Америчка војна подршка крвавом ваздушном рату Саудијске Арабије против осиромашеног Јемена ескалирала је у директан амерички напад на јеменске циљеве као одмазду за наводне ракете које су пале у близини америчког ратног брода, примећује бивши аналитичар ЦИА Пол Р. Пилар.
Аутор Паул Р. Пиллар
Данас видимо у Јемену демонстрацију како лако наводно ограничено учешће САД у оружаном сукобу постаје мање ограничено и како такво учешће ствара нове непријатеље Сједињених Држава.
Штетно уплитање Сједињених Држава у грађански рат у Јемену већ је био велики проблем чак и пре догађаја од прошле недеље. Сједињене Државе су се повезале са војном интервенцијом под вођством Саудијске Арабије у Јемену и давале јој индиректну подршку. Та интервенција, посебно кроз углавном неселективно бомбардовање из ваздуха, била је одговорна за већину тешка страдања цивила у Јемену.
Откако је саудијски ваздушни напад почео прошле године, цивилне жртве су у просеку 13 дневно. Укупан број погинулих цивила у рату приближава се 4,000, са много више повређених и још више бескућника. Улога Саудијске Арабије у наношењу највећег дела ове штете и улога САД у њеном олакшавању свакако су поткопале сваку критику тих влада о улози Русије у изазивању страдања цивила у Сирији.
Најновији корак у америчком заплету у Јемену је директна примена америчке ватрене моћи. Сједињене Државе су у четвртак испалиле крстареће ракете на радарске инсталације на територији коју контролишу јеменски побуњеници познати као Хути. Ракетни удари су били одговор на неколико неуспешних испаљивања пројектила са те територије очигледно усмерених на амерички ратни брод.
Руководство покрета Хути негира умешаност у гађање америчког брода. Без обзира да ли то порицање има ваљаност или не, резултат је исти: умешаност САД у грађански рат у Јемену је ескалирала. То учешће се раније састојало од закулисне, али ипак очигледне подршке саудијској офанзиви. Сада то укључује америчку морнарицу која директно испаљује своје оружје на јеменске циљеве.
Логика рата
Неколико аспеката логике рата често доводи до тога да спољна интервенција ескалира изнад онога што је првобитно намеравано или жељено. Један подразумева улагање додатних напора да се постигну циљеви који су декларисани у време првобитне интервенције, али још увек нису постигнути. Други укључује одговоре на ескалацију на другој страни која је заузврат била одговор на првобитну интервенцију.

Саудијски краљ Салман опрашта се од председника Барака Обаме у палати Ерга након државне посете Саудијској Арабији 27. јануара 2015. (Званична фотографија Беле куће: Пете Соуза)
Још једна, која је веома важна у овонедељним догађајима, укључује жељу да се заштите и одбране сопствене снаге. Пентагон је описао овонедељне нападе крстарећим ракетама као одмазду неопходну за заштиту америчких бродова и њихових посада које су легитимно деловале у пловним путевима мореуза Баб ел Мандеб и Црвеног мора. То је исправно објашњење, али има малу тежину код Јеменаца који једноставно виде како Сједињене Државе пуцају из смртоносног оружја на њихову нацију.
Пентагон није рекао ништа о људским жртвама на крају удара крстарећих ракета, али као Мицах Зенко примећује, последњи пут да су Сједињене Државе испалиле крстареће ракете на циљ у Јемену (2009. Цивили КСНУМКС су убијени.
Напредак Хути у последњих неколико година само је део дуге и компликоване приче о оружаним сукобима у Јемену, најсиромашнијој од земаља Блиског истока. Питања и линије сукоба укључивале су надметање за ресурсе међу различитим регионима и племенима.
Постојала је и секташка димензија унутрашњег рата: Хути су прваци заиди шија, велике мањине у земљи са сунитском већином. Идентитети кандидата у тренутној рунди грађанског рата не дају никакав разлог да Сједињене Државе буду више против стране Хута него за њих.
Унутрашње несугласице
Хути су у савезу са дугогодишњим председником Алијем Абдулахом Салехом, који је био амерички човек у Сани пре него што се повукао 2012. године, усред народних протеста и покушаја убиства у којем је тешко повређен. Најпретећи антиамерички елемент у Јемену била је Ал Каида на Арапском полуострву, које се налази на сунитској страни секташке поделе; Хути су међу најжешћим противницима АКАП-а.

