Ексклузивно: Надмена и исхитрена експанзија Европске уније на источну Европу са ниским платама може бити њен поништај, јер гласање о Брегзиту показује отпор народа према миграцији радника на запад која је уследила, пише Џонатан Маршал.
Аутор Јонатхан Марсхалл
Иако мало аналитичара то тако каже, Европска унија пати од кризе прекомерне експанзије коју је сама изазвала – облик „империјално претезање," ако хоћете. Гласање о Брегзиту било је само најновији симптом ове политичке катастрофе, која такође укључује ескалацију конфронтације са Русијом и текућу кризу у Украјини.
Истраживања јавног мњења у Великој Британији су то показала широко распрострањена забринутост због имиграције је био једини најважнији фактор који је навео бираче да подрже излазак из ЕУ. Заборници за Брегзит су много искористили статистика објављена тек прошлог месеца да је нето годишња миграција у Велику Британију достигла трећину милиона људи 2015. године, дупло више него три године раније.
Застава Европске уније.
Такви бројеви су подстакли забринутост јавности због утицаја имиграната на национални здравствени систем и друге социјалне службе, као и на послове. Они су такође подстакли дубоке сумње у кредибилитет владе.
Као што Старатељ пријавио након задивљујуће изборне победе за Брегзит камп, „неуспех Дејвида Камерона да да убедљив одговор на објављивање скоро рекордних података о нето миграцији у првој недељи референдумске кампање у ЕУ показао се као одлучујући тренутак.
„Цифра од 333,000 не само да је ван сваке сумње подвукла да је Британија постала земља масовне миграције, већ је значила и да политичарима који су тврдили да могу направити дубоке резове у броју док Британија остане у Европској унији једноставно нису веровали.
Прилив ових придошлица је дубље психолошки утицао на јавност. „Немогућност британске владе да контролише (интраевропску) миграцију сматра се симболом ширег губитка контроле“, wrote (написано) Оксфордски политички теоретичар Дејвид Милер непосредно пре избора. „Многи Британци осећају да више нису сами задужени за своју судбину: 'Вратите нашу земљу' је слоган који одјекује током кампање.
Ширење ЕУ и имиграција
Отприлике половина имиграната у Велику Британију последњих година долази из других земаља ЕУ, користећи предност фундаменталне посвећености удружења слободном кретању људи. Њихов велики број одражавао је огромну експанзију ЕУ од 2004. — и привлачност релативно богате британске економије сиромашним радницима из новијих чланица попут Пољске и Румуније.
Европски протест против политике штедње која је наметнута у зони евра, што доводи до масовне незапослености широм већег дела континента. (Фото кредит: оццупиваллст.орг)
ЕУ — која заправо има комесара за „проширење“ — се немилосрдно ширила не обазирући се на забринутост основних конституената својих традиционалних кључних чланица. ЕУ је 2004. апсорбовала Кипар, Чешку Републику, Естонију, Мађарску, Летонију, Литванију, Малту, Пољску, Словачку и Словенију — све земље са ниским платама са много нижим животним стандардом од Немачке, Француске или Велике Британије. 2007, такође је заузела Румунију и Бугарску.
Званична статистика показују да грађани ових новијих и сиромашнијих чланица ЕУ чине скоро трећину нето миграције у УК последњих година.
Иако многи економисти бранити слободно кретање радне снаге је добро за економију у целини, резултат — попут слободне трговине са земљама са ниским платама — може наштетити мање квалификованим радницима.
У 2011, два необјављена извештаја по налогу Одељења за заједнице и локалну управу ставио ту тачку.
Један је упозорио високе владине званичнике да би нагли пораст имиграције могао „повећати тензије између радника миграната и других делова заједнице“ током рецесије у земљи. Други је приметио огроман пораст имиграната који се неочекивано насељавају у руралним областима и закључио да они имају „негативан утицај на плате радника у Уједињеном Краљевству на дну дистрибуције занимања“.
