За разлику од прошлих Нобелових награда за мир који су често добијали креатори рата – од Хенрија Кисинџера до Барака Обаме – овогодишња награда је припала глобалној кампањи за елиминацију нуклеарног оружја, како примећује бивша аналитичарка ЦИА-е Елизабет Мареј.
Аутор: Елизабетх Мурраи
Одушевљава ме вест да је Међународна кампања за укидање нуклеарног оружја је победио овогодишња Нобелова награда за мир. Коалиција невладиних организација у 100 земаља, ИЦАН је помогао у изради Уговора о забрани нуклеарног оружја који су Уједињене нације ратификовале 7. јула уз одобрење 122 земље, што значи да две трећине светских нација - државе су гласале за избацивање нуклеарног оружја, најразорнијег оружја икада створеног, способног да избрише човечанство са лица земље.
Детонација нуклеарног теста изведена у Невади 18. априла 1953. године.
Предвидљиво, Сједињене Државе и друге нуклеарно наоружане земље до сада су одбијале да потпишу споразум. Али како је то рекао један заговорник нуклеарног отпора: „Не можете чекати да пушачи уведу забрану пушења.
Ја сам резидентни члан Гроунд Зеро Центар за ненасилну акцију, група нуклеарног отпора у Поулсбоу у Вашингтону која је повезана са ИЦАН-ом. Овде у Гроунд Зеро центру, делимо граничну ограду са Поморском базом Китсап-Бангор – дом за осам нуклеарних подморница Тридент и вероватно највећу концентрацију распоређеног нуклеарног оружја на свету, коју је бивши надбискуп Сијетла и нуклеарни отпорник Рејмонд Хунтхаузен славно назвао „ Аушвиц у Пјуџет Саунду“.
Заиста, звиждач из Пентагонових папира Данијел Елсберг, бивши планер нуклеарног рата који је управо написао књигу о нуклеарној претњи у Трамповој ери, назвао је нуклеарно оружје „покретним холокаустом“.
У ескалирајућем рату речи са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном, председник Доналд Трамп – који командује оним што је неоспорно најмоћнији нуклеарни арсенал на свету – недавно је запретио да ће „потпуно уништити“ Северну Кореју. Он је потом узнемирио свет својом непромишљеном изјавом да ће „само једна ствар функционисати“ са Северном Корејом, која мрачно наговештава нуклеарну конфронтацију. Таква опасна реторика подигла је тензије, као и шансе да би нуклеарни сукоб заиста могао да дође, било намерно или случајно.
Прихватајући Нобелову награду за мир, ИЦАН је изјавио: „Све нације треба да у потпуности одбаце ово [нуклеарно] оружје – пре него што се икада поново употреби. Ово је време велике глобалне напетости, када би нас ватрена реторика сувише лако могла, неумољиво, довести до неизрецивог ужаса.”
Упркос забрани гађања цивила према законима о рату, ИЦАН је приметио да је „нуклеарно оружје намењено гађању цивила; они су намењени да збришу читаве градове.” Ово је неприхватљиво, рекао је ИЦАН и додао: „Нуклеарно оружје више не добија пропусницу.
Неке владе верују да је нуклеарно оружје легитиман и суштински извор безбедности. Такав начин размишљања није само погрешан већ и опасан, јер подстиче друге нације да прошире свој нуклеарни арсенал и подрива дипломатске преговоре који би могли да доведу до разоружања. Сједињене Државе би могле да воде пример, али раде супротно.
„Баук нуклеарног сукоба се још једном шири“, упозорио је ИЦАН у изјави о прихватању. „Ако је икада постојао тренутак да се нације изјасне о свом недвосмисленом противљењу нуклеарном оружју, тај тренутак је сада.
Али у време када већина светских нација тежи укидању нуклеарног оружја, америчка влада иде напред у обнови трилиона долара вредне тријаде целокупног америчког нуклеарног оружја. Програм ће укључити нову флоту нуклеарних подморница, од којих ће многе бити стациониране у поморској бази Китсап-Бангор.
Могу ли САД да се повуку са ивице нуклеарног уништења планете? Америчка нуклеарна надоградња свакако даје рату сваку шансу. Избор ИЦАН-а за добитника Нобелове награде за мир пружа јединствену прилику да се подигне профил огромне жеље светских нација за нуклеарним разоружањем.
