Америчка влада је стекла више пријатеља у Латинској Америци отварањем дипломатских веза са Кубом него демонстрирањем бескрајне ратоборности, што је лекција мало схваћена у Вашингтону, примећује бивши аналитичар ЦИА Пол Р. Пилар.
Аутор Паул Р. Пиллар
Много се говори и пише, углавном као реторика намењена критици Обамине администрације, о наводном опадању положаја Сједињених Држава у свету. У оној мери у којој се таква реторика повезује са одређеним политичким рецептом, она се најчешће своди на тврдњу да поштовање Сједињених Држава произилази из бацања њихове тежине наоколо, а посебно из војне моћи. Али не морате много тражити подсетнике да свет заиста није тако.
Треба рећи неколико речи о неким осећањима која су укључена ио томе како се они међусобно односе. Поштовање није истоветно са допадањем, али чак иу свакодневном животу позитивна осећања према неком другом обично иду заједно, као и негативна. Тешко је поштовати ауторитет као што је учитељ или родитељ ако се та особа не свиђа.
Кубански лидер Фидел Кастро 2003. (Фото кредит: Антонио Милена – АБр)
Дале Царнегие је написао бестселер под називом Како освојити пријатеље и утицати на људе и одржао курсеве који су обухватали и једно и друго. Груписање осећања је у најмању руку једнако истинито у међународним односима, где је циљ утицати на понашање и људи и влада.
Преклапање осетљивости и забринутости других народа може изазвати страх, али не изазива ни наклоност ни поштовање. Штавише, могућности за супротстављање интересима чак и суперсиле су довољно бројни да приступ бацања тежине није добра стратегија за освајање утицаја.
Позитивни приступи који показују поштовање према забринутостима чак и оних са којима постоји значајна неслагања имају већу вјероватноћу да ће купити врсту утицаја коју желите. Поштовање рађа поштовање.
Подсетник на такву реалност долази из Економиста'С колумниста Латинске Америке Бело, који посматра тренд у ставовима у региону према Сједињеним Државама током година Обамине администрације. Далеко од ослањања на ону врсту малтретирања заснованог на сили која је карактерисала већину америчке политике према региону у протекла два века, Обамина политика је укључивала покушаје да ради преко партнера у тој области.
Далеко најупадљивији и најзначајнији политички потез администрације у региону било је отварање према Куби, што је, како колумниста примећује, „наишло на аплаудирање и левице и деснице широм Латинске Америке“. Утицај на регионалне ставове према колосу на северу такође је био значајан. У истраживању које је спровео Латинобарометро широм региона, број испитаника који кажу да имају позитиван став о Сједињеним Државама порастао је са 58 одсто у 2008. години, у години када је Обама изабран, на 74 одсто ове године.
Бело примећује да постоји одговарајући тренд у ставовима и понашању влада. Нова бразилска влада, на пример, „не полаже наде које је имала њена претходница у везе 'југ-југ'. Кроз регион, „многе владе сада настоје да се приближе Сједињеним Државама“.
Ефекти нарушавања превазилазе дипломатску оријентацију актуелних влада. Бело коментарише да би, ако би отварање ка Куби било преокренуто — као што је Доналд Трамп претио да ће учинити — то „могло да уклони сваку наду да ће транзиција на руководство после Кастра, која треба да почне 2018. године, укључивати попуштање политичка контрола“.
То је начин на који поштовање и утицај функционишу у Латинској Америци, мада се то никада не би погодило слушајући оне који желе да подрже неуспели полувековни покушај изолације Кубе. То је начин на који раде и другде у свету, иако се то никада не би могло претпоставити слушајући многе друге дебате о спољној политици у Сједињеним Државама.
Пол Р. Пилар, за својих 28 година у Централној обавештајној агенцији, постао је један од најбољих аналитичара агенције. Он је недавно аутор Зашто Америка погрешно схвата свет. (Овај чланак се први пут појавио као блог пост на веб страници Тхе Натионал Интерест. Поново штампано уз дозволу аутора.)