„Значајно смо потценили број људи који ће доћи из источне Европе“, признаје Ед Милибанд, лидер Лабуристичке партије. „Економска миграција и већа флексибилност тржишта рада повећали су притисак са којим се суочавају они који раде са нижим квалификацијама.“
Иронично, многи локалитети који су најодлучније гласали за Брегзит јесу релативно ниска популација миграната. Али многи од њих и даље пате од економске штедње и оштрог смањења мреже социјалне заштите коју је конзервативна влада наметнула од 2010. године.
„Пребацивање жртвеног јарца са владе на безличног мигранта. . . лакше је када се људи плаше за живот, а погодније за политичаре који воде кампању на обе стране“, приметио писац из Лондона Давн Фостер.
Гласаче су лако уверили да „далеке” и „безличне” бирократе ЕУ једноставно нису схватиле њихову забринутост. Заиста, ЕУ остаје склона даљем ширењу. Тренутно је у разговорима о чланству са Албанијом, Македонијом, Црном Гором, Србијом и Турском и признаје Босну и Херцеговину и Косово као потенцијалне чланице.
Русија и Украјина
Експанзионистички нагон ЕУ имао је и друге скупе последице по Британију и остатак Европе. Једна значајна катастрофа била је жеља за „споразум о придруживању” са Украјином, широким споразумом који је укључивао не само одредбе за чврсту економску интеграцију, већ и обавезу да се током времена придржава Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ и политике Европске одбрамбене агенције. На оба фронта, споразум је осмишљен да извуче Украјину из њене традиционалне руске орбите.
Бивши украјински премијер Арсениј Јацењук
Ширење ЕУ на Украјину, као и ширење на остатак источне Европе, било је паралелно са проширење војног савеза НАТО-а у исте земље, супротно обећањима западних лидера руским колегама 1990. 2008. године, генерални секретар НАТО-а — уз подршку председника Џорџа В. Буша и председничког кандидата Барака Обаме — обећао да ће Украјини бити одобрено чланство у НАТО-у.
Непотребно је рећи да је Русија лоше реаговала, као и на каснију игру моћи ЕУ. То је извршило притисак на владу председника Виктора Јануковича да се одупре молбама НАТО-а и ЕУ. Његово одбијање да раскине са Русијом изазвало је такозване „евромајданске“ протесте и Западна подршка путцх који је збацио његову владу у фебруару 2014.
У року од месец дана, нови проевропски и проамерички премијер Арсениј Јацењук је потписан политичке одредбе споразума ЕУ. Само неколико месеци касније, он је изјавио да ће тражити и чланство у НАТО-у.
Резултат је био крвави грађански рат у источној Украјини; опасан скуп војне конфронтације између Русије и НАТО-а; и међусобне економске санкције које осиромашују и Русију и ЕУ
Будући историчари ће нам помоћи да разумемо основне изворе самодеструктивног ширења ЕУ. Нема сумње да они укључују неку комбинацију идеолошке вере у универзалност европских вредности, бирократског увећања и повлађивања неолибералним елитама. Без обзира на узроке, резултати сада угрожавају цео европски пројекат.
Будућност ЕУ захтеваће озбиљно самопреиспитивање на многим фронтовима, а посебно у погледу њених грандиозних амбиција за проширењем.
Џонатан Маршал је аутор или коаутор пет књига о међународним пословима, укључујући Либанска веза: корупција, грађански рат и међународна трговина дрогом (Станфорд Университи Пресс, 2012). Неки од његових претходних чланака за Цонсортиумневс су били „Ризичан повратни ударац од руских санкција"; "Рука САД у сиријском нереду"; "Скривено порекло грађанског рата у Сирији”; и "Израел жуди за Голанском водом и сада нафтом."]
Могли би бити људи који би могли да мисле да је група људи у Британији наместила референдумско гласање на недавном британском референдуму Европске уније.
Могли би бити људи који мисле да Британци знају да намештају изборе и референдуме, али Британци не намештају сопствене изборе или референдуме, јер су демократи бар за себе.
Енглези су знали да ако већина британских бирача жели да напусти Европску унију, онда ће Шкотска тражити још један референдум о независности, јер Шкотска жели да буде чланица Европске уније, па Енглези не би намештали референдум, јер они желе да Шкотска буде део Уједињеног Краљевства.
