Ексклузивно: Гурање турског председника Ердогана ка националистичком ауторитаризму има важног савезника у политичком огранку неофашистичких Сивих вукова, извештава Џонатан Маршал.
Аутор Јонатхан Марсхалл
Све осим једне од највећих опозиционих партија у Турској осудили Референдум у недељу о стварању новог ауторитарног председничког система обележен преварама и претњом политичким слободама земље. Изузетак је била Партија националистичког покрета (МХП), основана 1969. да промовише неофашистички, ултранационалистички програм. Њено богатство треба пажљиво пратити као траг за политички правац Турске.
Председник Реџеп Тајип Ердоган се обраћа грађанима испред своје резиденције у Истанбулу 19. јула 2016. (Фотографија са званичног сајта Председништва Републике Турске)
МХП и његово паравојно крило, Греи Волвес, били су међу вођама насиља турског ескадрона смрти против левичарских интелектуалаца, академика и курдских активиста 1970-их и 1980-их. Заузврат, десничарске снаге државне безбедности штитиле су своје операције организованог криминала, укључујући трговину дрогом. Један сарадник Сивих вукова, Мехмет Али Агца, осуђен је за покушај атентата на папу Јована Павла ИИ 1981. године.
A Њујорк тајмс новинар у то време описани следбеници МХП-а као „ксенофобична, фанатично националистичка, неофашистичка мрежа огрезла у насиље“. Партије Вођа обучен у САД помогао је у извршењу успешног војног удара 1960. године, а до 1980. био је умешан у шверц хероина у Западну Европу.
Турски премијер (сада председник) Реџеп Тајип Ердоган сломио је кичму том „дубоком државном“ савезу тајних обавештајних, криминалних и десничарских снага кроз масовне чистке и оптужнице 2008. Прошле године, међутим, помирио се са многима од ових бивших противника, чинећи их савезницима своје све ауторитарније владе и својих војних авантура у Сирији и Ираку.
Један победник у том престројавању био је МХП. Попут Националног фронта у Француској, МХП је одбацио многе од својих екстремистичких позиција последњих година да би се придружио главном току респектабилне политике у Турској.
Ипак, њени расистички корени били су изложени пуној јавности 2015. године, када су чланови Сивих вукова напали јужнокорејског туристу у Истанбулу и окачили транспаренте на којима је писало „Жудимо кинеске крви“ у знак протеста због гушења Пекинга против турских сепаратиста. Лидер МХП-а, Девлет Бахчели, бранио своје уличне присталице, говорећи „како ћете разликовати корејски и кинески? Обојица имају искошене очи. Зар је битно?"
Штавише, као заговорник превласти етничке Турске, МХП се и даље жестоко противи чињењу било каквих уступака курдским сепаратистима и осудио је Ердогана да је започео мировне преговоре са њима 2013. године.
Савезници против Курда
Две године касније, Ердоган је преокренуо курс и почео да води тотални рат против Курда, и код куће и у Сирији. То је поставило сцену за прећутни савез између његове владајуће странке, АКП-а и МХП.
Ф-15 Еаглес из 493. ловачке ескадриле у Краљевским ваздухопловним снагама Лакенхеатх, Енглеска, таксирају до писте током последњег дана Анадолијског орла 18. јуна 2015, у 3. главној млазној бази, Турска. (фотографија америчког ратног ваздухопловства/технички наредник Ерик Буркс)
Насилници из Сивих вукова напали су канцеларије опозиционе Народне демократске партије, која подржава права Курда и других политичких мањина. Високи званичници МХП, заједно са члановима њихове омладинске организације, такође придружио се борбама у Сирији да подржи етничке Турке против Ассадове владе и сиријских Курда. Један турски новинар је приметио: „Ултранационалисти су најплоднији базен за тајне операције.
Чак и са својим противницима који се стисну или су затворени под ванредним стањем проглашеним након неуспелог војног удара прошле године, Ердоган потребан МХП, који има 36 места у 550-чланом парламенту, да добије одобрење уставних амандмана о којима је реч на референдуму у недељу. Званичници МХП-а наводно надамо се да ће зарадити места у новом председниковом кабинету.
