Израел наставља да одсече 1.8 милиона становника Газе да добијају помоћ са мора, што је незаконита блокада коју ће ове године поново оспорити Женски брод за Газу, пише пуковник у пензији Ен Рајт.
Би Анн Вригхт
Израел је годинама блокирао међународне бродове да стигну до изолованог народа Газе, негирајући на тај начин 1.8 милиона палестинских ратних сукоба поморски контакт са остатком света и наду која долази из сазнања да имају подршку многих људи широм света.
Уз сву трагедију која окружује Газу, укључујући 50 израелских војних удара на палестинску територијуy прошлог викенда, морамо да се сетимо узбуђења народа Газе једног дана у августу 2008. када су стигла два мала међународна чамца да покажу да Газани нису заборављени.
Италијански активиста Виторио Аригони, који је у Газу стигао првим чамцима солидарности покрета Слободна Газа, маше палестинском заставом. (Фотографија из покрета Слободна Газа)
Након тога, четири друге пошиљке стигле су у Газу заједно са европским копненим караванима, названим „Вива Палестина“ који су путовали у Газу преко границе са Египтом. Међутим, након израелског рата у Гази од децембра 2008. до јануара 2009., Израел је насилно пресрео бродове који су се упутили ка Гази.
Израел је 31. маја 2010. реаговао на флотилу бродова која је оспорила блокаду тако што је извршио војни напад на шест чамаца који су убили девет активиста на турском броду Мави Мармара. Од тада су спречени други изазови за поморску блокаду (Грчка 2011) или су илегално заустављени у међународним водама, путници киднаповани и чамци одведени у израелску луку Ашдод, а путници у затвор под оптужбом да су ушли у Израел илегално и на крају депортован.
Најновији изазов израелској блокади Газе биће Женски чамци за Газу који ће испловити средином септембра како би поново показали да нам је стало до народа Газе.
Прича о нади
Грета Берлин, суоснивач Покрета за слободну Газу, подсећа нас на радост народа Газе када су први међународни чамци у последњих 40 година стигли у луку у граду Гази у августу 2008. износећи речи Гамала Ал Атара, који је написао :
Сунце је сијало 23. августа 2008. и сви у Гази су се будили како би се спремили за Дан Д. То је дан који су сви у Гази дуго чекали; једног дана ћемо се осећати као да има људи на свету који брину за нашу патњу. Једног дана ћемо осетити да припадамо људској раси, а наша браћа и сестре у човечанству брину о нашим свакодневним борбама. Извиђачи из различитих извиђачких група су се пријавили да буду у одбору за дочек на рибарским чамцима. Тако смо се у 08:00 упутили директно ка главној луци Газе, и заједно са полицајцима који су ту да обезбеђују гужве, укрцали смо се у чамце и кренули на пут ка отвореном мору.
Брод солидарности, Слободна Газа, стиже у Газу у августу 2008. (Фотографија покрета Слободна Газа)
Сати чекања у чамцима изазвали су морску болест, а до поднева већина наше наде је одлетела са ветром. Изгледало је као да два чамца не долазе. Били смо сјебани. Сви снови и осећања да постоји неко ко брине о нама постајали су све мањи како је време пролазило. Јамал Ел Кхоудари (координатор кампање) је на конференцији за новинаре рекао да су се чамци изгубили и дао изговор. Ја и остали извиђачи у Гази нисмо хтели да слушамо изговоре. Народ Газе их је желео сада овде.
Осмеси који су до јутра били на сваком лицу, радосни људи у луци који су чекали излазак сунца и нада да ћемо видети некога ко ће бринути о нама променили су се у огромно разочарење. До поднева су скоро сви напустили луку и вратили се кући.
На повратку кући видео сам да Газа изгледа мрачнија него икад, а мала суза ми је потекла из ока. „Изгледа да нико не брине о нама“, рекао ми је извиђач. Отворио сам уста да му кажем да то није истина, али нисам могао да нађем реч.
