Америчко играње игрица значи вруће сиријско лето

Како Иран и Русија осећају да их је председник Обама „ухватио” због сиријског „примирја” – и других америчких обмана – расту изгледи за врхунску битку у Сирији, пише бивши британски дипломата Аластер Крук из Бејрута.

Аутор: Аластаир Црооке

Постепено, магла нејасноћа и конфузије која виси над Сиријом се мало диже. Пејзаж се изоштрава у фокусу. Са овом побољшаном видљивошћу, можемо мало јасније да видимо ток акције који припремају Иран, Русија и сиријска влада.

Русија излази из унутрашње дебате о томе да ли су САД заиста заинтересоване за антанту или само за крвави нос Русији. И шта видимо? Скептицизам. Русија је скептична да НАТО нови ракетни штит у Пољској и Румунији, плус војска вежбе одмах близу њене границе, су чисто одбрамбене акције.

Иран, у међувремену, проучава унутрашњост нуклеарног споразума. Као што ми је рекао један добро обавештен коментатор, Иран је „хладно смртоносан“ у том случају веселећи се у САД због тога што су „ставили један преко“ Ирана. Јер, иако је Иран прописно предузео радње које га спречавају да наоружава свој нуклеарни програм, он сада неће добити финансијску нормализацију коју је очекивао према споразуму.

Није у питању спора имплементација — чуо сам директно од банака у Европи да су их посетили званичници америчког министарства финансија и јасно их упозорили да је свака суштинска трговинска сарадња са Ираном затворена. Иран није интегрисан у финансијски систем.

Санкције САД остати Европљанима је речено, а САД ће применити казне против оних који крше ове санкције. Финансијске институције су уплашене, посебно имајући у виду величину казни које су изречене — скоро $ КСНУМКС милијарди за француску банку БНП пре годину дана.

У принципу, санкције су укинуте. Али у пракси, иако његова продаја сирове нафте достиже нивое пре санкција, Иран је открио да је у финансијском смислу и даље у знатној мери отежано. Америка је очигледно постигла двоструки успех: ограничила је ирански нуклеарни програм, а Министарство финансија САД је издубило финансијску куид про куо нуклеарног споразума, чиме је ограничило потенцијално финансијско оснаживање Ирана, чега су се амерички савезници из Залива толико бојали.

Неки ирански лидери осетити цхеатед; неки су љути. Други једноставно опине да у САД никада није требало веровати.

Неуспели прекид ватре

А Дамаск? Никада се није веровало да ће недавни прекид ватре бити истински прекид непријатељстава, а многи обични Сиријци се сада слажу са њиховом владом, видећи то као само још једну америчку превару. Они позивају своју владу да настави са тим - да ослободи Алеп.

„Само уради то“ је порука за сиријску владу коју сам чуо на улицама. Осећај да је Запад лажан је погоршан Извештаји америчких, немачких, француских и вероватно белгијских специјалних снага које се успостављају у северној Сирији.

Све ово нарушавање суверенитета Сирије не изгледа као привремено, већ управо супротно: постоје нијансе Авганистана, са свим „привременим“ базама НАТО-а. У сваком случају, није претерано рећи да је скептицизам у вези са западним мотивима у ваздуху — посебно након што је Асхтон Цартер, амерички министар одбране, подигао могућност уласка НАТО-а у сукоб.

Као Пат Ланг, бивши амерички обавештајни официр одбране, wrote (написано) Прошле недеље:

„Руси су очигледно мислили да могу да направе поштен договор са [државним секретаром САД Џоном] Керијем [и председником] Обамом. Па, погрешили су. САД су подржавале џихадисте повезане са [Џабхат ал-Нусром, крилом Ал Каиде у Сирији] ... само су 'спремиле' примирје као прилику да се поново оспособе, поново снабдеве и позиционирају снаге. САД су сигурно биле саучеснице у овој превари. Можда су Руси научили из овог искуства.

Ланг наставља да примећује да су током „примирја“ „Турци, вероватно уз сагласност САД, довели 6,000 људи на север из [Сирије преко] турске границе… Превозили су их камионима около и довезли их кроз провинцију Хатај у Турска да буде послата назад у провинцију Алеп и у сам град Алепо.