Лидер МХП Бахчели поздравио Недељно гласање за давање огромних нових овлашћења председнику Ердогану је „веома значајно достигнуће“ и „коначна реч“ за будућност „велике турске нације“. Глава Сивих вукова Обећао да ће његови следбеници „узети наше оружје и борити се ако буде потребно“ да одбрани исход.
Борбе би заиста могле постати неизбежне ако противници, уз подршку страних посматрача избора, наставе да се боре на референдуму.
„Чак и ако буду деморалисани у свом поразу, Ердоганов пројекат ће изазвати значајан отпор међу различитим „не“ камповима“, коментари Стевен Цоок, стручњак за Блиски исток у Савету за спољне послове. „Предвидљиви резултат биће наставак чистке која је трајала још од прошлог јулског неуспелог пуча, укључујући нова хапшења и додатну делегитимизацију Ердоганове парламентарне опозиције. Све ово ће додатно дестабилизовати турску политику.
Остаје да се види како ће се Трампова администрација носити са све ауторитарнијим режимом Турске и агресивном спољном политиком. Први саветник председника Трампа за националну безбедност, пензионисани генерал-потпуковник Мајкл Флин, заузео је више од пола милиона долара од проердоганског турског бизнисмена да промовише интересе Анкаре. Флин је такође био Придружио од председника Одбора за обавештајне послове Представничког дома Девина Нунеса на приватном састанку у хотелу Трамп у Вашингтону са министром спољних послова Мевлутом Чавучулуом 18. јануара.
Међутим, важнији од тајних лобистичких активности је стратешки значај приступа САД ваздухопловној бази Инџирлик у Турској, из које амерички ратни авиони покрећу нападе у Сирији. У бази се налазе и неки 50 хидрогенских бомби за НАТО, дајући Вашингтону још више разлога да остане пријатељ са турском владом.
Али ако Ердоган и његови нови савезници међу турском ултранационалистичком десницом наставе да стварају нове непријатеље у земљи и иностранству, Трампова администрација ће морати да поново размисли о одрживости даљег ослањања на Анкару како би омогућила наставак војне интервенције на Блиском истоку.
Џонатан Маршал је аутор књиге „Турска оживљавање прљаве 'дубоке државе'","Турске нуклеарке: збир свих страхова," и "Државни удари унутар НАТО-а: Узнемирујућа историја".
Да ли имате ПаиПал налог? у случају да то урадите, можете зарадити додатних 300 недељно у свом приходу радећи од куће 3 сата сваког дана… идите на
Л;Л;Л;Л;Л;Л;Л;Л;ЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХЈХ
..................... https://makeusdclockurl.blogspot.com/
На основу „повратка монарха“ из ЕИР-овог оквира за претрагу, као и онога што ЕИР има да каже о синархизму, ПанЕвропи и оживљавању још једног „Светог римског царства“, предвиђам дугорочне, велике проблеме за Турску када „Свето римско царство“ стиже да поврати Анадолију и источноримску престоницу Константинопољ... али то је веома далеко, вероватно ће захтевати повратак преживеле куће цара Николаја ИИ у Русију (која је на „плочи“ њихових сесија планирања).
То је помало као да кажете да су про војни републиканци, екстремни хришћани који желе да замене устав библијом, америчка војска и црне операције ЦИА-е сви исти.
Ви мешате војску са паравојском, није иста ствар.
Ергенекон и Следгехаммер су савез Гулена и АКП/Ердоган, (не МХП/Сиви вукови) то су биле операције за кастрирање јаке секуларне војске, које су представљале претњу Ердогану, и довођење исламиста. Турска војна снага није исто што и паравојска под паравојском Сивих вукова или МХП, која је националистичка политичка партија. Турска војска је била веома поштована од стране земље и заштитник секуларних темеља Турске под Ататурком.
