио да зна – о намерама Ирана у вези са нуклеарним оружјем да постане доступан америчкој обавештајној заједници. „Дое“ је известио шта је шпијун рекао свом претпостављеном у ЦПД-у, према судском поднеску, а супервизор се одмах састао са Павиттом и шефом ЦПД-а. Након тог састанка, супервизор ЦПД-а је наредио „Доеу“ да не припрема никакав писани извештај о том питању и уверио га је да ће Павит и шеф ЦПД-а лично обавестити председника Буша о обавештајним подацима.
Али "Дое" је убрзо сазнао од својих контаката у седишту ЦИА-е да се такав брифинг никада није одржао. А „Дое“ је убрзо добио инструкције да прекине своју везу са имовином. Након још једног инцидента који је укључивао обавештајне податке о ОМУ у Ираку који је такође био у сукобу са линијом коју је желела Бушова администрација, менаџмент ЦИА је одвео „Дое“ са терена, ставио га на посао у штабу и ускратио му обавештајну медаљу и унапређење ГС-14 да му је обећано, према његовом судском поднеску. ЦИА је отпустила "Дое" без навођења разлога 2005.
Павит није одговорио на захтеве за интервју за ову причу ни у Сцовцрофт Гроуп-у ни, након што се пензионисао, у свом дому у Меклину у Вирџинији.
Павиттова интервенција да спречи да обавештајни подаци из Доеових иранских средстава круже унутар америчке владе уследила је док је обавештајна заједница радила на Националној обавештајној процени (НИЕ) из 2001. о иранском нуклеарном програму. Тај НИЕ је закључио да Иран ради на нуклеарном оружју, али налаз је далеко од тога да буде јасан. Пол Пилар, ЦИА-ин национални обавештајни официр за Блиски исток и северну Африку, који је био укључен у НИЕ 2001, подсетио је да обавештајна заједница није имала директне доказе о иранском програму нуклеарног оружја. „Говоримо о стварима које су ствар закључивања, а не директних доказа“, рекао је Пилар у интервјуу за овог писца.
Штавише, он подсећа да је постојала дубока подела у обавештајној заједници између техничких аналитичара, који су били склони да верују да су докази о обогаћивању уранијума доказ програма наоружања, и иранских стручњака, укључујући самог Пилара, који су веровали да је Иран усвојио „ стратегија заштите” и није донео одлуку у корист или нуклеарно оружје. Технички аналитичари у ЦИА-иној обавештајној служби за непролиферацију и контролу наоружања (ВИНПАЦ) добили су предност да напишу први нацрт не само о иранским техничким могућностима већ и о иранским намерама – о чему она није имала праву експертизу – такође , према Пилару.
Увођење обавештајних података из веома веродостојног иранског обавештајног средства које указује да нема намере да се обогаћени уранијум претвори у нуклеарно оружје вероватно би драматично променило динамику процене. То би значило да је једна страна могла да цитира чврсте обавештајне податке из цењеног извора као подршку свом ставу, док би друга страна могла да наведе само сопствену предиспозицију.
Пилар је потврдио да такав обавештајни извештај није био доступан аналитичарима за НИЕ 2001. Приметио је како је ретко врста обавештајних података до којих је дошао „Дое“ била доступна за процену обавештајних података. „Аналитичари се баве низом ствари“, рекао је он, „од посластица од техничке обавештајне информације до добро позиционираног извора у руднику злата са апсолутно веродостојним извештајем“, али ова друга врста обавештајних података „скоро никада не долази у обзир“.
Након што је прочитао овај извештај о обавештајним подацима до којих је дошао оперативац ЦПД-а, Пилар је рекао да није у позицији да суди о вредности обавештајних података из иранске имовине, али да је информације из иранске имовине ЦПД-а „требало да размотри НИЕ тим у комбинацији са другим изворима информација.”
То је довело до низа процена које су претпостављале да Иран има програм нуклеарног оружја.
