Културни дар оштећеној Палмири

У изузетном чину културе и храбрости, руски оркестар је наступио у древном сиријском граду Палмири недавно ослобођеном од Исламске државе, али су западни медији исмевали тај догађај, примећује Гилберт Доктороу.

Аутор Гилберт Доцторов

Чак и они са ограниченим знањем о Русији могу бити заслужни што су чули да се Санкт Петербург назива северном Венецијом. Ово је наслов који мора да дели са низом других подносилаца захтева познатих по својим каналима, као што је Бриж у Белгији, иако Санкт Петербург има више оправдања од конкурентских градова с обзиром на његове заједничке архитектонске корене са Венецијом на југу, односно водећим Осамнаестим века италијанских архитеката који су у великој мери допринели формирању његовог изгледа.

До цогносценти постоји и друго удружење градова побратима Санкт Петербурга, оно Северне Палмире. Тај појам сеже у доба Катарине Велике, која је била упоређена са краљицом Зенобијом из трећег века, моћном владарком Палмиранског царства, која је освојила Египат и велики део Анадолије. У доба Пушкина, руски писци су даље развијали алузију, ослањајући се уопштеније на угледну лепоту и културно богатство римске Палмире.

Ту се везе свести нису завршиле. Касније у деветнаестом веку, археолози из Санкт Петербурга били су међу Европљанима који су учествовали у ископавањима у Палмири и писали о својим авантурама.

Са овом побратимском свешћу коју руска интелигенција носи до данас, није толико изненађујуће што је управо петербуршки диригент Валери Гергијев смислио велики гест, чин велике маште који је остварен 5. маја. Симфонијски оркестар Маријинског театра у Палмири, недавно ослобођеној од Исламске државе у офанзиви коју је подржавала Русија, коју је покренула сиријска влада.

Оркестрирани су извели концерт Баха, Шчедрина и Прокофјева у Римском амфитеатру како би прославили повратак културе на локалитет Унеска оскрнављен од стране окупатора Исламске државе који су током претходне године овде вршили бруталне јавне егзекуције. Публику концерта чинили су руски и сиријски војници, руски министар културе Владимир Медински, истакнути арабиста и директор Ермитажа Михаил Пјотровски, локалне званице и контигент представника Унеска.

Догађај је отворен кратким говором руског председника Владимира Путина који је пренео директну сателитску везу из његове резиденције у Сочију. Путин је истакао храброст учесника концерта и вољу цивилизованог друштва да тријумфује над терором. Цео догађај је директно преносила руска државна телевизија и је стављено на располагање на вебу би РТ.

Као што снимак јасно показује, ово је био наступ светске класе у којем су наступили еминентни солисти. Бахову композицију за виолину без пратње свирао је лауреат Међународног такмичења Чајковски Павел Милијуков. Куадрилле, дело композитора куће Мариинског Родиона Шчедрина, удовца балетске примадоне Маје Плисецке, извео је виолончелиста Сергеј Ролдугин. А избор симфоније Прокофјева био је у складу са Гергијевљевим дугогодишњим напорима да тог великог совјетског композитора учини широко познатим и цењеним у земљи и иностранству.

А Фронтлине Перформанце

Концерт је одржан нешто више од месец дана након што је Палмира ослобођена од окупатора Исламске државе и само неколико дана након што су археолошка налазишта очишћена од мина од стране руских војних специјалиста, од којих су многи били у публици. У међувремену, снаге Исламске државе настављају да шаљу мисије против Палмире и околних села у покушајима да поврате изгубљено тло.

У овим околностима, акција маестра Гергијева, његовог оркестра и солиста, логистичког тима који је оркестар и око 100 тона телекомуникационе опреме преместио у ратну зону, и емитера који је поставио директан пренос мора бити окарактерисан као храбар, чак и смео.

То је било карактерно и за Гергијева. Наступао је и раније на фронту, као што је то био чувени 2008. када је оркестар довео у главни град Јужне Осетије, Цхинвали, непосредно након његовог ослобођења од грузијских нападача. Али он и његов оркестар такође наступају код куће на начине који показују слично занемаривање сопственог комфора и излажу се повећаним ризицима: редовно доносе своју музику у тешко доступне делове Руске Федерације на исцрпљујућим турнејама по крајњем северу и далеком истоку, често водећи са собом међународно познате солисте. Ти концерти не изазивају задивљену пажњу спољног света.

