Ексклузивно: Извјештај УН-а који је нашироко рекламирао сиријску владу за два напада хлором-гасом ослањао се на нестабилне доказе и одбацио исказе свједока који су тврдили да су неки инциденти инсценирани, извјештава Роберт Парри.
Аутор Роберт Парри
Истражитељи Уједињених нација наишли су на доказе да су џихадистички побуњеници и њихове присталице инсценирали наводне нападе хемијским оружјем од стране сиријске војске, али су ипак одлучили да окриве владу за два инцидента у којима је хлор наводно распршен импровизованим експлозивима баченим из хеликоптера.
У оба случаја, сиријска влада је негирала да је имала било какве летелице у областима у време наводних напада, али је тим УН одбацио то објашњење уз необичан аргумент да Сирија није доставила податке о летовима који би потврдили одсуство летова. Ипак, да није било летова, не би било ни евиденције летова.
Контроверзна мапа коју је развио Хуман Ригхтс Ватцх и коју је прихватио Њујорк Тајмс, наводно показује путању лета две ракете из напада сарином 21. августа 2013. које се укрштају у сиријској војној бази. Анализа је касније дискредитована када су аеронаутички стручњаци открили да је једна ракета која носи сарин имала само једну четвртину потребног домета.
Тим УН-а је такође одбацио могућност да су џихадистички побуњеници који су прегазили неке ваздушне базе и на тај начин имали оперативне хеликоптере на располагању могли да их користе као део намештеног догађаја осмишљеног да инкриминишу режим у Дамаску и тако оправдају САД или друге вањске војна интервенција.
Још један проблем са налазима УН тима је да су домаће хлорне бомбе имале минималну војну вредност, наневши релативно мало жртава и само неколико мртвих.
Зашто би сиријска влада, која је била под интензивним међународним притиском у вези са наводним коришћењем хемијског оружја и која је била у процесу предаје својих залиха таквог оружја, наместила прегршт бомби домаће израде и бацила их без видљивог војног ефекта, нема смисла .
Међутим, пошто је сиријски председник Башар ал-Асад темељно демонизован због своје оштре реакције на устанак који је почео 2011. године, скоро свака оптужба против њега – без обзира колико мало вероватна или невероватна – широко је прихваћена у мејнстрим западним медијима и политичким круговима . Другим речима, тим УН је био под притиском да донесе осуђујућу пресуду.
Оптужбе за инсценацију
Ипак, докази из најмање једног од инцидената које је испитао тим УН-а сугеришу да су напад на Ал-Таманах у ноћи између 29. и 30. априла 2014. могли да изрежирају побуњеници, а да потом изигравају активисти путем друштвених мрежа. медија.
„Седам сведока је изјавило да су издавана честа упозорења [о неминовном нападу хлорним оружјем од стране владе], али у ствари није било инцидената са хемикалијама“, наводи се у извештају УН. „Док су људи тражили сигурност након упозорења, њихови домови су опљачкани и шириле су се гласине да се догађаји инсценирају. … [О]они [ови сведоци] су се јавили да оспоравају широко распрострањене лажне медијске извештаје.”
![Амерички државни секретар Џон Кери 30. августа 2013. тврди да има доказе да је сиријска влада одговорна за напад хемијским оружјем 21. августа 2013. године, али ти докази нису материјализовани или су касније дискредитовани. [Фотографија Стејт департмента]](https://consortiumnews.com/wp-content/uploads/2013/09/kerry-syria-remarks.jpg)
Амерички државни секретар Џон Кери 30. августа 2013. тврди да има доказе да је сиријска влада одговорна за напад хемијским оружјем 21. августа 2013. године, али ти докази нису материјализовани или су касније дискредитовани. [Фотографија Стејт департмента]
У извештају се наводи: „Три сведока, који нису дали никакав опис инцидента од 29. до 30. априла 2014, дали су материјал непознатог извора. Један сведок је из друге руке знао за два од пет инцидената у Ал-Таманаху, али се није сећао тачних датума. Касније је тај сведок доставио УСБ-стик са информацијама непознатог порекла, који је сачуван у посебне фасцикле према датумима свих пет инцидената које је помињао ФФМ (Мисија УН за утврђивање чињеница).
„Други сведок је дао датуме свих пет инцидената читајући то са комада папира, али није дао никакво сведочење о инциденту од 29. до 30. априла 2014. Овај последњи је такође дао видео под насловом „Место где је друго буре са отровним гасом хлора је избачен таманаа 30. април 14.'”