Мохамед Бин Наиф Бин Абдулазиз Ал-Сауд, престолонаследник Саудијске Арабије, обраћа се Генералној скупштини Уједињених нација 21. септембра 2016. (Фотографија УН)
Укратко, Сједињене Државе раније – пре него што су се умешале у овај рат – нису имале непријатеља у Хутима. Сада, као резултат укључивања у рат, јесте.
Обично цитирано образложење за супротстављање Хутима је однос са Ираном. Иранци су очигледно снабдели Хутима нешто муниције, иако је већина оружја Хута дошла из самог Јемена засићеног оружјем. То је отприлике што се тиче односа, осим делимичног верског афинитета који је можда био један од мотива да Иран пружи неку помоћ.
Хути нису заступници Ирана. Када су заузели главни град Сану, то је наводно било против савета Ирана — који је у том погледу деловао као сила за обуздавање, а не дестабилизацију. У сваком случају, каква год помоћ коју је Иран пружио Хутима је патуљаста по величини и деструктивном утицају директне саудијске оружане интервенције.
Оно што се демонстрира у Јемену, осим што је сам по себи озбиљан проблем, носи важне лекције за политику према унутрашњим сукобима и спољним интервенцијама на другим местима, као што је Сирија. Једна поука је да ће наводно ограничене интервенције вероватно – из разлога који укључују потребу за заштитом сопствених припадника службе – постати много мање ограничене. (Ова димензија се рутински занемарује у расправама о успостављању зоне забрањеног лета или „безбедне зоне“ у Сирији.)
Друга лекција је да су америчке војне интервенције у овом региону створиле више противника САД него што су елиминисале.
Још једна лекција се тиче глупости дефинисања блискоисточне политике у смислу неког великог поравнања супротстављених снага и затим директног укључивања у било који сукоб који се може протумачити као сукоб таквих снага. Чак и да је грађански рат у Јемену био фронт у некој врсти регионалне офанзиве под вођством Ирана – а као што је горе наведено, није – мање је вероватно да ће увлачење у тај рат служити интересима САД него иранским.
Пустити свог регионалног ривала Саудијске Арабије да крвари у мочвари коју је изазвала саудијска интервенција можда је био још један мотив за било какву помоћ коју је Иран пружио Хутима. За Сједињене Државе свакако нема никакве предности да буду укључене.
Пол Р. Пилар, за својих 28 година у Централној обавештајној агенцији, постао је један од најбољих аналитичара агенције. Он је недавно аутор Зашто Америка погрешно схвата свет. (Овај чланак се први пут појавио као блог пост на веб страници Тхе Натионал Интерест. Поново штампано уз дозволу аутора.)
Обозо је напао другу земљу пре него што је чак и потврдио да је било која ракета испаљена. Си-Ен-Ен извјештава да је то могао бити квар с бродским радаром, а не правим пројектилима. САД се боре на страни Ал Каиде у Јемену.
Одржавање овог теснаца отвореним била би војна потреба. Оно што доживљавамо може бити део много већег плана, ескалације сукоба у Сирији. Пазите на серију догађаја „лажне заставе“ у САД и Европи, како бисте олакшали директно учешће НАТОС-а у сукобу.
тест
Господине Пол Пилар, хвала Вам на добро написаном чланку о узалудности америчке интервенције за стварање било каквог добра.
Написали сте: „Оно што се демонстрира у Јемену, осим што је сам по себи озбиљан проблем, носи важне лекције за политику према унутрашњим сукобима и спољним интервенцијама на другим местима, као што је Сирија. Једна поука је да ће наводно ограничене интервенције вероватно – из разлога који укључују потребу да се заштите сопствени припадници службе – постати много мање ограничене... Друга лекција је да су америчке војне интервенције у овом региону створиле више противника Сједињених Држава него што су елиминисале.
Две важне лекције које такође пружају снажан разлог за гласање за Трампа — он ће повући све америчке трупе свуда широм света. Јемен би морао да решава своје проблеме, а САД ће престати да стварају нове непријатеље.
Што је земља сиромашнија, мања је вероватноћа да ће се подвргнути инвазији и принуди споља. Вијетнам, Авганистан, Јемен, Јужни Судан, Магребски троугао... да цитирам најновијег нобеловца за књижевност: „Када немаш ништа, немаш шта да изгубиш“.