Године 2004. немачкој обавештајној служби предата је велика кеш наводних иранских докумената који показују наводна иранска истраживања у вези са нуклеарним оружјем, за које је Бушова администрација тврдила да потичу са лаптопа иранског научника или инжењера. Али бивши високи немачки инострани званичник Карстен Воигт касније открио овом писцу да је цела прича била измишљотина, јер су документе дали муџахедин-Е Калк, иранска опозициона група за коју се знало да је објавила антииранске информације које јој је доставио израелски Мосад.
Ти документи су директно довели до још једне процене ЦИА-е 2005. године у којој се тврди да постоји ирански програм нуклеарног оружја, што је заузврат отворило пут свим каснијим проценама – које су све усвојене упркос одсуству нових доказа о таквом програму. ЦИА је више пута прогутала превару, јер је њоме већ изманипулисао Павит.
Операција Мерлин је савршен пример дивљења моћних бирократских интереса и стварања обавештајних података неопходних да оправдају своје операције. Коначни резултат је да је Џефри Стерлинг неправедно затворен и да су Сједињене Државе кренуле путем иранске политике која представља озбиљне – и непотребне – претње по америчку безбедност.
Гаретх Портер је независни новинар и добитник награде КСНУМКС Геллхорн за новинарство. Аутор је бројних књига, међу којима и Произведена криза: неиспричана прича о нуклеарном страху од Ирана (Јуст Ворлд Боокс, КСНУМКС).
Ово је први извештај на који сам наишао о пуштању Џефрија Стерлинга из затвора. Могао сам и сам да пратим време, претпостављам, али не могу да се сетим чак ни својих посета лекара ових дана. Чудно ми је да алтернативни медији које гледам то нису споменули. Можда је пријављено, а ја то нисам видео. И сматрам да је чудно да, иако сам редовно добијао ажурирања путем е-поште о Џефрију Стирлингу, ништа из тог извора није стигло у моје пријемно сандуче. Али драго ми је што је изашао.
Наставите са добрим послом који је Парри започео. Свет се ослања на вас момци да одржите истиниту евиденцију о догађајима сада су МСМ одлучили да преферирају пропаганду и мишљење. Полако али дефинитивно читалачка публика се окреће вашим извештајима све док ускоро неће више бити МСМ
Хвала на љубазном коментару, који веома ценим. Надам се да сте у праву да се читалачка публика окреће, иако споро, ка алтернативним медијима који покушавају да одразе стварност. То је једини пут напред, чврсто сам уверен.
Кир Велики -
Декларација о људским правима коју је написао Кир Велики поздрављена је као прва повеља о људским правима, која је претходила Магна Царти скоро два миленијума (~1700 година), а Уједињене нације су 1971. године објавиле њен превод у свим званичним УН језика. Сада се чува у Британском музеју и није претерано рећи да је то један од најдрагоценијих историјских записа на свету. Такође реплика Цирусовог цилиндра чува се у седишту Уједињених нација у Њујорку.
Кир Велики се сматра једном од најистакнутијих личности у историји. Његов успех у стварању и одржавању Ахеменидског Персијског царства [ДАНАС ПОЗНАТО као ИРАН] био је резултат интелигентног мешања дипломатских и војних вештина и његова владавина је била ублажена мудрошћу и тактом. Поштовао је културу, језик и религију потчињених народа и није асимилирао нације на сличне методе. Сматрао је да су сви народи једнаки у погледу својих права. Кир је био релативно либералан и био је први краљ који је окончао ропство и диктаторско угњетавање. Иако је сам владао у складу са зороастријским веровањима, није покушао да наметне зороастризам људима на својим подложним територијама. Био је веома приземан човек. Персијанци су га звали оцем, Грци су га видели као достојног владара и законодавца, а Јевреји су га сматрали помазанником Господњим. Његови идеали су били високи, јер је поставио да ниједан човек није способан да влада осим ако није способнији од свих његових поданика. Као администратор, Цирус је био сјајан, и показао се и интелигентним и разумним. Његова хуманост била је једнака слободи од гордости, што га је навело да упозна људе на истом нивоу, уместо да утиче на удаљеност и одвојеност, која је карактерисала велике монархе који су му претходили и следили.
