Трезорски 'Извештај Кремља' сматра се циљаним на руску економију

Министарство финансија објавило је списак од око 200 Руса за санкције, које би могле утицати на целу руску економију и додатно погоршати тензије између САД и Русије, објашњава Гилберт Доктороу.

Аутор Гилберт Доцторов

29. јануар је у Русији виђен као нека врста „Дана Д“, уз ишчекивање и стрепњу недељама због онога што су многи Руси веровали да може означити критичну промену на горе у односима са Сједињеним Државама. Руски медији су своје извјештавање упутили елитама земље, које су биле под Дамокловим мачем нових америчких санкција које би могле бити усмјерене против њих, али и широј руској јавности, која је са нелагодом посматрала, забринута због ефеката санкција на привреди, на њихову егзистенцију и животни стандард.

Документ који ће бити објављен 29. јануара био је такозвани „Извештај Кремља” Министарства финансија, у којем је идентификовано 210 руских званичника и милијардера за које се сматра да су део владајуће елите председника Владимира Путина. Извештај, који је Трампова администрација морала да поднесе Конгресу најкасније до 29^th под условима Закона о сузбијању америчких противника кроз санкције, могло би отворити ове „олигархе“ санкцијама.

ЦААТСА је великом већином усвојио Конгрес и потписао ју је председник Трамп 2. августа 2017. године, без обзира на то да је акт директно у супротности са његовом изјављеном жељом да нормализује односе са Русијом. Његов потпис је практично био изнуђен, као признање да би његов могући вето одмах био поништен и додатно загорчао његове односе са Конгресом у време када његова администрација још увек није имала законодавна достигнућа.

У очекивању најновије вести од велике важности за нацију, руски медији нису штедели новца како би обезбедили да извештавање Кремља на терену у САД у време објављивања извештаја у вези са санкцијама било би прикладно да неизвесност код куће. Најбоље оцењени руски државни информативни канал, Россииа-1, послао је свог главног водитеља ток-шоуа Јевгенија Попова у Вашингтон да предводи панел локалних стручњака који ће имати много времена за емитовање код куће.

Међу америчким панелистима изабраним да говоре о извештају Кремља били су кредибилни и познати коментатори Пол Сандерс из Национални интерес и Давид Филипов, донедавни шеф московског бироа Вашингтон пост. Њихово емитовање уживо почело је средином дана по московском времену, што се испоставило да је било скоро 20 сати пре него што је Извештај о коме се очекивало да коментаришу заиста објављен. Без обзира на то, ток емисије се често задржавају на спекулацијама и тако медиј није разочарао.

Насупрот томе, амерички и европски медији су генерално реаговали спорије и са мање интересовања на објављивање извештаја Кремља, при чему се већина извештавања појавила тек накнадно. Иако би се део кашњења могао објаснити временом објављивања извештаја непосредно пре поноћи 29. – и шесточасовном временском разликом између САД и Европе – разлике у покривености могу се објаснити и нивоом давања приоритета различитим играчи у медијима дају руским пословима.

У сваком случају, било да се зна да без обзира на поноћни час изласка, европске новине Тхе Финанциал Тимес (УК) Монд били су тамо у својим јутарњим онлајн издањима са одличним вестима о извештајима који су остали чињенични и који су мало или нимало уређивали. Ово их је разликовало од осталих мејнстрим штампаних медија на континенту који су имали нулту покривеност чак ни усред радног дана 30.^th. Посебно мислим на Старатељ (UK), Ле Фигаро (Француска), Дие Зеит or Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг (Немачка).

У уторак ујутру у Сједињеним Државама није било извештавања о извештају Кремља у мејнстрим штампаним медијима, укључујући Нев Иорк Тимес Вашингтон пост, упркос потенцијалу извештаја за погоршање тензија у САД.

Уобичајено када се ради о великим дешавањима у вези са Русијом која се некако неочекивано окрећу, као што је то сигурно био случај са Извештајем Кремља, редакције одвоје време, њушкају ваздух да виде у ком правцу ветар дува, и тек онда се обавежу да уреднички положај који усмерава њихово новинарско извештавање.

И тако је тек средином поподнева објављено онлајн издање од Нев Иорк Тимес заузео став по извештају. И то је било двосмислено и ван дохвата руке, говорећи нам да је Трампова администрација издала извештај који је успео да увреди обе стране у питању: Русе и америчке конгресмене, обе стране су се противиле списковима и начину на који су они састављени.