Тачна испитивања јавног мњења имала су референдумско гласање као блиски резултат неко време, а та испитивања јавног мњења нису била намештена, а резултат референдума је био близу, тако да би могло бити људи који ће рећи да је било изгледа да се заради новац на тржиште акција продајом акција пре референдума.
То је због тога што се унапред познаје резултат референдума да би се зарадио новац, али није било намештања референдума.
То је зато што је референдум помно праћен и спроведен по највишим стандардима демократских принципа.
Они који разумеју тржиште деоница и инвестиције су они који разумеју тржишта, и они би знали ко је продао неуобичајену количину акција пре недавног британског референдума, а могли би бити људи који би могли бити забринути јер мисле да је велика земља еврозоне могли би наместити анкете и референдуме за излазак из еврозоне и Европске уније ако на томе могу да зараде.
То значи да су инвеститори могли унапред продати своје акције, знајући да ако Британија гласа да остане у Европској унији, онда могу поново да купе те акције по истој цени по којој су их продали, и ако је Британија гласала да напусти Европску унију, онда би могли да откупе те акције по нижој цени и остваре огроман профит.
Има људи који желе још један референдум, па чак и изборе да би Британија остала у Европској унији, а неки од њих тврде да је референдум био намештен, али да је био слободан, фер и демократски референдум.
Референдум није био намештен, а постоје и друге земље у Европској унији које треба да воде рачуна о томе како се понашају према Британији након овог слободног, поштеног и демократског референдума.
То је зато што и друге земље Европске уније имају своје скептике у Европској унији, а Француска је међу најугроженијим за излазак из Европске уније, јер Национални фронт зна да је Европска унија према Британији неправедно третирана и да је Британија изгубила свој суверенитет и свој суверенитет. Демократија и била је диктирана, и да су друге земље у Европској унији у насилном односу са Европском унијом, о чему сведоче и коментари неких званичника Европске уније у вези са Британијом.
Француски народ се сећа да је Британија спасила Француску у 2 светска рата, и зато треба видети да садашња француска влада фаворизује пријатељске и поштене преговоре за Британију без икакве непотребне журбе, јер непотребна журба чини грешке за Британију и Европску унију, и да испоштује договорене одредбе правног уговора Лисабонског уговора, јер ће Национални фронт на то подсетити француске бираче на следећим изборима у Француској, јер француски бирачи не воле да француска влада обешчасти Француску, а друге земље Европске уније морају да схватити да је Британија европска земља, чак и након референдума.
Има људи који мисле да би одржавање другог референдума могло изгледати да сугерише да је група људи у Британији намештала недавни референдум Европске уније, па мисле да из тог разлога не би требало да буде другог референдума, због утиска да је европски Унија малтретира Британију као што су то урадили са Ирском да има још један референдум и да гласа док Британија не гласа како Европска унија жели да гласају, а видели смо како је еврозона малтретирала Чемпрес и Грчку.
Постоји проблем шта се дешава са одржавањем другог референдума ако Британија гласа за останак у Европској унији, где ће људи рећи да је то намештено, а неки од Британаца могу изгубити поверење у своје демократске институције, а постоје Људи који мисле да се још један референдум не може одржати пре него што буду избори по том питању, али ја нисам стручњак за британско уставно право, али би се избори или неки други референдум могли видети као да британски парламент издаје те бираче.
Постоје људи у другим европским земљама који се надају да Британија подржава достојанство Европе, одбијајући да буде пожурена или малтретирана од стране Европске уније, јер Британија има законска права према Лисабонском уговору, и она има права на та законска права, а тржишта ће бити стабилизована уљудношћу и одговарајућим процесом и разматрањима у вези са преговорима због недавног британског референдума.
Британски народ је поносан на свог премијера што је имао пристојност и понизност да поднесе оставку као признање да је разочаран и да је делимично одговоран за резултат референдума и да он није особа која треба да потпише члан 50. Лисабонског уговора, јер тај задатак припада другом британском премијеру.