Као и сви извиђачи, отишао сам кући, истуширао се и покушао да се одморим након дугог дана под јаким сунцем. Свима нам је било морско и болесно и у срцу. Легао сам на кревет да спавам и заборавио на човечанство. Положио сам главу на јастук и размишљао. "Сами смо и никога није брига."
Бродови стижу
Онда је моја мама дошла у моју собу са осмехом на лицу, „Џамале, чамци се виде на ТВ-у. Мама је рекла. Па сам скочио са кревета и упитао је: „Када?“ Рекла је: "То су само ударне вести." Не могу да се сетим како, када и зашто сам се нашао у аутобусу који се враћао у луку са извиђачима. Не могу да се сетим како смо успели да поново будемо заједно идући у луку Газе. Сви смо ускочили у различите рибарске чамце и поново запловили на отворено море.
Тамо, на хоризонту, видео сам три елемента: прелеп залазак сунца, СС Слобода, и СС Слободна Газа. На источној страни Луке окупљало се све више људи из Газе. Овог пута није било њихових разочараних лица. Могли смо да чујемо људе како се високо и одушевљено смеју док су се напрезали да виде чамце.
За пар минута, ми на рибарским чамцима смо се приближили Слободна Газа, и видео сам окачену заставу мира и Марију Дел Мар Фернандез како маше палестинском заставом и виче. Одједном сам видео много деце како скидају мајице и скачу у море, пливајући до Слободна Газа. Мој мали чамац ме је приближио чамцима, а када су ми ноге додирнуле палубу, то ме је шокирало. Мој ум је био одушевљен јер сам заборавио сваку патњу коју сам имао у животу под израелском блокадом. Прешао сам на некога ко је био тако миран и помало удаљен од свих медија.
"Хеј, добродошли у Газу." рекао сам са осмехом.
Стално сам понављао ове речи и сваким руковањем бивао све срећнији. Поред кабине, видео сам мишићавог момка са тетоважама на рукама и лепом капом. "Је ли он капетан?" питао сам се. Након што сам се руковао са њим, наставио сам да разговарам са њим и за неколико тренутака смо постали пријатељи. Био је то тај фини Италијан који је напустио Италију у потрази за правдом и истином, а звао се Виторио Утопија Аригони. Поделио сам палестинску заставу са њим и почели смо да машемо медијима и десетинама хиљада људи који су дошли да виде чамце у нашој малој луци.
За кратко време, чамци су кружили око луке; онда је дошло време да евакуишемо чамце и да поздравимо наше госте на копну у Гази. Ми извиђачи смо стајали у реду и поздрављали нове Палестинце који су дошли из целог света са једном поруком, „Останите људи“.
Никада нећу заборавити све мале и велике руке које су изашле из масе да се рукују са активистима. Не могу да заборавим колико су људи били препланули после тог дугог дана чекања у луци, али не могу да заборавим ни дух у маси након што су ти хероји искрцали на обалу. Сећам се да сам тог дана отишао кући са напуњеном батеријом за живот и наду.
Два чамца нису нужно доносила залихе људима у Гази, али су донела оно што је још важније, донели су довољно наде за више од 1.5 милиона људи који живе под блокадом да ћемо једног дана бити слободни.
Ен Рајт је служила 29 година у америчкој војсци и пензионисана је као пуковник. Била је амерички дипломата 16 година и дала је оставку у марту 2003. у супротности са Бушовим ратом против Ирака. Била је путник у флотилама слободе Газе 2010, 2011. и 2015. године. Она је у управном одбору америчке кампање за Женски брод за Газу и у Међународном управном комитету.
Тај дан у августу 2008. године нико од нас у Слободној Гази и Слободи никада неће заборавити. Гамалово дирљиво сећање је једно од многих које путници, посада и Палестинци држе до срца. Хвала ти, Ен, што си нас поново подсетила да је покрет Слободна Газа успешно пет пута ушао у Газу.