Амерички политички сукоби су увек водили до спољнополитичких последица широм света. Куба се у том погледу не разликује. Који ће кандидат у последњих 50 година ризиковати да буде политички избачен на испашу подржавајући нормалне односе са Кубом? Свако ко би то урадио био би виђен и означен као „комунистички симпатизер“ или нека друга не баш комплементарна етикета! Видите, кандидати у САД, посебно они на високим нивоима власти, били би отворени за напад ако би подржавали нормалне односе са Кубом. Времена се, међутим, мењају, али врућина се може поново укључити у било ком тренутку, сведочите поновном успостављању неке врсте хладног рата са Русијом! Ако сте у најмоћнијој држави на свету, политика унутар те нације, колико год да је променљива, НЕ утиче на догађаје и политике широм света у целини! Е сад, да је амерички народ адекватно упућен у ПРАВУ ЧИЊЕНИЧНУ историју, политичару би било лакше да прави мирне дипломатске увертире са БИЛО КОМ нацијом!
И САД и СА могу много боље без тих „партнера“ Обаме-Клинтон, нико други до олигарси, диктатори економског домена, потпомогнути америчким агитпропом и пропагандним ратовањем и против СА и против народа САД. Нека сви пропадну и видеће да напредују и САД и СА.
¡Муцхас грациас, Зацхари! Пажљиво ћу проучити ваша изванредна истраживања. У међувремену, ова мала белешка вести је скинута са „Извештаја Вире-а“ од стране наших локалних НХ-ВТ Валлеи Невс-а и објављена 10/18 у кутији „Саопштења о свету и нацији“ на дну стр. 5: Вашингтон – „Главни преговарач Кубе са Сједињеним Државама назвао је најновији сет регулаторних промена председника Обаме о трговини са Кубом позитивним кораком“ ка укидању америчког ембарга и побољшању односа између две земље, али је рекао да не иду довољно далеко . Регулаторне промене признају Кубу као партнера и поштују њен суверенитет, али Жозефина Видал, шефица америчког одељења у Министарству спољних послова Кубе, каже да не крију чињеницу да Сједињене Државе настоје да промене економски, политички и друштвени систем Куба. „Нити скрива намеру да се у нашој земљи наставе развијати интервенционистички програми који су у интересу Сједињених Држава“, рекао је Видал.
Ово од бриљантног, прелепог Видала (старост можда касних 50-их), чију фотографију скоро никада не видимо у америчким медијима...јер би то разбило њихову причу о „старим крокодилима који ће умријети“ који воде земљу . Имао сам срећу да је упознам када је била у ДЦ „Кубански интересни одсек“ почетком 2000-их, док сам ја тамо лобирао у корист нормализације односа САД са Кубом. Затим смо се поново срели када је била позвана да говори у УНЦ-Цхапел Хилл, где сам био укључен у програм латиноамеричких студија Дуке-УНЦ, а такође сам студирао кубанску историју и односе између САД и Кубе код проф. Луиса А. Переза, млађег. који је током деценија истраживао иу америчким и кубанским архивама и написао читаву полицу изузетних књига (почните са његовим „Ратом из 1898.“ да би се пронашао шаблон за изградњу америчке империје)...што америчким медијима никада није сметало прочитајте било. Ово, заједно са мојим познанством са њом, путовања по Куби и 30 година по Мексику, плус у Гватемалу и Костарику, као и моја „рендгенска визија“ као психолога, дају ми препознатљиву латинску перспективу. И недавно, моје свакодневно читање Лат.