Има људи који мисле да је Европска унија себи учинила велику медвјеђу услугу, јер још није било оставки високих званичника Европске уније као признања да су и они разочарани и вјероватно дјелимично одговорни за резултат референдума, а овакав став неки високи званичници Европске уније могу предложити неку ароганцију, а то ће повећати скептицизам Европске уније међу другим земљама Европске уније, јер желе да Британија преузме сву кривицу за оно што се догодило, а то је грубо и очигледно неправедно, а Британија има све Законско право да у потпуности инсистира на слову Лисабонског уговора, а Европска унија је дужна Европи да се понаша како треба у вези са Лисабонским уговором и да покаже прихватљиве стандарде са Европском другом државом.
Има људи који мисле да би Шкотској требало дозволити да уђе у Европску унију ако гласа за независност, јер је Европска унија рекла да је за улазак других земаља у Европску унију и да треба водити преговоре о правилима за Шкотску, и Велс, и Северна Ирска улазак у Европску унију, а о другим стварима треба преговарати као Европљани који спроводе Политику добросуседских односа међу европским земљама.
То је зато што би неколико земаља Европске уније могло ставити вето на улазак Шкотске у Европску унију, јер имају сепаратистичке покрете у својој земљи.
Британија може да искористи новац који тренутно даје Европској унији за изградњу подручја Шкотске и других делова Британије како би они желели да остану део Уједињеног Краљевства.
Има људи који мисле да је Европска унија требало да буде углавном зона пријатељства, сарадње и слободне трговине, а не оно што је постала Европска унија, и да би Европљанима било боље да је Европска унија углавном пријатељство, сарадња, и зона слободне трговине, и многи скептици Европске уније у другим земљама Европске уније, подржаће британску одлуку куповином британске робе и услуга.
Има људи који мисле да Европска унија треба да се понаша како треба у овој ситуацији, јер ће то стабилизовати и светска тржишта, што је такође важно за Европску унију.
Ценим овај чланак, али морам да коментаришем реакцију Русије на протесте „Евромајдена” који су завршени пучем против Јануковича. Колико се сећам, ЕУ је инсистирала да сваки трговински споразум са њима буде искључив и да би забранио сличан трговински аранжман са Русијом. То је, најблаже речено, било крајње дискриминаторно према источној Украјини чија је економија тесно повезана са руским тржиштем. Штавише, Француска, Немачка и Пољска, уз руски споразум, склопиле су споразум којим би се превремени избори и Јанукович повукли. Споразум је потписан 21. фебруара 2014. а 22. Јанукович је побегао.
хвала Франк Мунлеи, то је тачно. Ово је потпуно изостављено у прегледу ствари у главном току:
„...ЕУ је инсистирала да би сваки трговински споразум са њима био искључив и да би забранио сличан трговински аранжман са Русијом. То је, најблаже речено, било крајње дискриминаторно према источној Украјини чија је економија тесно повезана са руским тржиштем. Штавише, Француска, Немачка и Пољска, уз руски споразум, склопиле су споразум којим би се превремени избори и Јанукович повукли. Споразум је потписан 21. фебруара 2014, а 22. Јанукович је побегао.
„Непотребно је рећи да је Русија лоше реаговала, као и на каснију игру моћи ЕУ. То је извршило притисак на владу председника Виктора Јануковича да се одупре молбама НАТО-а и ЕУ.
Формулације ових изјава су озбиљно обмањујуће. Русија је реаговала изузетно добро. То је привукло Јануковичеву владу бенефицијама за народ Украјине, сразмерно снази економских веза две нације.
Запад, насупрот томе, генерално мами будуће елите бенефицијама за те елите, са уобичајеним резултатом да купљене марионетске компетенције претежно леже у домену криминалног самобогаћења.
Јеси ли сигуран? Украјина је била, и још увек јесте, једна од најкорумпиранијих земаља на свету.
САД су такође стекле неколико позиција последњих година.
то је тачно Стеве Аббот, драго ми је да си приметио,
чак је и Џонатан Маршал покупио нешто из смешне кампање лошег Путина
ТАЧНО
„Будући историчари ће нам помоћи да разумемо основне изворе самодеструктивног ширења ЕУ. Нема сумње да они укључују неку комбинацију идеолошке вере у универзалност европских вредности, бирократског увећања и повлађивања неолибералним елитама.
