Упркос организованом и активном масовном покрету, хондурашка политика је више пута била покретана сопственим интересима међународних владајућих елита, како је новинар и филмски стваралац Џеси Фристон објаснио Деннису Ј. Бернстеину.
Аутор Деннис Ј Бернстеин
Недељама након украдених избора, корумпирана десничарска, неофашистичка влада Хуана Орланда Ернандеза у Хондурасу терорише свој народ. Улични протести и спонтане блокаде наишли су на екстремно насиље. Десетине су већ погинуле на линијама фронта, а много више их је ухапшено и брутализовано у притвору, док су често држани инкомуникациони.
Државни секретар САД Рекс Тилерсон састао се са председником Хондураса Хуаном Орландом Ернандезом, у Стејт департменту, 21. марта 2017. [Фотографија Стејт департмента/Јавни домен]
Фристон извештава да је, између осталих злочина против народа, „овај режим: украо изборе; игнорисао позиве Организације америчких држава да се одрже нови избори; донео закон којим се забрањује кривично гоњење свих бивших и садашњих чланова Конгреса усред низа масивних корупционашких скандала [и] именовао новог шефа националне полиције који против себе има јасне доказе о трговини дрогом…“
Разговарао сам са Фристоном 7. фебруара.
Деннис Бернстеин: Настављамо са бубањским извештавањем о Хондурасу и тамошњим недавним покраденим изборима, покушају сузбијања воље народа који, по свему судећи, жели да има напреднију владу. Од избора је била веома насилна ситуација. Чујемо да је на десетине људи убијено и да су злочини које је починила власт резултирали ноћном мором. Можете ли ово ставити у контекст последња два недавна изборна циклуса у Хондурасу?
Џеси Фристон: Дана 28. јуна 2009. гласало се о необавезујућој резолуцији коју је изнео председник Мануел Зелаја, који је прихватио позив различитих староседелачких група у земљи да препишу устав. Када су људи тог дана изашли да гласају, војска је извршила државни удар и Зелаја је завршио у Костарики.
Ово је довело до најорганизованијег националног покрета отпора који је Хондурас икада видео. Одржане су скупштине које су окупиле све ове људе који су имали користи од новог устава. Скоро сваки сектор друштва је био заступљен, осим можда олигархије.
То је довело до формирања Либре Партије, која је учествовала на изборима 2013. [са супругом Мануела Зелаје, Ксиомаром Кастро, кандидовала се као председнички кандидат странке]. Изборе је званично победио Хуан Орландо Хернандез, али је дошло до велике преваре. Избори у новембру 2017. били су још већа фарса.
И поред свега тога, када је изборни суд објавио прве резултате, Опозициони савез је са 5% пребројаних гласова порастао за 60%. Један од судија Трибунала то је тада описао као „неповратан тренд“. Затим је бројање стало више од једног дана када се рачунарски систем наводно срушио. Када се поново вратила, тенденција се потпуно преокренула и Хернандез је на крају победио за један процентни поен.
То је довело до још једног масовног устанка. У једном дану акције било је 48 блокада аутопутева и већих булевара у земљи. Током последња два месеца, ово се дешавало неколико пута недељно.
Чак и међународни посматрачи као што су Комисија Европске уније и Организација америчких држава – који су овде дискредитовани након што су у последњих осам година много пута окренули леђа злочинима овог режима – чак су рекли да морају да понове изборе или мора доћи до поновног бројања.
Ипак, чланице тих организација, попут Канаде, попут Сједињених Држава и земаља Европске уније, ишле су напред и потврдиле изборе.
ДБ: Чули смо да су хапшени активисти и припадници отпора.
ЈФ: Да, иза решетака се тренутно налазе десетине политичких затвореника. Један од најзабрињавајућих случајева је случај Едвина Еспинала. Он је неко ко је доследно плаћао цену за свој отпор државном удару који је у току.
У септембру 2009. супруга Едвина Еспинала умрла је од удисања сузавца након што је учествовала у неколико протеста. Недељу дана касније, Едвин је био на малом протесту у комшилуку након чега је ухапшен због отмице јер је са собом повео дете на мотоциклу док је бежао од сузавца. Мајка детета је стално ишла у полицијску станицу да објасни да је молила Едвина да поведе њено дете са собом. Други пут је био у затвору због крађе аутомобила јер је возио ауто пријатеља.