Као што је покојни председник Џон Ф. Кенеди изјавио у свом инаугурационом говору 1961: „Оним нацијама које би себе учиниле нашим противником, не нудимо обећање, већ захтев: да обе стране изнова почну потрагу за миром, пред мрачним силама уништење које је покренула наука обухвата читаво човечанство у планираном или случајном самоуништењу.”
Елизабет Мареј је бивша заменица службеника националне обавештајне службе за Блиски исток у Националном обавештајном савету и била је политички и медијски аналитичар у ЦИА-и 27 година.
Сједињене Државе 27 (тешко је не насмејати се), Енглеска 14 (енглески који воле мир) и Швајцарска 14 (које крију много новца, али се барем не боре). Да ли је ово кредибилна награда? Заиста!
Мој пост у 11:03 се „модерира“. Не постоје речи или комбинације речи које су чак и изблиза увредљиве. Многи експерименти да се утврди који део је изазвао „умереност“ нису успели.
По мом мишљењу, софтверу је овде потребна озбиљна дорада.
Веома добар чланак, и честитам ИЦАН-у на освајању Нобелове награде за мир. Нуклеарно оружје је можда највећа пошаст која је излетела из Пандорине кутије. Дивно је видети ове активисте препознате за њихов труд. Џери добро каже, требало би да захтевамо да САД ратификују ТПНВ.
Хитна порука мушкарцима и женама Кине, Француске, Индије, Израела, Северне Кореје, Пакистана, Русије, Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава:
ЗАХТЕВАЈУ да се ваши гласови поштују и поштују путем референдума широм земље о одлуци да ли да се потпише Уговор о забрани нуклеарног оружја или не. Само читави народи Земље имају право на инхерентно, Богом дано право да одлучују о овој ствари од апсолутног и највећег значаја.
Јерри-
Било би сјајно када би нека међународна група увела трговинске санкције САД док не пристану да потпишу. Ударање у новчаник је једино што изгледа разумеју.
И мене радује вест да је ИЦАН добио Нобелову награду за мир, мада се сећам да се приликом доделе награде Европској унији тврдило да је могу добити само физичка лица. Изгледа да нико није изнео ту примедбу у вези са ИЦАН-ом. Мислим да Трампа сада нико не схвата озбиљно. Он каже све и све супротно, а онда ништа не ради. У пракси, он је већ одустао у погледу Северне Кореје. Данас се нико не плаши застрашивања у стилу 1950-их о „нуклеарном уништењу планете“.
Међународни комитет Црвеног крста добио је Нобелову награду за мир 1917, 1944. и 1963. Такође, Уједињене нације су је освојиле, заједно са доста других организација.
Наш хит-анд-рун трол чита различите сајтове од мене.
„Амерички министар одбране позива војску да буде спремна за рат против Северне Кореје“
х**п://ввв.всвс.орг/ен/артицлес/2017/10/10/нкор-о10.хтмл
Нека позадина о овоме од пре три недеље у јужнокорејским новинама.
Ако Матис може да изведе напад на Северну Кореју, а да та нација не узврати ударац Сеулу, то ће бити прави трик. То је изводљиво, наравно, али сумњам да имамо ватрену моћ да то управљамо.
х**п://енглисх.цхосун.цом/сите/дата/хтмл_дир/2017/09/20/2017092001508.хтмл
Посао елита је био да негују идеју да су све велике промене у начину на који организујемо друштво безнадежно идеалистичке и да је губљење времена за разматрање. Елиминација нуклеарног оружја је одличан пример ове преваре. У ствари, елиминација свих нуклеарних бомби је сасвим изводљива, а Русија је већ дуго сугерисала да седнемо заједно и наставимо са тим. Главна препрека томе су наравно непопустљиве САД са својим сновима о светској доминацији. Техничка средства за сигуран надзор итд. сва постоје – чекамо вољу да их применимо.
„Русија је дуго предлагала да седнемо заједно и да наставимо са тим.
Ево председника Путина који говори новинарима на Међународном форуму у Санкт Петербургу 2016. године:
https://www.youtube.com/watch?v=kqD8lIdIMRo
Добро урађено!
