Ексклузивно: Напетости на Корејском полуострву настављају да расту уз пробно испаљивање пројектила Северне Кореје и слање поморске групе, али нема знакова преговора које је предложио председник Трамп, пише Џонатан Маршал.
Аутор Јонатхан Марсхалл
Јапански грађани имали су све разлоге да буду узнемирени у понедељак када је Северна Кореја испалила четири пројектила у Јапанско море као показивање снаге. Али они — и сваки Американац коме је стало до ризика да буде увучен у нуклеарни рат да би одбранио Јапан и Јужну Кореју — морају боље да размисле о томе како да прекину циклус војних провокација које ескалирају у региону до потенцијално смртоносног краја.
Лансирање севернокорејске ракете 6. марта 2017.
Изјављујући да стоји „100 посто“ иза Јапана, председник Трамп експлодиран Демонстрације Северне Кореје као „јасан изазов региону и међународној заједници” и „нова фаза” претње Пјонгјанга америчким савезницима. Његова амбасадорка у Уједињеним нацијама Ники Хејли изјавила је да свет „неће дозволити“ Северној Кореји да настави да иде својим „деструктивним путем“.
У међувремену, шеф америчке пацифичке команде саопштио је да су „настављене провокативне акције“ Северне Кореје, укључујући њена лансирања ракета, потврдиле мудрост одлуке Вашингтона да ове недеље почне са размештањем дугоочекиваног ракетног одбрамбеног система у Јужној Кореји.
Међутим, уместо да допринесе регионалном миру, та одлука о распоређивању само је подстакла регионалне тензије са две велике силе које су деле запрепашћење Вашингтона због нуклеарног и ракетног програма Северне Кореје. Одмах разбеснели кинески званичници претили неодређене противмере, и руски званичници осудио распоређивање такође, уз напомену да би се могло проширити како би се неутралисале сопствене војне способности.
Провоцирање Пјонгјанга
Помињан само успутно — ако је уопште — у већини новинских прича био је контекст за најновије наизглед насумичне акте Пјонгјанга агресивног милитаризма.
Корејски стручњаци су у ствари дуго предвидео да ће Север — као и сваке године — предузети „војне провокације“ у знак протеста због почетка најновијих годишњих америчко-јужнокорејских војних вежби 1. марта. Истог дана када су те вежбе почеле, Вол Стрит новине пријавио злокобно да „унутрашња ревизија стратегије о Северној Кореји у Белој кући укључује могућност војне силе или промене режима како би се отупила претња земље нуклеарним оружјем“.
Севернокорејски лидер Ким Џонг Ун.
Севернокорејски дипломата осудио најновије заједничке вежбе као „масовне” и „величине без преседана”, рекавши: „То ће свакако угрозити мир и стабилност у региону и довести ситуацију на Корејском полуострву на ивицу нуклеарног рата”.
Његова реторика имала је више него мало чињеничне основе. министар одбране Јужне Кореје потврђен да су вежбе по обиму сличне онима одржаним прошле године. Са више од 300,000 Јужне Кореје и 17,000 америчких војника, ратне игре 2016. биле су највеће у историји региона.
Иако званичници у Вашингтону и Сеулу увек карактеришу маневре и симулације као „одбрамбене” и „непровокативне”, прошлогодишње вежбе наводно укључени „пробе хируршких удара на главна нуклеарна и ракетна постројења Северне Кореје и 'напади обезглављивања' од стране специјалних снага на мети руководства Северне Кореје.
У вежби је учествовала поморска ударна група на челу са суперносачем на нуклеарни погон УСС. Јоһн Ц. Стеннис, заједно са нападном подморницом на нуклеарни погон УСС Северна Каролина, стелт борбене летелице Ф-22, бомбардере Б-52 и Б-2 са нуклеарном способношћу и специјалне снаге маринаца које су вежбале амфибијско слетање.
Те снаге представљају управо оне способности које кажу упућени војни аналитичари би се искористио ако би Вашингтон одлучио да покрене превентивни, изненађујући „хируршки удар“ против нуклеарних снага Северне Кореје и командних и контролних центара.