Срећно, али вероватно би најбољи фокус био да се америчка влада ослободи циониста који одржавају ратне злочине против Палестинаца путем финансирања и оружја.ОБАМА је предложио да се стално повећава помоћ ИЗРАЕЛУ. Клинтону ће бити горе! Трамп је одбојан! АМЕРИКА треба да се стиди. И њена историја је расистичка.
Такве паралеле између Варшавског гета и Појаса Газе – потпуно изгубљене за ционисте. Прави терористи који наносе тако неморалну штету свету ?? Конгрес САД.
Ен Рајт пише о територији — Појасу Газе — којом управља брутално репресивни исламистички режим који, између осталог, злоупотребљава страну помоћ намењену ублажавању патњи становника Газе како би водио безнадежан рат против суседа који никада неће победити, односно Израел, притом студиозно кршећи сваку поједину одредбу закона о оружаном ратовању и међународног права уопште.
Хамасова оснивачка повеља, коју одбија да измени, препуна је теорија завере и сујеверја које нема подршку у историјским записима. Штавише, Хамас подстиче геноцид над Јеврејима.
Хамас је наметнуо шеријатски закон неколицини преосталих хришћанских становника Газе, између осталог тако што је приморао хришћанске школе да одвајају своје ученике по полу.
С обзиром на све хамасовске силеџије, апсурдно је назвати дела других страна „илегалним“.
Вести конзорцијума не би требало да прљају своју веб страницу овом простодушном пропагандом.
Фергус Хашимото – занимљиво име (шкотски? јапански?). У ствари, ви сте вероватно још један Израелац фашиста, превише кукавица и превише паметан да бисте се идентификовали као такви. Угасили сте старо отровно ционистичко срање да Палестинци некако заслужују геноцид који ће бити неопходан Израелцима да добију своју земљу. И то је цела сврха, зар не – збрисати Арапе како би Јевреји имали „простор за лактове“ без непријатности да плаћају украдену земљу да би то обезбедили?
Иначе, да ли сте заиста упознати са Хамасовом „оснивачком повељом“ – сумњам.
Да ли неко има више информација шта је тачно потписано у оквиру израелско-турског споразума потписаног, верујем, у јуну? То је био договор који је посредовала Русија, пошто је израелски премијер био чест посетилац у Москви, а руско-турски контакти никада нису суштински умањени након гађања руског авиона. Оно што је процурило има везе са Израелом који је склопио договор са Турском да преузме улогу координатора развоја. Израелски уређај за чување лица је да и даље контролише НЕКЕ од материјала који би били увезени за потребе развоја и реконструкције. Турска очигледно има поштовање у Гази, међу руководством и људима. Израел би на овај начин могао на елегантан начин да се реши проблема Газе, осигура да не буде нападнут из Газе и да реши међународну осуду за услове на окупираној земљи. Турска, наравно, не би била једини, па чак ни највећи донатор. Јасно је да ће друга средства бити искоришћена за поновни развој, а политичко решење може да уследи. Шта Израел има од споразума? Не видим да су мотивисани жељом да окончају патњу у Гази — већ само солидан добитак за Израел. Моја претпоставка је — налази гаса дуж обале. Пошто су Русија и Турска реструктурисале свој Турски ток, Турска ће и даље бити једино одрживо енергетско чвориште за снабдевање Европе. А пошто је Европа одустала од руског Јужног тока — због своје имбецилне бирократије — суочиће се са кризом јер ће украјински гасовод пре или касније бити ван функције. Што са уговорним питањима са Русијом, што са грубим занемаривањем инфраструктуре. Израел не користи богатство под својим обалним водама и можда жели да се повеже са турским чвориштем за будуће снабдевање Европи. Израел живи у суседству богатом енергијом и нема коме да прода гас — осим ако не може да смисли пут ка Европи. Тренутно сви такви путеви воде преко Турске. И евентуални мировни споразум у Сирији — где су Русија и Турска кључне — гас из других региона могао би такође покушати да искористи предност турског чворишта, повећавајући вредност Турске као енергента за транзит енергије. Био бих захвалан ако неко има више информација о договору.