Неки други сведоци који су навели напад сиријске владе изнели су необичне тврдње о откривању „бучвастих бомби“ натопљених хлором на основу тога како је уређај звучао при спуштању.
У извештају УН пише: „Очевидац, који је изјавио да је био на крову, рекао је да је чуо хеликоптер и 'веома гласан' звук буре која пада. Неки испитаници су говорили о јасном звиждуку буради које садрже хлор док падају. Изјава сведока није могла бити поткријепљена било каквим даљим информацијама.”
Као иу другим случајевима који су истражени, тим УН-а је захтевао од сиријске владе да достави евиденцију летова како би поткрепила своје порицање да је било која њена летелица била у ваздуху у тој близини у време напада.
„Влада Сиријске Арапске Републике је навела да у Ал-Таманаху нису вођене никакве војне активности са копна или из ваздуха на датуме инцидената, али није доставила никакве записе о летачким операцијама у прилог овој изјави“, наводи се у извештају УН.
У случају Ал-Таманах, тим УН-а је оценио да су докази недовољни да се донесе чврста пресуда о томе ко је одговоран. Међутим, у два друга случаја, у Талменесу у априлу 2014. и Сармину у марту 2015, тим УН је оптужио сиријску војску за бацање „бучвастих бомби” натопљених хлором.
Истражна ограничења
Ипак, у вези са свих осам случајева који су испитани, тим УН-а је признао значајна ограничења у његовој способности да истражује.
Мапа Сирије, која приказује Голанску висораван у доњем левом углу.
У извештају се наводи: „Као што је био случај са мисијама за утврђивање чињеница, недостатак приступа локацијама под истрагом због тешке безбедносне ситуације на терену утицао је на начин на који је Механизам [комитет УН-а и Организације фор тхе Прохибитион оф Цхемицал Веапонс] био у могућности да спроведе своју истрагу.
„Посете одређеним локацијама би олакшале могућност Механизма да (а) потврди и приступи одређеним локацијама од интереса; (б) прикупљају упоредне узорке животне средине; (ц) идентификовати нове сведоке; и (д) физички процени материјал од интереса за Механизам (нпр. остатке).
„Други изазови и ограничења укључују следеће факторе: (а) временски период који је протекао од инцидента (тј. у неким случајевима више од две године од инцидента); (б) недостатак ланца надзора за неки од примљених материјала; (ц) извор информација и материјала је био секундарне или терцијарне природе; (д) неки од информативних материјала, укључујући и оне који приказују величину и природу инцидента, су били обмањујући; (е) проналажење независних извора информација који би омогућили приступ појединцима и информативном материјалу показало се тешким; и (ф) локације удара нису сачуване и компромитоване су до тренутка када су снимљене (нпр. видео снимци и фотографије локација удара снимљени су неколико дана након инцидента и у многим случајевима након што су остаци уклоњени са локације удара ).”
Другим речима, истрага УН/ОПЦВ била је угрожена њеном неспособношћу да спроведе ефикасну процену на терену и била је принуђена да се ослања на сведоке који су често били у савезу са побуњеничким снагама или су наклоњени политичкој опозицији председнику Асаду.
Овај проблем подсећа на Шта се десило унутар америчке обавештајне заједнице уочи америчке инвазије на Ирак када је око 18 сведока – наводно „пребеглих“ из режима Садама Хусеина – постали „приходи“ који су износили тврдње о наводном оружју за масовно уништење ирачке владе.
Аналитичари ЦИА-е су разоткрили неке од ових лажних тврдњи и увели део обмане у махинације проинвазионог Ирачког националног конгреса (ИНЦ), али – с обзиром на политичко-медијску мржњу Садама Хусеина – аналитичари ЦИА-е били су под јаким притиском да прихвати неке од сумњивих извештаја који су тада уграђени у америчке обавештајне производе и коришћени да се оправда рат под лажним изговорима.
Као и са Ираком – где је америчка влада помогла у финансирању антирежимских група као што је ИНЦ – слична ситуација постоји и унутар Сирије где су амерички званичници помогли „опозицији“ у политичком организовању и савладавању пропагандних вештина. Дакле, средства и могућност за приказивање режимских „зверстава” путем друштвених медија постоје, као и мотив.