Izveštaji у руским медијима указују да су Нусра џихадисти, који су наставили да граната Снагама сиријске владе током „примирја“ директно командују турски војни саветници. А у међувремену, САД испоручено опозиција са око 3,000 тона оружја за време прекида ватре, према у ИХС Јане'с, фирму за истраживање безбедности.

Штити Нусра фронт Ал Каиде

Укратко, прекид ватре није успео. Није примећено. Сједињене Америчке Државе није уложио прави напор да одвоји умерене од Нусре око Алепа (као што је потврдио руски министар спољних послова Сергеј Лавров). Уместо тога, наводно САД тражи Нусрино изузеће од било каквог руског или сиријског напада.

То подсећа на онај стари виц: „О, Господе, сачувај ме од греха — али не још!“ Или другим речима, „сачувајте нас од ових ужасних џихадистичких терориста, али не још, јер је Нусра превише корисно оруђе да бисмо га изгубили“.

Прекид ватре није убрзао никакво политичко решење, а руски савезници — Иран и Хезболах — су већ платили и наставиће да плаћају високу цену у смислу жртава због заустављања свог замаха ка Алепу. Опозиција сада има обновљену снагу — и оружје.

Тешко је видети вредност примирја за Москву много дуже. Првобитна руска намера била је да покуша да принуди америчку сарадњу, прво у рату против џихадизма и, уопштено говорећи, да примора САД и Европу да признају да се њихови безбедносни интереси директно укрштају са интересима Москве и да овај пресек јасно захтева партнерство. а не конфронтација.

Садашња ситуација у Сирији не олакшава ни овај већи, ни секундарни циљ пораза радикалног џихадизма. Тачније, то је довело до позиви у Русији за мање помирљив приступ према САД и да Кремљ призна да се НАТО, далеко од припрема за партнерство, припрема за хибридни рат против Русије.

Такође је тешко видети да прекид ватре има било какву трајну вредност за Техеран. Док се чинило да ирански нуклеарни споразум држи обећање о враћању Ирана у глобални финансијски систем, изгледа да таква очекивања сада вену на лози.

Као резултат тога, Иран ће се вероватно осећати ослобођеним од самонаметнутих ограничења њиховог ангажовања у Сирији и другим деловима Блиског истока. У међувремену, Дамаск је само врло нерадо пристао да своје грађане остави у Алепу у неком полузамрзнутом лимбу. Иран и Хезболах су били подједнако сумњиви.

Вруће лето

Све ово указује на поновну војну ескалацију овог лета. Руски председник Владимир Путин вероватно неће желети да делује пре Европског самита крајем јуна. А такође не би желео да Русија у великој мери представља проблем на председничким изборима у САД. Ипак, он не може игнорисати притиске оних унутар Русије који инсистирају да Америка планира хибридни рат за који Русија није спремна.

Руски коментатор Ериц Зуессе описао је неке од ових забринутости, писање да „дела говоре више од речи“. Раније овог месеца, примећује он, САД су одбиле да разговарају са Русијом о свом програму противракетне одбране:

„Русија је забринута да, ако систем 'одбрана од балистичких ракета' или 'антибалистички пројектил', који САД тек почињу да инсталирају на руским границама и близу њих, проради, онда ће САД моћи да покрену изненадни нуклеарни напад против Русије, а овај систем, који је деценијама био у развоју и технички се зове 'Аегис Асхоре ракетни одбрамбени систем', уништиће ракете које Русија лансира у знак одмазде, што ће онда оставити руско становништво без одмазде. ”

Зуессе наставља да тврди да изгледа да САД спроводе нову нуклеарну стратегију, ону која је представљена 2006. Спољна послова чланак под насловом „Успон нуклеарног првенства“ и укидањем раније политике „обострано осигураног уништења“.

Нова стратегија, пише Зуессе, залаже се за „много храбрију америчку стратешку политику против Русије, засновану на ономе што је тврдила да је америчка технолошка супериорност над руским оружјем — и могуће ограничени временски оквир у којем се то може искористити — пре него што Русија ухвати и прилика за то је нестала."

Па, шта се овде дешава? Зар америчка администрација не види да увлачење Русије у исцрпљујућу сиријску мочвару тако што ће се паметно играти са прекидом ватре који омогућава побуњеницима да врати ветар у леђа, готово сигурно ће довести до тога да Русија и Иран повећају свој војни ангажман?