Мултиетнички и мултирасни Израел; са тамнопутим шемитима [мизрахима и Палестинцима] који чине око 60% до 70% њеног становништва, којима владају бели Јевреји, само војна испостава углавном белог света?
И, наравно, кошта новац и додворавање, похвале, много лажи за то, и одобравање свега што Израел чини!!!
У једном тренутку или од 22. и до '49. легални и илегални нешемитски имигранти у Палестину били су само белци; углавном из европских земаља.
Садашња мешавина раса, секти, религија, многих етничких група не слути добро за мир, хармонију, просперитет, правду, женска права/итд., у Израелу или чак, САД, НЕ и МЕ или било којој другој земљи или царству; који се заснива на личном, етничком, секти или верском супремацизму.
Зато очекујте погоршања свуда за 'мање цењене' жене, децу, етнике, нације, људе.
Имајте на уму да су Алах, Јахве, Исус или бог такође богови ратова, сиромаштва, мизогиније, беса, освете, мржње, демонизације, масовног лагања, празних обећања, мучења и у које око 4 милијарде верује и покорава се и можемо видети да ми могу очекивати само погоршања за 'најслабије' међу нама!
100% сигуран! То говорим од три деценије уназад!
Распоредите све што можете замислити да останете безбедни. И сретно поврх тога.
Стејт департмент је увек био антисемитски и анти-израелски. Ви настављате традицију. Газа не жели мир, она жели рат.
Гоод Гриеф МцКензие!
Клинтон, предани присталица Израела, био је државни секретар. Да ли си је гледао како пузи пре АИПАЦ-а? Антисемитски? Анти-Израел?
Опростите Е, али Арафат је мислио да има мир са Рабином коме је веровао, али побожни насељеник са пушком стао је на крај тој нади. Арафат је био толико срећан због завршетка преговора да је назвао Картера да му каже колико је усхићен што коначно има државу. Такође су све арапске државе и Палестинци смислили план који укључује признање Израела, а Израел је гледао на другу страну.
Како је изразито идиотски и инфантилно да народ мисли да универзални Бог има изабран народ и земљу за њих. Али прво морају да прекрше наредбу, не убијај док ти се каже да убијеш сваког мушкарца, жену и дете, а земља је њихова. Све је то фантастична древна националистичка бајка.
Када је Израел напустио Газу, то није требало да буде поклон Палестинцима, то је учињено из политичких разлога, углавном зато што је арапско становништво временом премашило Јеврејско становништво, а анексија би била немогућа да је остала јеврејска држава. Био је то затвор, где су палестински усеви за извоз трули на излазним вратима, само су израелски камиони могли да превозе робу кроз врата, израелска ограничења воде, израелска ограничења риболова, израелска контрола и профитирање из гасних бунара на обали Газе, а људи су били ставили на оно што су израелски политичари назвали дијетом. Можда бисте радије живели у таквим условима. Очекивано, неки Палестинци су изгубили хладнокрвност и ко би могао да их криви. То неколико је испалило невођене несофистициране ракете преко границе. Хамас је дао све од себе да их обузда, али 100% заштита је немогућа. У међувремену, Израел сваком интервенцијом уништава палестинске електране, изворе воде, болничку опрему и слично, убијајући велики број цивила. Да ли је то нешто чиме се треба поносити?
Како Алан Харт наводи, ционизам је прави непријатељ народа и то је сваким месецом све очигледније. Нарочито како статистика показује, разборити Јевреји напуштају Израел, а религиозни зилоти заузимају њихова места. Америчке тајне прослеђене Израелу дате су Русима како би се подстакло статично или опадајуће јеврејско становништво, а руски Јевреји (без демократског искуства) би били постављени на окупираним земљама. Зато се Израел сада толико приближио фашизму. Природа људи се променила на горе, критике су све веће у овом отворенијем технолошком свету (вести и слике брзо путују), а ционисти су у паници. То га чини још опаснијим.
Не смета ако ово копирам само да бих могао да га читам изнова и изнова, права лекција из историје, хвала.