Ово је најбољи избор за Нобелову награду за мир у много година, посебно имајући у виду неке од алтернатива (нпр. западни проратни 'бели шлемови'??!!!)
Међународни рат који води до нуклеарног рата могао би окончати цивилизацију какву познајемо за неколико сати и дана, а не за године. Комитет за Нобелову награду за мир изабрао је легитимну организацију са кључно важним циљем. Добре вести и добар чланак!
Нобелове награде за мир имале су неке добитнике, а имале су и губитнике. Овај није један од победника. На сајту ицанв.орг је ово:
Испод су слике „биолошког оружја“, „хемијског оружја“, „нагазних мина“ и „касетне муниције“. Погледајмо сада „правну основу сваког од њих. Да будем прецизнији, ко није купио сваки посао.
Биографија: Једанаест држава није ни потписало ни ратификовало БВЦ Чад, Комори, Џибути, Еритреја, Израел, Кирибати, Микронезија, Намибија, Ниуе, Јужни Судан и Тувалу.
Цхем: Четири државе УН нису странке: Египат, Израел, Северна Кореја и Јужни Судан.
Мине: Статус Уговора о забрани мина Непотписнице (34): Јерменија, Азербејџан, Бахреин, Кина, Куба, Египат, Грузија, Индија, Иран, Израел, Казахстан, Северна Кореја, Јужна Кореја, Киргистан, Лао ПДР, Либан, Либија, Микронезија, Монголија, Мароко, Мјанмар, Непал, Пакистан, Палестина , Русија, Саудијска Арабија, Сингапур, Шри Ланка, Сирија, Тонга, Уједињени Арапски Емирати, Сједињене Америчке Државе, Узбекистан, Вијетнам
Касетне бомбе: Споразуму су се успротивиле бројне земље које производе или складиште значајне количине касетне муниције, укључујући Кина, Русија, Сједињене Државе, Индија, Израел, Пакистан и Бразил.
Уговори који ово забрањују треба да буду нека врста златног стандарда? Очигледна глупост.
Ово је лоша шала која се не разликује много од „превентивне“ награде за мир која је додељена Обами 2009. По мом мишљењу, узимање новца од награде и дељење бескућницима у пролазу била би ефикаснија употреба.
Сво ово оружје постоји и постојаће и даље. Као и нуклеарне бомбе. Док не постоји светска влада са правим мишићима, нуклеарно оружје неће бити забрањено. Ово је жеља великих размера, и ништа више.
Вреди напоменути да се на све четири горње листе појављује једна земља: Израел. Тако да нису пристали, на пример, да не користе хемијско оружје.
Добитник награде за мир је свакако био избор између мањих зала, организације која би изазвала најмање незадовољства. Ипак, има неку симболичку вредност и вероватно ће финансирати више конференција о том питању, са идеалистичким говорима и декларацијама.
Барем је била боља од Обамине награде, коју би апсолутно требало укинути (између неких других).
Шведска је подржала, али није потписала споразум УН о забрани нуклеарног оружја. Тешка одлука је пред нама. Представници САД, Велике Британије и Француске врше снажан притисак на шведску владу да га не потпише, претећи да ће то отежати сарадњу са НАТО-ом и да Швеђани не могу да рачунају на то да ће имати још састанака на министарском нивоу у САД-у, крај реда, после балтичких држава (чланица НАТО-а). Шведска би у САД била непопуларна као у стара времена, за време владавине америчког критичара Олофа Палмеа, пре неких 35 година.
Шведски министар спољних послова жели да потпише споразум, министар одбране не. Типично за Шведску, можда покушавају да нађу неки средњи пут, како би свима удовољили.
Ако постоји једна стварност која несумњиво доказује да су наши лидери луди, то је њихов загрљај идеје да је наоружавање оружјем за масовно уништење и стварање атмосфере међусобне сумње и непријатељства пут ка мирном свету. То што су убедили велики број своје популације да је овај орвеловски апсурд истинит, веома је узнемирујуће – јер ће свако повлачење из овог ћорсокака зависити од великог броја људи који се пробуди у стварност и захтевају од својих лидера да забране ово оружје.