Амерички електронски медији су били бржи и дали су много опширније извештавање о овом питању. Нико није ушао у борбу са већим жаром за мирисом крви од ЦНН-а, дугогодишњег бете ноире Трампове администрације. Извештачи ЦНН-а и гостујући експерти заокружили су председника због тога што је пркосио вољи Конгреса и није одмах појачао санкције Русији како би је казнио за њихово мешање у председничке изборе 2016. и спречио даље мешање у изборе на средини мандата 2018. као што је директор ЦИА-е Помпео упозорено да би се могло догодити само дан раније.

У међувремену, Блумбергов онлајн чланак о санкцијама био је чињенични иако кратак, док је њихов писац мишљења специјализован за руске послове, Леонид Бершидски, нањушио пацова у начину на који су састављане листе званичника, а посебно „олигарха“. Као некадашњи главни уредник руског издања Форбс, прилично огорчени антипутиновски емигрант Бершидски користио је свој простор мање за објективну анализу, а више за уредништво о томе како су спискови заиста требало да буду састављени и како је сада требало увести санкције.

Забринутост Русије око тога шта ће тачно Трампова администрација издати потпомогнута је изјавама за медије неколико саветника пројекта листе санкција, од којих сви имају добро утврђену репутацију руских нападача. Позивам се на ауторе чланка под насловом „Како идентификовати владајућу елиту Кремља и њене агенте. Критеријуми за извештај Кремља америчке администрације” објављен Атлантски савет 13. новембра 2017.

Ови аутори су Андерс Аслунд, Данијел Фрид, Андреј Иларијанов и Андреј Пионтковски. Идеја коју су желели да се реализује била је разоткривање Путина и његових „пријатеља“, праћење њихових наводних незаконитих добитака кроз корупцију и злоупотребу моћи. Њихово гледиште директно следи принципе који су водили прве америчке санкције Русији, Закон Магнитског из 2012. У данима непосредно пре 29.^th, руска телевизија је пренела кратак видео снимак неколико аутора. Један, Аслунд, хвалио се да ће надолазеће санкције бити „паметне“, јер су усмерене против злонамерника који воде ствари у Русији, а да притом не наносе штету општој популацији.

Више од недељу дана пре онога што су назвали „Судњим даном“, руски медији су објављивали упозорења да би извештај Кремља могао да наведе нагло појачане санкције. У Давосу је прошле недеље Андреј Костин, извршни директор ВТБ банке, једне од највећих државних финансијских институција у земљи, осудио очекиване нове санкције као свеобухватни економски рат који ће добити веома оштар одговор Кремља.

У позадини претњи америчких неокона и руских страхова и упозорења као одговор, амерички амбасадор у Москви Џон Хантсман је у међувремену давао изјаве за штампу у којима је инсистирао да санкције неће бити озбиљна препрека односима, да он тражио дијалог са Русијом баш као што је радио његов колега, руски амбасадор у Вашингтону, и да и даље постоје изгледи за сарадњу у областима од заједничког интереса упркос несугласицама које су објавиле вест.

Дакле, морамо се још једном запитати, који је глас о политици Русије који долази из Вашингтона меродаван? Ко има предност: Конгрес или Бела кућа? А унутар администрације, председник или његов кабинет, а посебно његов државни секретар, који је последњих месеци постао интелектуални талац истих неоконзервативаца који су водили Обамину спољну политику, а пре тога спољну политику Џорџа В. Буша?

Трезор је јавности објавио извештај Кремља који је наложен по закону САД-а у исто време када је дужа тајна редакција предата Конгресу. Време достављања и што је још важније садржај извештаја сугеришу да је Трампова администрација реаговала на слово закона којем се председник противио, али није могао да стави вето с обзиром на његову пуну подршку у законодавном телу.

Ипак, администрација се отегла и у последњем тренутку сачинила извештај који је да је хтела могао бити састављен за пар сати. И сама јавна верзија извештаја је толико очигледно апсурдна по садржају да изазива подсмех Конгресу који га је наредио.

Наиме, како је прокоментарисао оно мало Руса који су били забављени овом циничном антируском вежбом, аутори Кремљовог извештаја спискова од преко 200 Руса који испуњавају услове за будуће санкције само су узели телефонски именик руског кабинета министара, председничке администрације, и парадржавних институција и преписивали имена највиших официра. Једини високи званичник који је изостављен био је лично Владимир Путин.

Што се тиче „олигарха“, они су произвољно дефинисани као особе са нето вредношћу већом од милијарду долара, како је приказано на Форбсовој ранг листи 1 најбогатијих људи у Русији.