Историја га је даље означила као генија, дипломату, менаџера и вођу људи, првог великог пропагандисту и способног стратега. Кир је заиста био достојан титуле Велики.
\\\
Овај Кир је ослободио Јевреје из њиховог вавилонског ропства и финансирао обнову њихове престонице, Јерусалима.
Због Кира, персијског краља (иранског) Јевреји су враћени у своју домовину и Кир је обезбедио средства за одбрану током поновног успостављања националног Израела.
=======
То је било тада — како кажу — али ДАНАС, израелски Нетањаху води кампању за уништење (Персије)/Ирана И УНИШТЕЊЕ и ПОТКОВАЊЕ ПРЕЛЕПОГ иранског народа као да ти народи и њихова влада представљају неку ђаволску/легитимну претњу Нетањахуовом дијаболично наоружаном /милитаризована (нуклеарно наоружана) Држава Израел. !!!
Када ће се завршити БИК-ПЉУВАЊЕ око ове свеприсутне/неозбиљне егзистенцијалне претње ИЗРАЕЛУ од нације која живи, серијски, ПОД ПРЕТЊЕМ задирања/уништења (погледајте Јемен) од стране непријатељске суседне владе у потрази за регионалном доминацијом?
Данашњи Иран је јучерашња Персија — Кир Велики и заговорник људских права.
Данашњи Израел, Нетањаху и Трампова америчка амбасада у Јерусалиму су претпоставка апокалипсе...?
Да ли отапање арктичког леда доприноси реторици нордијске супериорности? или тврдње Израела да су Божја деца која су сада (са правим Американцима) „праведни“, „благословени“, „санкционисани“/„привилеговани“, Бог подржава/заштићени људи у овом светском добу???
Да ли Бог, на пример, одобрава смрт од бомби и експлозија колере у Јемену? Или уништавање ЦЕЛИХ ГРАДОВА у Ираку и Сирији?– све у име и зарад мултимилијардерског ционистичког ИЗРАЕЛА????
Непознавање историје, чак и древне историје, води ка сталном понављању историје –
– и као што Реч узвикује „Смрт широм отвара своја уста палим, а незналице и неверници иду право у њу“….
МФ...хвала на историјској почасти...подстакнуло ме је да урадим неко истраживање
„Операција Мерлин“? Хаааааахааааааааааа!!!
Требало је да се назове „Операција имбецил“ или „Операција Глуп глуп“. Да ли је ово најбоље што ЦИА може да смисли? Одакле им те људе? Са Кловновског колеџа?
Ово добијате када у ЦИА унајмите гомилу глупана из Иви Леагуе. Они су гомила неразмишљајућих људи који могу да полажу тестове и враћају информације, али не могу да размишљају и рационализују информације јер имају минимално искуство у стварном свету у сложеним ситуацијама и у опхођењу са стварним људима и читању њихових мотива. Не све из ЦИА-е, али, на основу овога, мислим да је већина. Подсећа ме на Вила Смита у филму Људи у црном – „Најбољи од најбољих од најбољих! Господине. Са заслугама!
Марвел стрипови имају боље идеје. Можда би неки од ових оперативаца ЦИА-е требало да оду у локалну продавницу стрипова пре него што ураде било какво „планирање“.
Тако смо сјебани ако је ово најбоље што наша „обавештајна“ заједница може да уради. Боли ме бок од смеха, али заиста није смешно – то је трагично!
Сумњам да Марвел стрипови имају тако забавне и смешне заплете. Можда много старији стрипови и многе заплете у Библији покренуле су тренд тоталног лудила и ратова заснованих на овој врсти глупости.