Прво што је новоформирана урбана полиција са војном обуком урадила је упад у Еспиналову кућу, тврдећи да имају доказе да је он трговац дрогом. Полиција га је лажно оптужила да је умешан у пожар хотела Марриот и тренутно се налази у затвору максималног обезбеђења по тој оптужби. Новинари и радници за људска права не смеју да разговарају са њим, породица не сме да га види. Ово је први пут од 1980-их да ће се цивилу судити у војној бази.
ДБ: Како бисте описали улогу САД у овој ситуацији? Знамо да је Хилари Клинтон одиграла кључну улогу у одржавању пуча 2009. године.
ЈФ: Мислим да информисани људи у Хондурасу схватају да промене у политичком руководству у САД не утичу много на то како се према Хондурасу поступа. Одлуке се доносе овде у Амбасади САД и амбасадори делују као де факто владари овде, као председници у сенци.
Познате локације америчких војних база широм света
Једина константа овде је огромно војно финансирање из САД. Од пуча, војска Хондураса је добила више директних средстава од САД него било која друга држава у Америци, упркос чињеници да нису биле умешане ни у један војни сукоб нити им је претило.
Војска се искључиво користи против људи унутар земље. Иако су Сједињене Државе далеко највећи финансијер војске Хондураса, друге земље су такође укључене јер се хуманитарна и друга помоћ обично преусмерава на војску.
ДБ: Рекли сте да постоји континуитет између политике последње администрације према Хондурасу и политике Трампове администрације. Што се тиче такозваних америчких интереса, прави проблем је што ми форсирамо програм „слободне трговине“ и инсистирамо на томе да тамо имамо наше војне базе. Дакле, имамо све разлоге да одржавамо владу све док нам она пружа прилику да контролишемо регион. Можете ли говорити о геополитичком делу овога?
ЈФ: Мислим да што више земља зависи од својих природних ресурса, то се све више своди на то ко контролише земљу. [Јохн Ф.] Кеннеди је 1961. године покренуо програм под називом Савез за напредак, који је најављен као нека врста Маршаловог плана за Латинску Америку. Био је то одговор на кубанску револуцију и покушај да се одбију сличне револуције широм Латинске Америке.
Хтели смо да дамо милијарде долара земљама Латинске Америке ако обећају да ће предузети земљишну реформу, ако олигархија пристане да се одрекне дела своје земље. Када је Џонсон заменио Кенедија, овом програму је додељен много мањи приоритет. Без обзира на то, влада Хондураса је морала да донесе низ закона о земљишној реформи да би добила новац, али ниједан од тих закона никада није спроведен.
Ако САД намеравају да одрже своје пословне интересе овде – сектор за производњу знојница, као и банане и палмино уље – а за Канаду пре свега рударство злата – морају да одрже савез са овом земљопоседничком олигархијом. Управо тај савез отпор тражи од земаља Севера и Запада да раскину.
Са осам и по година искуства у организацији, народ Хондураса би могао да састави владу тако брзо да би вам се завртело у глави. Овај покрет је веома организован. Они знају коме да верују, знају ко може да пружи интелектуалну подршку, знају ко може да води привреду. Они само чекају да међународна заједница промени своје савезе.
ДБ: Дакле, да ли ће се отпор Ернандезовом режиму наставити?
ЈФ: Опозициони савез је одлучио да покрене „мирну побуну“, нешто на шта имају право према уставу Хондураса, који каже да нико не дугује послушност влади која силом преузима власт. Садашњи број протеста је знатно мањи него у претходна два месеца, посебно од инаугурације 27. јануара.
Тешко је предвидети шта ће се десити, али велика већина становништва не жели овај режим. Развија се велики корупционашки скандал и видећемо шта ће бити с тим. Студенти планирају штрајк за следећи месец. Али мораћемо да сачекамо да видимо какве ће идеје бити изнете у Хондурасу.
Људи гледају на Хондурас као на лабораторију за ултрадесничаре света. Срећом, овде постоји добро организован покрет који ће се изнова дизати. На нама у међународној заједници је да извршимо притисак на оне који тврде да нас представљају да промене своју верност.
ДБ: Да ли бисте рекли да је ово покрет инспирисан младима у земљи?
ЈФ: Да, и то је кључ за разумевање овог новог закона који Национална странка покушава да донесе и који би регулисао друштвене мреже. То има везе са овом младом генерацијом која је одрасла у овом периоду након државног удара. Неко као Зелаја не мора нужно да стигне до њих. Овај нови закон који влада покушава да усвоји дао би им право да криминализују свакога ко објави било шта што сматра „мржним“ на друштвеним медијима. А ово је влада која етикетира „расистичке“ људе који бране реке од подизања брана.