Ови активисти – као и радикални џихадисти и други наоружани побуњеници – постали су све очајнији да наведу Сједињене Државе да војно интервенишу против сиријске војске и тако омогуће њихову жељену „промену режима“.
Обамина црвена линија
Нагласак на стварању хемијског оружја цасус белли се повећао када је председник Барак Обама поставио могућу употребу таквог оружја од стране сиријске владе као „црвену линију“ која би могла да га наведе да директно интервенише са америчким снагама.
Председник Барак Обама даје изјаву о суочавању са терористичком групом ИСИЛ у Сирији, на јужном травњаку Беле куће пре поласка за Њујорк, Њујорк, 23. септембра 2014. (Службена фотографија Беле куће: Давид Лиенеманн)
Тај коментар и политички притисак за увођење још једне блискоисточне „промене режима“ били су позадина за напад гасом сарином у близини Дамаска 21. августа 2013., за који су анти-Асадови активисти, главна америчка штампа и амерички Стејт департмент одмах окривили владине снаге.
У наредним данима, Обама је дошао на ивицу да одобри узвратни војни удар пре него што је од америчких и других западних обавештајних служби чуо да сумњају у то ко је заправо извео напад.
Од тада, случај сарина против Асада је у великој мери пропао (иако је да ублажи кризу пристао на руски план да Сирија преда све своје хемијско оружје). Сада се чини да докази указују на то да су радикални џихадисти пустили сарин са циљем да натерају Обаму да се придружи рату на њиховој страни, односно операцији лажне заставе.
Како се случај са сарином распао 2014. године, америчка влада је померила свој нагласак на оптужбе о гасу хлора. Први пут сам се сусрео са овом тактиком мамац-и-замена када сам притиснуо високог званичника Стејт департмента да подржи или повуче све дискредитоване тврдње о гасу сарин.
Заобилазећи случај сарина, званичник је тврдио да је сиријска влада готово сигурно одговорна за недавне инциденте са хлором и гасом, наводећи као разлог испоруку бомби хеликоптером и тврдећи да само сиријска влада поседује такве авионе.
Међутим, према извештају УН, то уверење у вези са владиним монополом над хеликоптерима можда није тачно, пошто су побуњеничке снаге заузеле ваздушне базе у којима су били присутни оперативни хеликоптери. То значи, барем теоретски, да су џихадисти могли да изведу ноћне нападе – заједно са претходним узбунама које су ширили активисти који први реагују, познати као „бели шлемови“, о скором доласку „владиних“ хеликоптера са хлорним бомбама.
Али још непредвидљивије питање, које се у извештају УН не бави, јесте зашто би сиријска влада покренула ове чудне нападе док схвата да би сваки инцидент са хемијским оружјем могао да изазове америчку војну интервенцију која би могла да усмери рат у корист џихадиста и других побуњеника, поготово што напади хлором нису имали практично никакву војну вредност.
Неколико смртних случајева
Иако су импровизоване хлорне бомбе можда послале на десетине цивила да добију медицинску помоћ, према извештају УН-а врло мали број жртава је био фаталан. Насупрот томе, напад сарином 21. августа 2013. убио је стотине, а америчка влада је објавила још већи (и скоро сигурно преувеличан) број од 1,429 мртвих.
Сиријски предсједник Басхар ал-Ассад
У оба ова случаја – истрази сарина и хлора – званичници УН су били под огромним притиском америчког Стејт департмента и западних влада да смисле нешто чиме би се оправдала „промена режима“ у Дамаску.
Амерички Стејт департмент и разне анти-Асадове невладине организације такође су имали снажан мотив да поиграју све оптужбе за употребу сиријског хемијског оружја. Обамини критичари се и даље надају да ће га гурнути на појачану војну интервенцију како би уклонили Асада са власти.
Значајно је да је недавни извештај УН у почетку био процурио у Тхе Нев Иорк Тимес, који је био на челу агитације за још једну операцију „промене режима“ у Сирији. Не неочекивано, Тајмс је 24. августа објавио чланак у којем није било скептицизма на оптужбе и једноставно је окривио Асадову владу за два напада хлором.
Извештај УН-а није био званично доступан до краја августа, али чак и тада му је било изузетно тешко приступити на веб страници УН-а. Ове недеље сам коначно дошао до представника за штампу УН-а који ме је провео кроз лавиринт линкова потребних да дођем до праве странице, али се испоставило да је страница ван мреже од прошлог петка, рекао је помоћник за штампу. Коначно, у уторак сам послат линк то је успело.