Моја сопствена теорија је да је ЦИА намерно покушала да охрабри наводни ирански програм нуклеарног оружја, а не да га саботира како се писало у медијима.
Једном речју, то је била замка.
Идеја иза тог плана била би да, прво, ирански нуклеарни научници уоче недостатак у дизајну. Иранско руководство тада не би било у стању да одоли искушењу да развије функционалну нуклеарну бомбу. ЦИА би тада „открила“ напредни нуклеарни програм који је сама помогла да се успостави и користила га као изговор за промену режима у Техерану.
Међутим, Иранци нису упали у ту замку, вероватно зато што ионако нису имали интереса да праве нуклеарне бомбе.
Као што сам рекао, то је само теорија, али изгледа много вероватније од верзије која је процурила – да Иранци нису требали да пронађу и исправе једноставну грешку у дизајну. Такав план изгледа превише глуп чак и за ЦИА.
Јасно је да мислите да је потпуно уништење Ирана било крајњи циљ и да је морао да се измисли изговор за УН, јавно мњење итд. Како би се ово одиграло сада када је Путин показао да ће Русија ући у борбу ако се такав напад материјализује је забрињавајуће.
Не помиње се да је било који ирански званичник, службеник или неко ко ради за Иран заправо тражио ове информације или чак пристао да узме ове информације након што је обавештен о њиховом постојању. Ова реченица чини да изгледа као да је анонимно бачена у иранско 'примљено'. Ако је ово тачно, то доводи Иран у тесну ситуацију, шта треба да ураде, да обавесте САД или Савет безбедности УН? Наравно, ништа осим доброте неће доћи после тога.
Ова операција чак и нема смисла.
1. Када би Иран имао програм наоружања, Иран би убрзо открио да је ово уређај с недостатком пошто би га тестирали.
2. Ако је ово била рибарска експедиција да се тестира да ли Иран има програм нуклеарног оружја, начин на који су информације дате Ирану сигурно их није оптужио.
Ова прича је помало сулуда, да ли је наша ЦИА заиста толико глупа?
Подсећа ме на фини филм „НАШ ЧОВЕК У ХАВАНИ” у којем поред згодне плавуше глуме Алек Гинис и Ерни Ковач...
Не могу да верујем ….
„Хеј људи, имамо план. предаћемо Ирану лажни авион за нуклеарно оружје.
„Ха, ха, ха, он, он, он,“
"Они су такви глупани, вероваће да је то стварно,"
„Ха, ха, ха, он, он, он,“
Зато што Сједињене Америчке Државе верују да су оне и само оне способне да направе нуклеарно оружје... јел тако.
Молим вас,
Дај молим те,
Дај молим те.
Веома фасцинантна прича, веза Павитта са Сцовцрофт Гроуп заиста открива шта је била игра – економска контрола региона, тачка. Ако погледате чланове Сцовцрофт групе, можете видети да је то неоколонијална операција више од било чега другог:
https://en.wikipedia.org/wiki/The_Scowcroft_Group
Узгред, сви људи са техничким знањем о нуклеарном оружју знали су да Иран нема никакав програм нуклеарног оружја о коме би могао да говори, пошто није имао нуклеарни реактор под својом контролом за производњу плутонијума. Сви програми нуклеарног оружја ослањају се на производњу плутонијума из реактора који су подешени да максимизирају производњу плутонијума, било да се ради о израелском реактору Димона и реактору Северне Кореје Ионгбион, или Индији и Пакистану, или пет оригиналних, САД, Русији, Британији, Француској и Кини.