Ам. издање мадридског Ел Паиса прошле зиме у Мексику, све ми је помогло да покушам да одржим корак са језовитом, непрекидном еволуцијом америчке неолибералне експлоатације, не само Латинске Америке већ и свуда другде широм света где одржавамо америчку хегемонију... синхронизација са локалним елитама: стварање готово невидљивог, беспрекорног механизма за „промену режима“ каквом смо недавно били сведоци у Венецуели, Аргентини, Бразилу и Перуу (да не спомињемо Ирак, Либију, Украјину и још увек покушавајући у Сирији), „бесплатно трговина” својим ситним словима како би наместили систем и омогућили хеџ фондовима и другим вампирима милијардерима да „легално” наставе да сишу крв и душу из свог народа... да не спомињемо 99% Американаца, које успевају да држе хипнотизованим и ометени својим техничким играчкама, потрошачким производима и, не мање важно, медијском пропагандом… као што је документовано овде у Цонсортиум Невс-у и другде од стране „подземних” онлајн истраживачких новинара и професора, бивших ЦИА, професионалаца иностраних служби, итд… од интегритета који свакодневно говоре /пиши истину на власт. (Са посебном захвалношћу Паррију и његовим невероватним сарадницима и коментаторима!) Али да не заборавимо… колико је глобалној елити помогло да има америчког амбасадора који се креће по целом свету са јединствено елоквентним, али празним реторичким вештинама да мау-мау домороце и који је са својом женом могао чак и да игра танго са новоинсталираним домаћином и хостесом из Буенос Аиреса (након што је збацио оне досадне Кирцхнерове који су одбили да плате своје дугове!)…да пожели добродошлицу Глобалним борцима слободног тржишта! И не заборавите да гласате за њихову следећу унапред изабрану, будућу царицу… 8. новембра!
Хаста луего…
JR
Далеко од ослањања на врсту малтретирања заснованог на сили која је карактерисала већину америчке политике према региону у протекла два века, Политика господина Обаме је укључивала покушаје да ради преко партнера у тој области.
Да. Баш као и људи у десном крилу Хондураса и његова војска која је збацила демократски изабраног председника Зелају који је имао пристојности да покуша да мало олакша тежак живот сиромашних људи у Хондурасу.
Што се тиче Кубе, њени лидери су заборавили више него што ћемо ми у САД икада знати о америчко-кубанским односима, тако да им наш савет није потребан. Сходно томе, сигуран сам да веома пажљиво проверавају уста Обаминог поклон коња.
Колико могу да кажем, есеј господина Пилара је вежба размишљања о жељама. Брзом претрагом је пронађена листа са које бирам СА референце и исечем/лепим овде. Сви они могу или не морају бити тачни, али показују да су Обама/Хилари били заузети малим дабровима у Јужној Америци.
А посебно, овај наслов о Венецуели: Владе Јужне Америке критикују Обаму због санкција Венецуели
„Владе Јужне Америке нису задовољне недавном карактеризацијом Венецуеле од стране Обамине администрације као „претња националној безбедности“."
http://www.huffingtonpost.com/2015/03/16/unasur-venezuela-sanctions_n_6881886.html
Да, Обама је заправо прогласио Венецуелу као директну претњу националној безбедности!! Ово је било буквално 3-минутно чудо раније у години. Уопште није нешто што су неоконзервативац Васхингтон Пост или Нев Иорк Тимес хтели да задрже у вестима. Колико сам схватио, ова изјава је морала да се да да би се то урадило легално подићи пакао у том народу.
Одлична листа, Зацхари. Хвала вам на труду који сте уложили у то.
Хвала на времену
Доналд Трамп о Куби.
Трамп подржава нормализацију односа са Кубом.
ДНЕВНИК: Шта мислите о отварању са Кубом? Да ли мислите да је то добра политика или се противите отварању Америке са Кубом?
ДОНАЛД ТРАМП: Мислим да је у реду. Мислим да је у реду, али требало је да направимо бољи договор. Концепт отварања са Кубом - 50 година је довољан - концепт отварања са Кубом је у реду. Мислим да је требало да направимо јачи договор.
http://2016.presidential-candidates.org/Trump/?on=cuba