Иако су ове техничке грешке можда биле случајне, ефекат је био одлагање било каквог критичног прегледа извештаја УН. Док је јавност могла да испита његове доказне и логичке празнине, конвенционална мудрост се већ учврстила у вези са кривицом сиријске владе.
Истраживачки репортер Роберт Парри објавио је многе приче Иран-Цонтра за Асошиејтед прес и Њузвик 1980-их. Можете купити његову најновију књигу, Америчка украдена прича, било у штампај овде или као е-књига (од амазонка барнесанднобле.цом).
Ратни хушкачи Зиокона и напади лажном заставом су сијамски близанци. Зиокон = спој циониста и неокона. Многи од ових појединаца су одговорни за гурање САД и Британије да нападну Ирак. Они врше понуду АИПАЦ-а, а тиме и Израела.
Делимична листа Зиокона укључује: Паул Волфовитз, Рицхард Перле, Еллиотт Абрамс, Доулас Феитх, Давид Вурмсер, Левис 'Сцоотер' Либби, Давид Фрум, Цхарлес Краутхаммер, Норман Подхоретз, Ирвинг Кристолл, Мидге Децтер, Дов Закхеим, Роберт Б. Зоеллицк , Елиот Цохен, Виллиам Кристолл, Роберт Каган, Јосхуа Муравцхик, Меирав Вурмсер, Ирвин Стелзер, Мицхаел Ледеен, Даниел Пипес, Лавренце Каплан, Марти Перетз, Давид Броокс, Јохн Подхоретз, Неал Козодои, Јонах Голдберг
Управо сада слушам списак мртвих Американаца који су погинули 9-11 за израелску хегемонију, чији је Сирија само врх леденог брега.
Каква срамота, неуспех нашег МСМ-а да повеже тачке које откривају њихове изабране земље перфидно у стварању дана који је променио све.
За записник, приметио сам да су то инциденти које су испустили. Директор ЈИМ-а Гамба је рекао у интервјуу „не можемо добити довољно информација, или да постоје информације које су превише контрадикторне да бисмо могли да наставимо са овим – тако да неће бити даље истраге у ова три случаја, односно: Кафр Зита (11. април 2014.); у Ал-Таманах (29. до 30. априла 2014.); и поново у Ал-Таманах (25. до 26. маја 2014.)“. http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=54795#.V8YPYo-cHIU
Као што сам приметио (погледајте линк за моје име овде), ово су и напади у којима су људи вођени као мртви, а сви су били „интерно расељени“, срећом… 10-13 људи у 3 инцидента, само једна борба године мушкарац, један старац, 4 жене, 7 девојчица, један дечак – вероватно сви из расељене групе „расељених људи“ где је већина мушкараца и дечака у борбеној доби убијена првог дана – што је могло бити у фебруару, када је Исламисти из области извршили су рацију у алавитском селу Ма'ан и отели око 1 цивила након што су убили друге... Некако један од ових случајева за који би ЈИМ коначно могао да окриви владу је онај који је такође, набрајајући, убио само локално становништво у Телменису.
Па, ево га. Још једном, одсуство доказа је не доказ о одсуству.
Када је у питању Сирија, некако бих волео да Кина заиста стави своју ногу. Недавно сам прочитао на БРИЦС Пост-у да Кина обезбеђује оружје и обуку за сиријску владу (http://thebricspost.com/china-to-provide-aid-training-to-syrian-government/#.V9QhC2XRVYQ). Чини ми се да су једине земље које заиста могу зауставити фантазије САД (и западних) о промени режима Русија, Кина и њихови савезници. Такође, генерално, као што мислим да многи људи почињу да схватају, јесте да САД (и западни свет) на крају користе „терористе“ да сруше земље због својих геополитичких и економских интереса – то мора да буде дефиниција зла. Мислим да ако би Кина, која је тренутно највећа светска економија према ППП и која ће бити највећа светска економија у сваком другом детаљу у наредних десет година, заузела чврст став о Сирији и рекла да је довољно промена режима, онда би то заиста учинило земље мислити. Чини ми се да се наши политичари углавном разумеју у новац, па ако највећа светска економија (према ППП) каже довољно онда ће вероватно послушати. Будући да сам Канађанин, недавно сам видео нашу земљу (по налогу САД), како је поднела захтев за придруживање АИИБ-у (као што је већи део Европе већ учинио, опет по налогу САД). По мом мишљењу, лидерство САД у свету значи бескрајне ратове за пљачку, крв за богаћење шачице нација, сталну потрагу за непријатељем – то је само зло. Моја једина нада је да Кина неће кренути стопама САД и да ће углавном бити мирољубива нација. Такође, да ће са падом америчке империје то бити крај империја уопште. Још једна последња фуснота, биће занимљиво видети како историја памти ово поглавље, и да ли ће у деценијама које долазе оно бити истинито о основним плановима око ових глупих ратова на Блиском истоку. Чини ми се да многи људи почињу да схватају опасности „изузетности“ која ваше непријатеље чини инфериорним и оправдава њихово искорењивање – то је опасна група која мисли. Надајмо се да ће више људи разумети опасности и зла Империје и почети да слушају оне који говоре истину као што су господин Пари, Џон Пилџер, Крис Хеџес, Симор Херш итд.