Можда ћете моћи да направите неколико бомби само са уранијумом (попут бомбе за Хирошиму) уз велике трошкове, али сви такође знају да „веродостојно нуклеарно одвраћање“ генерално значи поседовање око 100 комада нуклеарног оружја, као што имају Израел, Индија и Пакистан, и то је вероватно оно чему тежи и Северна Кореја. То апсолутно захтева програм производње плутонијума заснован на реакторима. Пошто Иран није имао нуклеарне реакторе под својом једином контролом, није имао могући пут да произведе „веродостојно нуклеарно одвраћање“.
Зашто је изречена лажна тврдња? Иран ц. 2005, као Ирак в. 2001. је напуштао петродолар и продавао нафту и гас у еврима, ван америчког неоколонијалног империјалног система. Такође је градила гасовод до Пакистана и Индије, ИПИ, планирала је економску сарадњу са Русијом и Кином и Француском, али не и са САД или Британијом (иста прича се одвијала у Ираку, подсећају документи Цхенеи Енерги Таск Форце у којима се наводе ирачки нафтна поља и ирачки уговори о нафти?). Читав циљ је био да се успостави међународни пакет санкција како би се блокирала ова економска кретања, а све је било засновано на лажима о непостојећем иранском програму нуклеарног оружја.
Сви докази указују на то да је Иран обогаћивао уранијум како би могао да продаје реакторско гориво на глобалном тржишту земљама попут Француске, којима је био потребан за њихов домаћи програм електричне енергије.
Иако се не усуђујем да „гуглам” ствар, по мом личном мишљењу ово је глупост. Методе магнетне сепарације и дифузије за одвајање У235 су заиста споре и скупе, али то није случај са центрифугама.
У-235 је само 0.7% руде природног уранијума. За рад као гориво у нуклеарним реакторима обогаћује се на 3-5% или тако нешто; за нуклеарно оружје оно мора бити обогаћено на око 90%.
Истина је да:
„Штавише, једна типична велика комерцијална нуклеарна електрана може имати десет пута више сепаратног рада него што је потребно за производњу једне уранијумске бомбе годишње, тако да чак и скромно комерцијално постројење за обогаћивање има значајну способност производње нуклеарног оружја. – Федерација америчких научника
Међутим, принос уранијумског оружја је прилично низак на скали нуклеарног оружја, Хирошима је била само 16 кТ. Не верујем да се то може много повећати. Ово је још један разлог зашто је сваки постојећи програм нуклеарног оружја изграђен око производње плутонијума; ово је и начин на који можете смањити величину нуклеарног оружја тако да стане на балистичку ракету, попуњавањем шупљег језгра плутонијумске љуске деутеријумом и трицијумом, тако да се издашност оружја подигне изнад 100 килотона.
Међутим, Јужна Африка је очигледно направила оружје само са уранијумом, тако да сте можда делимично у праву.
http://military.wikia.com/wiki/South_Africa_and_weapons_of_mass_destruction
Самоиспуњавајуће пророчанство на делу! Да није било разматрања буџета и „обима“, велики део (не све) ове накарадне дезинформације изгубио би сјај за бирократе. С тим у вези, жудња за влашћу и освајањем позиције у овим конкурентским убилачким органима државе заснивају се на приходима само у мери у којој се предузећа и организације које постављају и контролишу такве бирократе могу увијати и гледати (желео бих да се елиминишу) да их одсече од утицаја на одлуке. То, као и правила која се односе на јавни и опозициони допринос у било којој одлуци, све у јавности и објављеним коментарима грађана. Нада пролеће…
Ово је сјајно извештавање од великог репортера. Оно што ме чуди је да патриота иде у затвор, а издајник одлази у Сцровцрофт групу и поставља своју слику као експерт и прима плату од $$$ годишње:
http://www.scowcroft.com/james-l-pavitt
Много људи је умрло и много богатства је уништено у операцијама које су водили ови људи, а онда они стално иду на ТВ и још дају изјаве о томе како управљати светом!