Ова „одмазда“ (слично бомбардовању конвоја УН-а за помоћ у Сирији и снајперској ватри у Кијеву) изгледа као поновна Цартер/Нуландова реприза која би требало да подстакне Американце на напад на „наше момке“. Али сви смо сада уморни, цинични, већ смо гледали овај филм, и уморни смо од рата, рата, рата, јер отпатци са претрпаних столова богатих више не падају у испружене руке Ноувеауа Јадно.
Закључак мора бити да су неоконаши потпуни глупаци са тунелским видом и без капацитета за рефлексију. Замислите неокона као којота, ухваћеног у ратну замку и који одгриза ногу да би побегао, да би био ухваћен у следећој замци јер је месо било тако примамљиво. Чак и ако имају бескрајне количине ногу којих се могу отарасити, једног дана ће им очњаци бити тупи и више неће моћи да обављају посао.
Ако је америчка влада то урадила, онда се морамо запитати да ли се то догодило. Како неко може да верује лажовима? Било како било, те крстареће ракете су вероватно вределе више од целе нације Јемена. То је чисти геније! Није ни чудо што имамо државни дуг од најмање 20,000,000,000,000 долара. https://waitforthedownfall.wordpress.com/backwards-thinking/
Да ли Хути уопште имају приступ пројектилима са дометом да обарају бродове на мору? Или је ово само још једна лажна застава Тонкинског залива која је створена да дозволи Америци да уђе у још један рат? Иранци су до сада били веома удаљени од ових сукоба, упркос америчким и саудијским оптужбама, и чини се сумњивим да би испоручили такве пројектиле Хутима како би избегли нежељена заплета.
Чини се да Обамина администрација ради прековремено како би осигурала да се ова земља неопозиво упусти у велики рат са Русијом и Ираном пре следеће администрације, вероватно пре предстојећих избора, на које они кукају да је нарушен руским мешањем. Људи који контролишу све у медијима чак користе цртани филм Симпсонови да оклеветају Путина, Русију и Трампа као отмичаре америчке демократије, што би било фантастично да није тако патетично. Ипак, дебили који се јављају на форумима изгледа да верују у сав тај идиотизам.
Амерички вицеидиот Џо Бајден, када не пера гнездо свог сина украјинским синекурама, сада лично упозорава Путина да се Америка спрема да покрене сајбер рат против његове земље као освету за наводно руско хаковање за које очигледно нису потребни никакви докази. Сајбер рат је ратно стање, ништа мање од бацања бомби на земљу. Да ли Путин треба да седи заваљени ако ЦИА поквари електричну мрежу његове земље? Бајден и његов шеф Обама су луди хушкачи рата. Ерик Зуес иде још даље и сугерише да је ова администрација запретила Русији нуклеарним ратом ако се Путин брзо не преда и не повуче у Сирији.
Наши лидери постоје у стању лудила и довели су ову земљу на ивицу провалије. Шта је оно чему се надају да ће постићи, а вредно ризиковања изумирања људске расе? НЕ МОЖЕ бити ко је на челу режима у Сирији. То нема смисла. Исплата нигде није сразмерна ризику. Чак и рушење руске владе (што је инхерентно луд циљ) не може бити вредно међусобног уништења, чак ни у главама манијака попут Обаме, Клинтона, Бајдена и осталих. Ко су та створења и шта је њихов прави циљ?
Врло недавна прича:
(ЦНН) Морнарички разарач УСС Масон испалио је у суботу противмере у Црвеном мору након што је открио за шта се верује да су надолазеће ракете.
Званичници у суботу увече нису били сигурни шта се тачно догодило, да ли је дошло до више пројектила или је дошло до квара са системом за откривање радара на разарачу.
Ако је тачно, ово је трећа тврдња о нападу. Ипак, забрињава ме тај „квар“. Зашто се ово уопште најављује без сигурности олова?
http://www.cnn.com/2016/10/15/politics/uss-mason-fired-on-again/
Вероватно је то била само још једна „грешка“, попут једносатног бомбардовања сиријске војске пре неколико недеља. Могу ли грешке икада потрајати један сат? Па, ако тако пише на ЦНН-у, онда мора да је истина.
То је могао бити тест морнарице да се види колико добро побуњенички радар може да прати њихове ракете и да ли ће неки побуњенички пресретачи бити узвратити паљбом.