Говорећи о монтираним нападима. 9/11 је био брујање!
Започео је трансфер пореских долара са америчког народа на корпорације и неупоредив профит за ратну индустрију (фашизам).
Започео је „ГЛОБАЛНИ РАТ ПРОТИВ ТЕРОРА“ сада у својој 15. години смрти, разарања и расељавања широм света!
Хвала пуно ПНАЦ-у и сарадницима.
Чини се очигледним да када је сиријска влада под притиском да користи хлор у нападима бачвастих бомби у Савету безбедности УН да неће извести само такав напад на време за Новости од 6 сати тог дана. Ово подсећа на напад сарином изван Дамаска који се истовремено догодио само 9 миља од места где су се инспектори УН пријављивали у своје хотеле по доласку у Сирију како би спровели истрагу о нападима сарином у Сирији. (Запамтити?). Арапи нису суптилни, а терористи нису паметни. Они су више пута показали да не поштују ниједан људски живот. Пријатељ непријатеља. За мене је било очигледно да је ова најновија прича о хлору лажна застава, али ја не радим за Владу САД или главне западне или арапске медијске изворе. .
У оба ова случаја – истрази сарина и хлора – лажни „грађански истраживачки новинар“ Елиот Хигинс је био на челу напора да се смисли нешто што би се могло искористити да оправда „промену режима“ у Дамаску.
У марту 2012. године, користећи псеудоним „Браун Мојсије“, британски блогер Хигинс је наводно започео „истраживачки“ блог о оружаном сукобу који се одвија у Сирији, тврдећи да му је то „хоби“ у „слободно време“.
Миљеник мејнстрим медија, Хигинсову „аналитику фотеље“ са ентузијазмом су промовисали британски Гардијан и Њујорк тајмс, као и корпоративни спонзори попут Гугла.
МСМ и онлајн медији, групе за људска права и западне владе које траже „промену режима“ у Сирији често су цитирале Хигинсове „анализе“ сиријског оружја.
Хигинсове оптужбе да је сиријска влада одговорна за хемијски напад у Гути у августу 2013. су се показале лажним, али су умало довеле до рата.
Ричард Лојд и Теодор Постол са Технолошког института у Масачусетсу приметили су да „иако је био нашироко цитиран као стручњак у америчким мејнстрим медијима, [он] је мењао своје чињенице сваки пут када су нове техничке информације оспориле његов закључак да сиријска влада мора били су одговорни за напад сарином. Поред тога, све тврдње које Хигинс износи тачне произилазе из наших налаза, који су му пренети у бројним разменама.”
Упркос чињеници да су Хигинсове оптужбе више пута побијане, медији, организације и владе га и даље често цитирају, често без одговарајућег приписивања извора.
Хигинс и његов сајт Беллингцат су у центру кампање дезинформисања Пропаганда 3.0 користећи такозвано „отворено новинарство“, „новинарско новинарство на друштвеним мрежама“, „интелигенцију отвореног кода“ као канале за превару.
Међу његовим бројним смицалицама, Хигинс служи као главни гласноговорник оптужби за „бачве бомбе“. Видите https://www.bellingcat.com/news/mena/2015/07/08/a-brief-open-source-history-of-the-syrian-barrel-bomb/
Хигинс и Белингкет сарађују са великим корпорацијама попут Гугла и Јутјуба у подршци „хибридном рату“ САД/НАТО против Русије и Сирије.