Да ли аутор заиста није свестан да повлађује жељама Сједињених Држава које су довеле Европу у катастрофу.
Заиста, у чланку се разматра само мали део проблема.
„Нема сумње да они укључују неку комбинацију идеолошке вере у универзалност европских вредности“ __ Роберт ХАРНЕИС
Као што се показало у њиховом бруталном покоравању и колонизацији читавог света нација и народа — што траје и данас...?
Матица глобализације била је Источноиндијска компанија.
постојао је и холандски који је почео само три године касније 1603. тако да нико нема монопол да буде тирани свака земља има своје костуре негде,,,ја иначе нисам Британац
Део силе иза општих предвиђања пропасти је веома усаглашени напор да се остале чланице ЕУ задрже у крилу. У Холандији и Немачкој је много гунђања да се оде и спречи да буду увучени у мочвару коју подстичу мање просперитетни и продуктивни чланови.
Гласање Велике Британије за излазак из ЕУ изазвало је захтеве крајње десних странака за одржавање референдума у другим државама чланицама.
Прочитајте још: Референдум ЕУ: Брегзит изазива позиве за друге гласове ЕУ.
http://www.bbc.com/news/world-europe-36615879
Цела ова ствар је одличан пример колико велико није увек боље. Што прије међународни глобалиста схвати да су у њиховим плановима укључени стварни људи, то боље. Ако желите да зауставите прилив избеглица са Блиског истока, онда престаните да бомбардујете њихову инфраструктуру која не постоји у њиховим домовинама. Да ствар буде најгора, ове бесконачне избеглице док су у покрету добијају новац који им мафија позајмљује. Кад дужна избеглица казни да не може да плати мафијаш који даје кредит, онда их мафијаш тера да раде за мафију. Постоји ваш пораст криминала, плус сада бескућник избеглица, сада је постао криминалац радећи за мафијаша. Сиромашнији становник источноевропске нације који емигрира у Енглеску, или једну од боље стојећих нација унутар ЕУ, никада није требало да напусти своју домовину. Можете захвалити ММФ-у за њихову праксу давања кредита, што доводи до дубоких резова штедње, због чега је тешко носити се са животом у овим сиромашнијим земљама. Наши данашњи елитни руководиоци размишљају само у сада, а не преко дана после, а то су наши паметни људи које смо поставили на чело таквих ствари. Да, велико није увек боље, а тиме што сам то рекао, можда бих и вриснуо своју поруку у ветар, колико вреди. Сада би протест требало да почне да се стави тачка на НАТО. Свака земља којој припада треба да одржи свој грађански марш у знак протеста, да уклони ову превелику ратну машину, и уради то као јуче. Ништа од овога се, наравно, неће десити, јер је лакше направити гласан залогај и викати на расизам, јер су људи сити и очајнички желе да виде неке промене. Не дозволите да вас неко завара, није све у питању расизам, колико је у питању новац и рат.
Корпорације раде на психопатским принципима. Када би схватили да су људи стварни на било који други начин осим да покушавају да их контролишу, остали би без посла, осим ако не уживају светску хегемонију и не осећају се угрожено. Познавајући људску природу, мало је вероватно да ће се то десити, осим ако људи нису довољно заглупљени и дрогирани да им више није стало.
Сачекај минут; то се дешава.
ПОВРАТНИ УДАР
„...Ако желите да зауставите прилив избеглица са Блиског истока, онда престаните да бомбардујете њихову инфраструктуру
ван постојања унутар њихових домовина...” Јое Тедески, горе
1. Лакше рећи него учинити. У ствари, Тедески мисли на Владу Сирије
право на самоодбрану. Како Тедески предлаже да се ослободи инвазије милитаната
организације у своју земљу у сазнању него да многе од ових организација
испоручују САД (обично ЦИА).
Занимљиво је приметити да су самопроглашени „добри момци/бели шешири“ са запада
једва чекају да се изјасне о хуманитарној бризи итд. за убијене
у ратовима. Таква забринутост је уочљива по њеном одсуству када Израел бомбардује
болнице, подручја које користе цивили. Уместо тога, влада потпуна тишина.