Треба напоменути да концерт маестра Гергијева и оркестра Маријинског није био једнократан догађај. То је требало да буде први корак у повратку културе и пристојности у Палмиру. Следећег дана у римском амфитеатру одржан је наредни концерт на којем су учествовали сиријски оркестар и хор.

Штавише, Руси нису журили да евакуишу своје емитере и опрему, јер је државна телевизија касно синоћ преносила директан пренос овог вечерњег концерта руским гледаоцима.

Уз сво дужно поштовање према намери маестра Гергијева да пружи дар културе становницима Палмире и да пренесе обећање повратка нормалном цивилном животу у земљи разореној грађанским ратом и интервенцијом страних бораца, било би неискрено игнорисати начин на који су Кремљ и његова државна телевизија уоквирили догађај за потрошњу у Русији и ширем свету.

Назовите то вежбом меке моћи, од којих је сигурно била најуспешнија у Русији у много, много година; зовите како хоћете, концерт у Палмири имао је јасно изражену политичку димензију. Овај концерт „Молите се за Палмиру” био је посвећен сећању на два хероја, једног Сиријца, другог Руса. Велике фотографије обојице биле су са обе стране бине.

Сиријац који је одликован био је др Кхалед Асаад, директор музејског комплекса Палмире, који је у августу 2015, у 81. години, брутално погубљен, одрубљен од стране милитаната Исламске државе. Присуство на концерту директора Ермитажа Михаила Пјотровског било је директан контрапункт несталом сиријском научнику и администратору. Пиотровски је симболизовао текуће и будуће учешће руских рестауратора уметности у враћању Палмире у њен предратни статус као центра истраживања за оријенталисте и главне туристичке атракције.

Руски херој

Одликован Рус је био поручник Александар Прохоренко, руски национални херој сиријске кампање, официр специјалних снага који је радио иза непријатељских линија на фронту у Палмири, који је, када је био окружен џихадистима, позивао руске авионе на нападе на сопствени положај и свесно плаћао својим живот при извођењу непријатељског одреда.

Прохоренково тело је на крају извучено и враћено у Русију где му је додељена највише државне почасти. Његова сахрана у његовој родној Оренбуршкој области одржана је 6. маја. У вестима руске телевизије о концерту у Палмири пратила је видео репортажа почасне гарде која прима Прохоренков ковчег.

Иако су неке британске новине описале Прохоренка као руског „Рамбоа“, а неки западни војни експерти поздравили су несебично херојство овог колеге професионалног војника, руска државна телевизија је одлучила да прикаже личнији одговор. Приказан нам је старији француски пар који је родитељима Прохоренка послао породичне медаље за отпор отпора у Другом светском рату преко руске дипломатске службе као израз солидарности. Пар је у Русију позвао председник Путин и састао се са ожалошћеним родитељима руског хероја, како смо видели на телевизији.

У ширем смислу, датум концерта Мариинског у Палмири сигурно је изабран с обзиром на прославу 9. маја победе у Европи широм Русије. Концерт је био поклон руској нацији за њену популарну, иако скептичну подршку војној интервенцији у Сирији. Људи су на својим екранима видели плодове руско-сиријске војне сарадње, а посебно слике секуларне и пријатељске Сирије коју је руска дипломатија поткрепила крвљу и националним богатством.

Видели су први корак у дуготрајном процесу реконструкције, припремању пута за повратак избеглих и расељених лица. Све ово је директна замера како се Европска унија носи са мигрантском кризом. Европа је, као и Сједињене Државе, у најбољем случају стајала уз, ау најгорем, помагала и подржавала државе Залива и Турску у њиховим интервенцијама у сиријском грађанском рату, увелико ојачавајући терористичке снаге и продужавајући борбе чекајући пад Асадовог режима, упркос сав хаос који је резултирао сиријским становништвом.

Западни мејнстрим медији извештавају о концерту Симфонијског оркестра Мариинског у Палмири у читавом распону од пуког тенденциозног и киселог грожђа до отворено непријатељских и злонамерних коментара.

Извјештавање америчких медија било је оскудно. Интернет издање од Време часопис је био кратак, концентрисан на чињенице и избегавао је политички обојене придеве. За част, речено нам је да је концерт водио „реномирани руски диригент Валериј Гергијев“. Забележено је присуство у публици званица Унеска.

Нев Иорк Тимес био мање опрезан, више запаљив. Његови уредници изабрали су наслов који је желео да догађај лиши било какве озбиљне вредности: „Руски оркестар свира у рушевинама Палмире док Стрикес Килл 28.“ Ова веза две одвојене вести може се описати као „наратив из Вашингтона“ јер се појављује у многим другим погрдним извештајима у штампи о концерту.