За више информација о Хигинсовим и Беллингцат операцијама преваре, погледајте одељак са чланцима и коментарима на https://consortiumnews.com/2016/04/14/the-credibility-illusion/
За информације о Хигинс и Беллингцат пропаганди о МХ-17, погледајте чланак и коментаре на https://consortiumnews.com/2016/07/17/mh-17-two-years-of-anti-russian-propaganda/
Одвратно је да су УН претворене под утицајем јенкија из агенције за спречавање рата у агенцију која би је створила. Такође је жалосно што су структура моћи и корпоративни медији у потпуности укључени у овај комплекс ратних злочина. Нажалост, морамо да прибегнемо независним веб локацијама као што је ова, која је можда и најбоља од њих.
Хвала на вашем важном раду на супротстављању наративу мејнстрим медија!
Смислено форензичко испитивање у ратној зони је немогуће, а оно што комисија УН представља као истрагу је прича из друге руке.
Овде ништа ново, али где су уобичајени бомбашки напади на болнице? У фебруару, први пут када су исламисти упали у озбиљне невоље, пријављена су четири бомбашка напада, када је пала Мала фарма, рекорд је померен на шест. Сада, када је Рамоусех офанзива пропала, ништа. Јесу ли остали без болничких фотографија?
Арапско друштво је изграђено око интимног и сталног контакта између проширених породица, од којих се свака састоји од око 20 до 25 људи или више, од деде до нећака и нећака и сродничких бракова. Стога је крајње незамисливо да је председник Асад могао буретом бомбардовати и гасити толико људи, а да то није општепознато међу становништвом, од којих се многи боре и можда су учествовали у таквим акцијама, или чуо за њих од других борбених пријатеља или рођаци.
Број од 250,000 убијених је 1 према 80, на популацији од 20 милиона.
Па ипак, војска – углавном грађанска војска, могу додати – и даље је лојална смрти, као и већи део грађана, под пет година страшних неимаштина.
Стога морам закључити да је цео западњачки мем о Асадовом убилачком понашању муда, и да би починиоце – превише бројних да би их могли набројати – довући до ужета испод најближе лампе.
Хвала ти за ово. Асад је бољи човек од већине западних „лидера“, а сиријско друштво је чврсто исплетено око породице. Сиријска војска је храбра. Овај „рат“ је одвратан и срамотан. Док ми говоримо, границе људске срамоте се протежу.
Одличан чланак. Захваљујући,
—- Петер Лоеб, Бостон, МА, САД
Одличан извештај – морате бити први који ће ово објективно анализирати чак иу алтернативним медијима.
Ово су биле референце и линкови које сам пронашао, а изгледа да се разликују од оне коју помињете горе:
Овај ( http://www.un.org/press/en/2016/dc3651.doc.htm )садржи уграђену везу до странице за преузимање овде:
http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=S/2016/738
Мислио сам да је ово занимљиво у извештају:
“9. Почетни период рада Механизма од 24. септембра до 13. новембра 2015. започет је оснивањем канцеларије, како у Њујорку, тако иу Хагу. Као што је објашњено у првом извештају Механизма (С/2016/142), за то време Механизам је регрутовао особље са релевантним вештинама и стручношћу; одржао састанке о планирању и консултације са државама чланицама; донео мере за обезбеђење интегритета и поверљивости свог рада, укључујући заштиту докумената, доказа и сведока; започео развој и имплементацију система за управљање документима у оквиру чврстог режима безбедности информација који се примењује на све информације добијене или генерисане од стране Механизма; и започео своје ванбуџетно прикупљање средстава за подршку својим активностима и својим материјално-техничким потребама. Генерални секретар је 9. новембра 2015. обавестио Савет безбедности да ће Механизам почети са пуним радом 13. новембра (види С/2015/854).“
па ко је обезбедио досх?
живели
Вау. Промена режима на основу доказа који мирише на нигеријски жути колач. Пошто су мејнстрим медији тек нешто више од пропагандног млин, наш нови ратни (било један) председник ће имати јасан пут ка Трећем светском рату. Како исплативо.
У овом тренутку, с обзиром на тајминг овог и толиких непоткријепљених инцидената који увек упућују на закључак који преферирају САД да је потребно више помоћи/оружја/рата где год они желе, задржавам суд о свакој хипервентилацији од стране владиних или медијских личности како се догађаји одвијају ( сећате се да је Џон Кери захтевао да бомбардујемо Сирију?), и сачекајте да будете уверени да ово НИСУ догађаји под лажном заставом или чисте измишљотине. 9.9 пута од 10, прва прича из уста ових људи је крајње нетачна или потпуно лажна. Хвала Богу за овај сајт и друге који се усуђују да истражују, постављају питања и искрено брину за истину.