Искрено, заиста разумем разлику, оно што ми је збунило је то што је Туркес био пуковник. Пошто је он војна личност, навело ме је да помислим, можда погрешно, да је аутор хтео да укључи и елементе војске као делове такозване „дубоке државе“. Кроз ово сочиво, чинило се да аутор осуђује Ердогана да прихвати повратак на власт бивших војних „осуђеника“ из случајева Следгехаммер/Ергенекон (С/Е):
„Турски премијер (сада председник) Реџеп Тајип Ердоган сломио је кичму том 'дубоком државном' савезу тајних обавештајних, криминалних и десничарских снага кроз масовне чистке и оптужнице 2008. Прошле године се, међутим, помирио са многим ових бивших противника, чинећи их савезницима своје властите све ауторитарније владе и његових војних авантура у Сирији и Ираку.”
Аутор користи секвенцу „тајне обавештајне, криминалне и десничарске снаге“, али онда у истом даху каже да су они који су били умешани у С/Е постали савезници, а они који су били део С/Е заправо нису осуђени за било шта, нити је, према мојим сазнањима, било познато да су део завере дубоке државе. Сада, да, слажем се да је Ердоган направио пакт са МХП-ом и поправио се са бившим војним снагама, али то није иста ствар и чини се да аутор мисли да јесу.
Одличан претходни чланак Цонсортиумневс-а даје потпуну позадину неопходну за разумевање ситуације:
https://consortiumnews.com/2015/12/16/on-the-trail-of-turkeys-terrorist-grey-wolves-2/
Занимљиво је зашто су ове везе занемарене у Маршаловом чланку.
Нисам сигуран који је угао овде. Ергенекон и Следгехаммер су, према мојим сазнањима, углавном били измишљени случајеви, што значи да није постојао доказ да су те личности умешане у било какву заверу. Да би се онда окривио Ердоган што их је вратио и наговештавао да су ове садашње личности заиста криве за неке злочине/заверу, захтевају, по мом мишљењу, неке додатне информације. Односно, чини се да аутор наводи да је војна снага заиста корумпирана и да је део дубоке државне завере која још увек подржава насилне паравојне групе. И да, иако сам чуо за овај инцидент у Сусурлуку, да ли постојање криминалних оперативаца или доушника имплицира заверу? Није ли то део вођења државе? Понекад морате да склапате договоре са лошим људима. Можда постоји више него што ја знам, али нисам сигуран како је ова садашња генерација војних месинга нужно уплетена у прошло сумњиво понашање. Није да се то не може десити, али само имам осећај да је овај чланак био мало хистеричан. Ипак, отворених очију за део турске историје за који нисам знао, са овим насилним догађајима 1970-их.
Занимљива анализа ситуације. Склон сам да мислим, подстакнут вашим завршним мислима „...Трампова администрација ће морати да поново размисли о одрживости даљег ослањања на Анкару…” да САД неће много променити свој однос. У ствари, могуће је да ће ови догађаји бити погрешно схваћени, па чак и игнорисани на највишим нивоима Трампове администрације, тј. од самог председника.
Наша историја показује да нас не узнемиравају демократије које су поткопане или замењене војним или диктаторским режимима само ако они наставе да дозвољавају САД да делује из те нације како би спроводиле спољну политику/ратове САД. Дакле, срж бисквита је то што је Ердоган вољан у име турског национализма и тежње за личном моћи да ослободи Турску од НАТО кишобрана и САД?
Мислим да Турска није сасвим спремна да следи независну националистичку агенду због географске локације и сукоба око те нације. Поред тога, тежина великих сила које играју игре моћи у близини, амбиције Турске су подређене амбицијама САД и других који делују у региону. Ако би Турска заиста следила националистичку независну агенду у својим односима са другим нацијама, политичко средство које је изабрао Ердоган није оно које буди оптимизам.
Занимљиво је о Флину и вези са израелским гасоводом, такође се питам о Фетулеху Гулену, за кога сам прочитао у чланку без много детаља да је милијардер са ЦИА везама. Турска је дивља карта у геополитици МЕ и изгледа да је значајан играч необичног значаја. Треба више да се изнесе о геополитици која се тамо дешава.
Бахчели је умало срушен прошле године. Постоје раздори у МХП-у. Његова најистакнутија противница је сада Мерал Аксенер. Њено крило МХП није подржало референдум и она је активно водила кампању против њега и још увек тврди да је био лажан. Она је бивша министарка унутрашњих послова. Њен посао се бавио обавештајним и одбрамбеним јединицама. Она није љубичица која се смањује, нити стара као Бахчели. Она такође презире Ердогана. Дакле, не, нису сви МХП радили са Ердоганом. Због њених напора, неки анатолски дистрикти су дали велики број гласова НЕ. Веома је борбена и веома поштована.