Деннис Ј. Бернстеин је водитељ емисије "Фласхпоинтс" на радио мрежи Пацифица и аутор Специјални Ед: Гласови из скривене учионице. Аудио архиви можете приступити на ввв.фласхпоинтс.нет.
Промена политике САД према латиноамеричким нацијама би много напредовала ако би промењена политика подржавала сељаке, а не олигархе. То се не може догодити све док америчку политику контролише двостраначки елитни естаблишмент. Трамп је са њима, заправо је екстремнији од својих претходника. Како би другачије могао тип који жали због губитка Роја Кона и обожава Џона Болтона, 2 примера десничарских фанатика?
Ако под дубоком државом, мислите под контролом до те мере да би користили свој глас као „нација“, у Уједињеним нацијама да подрже јеврејску расистичку, криминалну, апартхејдску, украдену земљу у Палестини звану Исрахел. Онда да, Винстоне, рекао бих да си у праву. Прочитајте Рт. Хон. Невероватно писање сер Винстона Черчила под насловом „Бољшевизам против ционима: борба за душу јеврејског народа“. Верујем да је из исте године када је штампан опус Хенрија Фордса, 1920. Објављен је у лондонским новинама.
Хондурас је латиноамеричка станица ЦИА-е. Колонија дубоке државе,
Искрено, ја уопште не мислим о Хондурасу као о националној држави. Њиме владају две породице као своје власништво, више личи на енглески „доуцхе“ или феуд. Хондурас је кључно чвориште на рутама шверца дроге које контролише ЦИА. Две породице добро профитирају од трговине дрогом и, наравно, њихове контроле над свим пословима и пољопривредом на територији коју контролишу. Хондурас је неолиберални пилот пројекат о томе како ће се светом управљати док вештачка интелигенција елиминише потребу да елите зависе од инфериорних људи како би повећале своје богатство и моћ.
1984. привлачи сву пажњу, али „Врли нови свет“ Алдуса Хакслија са својом визијом огромних кампова на отвореном за „дивљаке“ такође је прилично визионарски.
Представе о сувереној националној држави Хондураса или измишљени појам „избора“ једноставно занемарују стварност. Хондурас је феудална држава колико и Енглеска 1550. године.
Архива депеша Стејт департмента Челси Менинг има неке веома занимљиве детаље о томе шта је могло да мотивише Клинтонову да ватрено подржи државни удар, наиме да Зелаја није сарађивала са Еккон & Цхеврон у вези са ценама бензина, или са захтевима ММФ-а за штедњом, или са напорима да се пољопривреда Хондураса претвори у колонију за извоз плантажа за инвеститоре са Волстрита:
(1) „Амбасадор се 11. фебруара 2010. године састао са представницима нафтне индустрије. . . . Представници нафтне индустрије изразили су забринутост због могућности да ће влада поништити одлуку де факто режима да укине политику Зелаје администрације која захтева од увозника нафте да продају врхунски бензин по цени утврђеној за редовну. Представници Текацо/Цхеврон-а и Еккон-а су на претходним састанцима рекли представницима амбасаде да губе новац у Хондурасу због политике администрације Зелаие.. . . „Желели бисмо да искористимо ову прилику да охрабримо Лобо владу не само да настави да дозвољава вишу цену за премију него за редовну, већ да пређе на систем цена на слободном тржишту“
Друга депеша извештава да је Зелаја одбијао упутства ММФ-а о валути и јавној потрошњи:
(2) „Разговори о обнови стенд-бај аранжмана ММФ-а за Хондурас прекинули су почетком 2009. године због неспремности владе Зелаје да или девалвира валуту земље или смањи буџет. . .”
Има још много тога – корумпиране бране и послови са струјом, конверзија хондурашке пољопривреде у извозну пољопривреду у плантажном стилу, итд. Државни удар под вођством Клинтонове је класична доктрина шока, неоколонијализам који води Стејт департмент САД у координацији са мултинационалним корпорацијама. Депеши такође описују пропагандне методе које се користе у покушају да се придобије популарна подршка за државни удар међу локалним становништвом Хондураса:
(3) „После пуча од 28. јуна, УСАИД анализира начине да повећа делотворност својих напора у области подршке развоју демократских институција са посебним фокусом на развијање осећаја међу обичним Хондурацима да институције земље припадају њима и одговорни су им.”