Опасни преседани
Посматрајући тај низ снага у светлу прошлих „напада САД на Либију и Ирак и Србију“, лидери у Пјонгјангу прошле године су разумљиво видели „потенцијал за амерички напад“, приметио Брус Клингер, корејски аналитичар конзервативне Херитиџ фондације, у то време.
„Они познају историју маринаца“, додао је, „тако да би видели велико присуство маринаца на полуострву као могуће увод у напад или инвазију — посебно када је у комбинацији са присуством Б-52 и подморнице са нуклеарном способношћу“.
Са обе стране 39th паралелно, противници раде по истој познатој логици - сажео од стране једног генерала маринаца као „мир кроз снагу“. Игнорисање војних претњи свакако није опција. Али одговор на њих само војном силом води до опасног нелогично циклус ескалације, блефова, претњи и контраескалације.
Требало би да схватимо озбиљно упозорење амбасадора Северне Кореје у УН да се „ситуација на Корејском полуострву поново приближава ивици нуклеарног рата“. Тај ризик чини императивнијим него икада да Вашингтон и његови савезници престану да прете „промјеном режима“ и почну да истражују преговори, Па чак и састанак лидера, да оконча ратно стање између две Кореје које траје још од примирја 1953. године.
Пре него што буде прекасно, неко би заиста требало да подсети председника Трампа на његову спремност да разговара са Ким Џонг Уном уз хамбургер у циљу мира. „Разговараћу са било ким“, рекао је на предизборном скупу прошлог јуна. "Ко зна? Постоји 10 посто или 20 посто шансе да га одговорим од те проклете нуклеарне бомбе, јер ко дођавола жели да он има нуклеарно оружје?
Џонатан Маршал је претходно написао „Иза севернокорејске нуклеарне кризе"И"Опција преговора са Северном Корејом".
Одјебите кретени! Иди узми свој лоше обавештени ратоборни поглед на свет и гурни своје нуклеарне бомбе тамо где сунце не сија.
Кисинџеру, Чејнију и Обами и осталима треба судити за ратне злочине.
Сјебавши сопствену земљу каубојским и индијанским митовима од којих не можете побећи, намећете их остатку света.
Ево правих вести – остатку света је доста ваших срања.
У чланку се помињу ратне игре у Јужној Кореји, али шта је са овим? Сигурно је да је ракетна проба земље са којом сте у рату разлог за ваше сопствене ракетне тестове, као и приличан степен параноје.
„САД тестирају ИЦБМ да би нагласиле своју моћ Русији и Северној Кореји“
http://www.reuters.com/article/us-usa-defense-nuclear-idUSKCN0VZ02R
Тачно
Мора се доказати ко има највећи курац. Да ли је војска или Русдија?
Па зашто онда тхинк танк хиперболног новинарства као што је ХЕРИТАГЕ ФОУНДАТИОН, израелски неоконзерваторски ционистички институт пун гована који гура САД и Северну Кореју ка рату. Северна Кореја, Кин Ун, народ Северне Кореје и САД не желе рат. Само неоконзервативци у САД и Израелу желе да се ово деси. Америка би требала забранити Херитаге Фоундатион (повезану са Федералним резервама) и избацити их из Америке јер су започели срања. Знамо ко стоји иза свега.
Молимо вас да објасните своје информације о Херитиџ фондацији, било какву везу са овим сајтом и очигледну контрадикцију између вашег коментара изнад, који очигледно напада ову веб локацију, и овог коментара. Хвала.
„Гледајући тај низ снага у светлу прошлих „америчких напада на Либију и Ирак и Србију“, лидери у Пјонгјангу прошле године су разумљиво видели „потенцијал за амерички напад“, приметио је Брус Клингер, корејски аналитичар конзервативне фондације Херитиџ. , у то време.
„Они познају историју маринаца“, додао је, „тако да би видели велико присуство маринаца на полуострву као могуће увод у напад или инвазију — посебно када је у комбинацији са присуством Б-52 и подморнице са нуклеарном способношћу.”
Како је то тачно изјава „гурајући САД и НК ка рату“. Вашем разумевању читања би требало мало порадити.