Има разговор како у Русији, тако иу Ирану о потреби за војним налетом како би се покушало сломити леђа сукобу. Да ли САД виде да би на крају таква стратегија могла да их додатно уплете у сукоб – исто колико и Русију и Иран? Да ли разуме Саудијску Арабију намера да се удвостручи у Сирији и политички интерес турског председника Реџепа Тајипа Ердогана за наставак сиријске кризе? Да ли тачно процењује ове веома стварне опасности?

Демократе се понашају тешко

Не, мислим да није: политичка рачуница је другачија. Највероватније, објашњење се односи на кампању за председничке изборе у САД. Демократска странка, укратко, настоји да украде одећу Републиканске странке.

Потоњи има плашт да се сматра сигурнијим паром руку њих двојице, што се тиче безбедности Америке. Ово је била дугогодишња потенцијална слабост демократа, коју су њени изборни противници исувише лако искористили. Сада, можда постоји прилика да се украде овај плашт од републиканаца.

Сва ова јастреба — америчко слегање раменима да се Иран осећа превареним због нуклеарног споразума; у Русији, Ирану и Дамаску који су узаврели да је прекид ватре у Сирији био само паметна замка за заустављање њиховог војног замаха; на психолошки утицај НАТО вежби на руским границама; о могућим последицама Обаминог одбијања да разговара о балистичком одбрамбеном систему — све је то вероватније да покаже чврстину и памет демократа за разлику од Доналда Трампа.

Укратко, демократе виде прилику да се представе као чврсте и поуздане и да трансформишу спољну политику у предност, а не у своју Ахилову пету. Али ако сва ова безобразлук није ништа више од тога да Демократска странка увиђа очигледну слабост у Трамповој кампањи, да ли је ово спољнополитичко држање смислено? Одговор је да то није бесмислено; носи озбиљне ризике.

Наводно, ово држање може изгледати паметно у контексту домаће кампање, где се Русија широко посматра у негативном светлу. Али споља, ако се на сиријско примирје буде гледало ништа више од циничног трика САД да увуку Русију дубље у сиријску мочвару како би Путина свели на величину, онда ће вероватно уследити ескалација. Пред нама су топли месеци у Сирији. Русија ће постепено поново улазити у сукоб, а Иран и Ирак ће вероватно повећати своје учешће.

Закључавање за рат

Има оних у САД, Турској и Заливу који би поздравили тако појачану кризу, надајући се да ће она постати толико убедљиво озбиљна да ниједан нови председник САД, било које нијансе, не би могао да избегне позив да нешто уради по преузимању дужности. На овај начин, САД би се могле наћи увучене у грло још једног блискоисточног рата без победе.

Требало би да покушамо да боље разумемо и шире опасности. Мамчење Русије, под проблематичном рубриком супротстављања руској „агресији“, сада је веома у моди. Али у Русији постоји утицајна и значајна фракција која је почела да верује да Запад планира разорни хибридни војни и економски рат против ње.

Ако није тако, зашто Запад толико намерава да гурне Русију у ћошак? Само да га научите поштовању? Психолози нас упозоравају на такве стратегије, а Русија коначно реконфигурише своју војску (и још неодлучније, своју економију) управо да се бори за свој угао.

Као други истакнути руски коментатор, Џон Хелмер, напоменути на свом блогу 30. маја, нове ракетне инсталације НАТО-а у источној Европи „су непријатељска дела, само мало од цасус белли — узрок рата“. Како преноси Ројтерс, Путин упозорио да би Румунија ускоро могла да се „нађе на коси“ — нове ракетне инсталације НАТО-а тамо ће приморати Русију „да предузме одређене мере како би осигурала нашу безбедност“.

„Исти случај ће бити и са Пољском“, додао је Путин.

Јесте ли чули тај звук? То је био рат, који је управо захватио прорез - или два.

Аластер Крук је бивши британски дипломата који је био висока личност у британској обавештајној служби и дипломатији Европске уније. Оснивач је и директор Форума сукоба, који се залаже за ангажовање политичког ислама и Запада. [Овај чланак се првобитно појавио као блог пост на ХуффингтонПост-у, http://www.huffingtonpost.com/alastair-crooke/syria-cease-fire-russia_b_10510126.html ]