Да је било каквог разоткривања, било какве прљавштине о руској влади и пословној елити у тајној верзији извештаја, можемо бити сигурни да би то до сада процурило, имајући у виду раније понашање америчких власти у антируским операцијама. До сада није испливало баш ништа.

То, наравно, није спречило руске власти да хипервентилирају због извештаја о санкцијама када су их локални и међународни медији данас замолили за коментар. Са своје стране, док је присуствовао предизборном скупу, Владимир Путин је своје ставове о извештају Кремља објаснио тако што је са говорнице поставио питање зашто он једини у влади није на листи санкција.

Путин је рекао да су у извештају наведени појединци који имају утицај на читаве секторе економије и слојеве становништва, што у извесном смислу значи да су санкционе листе обухватиле цео руски народ од 146 милиона људи.

Напоменуо је да су ствари могле бити и горе, те да је био спреман, ако је било потребно, да се све везе са Сједињеним Државама сведу на нулу. Ипак, он је објављивање извештаја Кремља оценио као непријатељски чин који би само допринео даљем погоршању односа са Сједињеним Државама. У овом тренутку, рекао је, неће бити руских контрамера, јер ће његова влада заузети став чекања и гледања.

Заиста, док Извештај Кремља није увео нове персоналне санкције већ само идентификовао оне који би их први осетили ако се промени ситуација која оправдава санкције, сама та ситуација је у великој мери под контролом америчких власти и њихових заступника у Украјини, у на Балтику, у Сирији. Увек постоји могућност да нека погрешна процена или нека провокација поново нанесу срамоту Руској Федерацији и хитно уведу строге санкције које су сада избегнуте.

На крају, размотримо други извештај који је Трампова администрација доставила Конгресу под условима ЦААТСА: извештај о препоручљивости даљих секторских санкција руским компанијама.

Ово је ипак било краће и сигурно ће бити доведено у питање од стране руских басхера у Конгресу. Администрација је саопштила да постојеће секторске санкције руском војно-индустријском комплексу и онима који послују са њим у земљи у Русији и иностранству ефикасно функционишу, тако да нису потребне даље секторске акције. Конкретно, тврдило се да је захваљујући уведеним санкцијама Русији ускраћена продаја оружја у вредности од неколико милијарди долара.

Ту тврдњу је можда тешко проверити, али 29. јануар је такође био датум за примену раније донетих санкција за компаније било где у свету које послују са прописаним руским произвођачима одбране и продајним или увозним субјектима.

Крајњи циљ ових санкција је напад на руску продају оружја у иностранству која је износила више од 14 милијарди долара у 2017. години, што је чини једним од највећих светских добављача. Највећи купци руског оружја били су Индија, Кина, Алжир, Вијетнам, Ирак и Египат, преноси новинска агенција РБЦ. Јане'с за КСНУМКС.

Теоретски, САД могу да казне компаније које крше ову забрану пословања са руским војноиндустријским комплексом применом било које од пет различитих санкција, укључујући ограничавање њиховог приступа кредитима америчких банака, забрану обављања трансакција у доларима или забрану уласка њиховим службеницима у Америка.

Међутим, у пракси се ова продаја може пребацити са приватних компанија на министарства одбране, и тада изводљивост увођења санкција постаје сумњива. Недавни покушаји САД да убеде турске власти да одустану од уговора од 2.5 милијарди долара са Русијом за набавку њеног система противваздушне одбране С-400 су пропали. У овим отвореним искушењима снаге са циљем кажњавања Русије, Сједињене Државе се излажу неуспеху и понижењу.

Да резимирамо, ако Сједињене Државе једног дана одлуче да уведу санкције целој руској влади наведеној у Извештају Кремља од 29. јануара, то ће створити баријеру која ће брзо бити сломљена кинетичком акцијом, што значи врући рат са Русијом.

Ако примени могућности које теоретски има против руских индустријских сектора, а посебно против војноиндустријског комплекса, онда ће вероватно доживети понижење јер друге нације одбијају да буду малтретиране. За Сједињене Државе у односу на Русију, цела игра санкција своди се на предлог „главе добијаш, реп ја губим“.

Гилберт Доцторов је независни политички аналитичар са седиштем у Бриселу. Његова најновија књига, Да ли Сједињене Државе имају будућност? објављена је 12. октобра 2017. И меки повез и верзија е-књиге су доступне за куповину на ввв.амазон.цом и свим повезаним Амазон веб локацијама широм света.