Какав дјелић новинарског интегритета Пута успео да произведе појављује се на самом крају чланка, када аутор признаје да: „није било одмах јасно ко је извршио напад на камп у провинцији Идлиб где се око 2,000 интерно расељених лица склонило од борби у оближњем Алепу и провинције Хама током прошле године.”

А завршне речи су да је „прерано рећи да ли су Асадове снаге извеле напад“. Али намеравана штета по кредибилитет руске културне мисије у Палмири већ је учињена унапред.

Нови хладни рат

Вероватно најотровније извештавање САД о концерту било је са Радио Свобода, старог хладноратовског мегафона усмереног против Русије уз финансирање америчке владе. Овде нам на почетку говоре о виолончелисти Ролдугину, „блиском пријатељу руског председника Владимира Путина“ који је у скандалу Панамских папира откривен као власник офшор компаније која се бави „сумњивим трансакцијама“.

Али онда се чланак у потпуности пребацује на причу коју је два дана раније емитовао Скај њуз у којој се наводи да је Исламска држава предала Палмиру војницима сиријске владе у складу са споразумима постигнутим између Исламске државе и Асадовог режима. Пропагандна поента је била да је Асад наводно био у дослуху са џихадистима. Појам руског учешћа у ослобађању града је ван радарског екрана.

Британски медији су били пажљивији према концерту у Палмири, али, са једним или два изузетка, ништа љубазнији од њихових америчких цонфререс. Гардијан био у потпуности усклађен са вашингтонским наративом. Валериј Гергијев је приказан као „миљеник Кремља“. Штавише, читамо да је „Гергијев, бивши главни диригент Лондонског симфонијског оркестра, контроверзни и отворени присталица Путина“.

У том светлу подсећамо се на Гергијевљев концерт 2008. у Осетији. Напомињем у загради шта Гардијан изостављени у журби да маргинализују маестра: да је Гергијев сада главни диригент Минхенске филхармоније, као и уметнички директор Мариинског.

Гардијан такође нас подсећа да је истакнути виолончелиста Сергеј Ролдугин „најбољи пријатељ Владимира Путина“ и да су „Панамски папири открили да је Ролдугин био корисник стотина милиона долара у офшор уговорима“.

Коначно, Гардијан поручује својим читаоцима да су међу странцима присутнима на концерту били и представници Зимбабвеа, Кине и Србије. Наглашено су изоставили да су били присутни у делегацији Унеска у којој су били и Европљани.

ББЦ онлајн извештавање носи многе антипутинске, антируске тенденциозне придеве, подсетнике и пропусте које смо видели изнад. Али иде даље од тога цитирајући изванредан коментар британског министра спољних послова Филипа Хамонда да је концерт био „неукусан покушај да се одврати пажња од континуиране патње милиона Сиријаца. То показује да нема дубина у које режим неће потонути.”

Из цитата Би-Би-Сија није јасно да ли је министар имао у виду Путинов или Асадов режим, али је очигледна његова намера да оклевета Русе.

Би-Би-Си је такође објавио уравнотеженији одвојени извештај од шефа њиховог бироа у Москви, Стива Розенберга. Он је видео да је порука из Москве била да је Русија сила добра, док западни званичници „остају сумњичави према руским намерама“. Иначе, Розенберг само понавља исте штетне инсинуације које смо видели горе: везу између Родулгина и Панамских папира, концерт Гергијева у Цхинвалију 2008.

Од сваке генерализације увек постоји изузетак, а као што се с времена на време дешава, британски таблоиди показују више здравог разума и пристојности од високостилских медија политичке класе.

Наслов дат чланку о концерту у онлајн издању од Даили Маил каже све: „Култура и цивилизација се враћају у Палмиру: руски оркестар изводи концерт у древном римском амфитеатру по први пут од када га је ИСИС користио да изврши јавна погубљења у Сирији. Уредници су мудро укључили видео снимак концерта на клик, омогућавајући читаоцима да сами просуде.

Укратко, Информациони рат који Запад води против Русије иде пуним плућима. Неопростива је грешка у расуђивању говорити о новом Хладном рату као о нечему што је пред нама, одмах иза угла. Ми смо усред тога и биће потребна огромна срећа или промена лидера на боље ако желимо да избегнемо врући рат.

Гилберт Доцторов је европски координатор Америчког комитета за Еаст Вест Аццорд Лтд. Његова најновија књига, Да ли Русија има будућност? објављено је у августу 2015. © Гилберт Доцторов, 2016