2. У другом коментару поменуо сам проширење на исток од стране
САД ка опкољавању Русије. Хвала Џонатану Маршалу на развоју
ове тачке. Не бих се изненадио да видим слично оклевање код
неке чланице НАТО-а (ЕУ и НАТО нису исто али јесу
спојени као агенти за спровођење спољне политике САД).
3. Утицај на председничку кампању у САД није поуздан.
После новембра, неки кандидатски партизани ће рећи:
"Рекла сам ти!" мислећи на Брегзит и друга дешавања која долазе.
У овом тренутку, не може се бити превише сигуран.
—Петер Лоеб, Бостон, МА, САД
Петер, хвала на одговору. Предложио бих да се Сирија ослободи њених милитаната тако што ће се дозволити Асадовој влади, заједно са њеним савезницима, Русијом и Ираном, чисто бојно поље, што значи да ми, САД, не бисмо били тамо. Пошто је Сирија суверена нација, то би такође омогућило Сирији право да се брани од било ког другог борца као што је било која друга нација (Турска, Саудијска Арабија, Израел, итд.) која улази у њихов ваздушни простор, или која се приближава Сирији са земље, и представља претњу добробити и безбедности Сирије. Важно је да САД не би биле укључене, осим ако се не укључимо на захтев Сирије и боримо се уз Сирију и њене савезнике да збришемо милитанте.
Да ли сте на креку?? већ ЗНАЈУ да су стварни људи укључени у њихове планове! они једноставно не дају Ф&%К
Само су Енглези могли да колонизују пола света, па да напусте ЕУ због имиграната.
Постоји више од малог даха расизма, депласиране носталгије за Царством и надмоћи белаца око гласања за Брегзит. Имајте на уму да је Шкотска великом већином гласала за останак у ЕУ, као и Велс и Северна Ирска.
“Траинспоттинг”
– У овој студији случаја, Енглеска је супериорнија над Шкотима...
https://www.youtube.com/watch?v=R2GKVtWsXKY
Велс је гласао за излазак из ЕУ
Имам вести за тебе.
Људи су чопорне животиње (Цсании, 1964) и као такви су рођени расисти. Када су две културе биле присиљене да живе заједно у историји, једна од њих је обично елиминисала другу. Мултикултурализам је превише насилна идеја да би се људима гурала у грло, посебно када су културе које би се требале спојити неспојиве и једна од њих долази са отворено експанзионистичком идеологијом која трује животе малих људи који би иначе несрећно јурили Американце Сањајте и чекајте Деда Мраза.
Окривљавање имиграната било је лако решење. Прави проблем је финансијска индустрија која је заузела 90% нових прихода и одбила да подели са становништвом. Овај потез је створио огромну неједнакост која је заправо оно што покреће ове покрете. Срећом по богате, они могу балзамирати имигранте и наставити своју игру неко време.
Слажем се; ситуација је сасвим иста у САД.
Закључак са људима: они се боје другог. Плашили смо се другог још од времена пећинског човека, понекад са добрим разлогом, други пут, не. Требало би да буде очигледно да ће се свака земља која је приморана да прими више имиграната него што осећа да може толерисати завршити побуном. У шеми изградње империје ЕУ, овај фактор је игнорисан. Брегзит је резултат, а сада ће га следити покрети у другим земљама за враћање овог елемента суверенитета.
Хвала! Одличан чланак научио сам много.
Као и твој стил писања.
Јефтини радници са истока. Ово је нешто што можда никада не бих научио (у разумном временском оквиру) без читања овог сајта.
Хвала.
На исту тему, Месец из Алабаме наставља да предвиђа да ће Брегзит бити згњечен као буба.
http://www.moonofalabama.org/2016/06/the-pending-stalling-of-brexit-a-gift-for-the-fascist-right.html
Да један, барем, ја сам већ схватио за себе.
Постоје најмање две грешке на слици 1 коју је направио Моон оф Алабама: Шведска и Данска се нису придружиле еврозони:
https://en.wikipedia.org/wiki/Sweden_and_the_euro
https://en.wikipedia.org/wiki/Denmark_and_the_euro
Али да, изгледа да ће естаблишмент покушати све што може да не мора да прође са Брегзитом.