Игнорисање војних претњи свакако није опција. Али одговор на њих само војном силом доводи до опасно нелогичног циклуса ескалације, блефова, претњи и контраескалације.
Ова изјава има савршеног смисла, али с обзиром на мноштво ратних хушкача на утицајним позицијама у Вашингтону, вероватно неће превладати.
Покажите ми чињенице, све што видим је мишљење и нагађања.
Предложио бих офтамолога, посебно након што сам избројао најмање десетак линкова у есеју. Ако их не видите, то може значити да вам је потребна промена наочара, или можда чак и катаракта може бити проблем.
Ох, и још једна ствар, да ли је ваша лична интернет веза толико лоша да не можете да наведете неке сопствене „чињенице“? Са линковима/изворима часописа/књига, наравно.
Добри предлози.
Овај сајт је лажна вест и мишљења нису чињеница
Ово је неуки коментар који није упознат са овим сајтом.
Добар одговор, вреди смеха.
Схватио си брате. Херитаге Фоундатион је мртав поклон.
Добро за тебе. Очекујем да Џон и Хал више неће губити моје време на објављивање глупих коментара овде. Циа момци!
Нико од вас није тражио да га прочитате (ако јесте) или да коментаришете без сврхе.
Годишње вежбе су се одржавале много година пре кју, а сваке године СК и САД нису напале НК.
Ко је „отишао“ са шестостраначких преговора?
Ко наставља да испаљује пројектиле?
Коме је људима потребна храна?
Какав нуклеарни рат? Потенцијал за инвазију НК је готова ствар ако НК нападне. Зато немојте нападати.
Хоћете да смањите тензије, хајде да разговарамо, позив је тамо.
Као и увек, пребаците кривицу са „изузетне земље“ која воли мир, хармонију и разумевање.
Амерички војни буџет доноси хаос: Преко 90% светског тероризма налази се у близини америчких војних концентрација. За време америчке војне окупације, Авганистан је постао #1 светски произвођач хероина.
http://zerowastenews.org
Параноични војни ум размишља овако: „Ако не ударим први, мој непријатељ ће ме први уништити. Ово је заиста опасно размишљање у мексичком сукобу. Опасност од ескалације претњи је да ће једна или друга страна постати неспособна да издржи тензију и направи страшну непоправљиву грешку!
Као Ирак?
Откако сам написао овај чланак, Кина је конструктивно позвала на „двоструку суспензију“ севернокорејских ракетних тестова и америчко-јужнокорејских војних вежби, упозоравајући да су две стране попут „убрзавања возова који долазе једни према другима“.
Да ли било који од ових возова заиста има кочнице? Изгледа да ћемо сазнати….
Кина изгледа као одрасла у соби……….
Ендрју Бачевич је рекао у свом говору на Универзитету у Бостону у школи Пардее (мислим током питања и одговора) да се крећемо ка мултиполарном свету са 4 супер силе – Кином, Индијом, Европом и САД (он Русију види као део нижи ниво).
Ако Кина успе да ово смири, стекле ће поверење као миротворац, ИМО.
Можда би требали да објаве да су одлучили да продају све своје удјеле у америчком трезору како би покушали привући пажњу мудријих/хладнијих глава Вашингтона ако има икога који има храбрости да масовно проговори…
Жалосно је да 350 милиона људи нема апсолутно никаквог утицаја на нашу спољну политику. Само неколико неокона и њихових неолибералних помоћника који се наизглед играју ватром и у ком циљу?
Став Кине је био разуман пут дуги низ година. Напоменули сте да „али одговор на [војне претње] само војном силом доводи до опасно нелогичног циклуса ескалације…” И заиста „он ме је први ударио” је инфантилни изговор ратних хушкача који треба да створе стране претње да захтевају домаће (и страна) власт као лажни заштитници, и оптужују своје моралне надређене за нелојалност, као што је Аристотел упозоравао на тиранине над демократијом. Амерички ратни хушкачи су дуго правили провокације веома намерно, а затим ућуткавали масовне медије о томе, пријављујући реакције као ничим изазвану агресију, инфантилну стратегију насилника и ништа више.