Требало би да постоји листа издајника и главна имена на листи би требало да буду:
Дик Чејни
Георге В Бусх
Дон Рамсфиелд
Паул Волфовитз
Ц. Рице
Јохн Болтон
итд
Једино изненађење које је произашло из ове приче је да је постојао МСМ репортер спреман да стави свој врат на коцку и исприча причу. Да је МСМ пун новинара попут Стерлинга, дубока држава и гангстери који воде Америку не би било тако лако да изводе своје злокобне операције.
Тачно је да америчке масовне медије спречава да раде свој посао диктатура богатих који контролишу америчке масовне медије и изборе (односно на НИТ репортера Ризена који је пренео причу о официру ЦИА-е Стерлингу).
Глупост "Операције Мерлин" још увек ми замајава.
Био је то сјајан покушај да се Иран наведе да пружи информације у вези са њиховим програмом нуклеарног оружја ако га имају, јер је тежак део имати поуздан детонатор. Имајући планове за детонатор и њихова додатна питања, могли бисте закључити њихов степен напредовања и стручности у таквом оружју ако би Иранци били преварени тројанским коњем ЦИА-е попут трика.
Шта је био циљ нуклеарног споразума са Ираном (ЈЦПОА), пошто је Путин упозорио да би свака употреба нуклеарног оружја против Ирана наишла на „тренутни одговор“?
Од трећег до последњег пасуса: „...немачки страни званичник Карстен Воигт касније је открио овом писцу да је цела прича била измишљотина, јер су документе дали муџахедин-Е Кхалк…” Употреба речи „документи” два пута изгледа да је грешка у куцању. Шта реченица треба да каже?
Изгледа да се Гаретх Портер управо запетљао између активног и пасивног гласа. То само значи да је немачка обавештајна служба (или посредник) добила лажне документе од МЕК-а.
У праву сте, наравно. Урадио сам много ревизија много дужег рукописа и послао га без довољно времена за уређивање/лекторирање ревидираног текста. Јао!
шта све то значи? звучи као гомила глупости.
термит је у прашини свих светских трговинских центара. амерички људи морају да устану.
Ово, наравно, није први такав пример шиканирања америчког режима или прављења гомиле ствари јер им се тако допало. И само је један од разлога зашто ја означавам срање као „капија Русије“.
Скоро читаво америчко друштво показало се да плива у срањима.
Велико хвала Гарету Портеру и ЦН на овом фасцинантном налогу.
Мислим да би можда било корисно укључити мали епилог који објашњава како су ствари од Павитт-ланда доспеле до НИЕ из 2007. који је коначно одступио од лажног наратива о иранским нуклеарним бомбама (иако не признајући да су раније процене које су супротне биле бс).
Пуно хвала на коментару. И да, наравно, важно је разумети како је настао НИЕ из 2007. и како није успео на адекватан начин да се позабави искривљеним НИЕ из 2001. и 2005. То сам покрио веома детаљно у својој Боо Мануфацтуред Црисис, а такође и у овај чланак у Политици за Блиски исток: http://www.mepc.org/how-us-intelligence-got-iran-wrong.
Тек сад видим ово. Ценим одговор и даље читање.
„Павит је предложио да ново одељење за пролиферацију има овлашћење не само да прикупља обавештајне податке, већ и да спроводи тајне операције у вези са ширењем…“
Ова прича илуструје зашто је држање „оперативне“ стране ЦИА-е одвојено од прикупљања обавештајних података и анализе тако добра идеја, да је не треба заобићи ад хоц јединица као што је ЦПД: прљави трикови људи, када им се пружи прилика, једноставно ће третирати остатак саме ЦИА-е као мету за субверзију и манипулацију.
У идеалном случају, наравно, ЦИА се никада не би упустила у цео еуфемистички означен посао „операција“. У овом тренутку изгледа да је тумор који је прогутао остатак тела.