На телевизији се управо представила врхунска иронија — односно видео-снимак министара спољних послова шест земаља оснивача ЕУ који оштро осуђују Брегзит, а сви говоре на енглеском. Па можда - али ко зна? — Енглески језик ће једног дана, као де факто лингуа франца ЕУ, остати једини реликт чланства Велике Британије преко 40 година. Што ме наводи да се запитам да ли не би било боље да је Француска, чланица оснивач, одмах на почетку инсистирала на француском као званичном лингуа франца ЕУ, баш као што је француски дуго служио, више од једног века уназад, као званични дипломатски Језик. Тако би барем Американце — а можда чак и Енглезе, који су потписали са ЕУ тек неколико година касније — држали на здравој удаљености. На крају крајева, англофони су ноторно лоши у савладавању других мање полиглотских (и мање предаторских / пиратских / плагијаторских) језика.
Неки англофони – не смемо да правимо стереотипе. Шкоти (од којих сам и ја) су дуго били изузеци од правила, многи од њих говоре адекватан или чак течно француски. Још увек се прича о „старом савезу“ између Француске и Шкотске, против заједничког непријатеља (Енглеске).
Ширење ЕУ једноставно омогућава ширење НАТО-а... Ширење НАТО-а је агенда и дете мозга неоконзервативаца. Кина и Русија угрожавају тржишни удео….период…….. Са одласком Британаца видим велики рат на хоризонту……много раније него раније ……..Неоконзервативци морају да стежу свој стисак на више начина од вас могу замислити…..РУКА
Погледајте сјајну 12:16 минута економисте Мајкла Хадсона. дискусија,
„Како су војне интервенције [тј. САД + НАТО] обликовале гласање о Брегзиту“, на: тхереалневс.цом/т2/
Можда би метастазирање била боља реч за објашњење ширења Европске уније.
Билл,
Веома лепа реч.
Барт
Монархије у Европи
Из Википедије, слободне енциклопедије
Мапа Европе на којој су републике континента (плаве) и монархије (црвене).
Тренутно у Европи постоји дванаест (12) суверених монархија: Кнежевина Андора, Краљевина Белгија, Краљевина Данска, Кнежевина Лихтенштајн, Велико Војводство Луксембург, Кнежевина Монако, Краљевина Холандија, Краљевина Норвешка, Краљевина Шпанија, Краљевина Шведска, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске и Држава Ватикан.
Десет од њих су државе у којима шеф државе (монарх) наслеђује своју или њену функцију и обично је задржава доживотно или док не абдицирају. Што се тиче друга два: у Ватикану (изборна монархија, стилизована као апсолутна теократија), шеф државе, Суверен (који је папа), бира се на папској конклави, док се у Андори (технички полу -елективна диархија), заједнички шефови држава су изабрани председник Француске и бискуп Ургела, које је именовао папа.
Већина монархија у Европи су уставне монархије, што значи да монарх не утиче на политику државе: или је монарху то законски забрањено, или монарх не користи политичка овлашћења која су му дата по конвенцији.
Изузетак су Лихтенштајн, који се обично сматра полууставном монархијом због великог утицаја који принц још увек има на политику, и Ватикан, који је теократска апсолутна изборна монархија.
Тренутно не постоји велика кампања за укидање монархије (види монархизам и републиканизам) ни у једној од дванаест држава, иако у многим од њих постоји значајна мањина републиканаца (нпр. политичка организација Република у Уједињеном Краљевству).
Тренутно су седам од дванаест монархија чланице Европске уније: Белгија, Данска, Луксембург, Холандија, Шпанија, Шведска и Уједињено Краљевство.
Почетком 20. века, Француска, Швајцарска и Сан Марино су биле једине европске нације које су имале републикански облик владавине. Успон републиканизма у политички мејнстрим почео је тек почетком 20. века, олакшан рушењем разних европских монархија кроз рат или револуцију; као и на почетку 21. века већина држава у Европи су републике са директно или индиректно изабраним шефом државе.
Дакле, трећи светски свет почиње новом препирком између европских империјалиста?
Чији је ово свет??!