Или Трамп нема ни најмању представу о влади или историји, или игра игру хушкача на рат да би смирио фракције како би их онеспособио, али последња хипотеза вероватно не успева јер је он именовао ратне хушкаче. Чак је и Обама имао много више храбрости да се супротстави Савету за националну безбедност, али се нису потрудили да испуне његове захтеве за доказима да би више силе у Ираку и Авганистану нешто постигло, а он је очигледно ипак пристао. Запретио бих да ћу избацити цео НСЦ, а затим га смањио и реорганизовао.
Одличне вести, али чини се да САД увек нису у стању да виде ниједну тачку гледишта која није њена. Погледајте ситуацију НАТО-а/Русије, са САД које се претварају да не могу да разумеју зашто би се Русија противила да буде опкољена. Све време Хладног рата САД су тврдиле да се плаше совјетских намера, док су стално повећавале своје нуклеарно оружје, и то се од тада наставља. Потребни су стварни разговори, уз искрено слушање и покушај разумевања страхова Северне Кореје, уместо укидања виза када је требало да дође до разговора последњих недеља, а не провокативне и непотребне ратне игре са Јужном Корејом.
Ратни господари Вашингтона годинама жуде за метом нуклеарне жртве. У садашњој атмосфери усијане параноичне пропаганде, они виде своју шансу. Трампове слабе финте у правцу мира и помирења преводе се као претње смрћу господарима Америке Убер Аллес. Они вероватно сматрају да им је ово последња најбоља шанса да одведу свет тамо где желе да оде – то је да се поклоне изузетној нацији која је спремна да ризикује уништење како би стекла потпуну светску доминацију.
Трамп је јединствено неквалификован и неспреман за тежак пут који је пред нама. У ствари, једино за шта је квалификован је да погорша ствари.
Браво, сероњо Америка!
Да, било би нам много боље са краљицом Хилари на челу Државног брода.
Трезан. Искрено. Умерен у свему.
Ствари из света снова, то.
Али није од помоћи персонификовати нацију; то радимо када смо превише љути. Запамтите, чак и гомила канализације има много савршено добрих атома; то је организација која смрди. Оно што тражимо су бактерије које могу да га разбију како би од овог веома богатог ђубрива направиле боље тло за ново дрво демократије.
Па, 64 године „квалификованих и припремљених“ људи нису успеле да окончају сукоб. Можда је нови приступ оправдан?
Ако нуклеарке експлодирају на Корејском полуострву, то ће бити због напада на север осим ако Север не крене у потпуно самоубиство. Једини разлог због којег могу да замислим да НК уопште добије нуклеарно оружје био је да спречи напад.
Један од начина на који је Египат уљуљкао Израел у самозадовољство 1973. била је чињеница да су се њихове војне вежбе јачале годинама. Влада тако параноична као што је НК вероватно неће направити исту грешку.
То је било онда, а тренутно стање је сада. Дубока држава је ангажована у великом пројекту стерилизације Трампа и смањења његове слободе деловања са стварима БС Руског агента. Можда неће моћи да уради ништа разумно у вези са Северном Корејом, чак и ако то и даље жели.
Параноичан, Зацхари? Ово је начин размишљања који оправдава америчке и јужнокорејске снаге које из године у годину дивљају севернокорејским границама. Релевантна реч је изговор. Могли бисмо и требали да кренемо ка барем ненасилним мирним односима између севера и југа, ако не и поновном уједињењу, и да извучемо 30-ак хиљада америчких војника одатле. Северна Кореја је мала земља од 25 милиона људи са великом војском од милион, али застарелом. Годину за годином покушавала је да води преговоре за рјешавање свих ратних понашања које доживљава на годишњим вјежбама и милитаризму. Северна Кореја је згодно бескрајно демонизовано жртвено јарац који се бескрајно салива, али њено понашање је дефанзивно, а не увредљиво. Током времена када је Јужна Кореја имала Ким Дае Јунга за председника пре скоро 1 година, направљен је одређени напредак, десила се мала нада, која је од тада поништена да би се вратили на агресивни амерички став и размишљање о „осовини зла“. Трамп је баш упао у овај начин размишљања.