На страну, случајно сам јутрос поред ТВ-а чуо непосредна упозорења да ће ИСИС доћи да нас све побије(!), а затим сам се сетио да је Конгрес поново заседан. Најгнусније је њихово хватање наших страхова и већинског незнања о светским стварима.
Смешно је (на лош начин) да је управо у источном Алепу пријављен највећи напад до сада. Користим реч смешно јер изгледа да Асад бира да нападне побуњенике када је на ивици да их победи у борби. Пошто сам цинична особа, верујем да побуњеници очајнички покушавају да спасу своје задње крајеве након што су им задњи крајеви предани на бојном пољу.
Не постоји апсолутно никакав мотив да Асад користи гас хлор на опкољеном граду. То је ужасно неефикасно оружје и неће терорисати становништво да оде јер не може.
Хвала вам на марљивости у истраживању овог питања, господине Парри. То је важан посао.
Шта је то рекао велики Џорџ Буш ИИ? „Превари ме једном срам те било. Превари ме… не могу се поново преварити.”
Али, наравно, либерали и конзервативци ће купити све што њихови господари кажу без обзира колико пута их заварају у непотребне ратове.
https://therulingclassobserver.com/2016/09/04/paradise-suppressed/
Вобблие:
Било је тешко ухватити народну мудрост Џорџа Буша ИИ. Није ли он заправо рекао: „Да су жеље коњи . . . онда ме превари . . . не могу се поново преварити?"
Верујем да је ово чиста пропаганда за промоцију промене режима, али ја ћу овде играти ђавољег адвоката.
Аргумент, а сматрам га слабим, иде овако. Наравно, хлор је веома неефикасно оружје. У Првом светском рату, хлор је био толико бескористан да је брзо замењен фосгеном и иперитом. Међутим, Асад ово користи као психолошко оружје у циљу депопулације подручја под контролом побуњеника. Док је хлор лоше оружје у поређењу са конвенционалним експлозивима, чак није вредан труда, он је јефтин и изазива страх, посебно за ирачке избеглице.
Сада овај аргумент сматрам апсурдним. Да је Асад покушавао да користи хлор на тај начин, он би га употребио у много већим размерама. Издавање укупно 5 напада, неће завршити посао.
Хајде, хлор је гас на собној температури. Да би се садржао безбедно и у корисним количинама на собној температури, мора бити под притиском и стављен у нереактивне цилиндре од тешких метала. Да би се пустио на отворено у количинама које су опасне по људе, морају постојати десетине, ако не и стотине, који истовремено емитују гас. Мој деда, капетан у Првом светском рату, био је присутан када су британске снаге ово испробале. Имали су ДЕСЕТ ХИЉАДА цилиндара који су заједно радили на стварању великог таласа гаса који је кренуо према немачким линијама. Онда се ветар променио, и талас је почео да се котрља. Иако опремљени најсавременијим гас-маскама тог дана, било је на хиљаде британских жртава, а немачких није било. То је прилично завршило експеримент.
Дакле, хлор без притиска који се некако налази у неколико „буради“ испушта се по дефиницији на отвореном, и то би требало да изазове много жртава? Чак и ако помешате хемикалије прекурсора које стварају слободни хлор на лицу места након удара, ово неће створити велику опасност, осим ако прекурсори не прскају директно на једну. Истина, гасовити хлор је тежи од ваздуха и скупљаће се у џеповима (баш као у Првом светском рату), али чак и када се скупља у подруму, већина људи би могла прилично лако да побегне; мирис је веома карактеристичан, и не бисте морали да знате његово име или природу да бисте почели да се удаљавате од њега.
Ово је занимљива ствар. Имате ли шансе да имате линкове или додатне информације о механици и/или изводљивости употребе гаса хлора као оружја? Само сам површно копао и нисам много смислио. Видео сам да се течност хлора дешава на веома ниској температури и да ће остати течност на собној температури све док се одржава под притиском (око 7 атм), али оно мало што сам видео изгледало је потпуно неизводљиво за употребу у малим размерама.