Питања на питања. Разумем да је Обамина администрација била против тога да се дозволи 911 породица да туже Саудијску. Ипак, када ће наши медији обавестити америчку јавност да наше ваздухопловство врши бомбардовање у Сирији како би помогло Ал Нурси која је Ал Каида, а сада са овим јеменским сукобом наша морнарица у суштини испаљује пројектиле на саме људе који се боре против Ал Каиде. Када смо променили страну? Очигледно ће САД учинити све за саудијске краљевске породице и наше вољене Израелце. Ништа више нема смисла.
Хммм. Сауди бомбардују тамо већ неко време, претпостављам да су само случајно оставили неки радар за своје добављаче да гађају? Дете би могло да види кроз овај БС. Не говори много за већину западног света.
То је занимљиво питање, па сам отишао да тражим одговор.
Дакле, то је систем за лансирање пороте. Као такви, вероватно ће им понестати пројектила пре него касније. За америчке бродове то је добро, јер чак и старе ракете попут ове могу постићи погодак ако се лансирају салвама.
Многи упућени посматрачи су предвидели да ће рат Буш/Чејни против Ирака дестабилизовати Блиски исток. Да ли је неко веровао да ће то бити тако катастрофално? Неко би требао рећи ЦНН-у о овом потенцијалном појачивачу дебакла у Јемену. Чини се да корпоративни новинари на ЦНН-у знају само за Трампове оптуживаче, уз малу страну смицалица Клинтонове кампање. Али претпостављам да су научили од Лес Моонвеса из ЦБС-а да је ту новац.
Независни коментатори сугеришу да, подржавајући Саудијце у овим напорима, САД чине ратне злочине, што ја делим.
Мишел се узнемирила због Доналдовог грубог понашања према женама, али нисам слушао све њене лапове. Да ли је она којим случајем нешто рекла о Бараковом учешћу у ратним злочинима у Саудијској Арабији, Израелу и другим деловима света?
Билл – било је то веома згодно и правовремено „узнемирење“ са Мишелине стране, које је највероватније неким чудом нестало чим су се камере искључиле. Не, сигуран сам да Мицхелле не губи сан због мртвих људи у Авганистану, Ираку, Сирији, Либији, Јемену, Украјини. Она је, каже, више заинтересована за моду.
Претпостављам да Обама покушава да одржи статус кво довољно дуго да и они уновче говоре и слично.
Лажно и измишљено.
Веома је занимљиво приметити да се у неким извештајима тврди да су Хути лансирали „крстареће ракете“ на брод америчке морнарице. Крстареће ракете су веома сложено оружје које обично није део наоружања ефикасне герилске организације као што су Хути. Стога, ако је ово прича коју амерички мејнстрим новинари покушавају да уграде у свест људи, онда је мало вероватно да су Хути имали такву способност. А нити би имали радарске станице осим ако не постоје докази да су ухватили такву опрему, за коју не верујем да је икада пријављена.
највероватније је да је одред прослављених елитних командоса америчке морнарице лансирао неколико преносивих ракета на наше бродове са јеменске обале. праћено неким томахавцима који испаравају неке Хути војнике који слушају радио, у неким колибама од блата са антенама које вире из њих (или „Радио станице“ за амерички интелеејунз).
Ово се свакако чини као веома намерно понављање инцидента у Тонкинском заливу, а САД би због тога требало да трпе неверицу других нација. Само се претварајте да су на нас пуцали без икакве евиденције и доказа о штети. Нису могли да знају да се испаљују пројектили и да им недостаје, осим радарских доказа. Дакле, ако нема доказа, инцидента није било, а починиоце треба послати на војни суд.
Вероватно је да су амерички бродови заправо нападнути, јер је недавно један чамац УАЕ скоро уништен од стране неке врсте пројектила. Ево шта је морнарица користила за одбрану:
Интернет претрага показује да пројектили СМ-2 коштају по 400,000 долара. Вики Сеа Спарров каже да је цена јединице 165,000 долара, а Нулка мамац хладних 500,000 долара. Усудио бих се да претпоставим да је ово оружје било неопходно у овим околностима. Сада је друго питање да ли бродови америчке морнарице уопште треба да буду тамо.
Чак и ако, како други тип спекулише, то није био инцидент у заливу Тонкина (сумњам да је то било због погодности и времена), Јеменци имају право да се бране од страних сила које их опседају, и то је, према томе, предвидљиво повратни ударац ако је стваран, и циничан трик ако је лажан.
тест
Чак су и САД прихватиле испаљивање пројектила у Јемен, а по истом принципу, шта и зашто ратни брод тамо ради? стварно раде своје ствари? као инцидент са Тонкином шта су амерички ратни бродови радили тамо?