Да будемо поштени, лидер МХП-а је био саркастичан када је рекао „како ћете разликовати Корејац од Кинеза? Обојица имају искошене очи. Зар је битно?". Заиста, осудио је оно што су урадили. Али, истина је да су неофашисти и сумњам да је био искрен. Можда му је жао што је његова паравојска састављена од идиота.
Нисам сигуран који је угао овог аутора, једва да загребе површину о Сивим вуковима и МХП-у.
Сиви вукови су били слични јужноамеричким паравојним одредима смрти који су се борили против комунизма, убијајући либерале, професоре и интелектуалце 60-их и 70-их година и били су инструментални у државном удару 1980. године, као што је горе наведено. Борба против комунизма, био је амерички пројекат, који заједно са другим доказима (види скандал Сусурлук) указује на ЦИА.
Брзо напред у данашњу ситуацију и Сиви вукови су се из неофациста претворили у ултра националистичку политичку странку, чији су главни непријатељ Курди. Можда се сећате да су недавно одржани парламентарни избори 2014. На овим изборима, Ердоганова странка, АКП није добила већину гласова и требало је да буде ослабљена јер је имао јаку курдску странку са којом се борио ХДП. Ердоган одлучује да распише друге изборе јер је МХП одбио да се придружи опозиционим странкама упркос озбиљном удварању. Други избори поништавају резултате првих. Ова победа је постигнута захваљујући МХП-у који се придружио АКП-у и наглим порастом насиља у земљи, што је довело до тога да се гласачи држе моћног човека. (Наравно да извор тог насиља никада није потврђен.)
Питање које стоји иза свега овога, за које сам се надао да ће овај чланак размотрити, је да ли ЦИА/САД и даље вуче конце у Турској тако што ће се придружити МХП-у, као што су урадили са Сивим вуковима? Ако је тако, то би значило да је нова диктатура политика САД у Турској.
сложио се… такође сам се питао о „пучу“ против Ердогана… коме је овај пуч заправо користио? ердоган…још увек осећам да је овај слабашни и неефикасни пуч извођен…он је Ердогану предао сву моћ која му је била потребна…или је можда нека слаба опозициона група „подешена“ да покуша са иначе бескорисним покушајем пуча…Погледајте шта је Ердоган успео да уради уради од тада, за то би му иначе биле потребне године да одради у парламенту..ако икада. мир
Пошто МСМ заступа ту позицију, склон сам да верујем да је то једини сценарио који можемо да искључимо.
„Заправо, ово тврди холандска компанија Иново, која је у власништву овог турско-америчког бизнисмена — да их, у ствари, није ангажовао… нису ангажовали Флина да би га натерали да ослободи Фетулаха Гулена, већ у циљу промовисања интереса израелске гасне компаније“.
http://therealnews.com/t2/index.php?option=com_content&task=view&id=31&Itemid=74&jumival=18791
Занимљиво је да аутор не помиње тврдњу Инова да је заправо плаћало Флину да промовише израелске интересе.
Не само МСМ који је контролисан
Претпостављам шта ми је ових дана на уму, је ли мотивација за велики рат….као што су споменули многи сарадници овде, ових последњих 15 година империјализма САД-а је коштало, шта? на 20 трилиона долара? Ови ратови су ФИНАНСИРАНИ! ништа од овога није плаћено. Претпостављам да је покушај да се већина финансирања социјалних програма узме и убаци у одбрану и обавештајну службу, једноставно да се предухитри права економска катастрофа док не започну велики рат и добију специјална овлашћења и привилегије које долазе са тим. Овај маневар Великог рата је већ урађен. Они немају начина да се изборе са Мајком свих економских депресија која долази. Ми људи који преживимо ову катастрофу мораћемо да платимо за то. Опет.
И имамо ароганцију да тестирамо оружје за масовно уништење на сувереним земљама друге земље...невероватно