Добри поени! Оно што они овде наводе, као што објашњава извештај УН-ОПЦВ, јесте да ова бурета садрже балоне са прахом калијум перманганата и резервоаре хлороводоничне киселине. Када бомба експлодира (слабо), они мисле да се мешају пре него што се распрше и емитују гас хлор. Никада се не каже да утиче на хиљаде у ратном смислу, само на десетине, а пола времена се нека несрећна породица заглави у подруму са гасом и онесвести се, или (јер губитак свести није нормалан ефекат) било шта, и они умри тамо. Обично „расељени“ и/или „неидентификовани“ људи. Нема смисла. А цео мотив није да се много убија, већ да се изазове ирационална паника, а опозициони активисти не изгледају ни склони ни у стању да преболе народ, па свет мора да дође и да их спасе од „психолошке тортуре. ” Видите http://libyancivilwar.blogspot.com/2016/08/terrible-flaws-in-opcws-syria-chlorine.html
Хвала вам господине Пери на вашем новинарском интегритету о Сирији. Зашто су САД одлучиле да униште земљу није сасвим јасно. Она није имала никакве везе са нападом на Светски трговински центар и никада није имала државну религију, тако да се не може класификовати као исламска фундаменталистичка земља. То је један од најстаријих континуираних центара хришћанства. Уништење Сирије, домовине најстарије престонице на свету, заувек ће осрамотити ову земљу.
Веома је јасно зашто Сирија мора бити уништена:
1) Турска на северу жели само да користи воде Еуфрата и Тигра, а не да их дели са Сиријом и Ираком, док Израел жели да задржи Голанску висораван богату водом. Израел такође жели да освоји област реке Литани у јужном Либану, а Хезболах, блиски савезник Сирије, стоји на путу.
2) Катар жели да има гасовод који прелази преко Сирије за преношење гаса у Европу.
3) Саудијска Арабија, УАЕ и друге арапске монархије сматрају сваку секуларну и социјалистичку арапску владу претећим примером алтернативног система и желе да спрече осовину којом доминирају шиити, коју чине Иран, Сирија, Хезболах, Ирак.
4) Израел воли хаос у околним арапским земљама. Сирија је била највећа подршка палестинској ствари.
5) Лобистима МИЦ-а (војноиндустријски комплекс) потребан је непрекидан рат да би повећали профит, Пентагону и ЦИА-и је потребан рат да би оправдали своје претерано финансирање и повећали свој утицај. Сирија купује оружје од Русије, а не од САД.
6) САД играју дугорочну геополитичку игру потискивања дестабилизације од Сирије до Ирана до Централне Азије, Северног Кавказа, региона Волге („меки стомак“ Русије са значајном муслиманском популацијом).
Боб – Сјајан чланак.
Волф Мато – Све одличне поене, којима можете додати:
1) мејл Хилари Клинтон у којем се залаже за промену режима у Сирији као средство за слабљење Ирана како би се осигурао нуклеарни монопол Израела на Блиском истоку;
2) Жеља САД, Турске, Катара, Саудијске Арабије и Израела да саботирају предложени иранско-ирачко-сиријски гасовод који би пружио економску корист Ирану, Ираку и Сирији, док се такмиче са турским енергетским чвориштем и израелским маркетингом својих оффсхоре природни гас (и нафту са Голана) у Европу (или барем њене планове да то учини).
Све је то да би Израел био сигуран.
НИТ-у је била потребна не једна, не две, не три, већ ЧЕТИРИ претпоставке да исправно опишу Алеп, тако да мислим да се оне могу прилично занемарити до краја сукоба.
Да резимирамо,
1) Прво, тврдили су да је Алеп „де фацто престоница ИСИС-а“ [ИСИС уопште није у Алепу]
2) Затим су то променили и рекли да је Алеп „упориште ИСИС-а“ [опет погрешно]
3) Невероватно, објавили су „исправку“ која описује Алеп као „престоницу Сирије“ [Да . . . Дамаск]
4) Коначно, издали су „исправку исправке“ и одустали, описујући Алеп као „ратом разорени“ град
Имајте на уму да је ово у њиховој причи исправљало Герија Џонсона јер не зна ништа о Алепу.
http://www.mediaite.com/print/ny-times-issues-correction-to-its-correction-of-gary-johnson-piece/
Дакле, у ствари, немамо здраво тело да заустави западне фанатике промене режима и њихове заблуде?
Да. Бојим се да је УН већ дуже време потпуно преузет. Ово није први пут. Извештај о нападу сарином из 20013. преписан је у седишту УБ, уз забрану, а лидер је позван назад из Шведске да га препише.