На којој планети живите, г. Мекензи?
Стручњаци Стејт департмента за Блиски исток веровали су да би државност за Јевреје у Палестини била катастрофа. То није антисемитизам. Зашто би Газа желела више од онога што ју је толико коштало — рата? Газа жели да живи нормално. Она жели да се поштује њено „право на постојање“.
Као што је Норман Финкелстеин недавно истакао: Израел је постао насилна луда држава.
Било који цивилни чамац који иде било где у близини Газе преузима огроман ризик. Израелске одбрамбене [сиц] снаге ће убијати невине без икакве грижње савјести и без икакве провокације. А убице ИДФ-а ће добити покриће од престрашене и лежеће западне штампе.
Живјели за Ен Рајт и храбре посаде чамаца за Газу.
Али само публицитет израелских неофашиста може се постићи док се САД не ослободе контроле над својим изборима и масовним медијима.
Корупција САД је основни проблем. Изборе и масовне медије не можемо ослободити економске моћи јер су то оруђа демократије која више нису наша.
Када су они на власти корумпирани као ови сада у Вашингтону, нема реформе. Ова узалудна нада мора бити одбачена да би се постигао напредак. Све што слаби силу зла је најкраћи пут ка реформи.
Проблем се не може решити док не буде нереда у САД, нереда на конвенцијама и огромних демонстрација у Вашингтону. Не може се решити док неофашистички кандидати попут Хилари не добију гласове.
То неће бити све док активисти не почну да уништавају станице и куле масовних медија, да се боре на улицама и инфилтрирају у јединице полиције и Националне гарде како би били спремни да одбију службу током грађанских демонстрација и нереда, тако да олигархија нема моћ на коју се могу ослонити .
До тада имамо само едукативне напоре, који подједнако често изазивају пристанак као и побуну.
У нашем систему „контроле и равнотеже“ постоје механизми за ограничавање наших неправди – зар их нико неће користити? Бомбе у име новца и надмоћи.
Па, Ненси, послао сам многа писма представницима своје владе, како локалним тако и савезним, покушавајући да исправим неистине, о прогону народа (вода, образовање, храна, дивљање неких досељеника на палестинске домове и усеве ). Никада нисам добио одговор иако у тим писмима признајем да има вредних Јевреја који подржавају моје изјаве. Мора постојати начин да се извуче новац из политике и да се разбију велики медијски гиганти. Мора постојати начин да се прикупи новац за изборе и праведно га расподели странкама које се кандидују. Тај новац би био све што могу да искористе за промотивно оглашавање.
Да, постоје механизми контроле и равнотеже, али као што сте приметили они не функционишу. Извршна власт има сву стварну моћ, тако да Конгрес не може учинити ништа ако се администратор не слаже. И оба су у власништву олигархије. Правосуђе га уопште не проверава, само зато што су оснивачи мислили да ће се понашати зато што је бројчано већи – тада је било 12 судија, а данас 900. Првобитна идеја контроле и равнотеже била је наивна и не функционише.
Бољи метод би био да постоје три одвојена већа на врху сваког огранка (три тела Конгреса, три администратора, три судска већа), са једнаким овлашћењима, која морају да гласају о свакој одлуци.
Али, наравно, прављење провера и равнотеже које функционише нема ефекта све док избори и масовни медији нису заштићени од економске моћи.
Речи Гамаала Ал Атара чине вас свесним како ови чамци, флотиле, пробијају изолацију коју осећају затвореници на том малом делу земље, Гази, али такође вас чине дубоко свесним дубоке неправде почињене над овом популацијом чија је земља украдена да се искупе за грехе Европе. Као што би људска природа и желела, израелски Јевреји се понашају на много начина слично нацистичким у Европи, паклено склони да уклоне сваки траг палестинског живота. У немогућности да заврше своју мисију, гурнули су их на делове земље игнорисане или експлоатисани и у стању су кроз систем пропаганде, који у потпуности финансирају и спроводе САД, да спроведу свој спор и мучан геноцид над аутохтоним народом.