Права штампа на целом суду – нема везе са атентатима и нестанцима, овде је све добро. . . "Демократија је обновљена!" кажу амерички Стејт департмент и УСАИД. Затим су кренули да раде 'хуманитарне интервенције' у Либији. То је неолиберална верзија неоколонијализма; само нешто мање брутални од неоконзервативног.
Узгред, ово је био један од разочаравајућих аспеката кампање Бернија Сандера – његово одбијање да убаци Клинтонову у њену безобзирну и катастрофалну про-Волстрит спољну политику. Та врста стидљивости, па, можда је америчка јавност превише пропагирана за искрену дискусију о овим питањима, не знам.
Сандерс је заиста имао превише заједничког са Хилари (и демо журком) да би је заиста ухватио, или њену одвратну забаву.
Дозволите ми да приложим вашем сјајном коментару ово….
„На следећим изборима у новембру 2013. бирачи у Хондурасу су поново били слободни да изаберу суморну прошлост за своју суморну будућност. Али у почетку је постојао трачак наде, пошто су анкете које су трајале неколико месеци показале да ће прва кандидаткиња бити свргнута супруга председника Зелаје, Ксомара Кастро де Зелаја, лидерка нове странке формиране из покрета отпора после пуча. Ово је била одлична прилика за феминисткињу Хилари Родам Клинтон да подржи „разбијање стакленог плафона“ у Хондурасу – избор харизматичне жене који би сломио власт владајуће олигархије. Није се догодило. Како су се избори приближавали, насилно застрашивање је расло, а вођство Ксиомаре Кастро се смањило. Кандидат Националне партије Хуан Орландо Хернандез изградио је своју кандидатуру око обећања „војника на сваком ћошку“, како је Дана Франк известила у Тхе Натион. „Добро је познато да су полиција, правосуђе и тужилаштво у земљи корумпирани, испреплетени са трговцима дрогом и организованим криминалом. Полицијом управља Хуан Карлос 'Ел Тигре' Бонилла, наводни вођа одреда смрти. У недостатку политичке воље да се ово очисти, садашњи председник Порфирио Лобо и Конгрес уместо тога шаљу војску да преузме полицијске функције... По Уставу, војска надгледа процес гласања. У овом контексту, изгледи за слободно и фер такмичење су суморни.” 3 Према подацима групе за људска права Ригхтс Ацтион, у периоду од маја 2012. до октобра 2013. године било је 36 убистава и 24 оружана напада усмерена на кандидате или потенцијалне кандидате и њихове породице или присталице. 59 одсто анкетираних Хондураша очекивало је да ће избори бити лажни. Усред оптужби за превару и застрашивање, Хуан Орландо Хернандез је проглашен за председника са 37 одсто гласова, док је Ксомара Кастро на другом месту са око 29 одсто.“ из „Краљице хаоса“ Дајане Џонстон
То је добар додатак, нисам био свестан тог дела приче. . . Запањујуће да амерички Стејт департмент има храбрости да назове Хондурас функционалном демократијом, када санкционишу Венецуелу због недостатка демократије. А ипак, то понављају корпоративни медији у САД, не трудећи се да постављају било каква тешка питања „владиним званичницима“.
Вероватно сте чули изреку „ако ципела пристаје, онда је носите“, па верзија америчке владе је „ако ципела не пристаје, ми ћемо је учинити да стане“. Тај менталитет приписујем тренутном расположењу наше нације. (Тренутно као за 241 годину или барем последњих 106 за супер патриоте, или тако нешто) Џо
Горе од Буша
Слушајте како Хилари Клинтон брани своју улогу у државном удару у Хондурасу
Видео за државни удар Хилари у Хондурасу
6:12
https://www.youtube.com/watch?v=bEcke5L7Lvg
13. април 2016. – Уплоадед би Демоцраци Нов!
http://democracynow.org – До предизбора у Њујорку за мање од недељу дана, трка за демократске…
Ово америчко „мешање“ је несавесно. Последице су превише предвидљиве – више људи бежи од насиља, више репресије, зачарани круг. Надам се да је аутор у праву, да народ још има воље за отпор. Цео регион је предуго жртвован.
Да… 100% њиховог фокуса је на Венецуели. Једном када сруше владу, вести о било каквом насиљу и зверствима падају са радара...
Брзином којом САД иду на ове независне државе да подстакну промену власти, временом ће капитализам или бити уклоњен, или ће целокупно светско становништво бити затворено у логор за интернирање.