Да, Операције се првенствено користе за неуставне тајне ратове који служе само диктатури богатих, и треба их оштро смањити и строго надгледати. Али, наравно, монитори у Конгресу су у власништву олигархије која захтева тајне ратове. Тако да то побољшање захтева уништење олигархије новца која контролише америчке изборе и масовне медије. А враћање народу тих оруђа демократије не може се урадити демократским средствима, управо зато што олигархија контролише те алате.
Грешка у куцању у чланку: „Иран само има“ требало би да буде „Иран мора да има“
Сем Ф., Дејвид Г: Управо хватам корак са читањем овде, али сматрам да је радознало да се све ове „операције“ које се неизбежно завршавају фијаском могу пратити до Операције Моцкингбирд која објашњава недостатак одговорности за све операције које затим.
Чини се да погрешне операције ЦИА, укључујући птицу ругалицу, имају заједничко порекло из макартизма после Другог светског рата. Невероватно је да су САД навеле да игноришу очигледно, да је талас антиколонијалних револуција имао исти узрок као и америчка револуција. Нема сумње да је то било због антисоцијалистичких страхова у олигархији која је дошла да контролише америчке масовне медије и изборе 1870-1930. Они не могу дозволити народу Сједињених Држава да управља собом и својом економијом, јер би то било „правило руље“ што значи слободу и правду за све. Поздрављамо олигархију.
СамФ: У ствари, Операција Моцкингбирд (1948) је почела пре Мекартијевих саслушања (1954), али сте у праву када кажете да је макартизам имао корене у антисовјетској пропаганди после Другог светског рата. Ову вредну везу је првобитно обезбедио Боб Ванној и постоји много занимљивих веза до личности укључених у исти чланак. Моја поента је била једноставно да када су медији постали подређени дневном реду операција, сва одговорност је изгубљена и да су касније операције могле да прођу кроз сва црвена светла без озбиљног оспоравања
http://spartacus-educational.com/JFKmockingbird.htm
Драго ми је што сте схватили кључну лекцију праве приче о „Операцији Мерлин“. Волео бих да постоји неки начин да се изгради притисак за такве реформе. Али бојим се да ће бити потребно много мање прецизног ударања да би се направиле промене у обавештајним службама САД.
Извините је написао одговор који је требало да иде овде неколико коментара испод и схватио сам га тек након што сам га послао. Али ипак ми је драго што сте схватили кључну лекцију праве приче о „Операцији Мерлин“. Волео бих да постоји неки начин да се изгради притисак за такве реформе. Али бојим се да ће бити потребно много мање прецизног ударања да би се направиле промене у обавештајним службама САД.
Па шта? Да је Иран заиста желео да развије нуклеарно оружје, слање уређаја који не би функционисао је одлична идеја, јер би то успорило Иранце и, када би схватили да је уређај саботиран, схватили би да САД су их пратиле. Ако Иран није настојао да развије нуклеарно оружје, слањем таквог уређаја није било никакве штете. Откривање операције не штети ЦИА-и, јер сви претпостављају да обавештајне агенције раде такве ствари све време. Претпостављам да је ауторова права намера била да дискредитује Руссиагате, али у ствари, он појачава аргументе против Путина. Ако ЦИА подмеће лажне информације, зашто њихови руски супротни бројеви не би урадили исту ствар, на пример, да утичу или манипулишу на изборе и референдуме у САД и ЕУ?
Ова афера показује како основна претпоставка о сталном рату без ограничења са другим „конкурентским“ нацијама доводи до подривања било каквих конструктивних напора ка миру у свету. Без вођства у водећим државама које се одриче ове погрешне претпоставке, коначни рат потпуног међусобног уништења само је питање времена када долази……..
Капитализам је рат сваког против сваког, и свих против свих.
Зато се то не може тако изразити у великим медијима. Да јесте, људи би се опредијелили за социјализам, или да кажем социјализам за све, пошто је велики дио онога што се зове капитализам само социјализам за богате и моћне и штедњу, или још горе, за остатак друштва у којем дјелује.
види операцију Сузана